| здан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{ |
| осио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њ |
| </p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још |
| тво и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се старешство и |
| и продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мис |
| /p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Ми |
| ина! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској.{S} Звал |
| свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да располаже с |
| ари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде призна |
| е изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти. |
| у, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружиц |
| дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута |
| брно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У другој соби два широ |
| ве! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још мили |
| {S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајк |
| тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</ |
| около око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} |
| /p> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, н |
| и праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала на огњишту.{S} Она сел |
| во се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор к |
| е је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор доче |
| оздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па |
| да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посеј |
| /p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се |
| их послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није |
| S} Он се само смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у р |
| {S} Прозори дупли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље |
| читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p> |
| киљио очима, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво |
| — Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе пре |
| > <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса |
| иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом |
| е земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пу |
| хране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је |
| а, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту заса |
| капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте ш |
| а се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> < |
| го она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и |
| ећ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p> |
| {S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти |
| насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се В |
| .{S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— |
| ема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој четерестој |
| p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p> |
| ане човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} За другим |
| ерац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столич |
| с и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... |
| ислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да |
| свит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, |
| а и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да |
| p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, п |
| у... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у ње |
| о па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили но |
| еле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нек |
| ке и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унес |
| ђа уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S |
| подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разу |
| о кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је з |
| рот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У |
| о ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати к |
| еж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и почеше се припремати з |
| и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, простр |
| ву на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла |
| и ручак.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобров |
| — Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> < |
| мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови ј |
| И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p |
| ко је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем |
| тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Ви |
| ав ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полага |
| а њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену то |
| асјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним су |
| лију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— И |
| о хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваљ |
| одинама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, |
| p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и заговар |
| о улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуц |
| нио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полаз |
| >Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по |
| момак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ |
| селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људ |
| је коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је |
| сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговара |
| ову старост и прихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира |
| троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног го |
| мешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагр |
| јност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на |
| ..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p |
| друзи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара |
| наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и |
| на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витор |
| принесе цигару устима, хтеде да повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна с |
| , тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће |
| </p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и |
| а, само се два три младића прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> < |
| е познанство!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишем |
| ке се ослободе па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l |
| сице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је |
| S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек |
| и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би бли |
| ућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па укочи погле |
| дби, издато подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Са |
| Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу |
| љади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут некаквом к |
| ријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас не |
| } У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, |
| ог дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци се подгуркивали и смејали...{S} Набавиће калам |
| денак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што о |
| в маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко од његовог џ |
| не сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истрг |
| педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од ц |
| ачице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед |
| ју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не биј |
| је Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, кој |
| кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне |
| n="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине капетан |
| е, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n= |
| ма из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мор |
| омислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“ |
| игде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> < |
| ва казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају |
| И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за ши |
| Тодосије наоколо своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама. |
| ист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и н |
| >У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с к |
| сигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, |
| а макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову |
| а, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>С |
| штоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p |
| бе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, от |
| еда у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гун |
| еплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчи |
| осподине.</p> <p>Видосав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску |
| седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздрављ |
| на Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} |
| <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим г |
| е се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти к |
| јевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и разм |
| на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А |
| овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да |
| школе па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао ј |
| иђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му |
| зговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> |
| разника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишту.{S} Видосав намирио посао |
| — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p |
| Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чи |
| а:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си |
| Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је ра |
| гама по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога м |
| пу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.< |
| имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:< |
| ште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— |
| косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Се |
| рилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и на |
| га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ак |
| и.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Ж |
| га, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица...{S} Па по |
| је и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио преко целог де |
| /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад ч |
| </p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде от |
| тока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, |
| , развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и |
| с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор |
| вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посин |
| па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо |
| {S} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Ка |
| p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</ |
| час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како је леп |
| клију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви |
| се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бо |
| па прихватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене |
| дан <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p> |
| n="60" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти |
| дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га |
| немаштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је |
| ред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи с |
| о умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад |
| га, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа... |
| га окретати некако необично и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p |
| о како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта |
| онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Уб |
| по леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се! |
| г старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми изд |
| дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пру |
| еоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав д |
| и малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — |
| , намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или кој |
| оврћа.{S} Одатле ће он снабдевати кућу, а што претекне носити на пијац а откидати по неку пару |
| носити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове трчкара из к |
| кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псо |
| данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p |
| ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си нав |
| се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зо |
| ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> разговарају осмејкују се и све одоб |
| Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан |
| у, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, бра |
| е знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> |
| p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тре |
| лити да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му |
| .. деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на |
| а да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{ |
| а, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане ме |
| } Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— |
| <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Ар |
| орићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми |
| на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но в |
| ека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и насле |
| а на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви ку |
| у ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" |
| ејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене у |
| емљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се под |
| имо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с п |
| пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, |
| ... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... |
| знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Председник прекиде: |
| апу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет |
| да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружиц |
| оче да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га |
| азговора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, |
| /> нешто набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На |
| > <p>— Хајде, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче ср |
| .</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава ре |
| роговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће |
| ећ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, |
| и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да |
| Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче на |
| , Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“.. |
| учи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко |
| имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је д |
| поштеним људима него с несретницима.{S} А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било |
| а осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком се |
| ло <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да |
| тровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље ко |
| нос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две |
| , псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S |
| <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавка, висока, пргава и с |
| а.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он |
| не, одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} К |
| вас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја о |
| треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави д |
| старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p |
| ио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паме |
| кају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} За |
| пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су започели |
| кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> г |
| е у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да |
| а дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде |
| ејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђуриц |
| тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и |
| и какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, и |
| е да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све се |
| ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} |
| p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, ди |
| како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну рамени |
| клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остал |
| /p> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и па |
| дина да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што в |
| им, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити |
| месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па |
| узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме |
| и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, Антоније, — р |
| и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb |
| и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почи |
| уна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p |
| и парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за |
| љало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланено |
| у, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треб |
| какав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да |
| вру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слобо |
| .</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја срез |
| ај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог |
| и посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта радим ја у мом |
| дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошев |
| , помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад |
| лио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога род |
| ади, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за кога нит |
| м гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па |
| е, као иза сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља |
| онија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој В |
| его Видосављева.</p> <pb n="75" /> <p>— А што веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти |
| д његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они н |
| мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> |
| заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— |
| лена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба. |
| тати.{S} Гледај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p> |
| и купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није д |
| ис-прот“.{S} Моја Полексија...</p> <p>— А, не! — прекиде председник. — Друго је „комис-прот“.{S |
| — Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој п |
| ца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао |
| да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, дете, сада“...</p> |
| /p> <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоће |
| нети ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а о |
| ?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p |
| му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено |
| " /> <p>Тодосије развуче усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми |
| ка.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па п |
| астанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> |
| ком, који није његово друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по т |
| {S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и н |
| </p> <p>— Учим ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа рата |
| ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— |
| p> <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није дан |
| озбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то и |
| .</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у |
| ић се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, |
| јете.</p> <p>Она се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не п |
| </p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну |
| :</p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта |
| тобом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> < |
| ушу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, јед |
| је гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би? |
| не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и мо |
| ј!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати кадивицу на глав |
| Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није доз |
| /p> <p>Узе дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, |
| прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит |
| оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи бл |
| е покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, о |
| м ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта р |
| ду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, |
| ..{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те отк |
| волети људи који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако с |
| е Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима. |
| е опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да з |
| .</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} У |
| икачић не може прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тог |
| нам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као њего |
| нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, |
| г из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. ре |
| зговарају осмејкују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Ви |
| трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог по |
| {S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћ |
| 51" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружи |
| док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треб |
| а раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту бабо!</p> <p |
| ти кућу, а што претекне носити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује п |
| А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — пр |
| 4" /> <p>— Кија као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише де |
| , баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи.. |
| Бог, домаћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И о |
| врискују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, с |
| S} Бабо ће се тобом поносити!...</p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и ку |
| -Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb n="177" /> <p>— Што си тумара |
| лот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и |
| и сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да |
| и шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{ |
| те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихове радости кад приставе лончић уз ватру у водениц |
| цама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић |
| о виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А |
| ор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну рамени |
| а: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради |
| у новост.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обич |
| Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где ста |
| они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се |
| д његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем |
| /p> <p>— Не слушај пискараче, хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога занат |
| суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па |
| > <pb n="62" /> <p>— Не можемо тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прав |
| полако:</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што?{S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} И |
| он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ак |
| ран, распитује <pb n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забав |
| {S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја с |
| > </quote> <p>— Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите коло! — вели један стар |
| е па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек |
| куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена |
| ешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А деч |
| ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао |
| јеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Мо |
| Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем С |
| г је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се |
| у дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако |
| већу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слуш |
| о, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и уми |
| о крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: |
| и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси р |
| ом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у |
| је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у |
| ави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој четерестој или педесетој, ја |
| мета на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зов |
| пије.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Зн |
| нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њ |
| p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда |
| урад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, ски |
| знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S |
| може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет |
| Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...< |
| ор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шт |
| реба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољ |
| бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тр |
| агда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти на |
| да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} |
| шим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не |
| и: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну. |
| о Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се ду |
| > <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да |
| а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти и |
| : да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у њега, он ми |
| гућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога света.{S} Нашт |
| о, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор |
| дељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у с |
| у ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S |
| еколике године одкако њиме управљам?{S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољ |
| . "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи свој |
| — Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S |
| > <p>— Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако |
| родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима, |
| у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја и |
| ти ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћ |
| едаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш ид |
| се, а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p> |
| </p> <p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелишт |
| ошуље.</p> <p>— Право велиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака оста |
| е сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истргну |
| намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које |
| о се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родит |
| деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњаче, нешто шуме и в |
| оденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарски |
| О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:< |
| еса.</p> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p> |
| , него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми |
| те успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да |
| би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне |
| пао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p |
| вори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не |
| ли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и о |
| „Поштовани господине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, слободан сам обратити вам се |
| Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче |
| неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.</p> <pb n="152" /> < |
| ="153" /> <p>— С киме ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет за |
| "63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти |
| ин бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колу |
| тај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја |
| у.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се т |
| вас, браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете |
| урица.</p> <pb n="70" /> <p>— Пристадох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем. |
| упреше погледе у њега.{S} Он прелистава акта, нешто подвлачи писаљком, превија хартију, загледа |
| <p>У то време у заседању су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n=" |
| а лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, господине Јанићије, та „лења тор |
| селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за |
| и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово т |
| >„Који оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјаком, |
| се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{ |
| p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да |
| то побратимство увлачили су и Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p> </div> <div t |
| и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким |
| ло се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он пошао ни |
| Вићентија који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обича |
| ијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом |
| све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете. |
| му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Ти |
| како треба.{S} Летина није била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су |
| ?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоће |
| Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да |
| сетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне шко |
| ога среза,; човек мален, стар, крошњав, али живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p |
| ’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду.. |
| као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је ст |
| ља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро |
| на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему |
| а, могли су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb n="71" /> ре |
| ни, имао планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопшти |
| смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се |
| век, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао |
| и не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и |
| осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „ |
| p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> |
| аше главом:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме ј |
| Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоћ |
| вило је време незнатне белеге старости, али поуздан поглед и старачка лакост, одавали су човека |
| совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и за |
| ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се |
| Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их т |
| и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори вра |
| да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, срамота га од њега, подилази га зима |
| девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p> |
| {S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак има |
| тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} |
| вим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се |
| } Божја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га вид |
| њи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај положај у који |
| же, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>О |
| рафе.{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу него да седне н |
| е за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изнич |
| о чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?< |
| ове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи пр |
| јс!</p> <p>Тодосије проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци |
| за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb n="127" /> .{S} Онакав радник |
| неспавања, прилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича |
| а.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта |
| љуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљ |
| у кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен човек!. |
| еви гости нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с к |
| ле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају на |
| о је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину |
| е познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би |
| ади паметан свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погле |
| ва ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у |
| е неке мање суме за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са питомцима.</p> <p>Се |
| ду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао, нити би пред ким признао |
| } Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се на |
| њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа сазнати.</p> <p>— Што |
| за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Морав |
| одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће |
| оварање није достојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити из такта паметног човека и натер |
| ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p> |
| де више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се |
| ла, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је са |
| игне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета! |
| арити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрењ |
| ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису могле остати неопажене и за њих су се заин |
| кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} |
| гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да в |
| како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год почне, ста |
| рате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосав |
| ајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете. |
| ло право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђур |
| ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у |
| лушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> |
| а ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби им |
| одбити од камена него од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу |
| раш и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти рад |
| ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они |
| — Није... него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p |
| Руменије.“</p> <p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са угледнијим људима с који |
| н ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кућ |
| неколико година...</p> <pb n="80" /> <p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S |
| о њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p> |
| ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руко |
| у и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она |
| баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p> |
| довољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, ви |
| понашати и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, по својој скромности, он се једва показивао да зна |
| .. — поче Филип врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те |
| .{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан |
| ој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати |
| постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из д |
| приметила необично на Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с њиве Видосав и њего |
| угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним |
| <p>Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> |
| ео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће р |
| , уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је |
| чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измазао кај |
| ствари.{S} О чивилуку извешаше старије аљетке што се ређе употребљавају.{S} У ходнику наместиш |
| необичан: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по |
| Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да |
| ама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће |
| .</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! ..</p> <p>— Хвала, |
| да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око власти?{S} Није било капетан |
| /p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, м |
| </p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Б |
| екао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се с |
| чекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и |
| ујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолин |
| рају око тога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући |
| одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S |
| чајте.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш о |
| ледину.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толи |
| > <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га |
| дмицала од њене постеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући |
| без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у кл |
| тире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саће од осова, |
| ваљује саће од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затиск |
| .{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као |
| да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси много више прихо |
| да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради <pb n="93" /> |
| мена, на својим лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаш |
| досав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{S} Док су сељаци свој кукуруз „осмак“ брал |
| } Нема посла без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај- |
| Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брук |
| би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би оживели |
| и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јави |
| па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим: |
| у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те доса |
| се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи |
| ру заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се |
| p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге |
| овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Зна |
| као на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> <p>— Да |
| торе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли у кућу |
| отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— Здра |
| ш ли у кућу?</p> <pb n="110" /> <p>Чича Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор |
| њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антоније само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} |
| еку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан присети и рече:</p> <pb n |
| дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича |
| и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земљ |
| ретницима.{S} А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га |
| било на састанку?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније појми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је не |
| а опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о прочевље, па поче:</p> |
| синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузима зла слутња |
| ну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих |
| не примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> у руке |
| бави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову С |
| ника.</p> <p>— Другим речима, господине Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Моја Полексија...</p> |
| pb n="98" /> <p>— Зашта, бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— И |
| } По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу |
| раменима, тумара око огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она н |
| час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб |
| ок вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се с |
| ити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о д |
| та у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачк |
| у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала с |
| е очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однел |
| а... — Па потрча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p> <p>— Остави то сад |
| амести вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек д |
| што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полак |
| етура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде н |
| како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су н |
| <pb n="80" /> <p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} |
| о бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p> |
| ча-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне |
| ад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као свако д |
| она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очиц |
| је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заора |
| арају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласов |
| кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им |
| ви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној пос |
| . што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озби |
| кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђ |
| азу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> |
| негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </div> <div type=" |
| /> <p>Колико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} |
| ста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов од в |
| Ти радиш онако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке |
| n="70" /> <p>— Пристадох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, н |
| рите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био |
| n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на једног |
| то нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их к |
| је јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S |
| ку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Тр |
| ки човек?</p> <pb n="98" /> <p>— Зашта, бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе гл |
| као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — из |
| леже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно!.{S} Опрости |
| е гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу! |
| ији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у |
| код сваке механе...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог кме |
| Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек?</p> < |
| само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, б |
| љег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и иск |
| речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја |
| 7" /> <p>— Полако, бабо...{S} Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...< |
| >— Треба ти но како.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе |
| кеса на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родитеља...</p> <p>— Гледај посла, синко.{S} |
| и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> |
| ека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно!</p> <p>Тодосије му шану на |
| у на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, бабо!</p> <pb n="132" /> <p>— Хајде, де, да прообичајим |
| /p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ручак.</p> <pb n="133" /> < |
| уд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако д |
| мене...{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако пр |
| ред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но како.</ |
| ста где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</ |
| е зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати шта |
| наш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Сра |
| поче он пљештући устима.</p> <p>— Знам, бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, св |
| енима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пиј |
| овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! |
| што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S |
| ла још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која |
| n="146" /> <p>— Ружице!</p> <p>— Чујем, бабо. '</p> <p>— Колико ’но имадосмо ракије у подруму?< |
| Слегао је раменима и рекао: — Разумем, бабо...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030 |
| коро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{ |
| села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединце у селу: |
| неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> |
| заинтаче по неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква о |
| едан трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове од |
| ује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједар |
| скоруша:</p> <pb n="97" /> <p>— Полако, бабо...{S} Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво |
| ше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, бабо...</p> <p>— Није ово Тодосије текао, но Витор с ов |
| е штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_C |
| Хоћете ли то упамтити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </div> <div |
| е те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те моје добро!</p> <p>Видосав с |
| p> <p>Она се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не питај ме |
| {S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> <p>— Намрштио се |
| {S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат |
| аш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сара |
| и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> |
| си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина |
| му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио |
| каже?</p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, како хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме |
| дан... врућина.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> |
| као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необично и страш |
| све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — до |
| е у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше |
| деници или трли, па они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу б |
| — Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се к |
| воје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распику |
| уку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тобом поносити!...</p> <p>А другом руком Јов |
| ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме н |
| сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши д |
| мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{ |
| оми прсте и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што |
| е у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ј |
| итора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Није било никакве ште |
| о и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се старешство изб |
| пи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече как |
| на занеме.</p> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} |
| и укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зач |
| p> <p>— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој ок |
| принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у пл |
| о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буд |
| ше од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити |
| м се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се инат |
| то, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— |
| То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри пријатељи!</p |
| .{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му |
| вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <div type=" |
| ана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато |
| </p> <p>— Тодосијева посла! — смешка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни |
| Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не |
| је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</ |
| тно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека та |
| у голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се см |
| дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне |
| знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за деве |
| ели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша пл |
| ицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p> <p>— Хоћемо ли обојица?</p> |
| ила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то |
| а веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим к |
| почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити ј |
| је сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> |
| {S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је |
| — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толико г |
| рица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјајаше очицама.</p> <p>— |
| ци, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду з |
| спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га она.</p |
| но, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb n=" |
| Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би |
| ни вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту бабо!</p> <p>— Стој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу |
| у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у |
| н ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тобом поносити!...</p> < |
| и наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници |
| .{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће |
| истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у рам |
| у и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они сек |
| оде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} |
| иву тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време |
| а?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води |
| века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срам |
| лушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћери, |
| ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; н |
| едам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> |
| војичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9 |
| м није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебел |
| аљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Ви |
| е са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку с |
| обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, само |
| је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит |
| еро измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио једну т |
| и:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање |
| „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здр |
| </p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог |
| сет одсијече глава?“</l> <l>— Оно јесте Бановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</ |
| а радости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </div> < |
| и да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који с |
| ство над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Оп |
| <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па отпо |
| уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му било најпотребније <pb |
| еле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</ |
| о, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{ |
| молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што ради |
| толове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, раз |
| послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару |
| коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на буљуке </l> <l>И н |
| </p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче |
| ла, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије |
| ад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише с |
| па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд |
| То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с кол |
| — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Н |
| идба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те нал |
| у до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипо |
| Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме |
| сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, |
| трљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div |
| Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га ис |
| уштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разговарамо |
| друго.{S} Младожења се постидео, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на с |
| а: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса. |
| !...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе |
| Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изв |
| p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>— |
| и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што пла |
| ваца.</p> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану. |
| бодан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да |
| више јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— |
| ије ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и и |
| врати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није с |
| пута за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчу |
| то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: |
| земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у |
| препочели из друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох |
| пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Да |
| м: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозбо |
| би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је б |
| ом, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази |
| пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби жи |
| {S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, уј |
| а извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, та |
| а бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодос |
| зик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још бед |
| се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео |
| му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у прко |
| да болест болује, без старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састан |
| е, са једним природним цветићем у њима, без других украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе сл |
| , озидана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним п |
| ди оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо |
| амишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> |
| том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња румен |
| p>Ове новине уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису |
| а га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну р |
| одинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ки |
| ја и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масн |
| илип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без старих људи, — поче један и обрну се да види где <p |
| Где си, стари пријатељу?{S} Нема посла без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на с |
| S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вар |
| ра, фесова масних и излизаних, копорана без рукава, шајтова, чепова обручева....{S} Нешто извеш |
| :</p> <p>— Кад сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жен |
| загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег поновац и направише се ч |
| посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су |
| се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од ш |
| , а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди |
| и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити нећ |
| {S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свем |
| гне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима |
| е, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за гот |
| 68" /> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој си |
| да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима. |
| ш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, него без готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а т |
| аздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолоп |
| ресадити по међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже |
| кону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источну страну; на други зид |
| и, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуру |
| едање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га!</p> <pb n="11 |
| идосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било да |
| о из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што |
| та?{S} Ја сам распикућа... пропасник... бекрија? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S |
| сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора |
| у и треба!</p> <p>— Тражи посинка преко бела света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Ко |
| о је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је н |
| и: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S |
| сав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропаст |
| реткој коси, оставило је време незнатне белеге старости, али поуздан поглед и старачка лакост, |
| p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље... |
| ка млекар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106" /> све уређено |
| село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси мн |
| а ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{ |
| сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све р |
| у шљива од сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет |
| пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душман |
| била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба за ц |
| је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негу |
| м пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на докол |
| брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацал |
| ника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поу |
| .{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивн |
| аде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он им |
| етелишту су посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> |
| Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и н |
| тор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади нашом муком ни |
| се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, |
| м се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скупштини.</p> <p>— Господине капетане, и |
| p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је |
| Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио |
| ови и наследници...“</p> <p>Код трле не беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад |
| к се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, завор |
| И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа |
| ријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже к |
| етелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Јед |
| наместише на своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се реши |
| ног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслу |
| и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема |
| один да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; човек мален, стар, крошњав, а |
| еми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван |
| оденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празн |
| /> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају.. |
| ко искрено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} |
| е своје пријатеље из целог села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобил |
| >— Уф, каки си! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искрпљеним чакширама, старом копорану и в |
| рица викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осме |
| Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то би |
| мамо сена, — одговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи |
| p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аран |
| и оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш |
| орао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузбио повику против <pb n="136" /> Видосава, решио |
| диће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе применити своје знање на има |
| уткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало ура |
| и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но |
| у му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две |
| а да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p |
| ко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није в |
| крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо и |
| а је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да |
| ква знака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Вит |
| } Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у оч |
| тао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађ |
| се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана |
| .{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} |
| .</p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на к |
| идати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну |
| кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем и стањем у |
| о мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у об |
| ко је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће |
| атељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видо |
| ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p |
| >— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да н |
| ољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна |
| а, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’м |
| ајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} |
| ела на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта б |
| шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила |
| е она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око |
| зволио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос к |
| пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозбиљи:< |
| едно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ |
| јаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} К |
| паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— |
| гавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем жу |
| и, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ |
| Витору заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те |
| <pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа |
| уза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — започе |
| ствари за послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и пок |
| боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, срамота га од њег |
| олико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је |
| лога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших старих |
| ће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта |
| је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поре |
| ио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онд |
| Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још н |
| у се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и о |
| . не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимај |
| аведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И о |
| <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да сл |
| велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте |
| ацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџак |
| S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се уве |
| давања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја ва |
| никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут |
| по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, |
| ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} З |
| ије његово друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању. |
| ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угле |
| S} У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема |
| у руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подиг |
| се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, |
| хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде паметни људи. |
| да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега. |
| лико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежи |
| му у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде пам |
| ако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја |
| гда био негде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш она |
| узе опрашио до Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{ |
| о на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не би попл |
| </p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме с |
| сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!. |
| као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упоз |
| суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би требало познанство?</p> <p>— Какво познанство?</p> < |
| у је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче.. |
| ељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је нас |
| га има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он мно |
| им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се |
| ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима:</ |
| ри! — подвикује <pb n="19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шеће |
| , он застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тод |
| и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучн |
| </p> <p>Тодосије продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан |
| о дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњ |
| исати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој пр |
| >Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, |
| и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар |
| од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако семе за сваку њиву!< |
| ћу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Б |
| даш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да ку |
| део да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Ниј |
| очи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n=" |
| .{S} Али то није никоме исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Вид |
| , не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и п |
| сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p |
| ешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то |
| е од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на служавнику |
| ље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, |
| ку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било |
| авља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{ |
| Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли |
| да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хва |
| /> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу |
| и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Конст |
| ора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш |
| е изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја |
| ново увео, и за неколике године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су он |
| уги неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га |
| а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га |
| а, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показао би св |
| огао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашт |
| лачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с ран |
| !</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p |
| жемо тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тод |
| сије продужује и подвикује:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да о |
| , поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову д |
| да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би |
| раду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам |
| е ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истргнути и |
| да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак |
| идосав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— Час |
| Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узб |
| мље колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки |
| <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може ли се које продати.{S} С њиме |
| да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: |
| ог да наследи бар толико очевине колико би му било најпотребније <pb n="14" /> да има на чему р |
| <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донес |
| није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој |
| се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав |
| што може најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко |
| на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да го |
| ћи се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и цр |
| ?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је т |
| кмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говор |
| ц вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша |
| ије паметнији од целога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо науч |
| осав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи |
| тор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и |
| а и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није |
| ког ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, |
| анила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог |
| м признати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Са |
| идосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се бо |
| се у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређе |
| мо је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срц |
| и.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...< |
| ма на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен |
| јој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је |
| е му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао |
| школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покуш |
| Тодосије — поче младић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче |
| је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање |
| {S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те су кукурузи узрели као кост, |
| арој кући крај прочевља...{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, |
| старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг |
| ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била |
| .{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћ |
| Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видоса |
| а, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину |
| а њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} |
| утрадан је освитао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне послове, |
| аше под трем пред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћи |
| од наших старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, к |
| ча он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су из |
| сте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар |
| паметнији од целога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили |
| им и нацепљеним листовима, милије су му биле, но <pb n="162" /> икакве друге у најлепшем повезу |
| , поређаше сељачке сандуке, у којима су биле <pb n="29" /> разноврсне ствари.{S} О чивилуку изв |
| Ружице, постави-де ти совру овде...{S} Били <pb n="59" /> доћи раније! — виче Видосав и одмах |
| и он јој мораде испричати како су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како |
| омна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што ста |
| пред долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тодосије њиву и ши |
| наче волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но вел |
| доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те их је наместио у ст |
| проспавали како треба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице. |
| и се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упоз |
| с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хорватовић призортио да освојимо |
| јима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, ста |
| де му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали од немаш |
| стити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека за |
| и обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, |
| tone unit="subSection" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао не |
| /p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше |
| ! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог |
| ана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочи |
| ћемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо |
| ије појми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се |
| — То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, |
| н одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни |
| Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљевар |
| тску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и п |
| и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па кр |
| ше гласови...</p> <p>У Младена Варагића било комишање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њи |
| ица.{S} Па после прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на п |
| рио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јовица вод |
| , <pb n="112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав |
| дгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ј |
| ако је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="14 |
| сле оваких разговора Витору је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, д |
| S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S |
| <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништа...{S} Његова кућа...{S} Његово имањ |
| ела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни в |
| ешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрад |
| d> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претр |
| више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су долази |
| ела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш ли о |
| а и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и |
| тор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и |
| p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерња |
| свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али |
| досав се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао |
| изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да |
| мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојиц |
| ешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те ј |
| , море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Вит |
| ан поставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чи |
| ћ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микач |
| што онолико облећу око власти?{S} Није било капетана кога нису призвали кући те частили и гост |
| Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Није било никакве штете!</p> <p>— Ми ручали сами! ...</p> <p |
| гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и наша |
| туреним роговорима.{S} Такве краве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред |
| и и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p |
| > <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад? |
| шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млак |
| ника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за |
| ц, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родит |
| о чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — м |
| а света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших старих.{S |
| његово друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} |
| му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p |
| — Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе с |
| родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав са |
| о и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и |
| е се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки |
| не, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p> <p>— Можда неће в |
| и, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се мож |
| e unit="subSection" /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића ком |
| јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак иза копоран |
| у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да |
| нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — |
| <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по св |
| Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу нама.{S} |
| е?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу |
| p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније појми |
| и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> <milestone unit="subSe |
| ије код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумар |
| еду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— Как |
| не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— Час посла! |
| итање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са ку |
| кије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио н |
| а ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, до |
| наследи бар толико очевине колико би му било најпотребније <pb n="14" /> да има на чему развити |
| својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати з |
| луша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, |
| {S} А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као |
| ије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује |
| ?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb |
| чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и |
| ?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на |
| врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је ку |
| рица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се |
| ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било |
| час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули су сламу.{ |
| .{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њи |
| нда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је |
| био те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24 |
| кодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и |
| ко су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему |
| и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и нај |
| икао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао ј |
| ао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, о |
| остојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висо |
| ханска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде |
| у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докажи!< |
| ао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегава |
| ени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</ |
| колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у којој |
| а, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чарши |
| су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се |
| него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем са |
| овице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси ч |
| је ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој пос |
| ом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ |
| усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам ј |
| а све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си умео.{S |
| ла слутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од к |
| сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уни |
| ат у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинство над ј |
| наш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам л |
| е је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и |
| идосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је. |
| лазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мал |
| рили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> |
| јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, |
| услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској школ |
| очеше се споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{ |
| >— Знамо, господине!</p> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</p> <p>— |
| > <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја ка |
| Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекоше сви.</p> <p>Капетан продужи |
| рали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекош |
| иј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до вољ |
| Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати.</p> |
| <p>— Има таких младића!</p> <p>— Треба бирати оне младиће чији родитељи имају лепо имање, да б |
| н.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели овог |
| а да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће |
| да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по о |
| ла не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав сукоб изравњава с |
| .{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зној |
| није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у њего |
| га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се |
| а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{ |
| е разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Виторова посинка...</p> <milestone u |
| ваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме иска |
| како је воћка напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева с |
| е и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, по |
| штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S |
| сета при помисли <pb n="154" /> шта ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души. |
| пезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, |
| у, изнајпре, радознало очекивали шта ће бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чу |
| еба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_C |
| ије му се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта |
| најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и |
| ју, те, мајчин сине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и кам |
| ели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да |
| својимо позицију, те, мајчин сине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, п |
| ди како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељ |
| <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се р |
| е ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га и |
| да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић навикао је да прод |
| може ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим б |
| и озбиља?</p> <p>— Збиљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто с |
| вини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на |
| у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> |
| ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опе |
| ти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода |
| научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но тво |
| ће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Ис |
| у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има д |
| то ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу |
| какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте |
| и ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене |
| се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у |
| дина и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом |
| е и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте |
| вља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на вра |
| о наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> |
| никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Бога ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар ради |
| да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бриг |
| то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Б |
| ишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћ |
| <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи |
| досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, |
| и:</p> <quote> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом ману,</l> <l> |
| лопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са крсташом |
| Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Пре |
| аници, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао од |
| Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек не уме и |
| ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али з |
| јас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и |
| а ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издво |
| она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <p |
| овор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш, младићу? — из |
| тњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису има |
| д њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запали |
| озу, калемити и расплођавати сваковрсне благородне воћке, подизати шуму и корисно је употребљав |
| решти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог |
| давно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби |
| уга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњаку, нигде |
| — Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, |
| к прогрејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве.{S} Постављена дугачка трпеза с краја на |
| као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као д |
| ица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда |
| ="141" /> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбица празна, а нећ |
| шом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледин |
| мејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практика |
| а!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад виш |
| о у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служи |
| , ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, |
| повољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје |
| ла трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерам |
| мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио д |
| се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта то |
| у од <pb n="159" /> плавкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: |
| соко и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је н |
| а је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта |
| рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим |
| p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменим |
| е.</p> <pb n="125" /> <p>— Видосаве.{S} Бог с тобом!</p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта ј |
| би и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> < |
| ојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да... |
| о да слушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике годи |
| ту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису с |
| зва Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради |
| из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добр |
| Тодосије, гледај своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово |
| че он одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговара он полако.</p> <p>— Срећан р |
| . баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав |
| седник диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакл |
| Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене прими |
| p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да |
| ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд |
| рави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: |
| бразита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њ |
| тво предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воде |
| ум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква зна |
| еме посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>О |
| радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и |
| на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте |
| лицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хв |
| нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p> |
| сети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад о |
| </p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! — рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћи |
| досав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља... |
| је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не позна |
| ана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{ |
| замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му било нај |
| а ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није мо |
| газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p |
| можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S |
| же људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и ник |
| је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни |
| лаву него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака |
| ри и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали |
| та...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те м |
| му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да |
| аборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш? |
| ат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видо |
| p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет у |
| нце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду |
| ију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотр |
| ство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети |
| здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим мали |
| ју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио глав |
| у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан |
| да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се заус |
| тари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— |
| се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор одговара |
| S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да |
| Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p> |
| p>— Море људи, глајте посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У |
| и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— Н |
| ић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је |
| око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> <p>— |
| сав слеже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно!.{S} Оп |
| и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S |
| е ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке |
| рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да |
| сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p |
| лу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од |
| и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио.. |
| амиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и уз |
| и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу |
| м и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говор |
| јасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и наслони |
| p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и т |
| </p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </div> <pb n="20" |
| е?</p> <p>— Тако, брате.</p> <p>— Није, Бога ми, нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ј |
| м полако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, Тодосије...</p> <p>— Шта кажем?</ |
| ца се трже натраг:</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повук |
| p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: х |
| и савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком |
| једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну стра |
| авом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови све |
| м или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, |
| руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chapter" x |
| га одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Бога ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар радили и |
| аву.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Прав |
| и и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хте |
| /p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича |
| тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p> <p>— Ниси!</p> <p>— Јесам, младости ми!</p |
| пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S |
| та говориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је доб |
| по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него |
| м селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала |
| се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p |
| Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млат |
| p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео |
| вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p |
| ступише у двориште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — |
| .</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бра |
| е.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, |
| за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајте посла...{S} |
| <p>— Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће је |
| не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, домаћ |
| е:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца |
| <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усин |
| о:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не |
| мимо остала села!</p> <p>—- Посилили од богаства!</p> <p>— Па пошљу...</p> <p>— Јес’, комесију! |
| S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек не треба |
| еда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој |
| } Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема |
| његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет п |
| је све како треба.{S} Летина није била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толик |
| S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова |
| S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели |
| сабор, почеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени |
| долазили раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка |
| погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напако |
| огледа по њима.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме како знате... што мене питате?</p> <p>— Како то г |
| Видосав успљешта сухим устима:</p> <p>— Богме... његово имање... његово право... и све...{S} Ја |
| </p> <p>Па одмах окрене другу:</p> <p>— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p> |
| ити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видо |
| здраво, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— |
| вори да не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу |
| наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако |
| .</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одговори она и трљну руком низ рука |
| а покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад |
| гу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <m |
| мљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу |
| } Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу св |
| м...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, ш |
| о.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </div> <div type="chapter" xm |
| чањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, т |
| то шарено и онај печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта све овде пише... |
| ега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се |
| сао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S |
| ој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ј |
| урицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и овај рад што радили!{S} Омразили се к |
| ивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо ви |
| н успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја |
| нуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи м |
| д куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, |
| иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да изм |
| мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} |
| као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио |
| и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се |
| {S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва |
| видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призива |
| ј је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је |
| ир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или ко |
| о досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја |
| unit="subSection" /> <p>Тек што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, а Видо |
| е тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p |
| <p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја гори |
| с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измазао кајише и |
| /> отвори врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још је |
| но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима поне |
| комшија.</p> <p>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених у |
| а и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Анто |
| па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он оп |
| али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати |
| Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни |
| а, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћ |
| ута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разговараш?</p> <pb n="156" /> < |
| о, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’ |
| такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у т |
| ... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чарши |
| а колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> |
| тари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без слободе и зашти |
| а постарила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила руке ок |
| > <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло. |
| тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спаст |
| ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су с |
| народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља |
| а га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што |
| .{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело... |
| Видосаве, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што ћутиш непрестано?</p> <p |
| осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је н |
| рила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила руке око оно д |
| } Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без слободе и заштите свој |
| ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћуба |
| уду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао. |
| — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чу |
| бро ми дошли!</p> <p>— Честит свети!{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто |
| укује, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући |
| бе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код ње |
| та има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се |
| он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до ј |
| . и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му да |
| да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— Џимрија!</p> <pb n="43" /> <p> |
| неколике године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} |
| метне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</ |
| има?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово с |
| Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио к |
| мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дре |
| рица у најкраћем времену...{S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као што су рад |
| и:</p> <p>— Тодосије, брате...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако с |
| о, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља кој |
| енио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да |
| стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају |
| ерица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витор |
| >Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме трав |
| рате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљ |
| га бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати.</p> <p>— Шта вел |
| ије то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротв |
| <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно оноли |
| p> <p>— На прилику... шта ће он тражити бољег саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ так |
| Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у |
| а смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} За |
| ели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и стараше се да се та |
| је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна не |
| ајвећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, п |
| им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу оград |
| икупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио са |
| и што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, как |
| појас и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобо |
| стале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио ка |
| деници — погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помириш |
| ли некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, |
| левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му из |
| су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики ју |
| а.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред |
| у га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и |
| {S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу |
| дић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем кра |
| кашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпу |
| пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљком...</ |
| јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с |
| сиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу наместише миндерлук, по |
| е се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p |
| уњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало |
| а... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор с |
| ом.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те |
| арко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусл |
| ни на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са произноше |
| дија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да |
| ни су газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим |
| запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у |
| натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, |
| — Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а |
| Видосава.</p> <p>— Да частиш!</p> <p>— Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог сина за питомца!</p> <p |
| о за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља! — смеје се Тодосије.</p |
| руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p |
| зветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Срамота!</p> < |
| међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор се поизмаче:</p> <p>— Оканите |
| могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искецано |
| орану и војничким цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена |
| но и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвоји |
| де, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ру |
| .{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>— Виторе, море!</p> <p>Он се одазва:< |
| </p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — дови |
| а толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамо |
| купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — подвикује <pb n="19" /> Витор, те |
| .{S} Док су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салашеве, његов кукуруз стигао је те |
| Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{ |
| мље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењ |
| iv type="titlepage"> <p>Прештампано из „Бранкова кола“ за год. 1903.</p> </div> </front> <body> |
| семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи, беше з |
| р је наставао код воденице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто с |
| /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше главом:</p> <p |
| ог на другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш тиме!</p |
| да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу |
| дником, од сиротне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце |
| јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више зн |
| ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чују.</p> <p>Људи о |
| ушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим |
| , да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господине, |
| ужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да раз |
| а да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и ого |
| и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} |
| о поћута па продужи:</p> <p>— Тодосије, брате...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отво |
| тошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те, брате.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш оста |
| ворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта ми |
| Тодосије му упаде у реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало пијнеш.</p> <p>Они се насмејаше |
| </p> <pb n="55" /> <p>Колико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако |
| едан рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип. |
| /p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако, брате.</p> <p>— Није, Бога ми, нема ту претварања.</p> |
| је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> |
| /> <p>— Зашта, бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то |
| во, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се п |
| итора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да буд |
| ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се |
| !...</p> <p>— Нема онаког домаћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђури |
| алио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И поче га упознав |
| преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p> <p>Он устрепта очима, принесе цигару устима |
| тражим ништа од вас него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио |
| аједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и |
| есет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису ниг |
| p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чи |
| апетан продужи:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили основну школу, |
| капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>Они посед |
| извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скрен |
| крете изасланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Н |
| законе.{S} На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао срес |
| тини.</p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан |
| /p> <p>После се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Д |
| S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, п |
| стаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћу, са једним ви |
| ћа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на |
| елика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у одстојањ |
| p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта ради |
| на...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</ |
| апке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као из |
| био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} |
| о Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку |
| као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ак |
| </p> <p>— Тодосије!{S} Овамо!{S} Овамо, бре!</p> <p>Сви у механи погледаше: неко у Тодосија, не |
| што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без |
| шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица |
| S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и |
| н брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и водениц |
| рима, него у оној старој под кровином и брезовим лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазнала |
| ма и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе буклију |
| грања по шевару, увезао појасом читаво бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Ста |
| ајпре пође полако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати |
| ође полако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уст |
| ко била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пла |
| тња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је ско |
| право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </ |
| у да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко |
| Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из Каче |
| хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о св |
| p>— Видосаве.{S} Бог с тобом!</p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништа.. |
| >— Ти гледај своја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> <p>— Нек |
| /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, |
| о.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> |
| 9030_C24"> <head>XXIV</head> <p>Не мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је |
| саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим р |
| жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, ве |
| други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p>— Чим |
| ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— В |
| пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом |
| се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у |
| а ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до в |
| > <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша |
| , ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не мож |
| и му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бог |
| а: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb n="127" /> .{S} Онакав радник тражи |
| да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" /> |
| сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — |
| добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом р |
| то једанпут бритком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет од |
| заврнуо рукаве иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се о |
| ој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Вит |
| ке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, као да н |
| ешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људим |
| гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и |
| , слободније се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама |
| припасаним силавима, уозбиљио се, суче брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, |
| а, човека средовечна, црвенкасте косе и бркова, широких уста и крезава, увек расположена и насм |
| у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb n="91" /> <p>Ви |
| <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> |
| и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се полако измаче на |
| Наједаред застаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи |
| прича му Ружица.</p> <p>Видосав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, |
| ца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и разговара |
| елу и округластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој коси, оставило је време незнатне беле |
| збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене друг |
| сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> |
| S} Старих поцепаних опанака, заворњева, брњица разне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеле |
| . „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или сломити, или јој и |
| чану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли |
| а пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп |
| <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали |
| остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гос |
| е сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу |
| ду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја з |
| уку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако |
| оје имање! ..</p> <p>Чича Антоније само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме |
| сти које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се п |
| Он не умеде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шт |
| е да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала |
| е чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p |
| селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука и срамота, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ни |
| </p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Не |
| Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац з |
| амо нек легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је п |
| шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с његове стране...</p> <p> |
| ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нек |
| и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он п |
| </p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу |
| Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да с |
| ћу ову бруку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ћ |
| ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја |
| не...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је |
| крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озб |
| } Набавиће каламљене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био ста |
| и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје деч |
| се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чи |
| знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} |
| а.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S |
| штени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травк |
| реднијег рада.{S} Његово имање треба да буде угледно добро за околину, — објашњава им капетан.< |
| и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу |
| пштини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се сме |
| асположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} |
| дравља и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> п |
| аћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} У К |
| и гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се на |
| , а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове |
| Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!</p> </ |
| полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу још више |
| овим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син коме отац предаје с |
| вори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико... |
| А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајк |
| <p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, н |
| ро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се заг |
| па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... род |
| вог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сеј |
| педесет и неколико година дозволити да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на |
| а вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и баб |
| Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не траж |
| Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него |
| и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако има |
| ће се доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Зн |
| хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се |
| н се рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се се |
| газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг з |
| Шта се снебиваш у својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога т |
| и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху је |
| лачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.< |
| знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> |
| ила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , .</p> <p>— Полако, |
| зило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је |
| p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство предаје Видосаву да он ра |
| го велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>Она занеме.</p> <pb n="151" / |
| путе, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера |
| идана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресе |
| дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у свак |
| улу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све н |
| размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате, исмевао његов рад и светио |
| олу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кућ |
| .{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна |
| по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича из |
| е колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кућ |
| а Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосије на |
| пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Ч |
| , њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:< |
| у послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављали здравице све |
| тоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога |
| ци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно |
| еш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија колома |
| сами! ...</p> <p>— Приставили сланине и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач |
| се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово... |
| још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и и |
| ше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и |
| ли би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву с |
| пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; а |
| , мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овл |
| не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и |
| ач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају пос |
| меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— Јес’, то |
| смо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћ |
| дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, |
| соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса |
| екао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никака |
| !</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шт |
| у се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрош |
| > <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годин |
| /p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, во |
| ему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево |
| пет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти |
| час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпу |
| озао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p |
| тнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на слу |
| да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турит |
| , те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је с |
| , палидрвца, прашину од дувана, намести вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, у |
| се јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу ј |
| г празника њиховој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му |
| о доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> |
| ати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="126" /> |
| head>XVIII</head> <p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и ухв |
| пасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под |
| {S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Дај |
| досије врати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и |
| , обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се шт |
| > <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чистом копорану и но |
| чинити.</p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} |
| , у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да |
| </p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свану |
| шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита |
| повима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава, ћилимова, јастука, руха сва |
| на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помис |
| ако, извири се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чуту |
| <pb n="152" /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разгово |
| ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо |
| пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема ку |
| оше сви кућани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим пријатељем и његов |
| ван, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му прине |
| е су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо |
| је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица |
| ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или |
| м:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад о |
| <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињ |
| у што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме |
| p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако вели |
| бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зу |
| с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је св |
| , ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијо |
| е боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помирише се са судбином...</p> <p>Тако једног |
| <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај ми |
| ј...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што т |
| шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли у кућу?</p> <pb n="110" /> <p |
| му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Н |
| — То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тодосије п |
| о да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{ |
| а по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича В |
| а ми, нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта разб |
| Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p |
| си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесе |
| има.</p> <p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> < |
| о добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосије.</p> <p>— Није гото |
| у травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> < |
| ом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу |
| јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта |
| лас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с његове ст |
| онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегон |
| ке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су |
| а и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој к |
| ето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по све |
| смевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам |
| е напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени! |
| и ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.< |
| ја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа ра |
| и Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је доба |
| нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>О |
| човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, бра |
| ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједа |
| „...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким |
| ли и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од ме |
| тор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену В |
| ш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља! — смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додаје М |
| а татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} Они већ пр |
| о има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо |
| ина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по леп |
| >— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> < |
| ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n="160" /> <p>Он |
| има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита, поштује г |
| раћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив |
| ао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погл |
| руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш |
| заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се н |
| } То су све млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се и |
| љевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се |
| њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и |
| чи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, ал |
| — А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је |
| упознао са неким шљиварским трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних посло |
| колу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p |
| ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, него...{S} Ружице, постави-де ти |
| што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да |
| оше сељаци.</p> <pb n="171" /> <p>—“ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога избора |
| на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу ш |
| <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну при |
| <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да |
| сије продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и |
| осав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка.. |
| час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све испрету |
| отима, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Ми |
| </p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па |
| еће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још |
| Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гос |
| Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас дол |
| ерите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашња |
| уке око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> |
| чно не познајемо, слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} О |
| своје интересе, узимам слободу скренути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам о |
| </p> <p>— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јес |
| у задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу |
| , Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјајаше очицама.</p> < |
| викну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га посин |
| етку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, да п |
| ему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним |
| и, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим |
| чали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други |
| н се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милод |
| два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да с |
| .{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изуз |
| Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечан |
| аза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтач |
| су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, ни |
| у и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовечан човек, малог раста, погурен, носи ч |
| о Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и |
| е па почеше гласови...</p> <p>У Младена Варагића било комишање једне вечери уз Међудневницу.{S} |
| ељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом |
| ва и маше рукама, па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта с |
| ђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} |
| ратарац руком на коју страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осмехну |
| јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у м |
| поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у меха |
| о бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кући:</p> <p>— Ђур |
| андури.{S} Међу њих се умешало неколико варошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају |
| рилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимству, |
| — А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Ви |
| > <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју дец |
| напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{ |
| .{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде |
| хане, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и браду, |
| S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од <pb |
| не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица |
| имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трг |
| игурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се у |
| њижица, кад се првог празника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио |
| тена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре во |
| ad>XXI</head> <pb n="115" /> <p>На кули варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић |
| ели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да т |
| ћо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, |
| ка била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} |
| се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опрост |
| се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам |
| , а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџ |
| слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш |
| ?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се |
| еп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао |
| се окрете изасланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете. |
| ..{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбоље |
| Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас |
| е педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то дост |
| биљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељали?</p |
| ведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— |
| ада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Б |
| Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Ка |
| таро и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже висо |
| омажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, пристављени свечарски лонци и спрема се као о св |
| опрали стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседст |
| ухватите коло! — вели један старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p> <p>Онај Ружић п |
| свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што говоре?</p> <p>— Чо |
| стима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на огњишту, па поседаше на столичице око прочев |
| ама у кући: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије |
| и!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја |
| А њихове радости кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо |
| ађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема чов |
| а траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад ж |
| ажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам м |
| урицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Со |
| пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ра |
| ог седланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам |
| ато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског |
| копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови |
| ва: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га у |
| /> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђу |
| p> <p>— Оканите се, људи... не треба ми ваше познанство!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га |
| а дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S |
| .{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишту.{S |
| лију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{S} Р |
| > <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p |
| рестигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на један |
| о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са |
| p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад |
| шке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а к |
| позна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде |
| пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века |
| ј се родио, са сродницима за које су му везане толике успомене, одлазак у непознато село и људе |
| један сиромашак тера прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p |
| чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, |
| ста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолопек...</p> < |
| једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше сељаци.</p |
| се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у |
| куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, проговори неку реч, понуди ракијом и врати се |
| ци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав доч |
| ађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник |
| старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{ |
| Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} П |
| ко не би изостао иза других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прику |
| о од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета земље нити се отима за то |
| у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити п |
| е куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} З |
| међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га |
| Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људима.</p> <p> |
| и то упамтити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </div> <div type="ch |
| и сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!< |
| веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Вид |
| Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у својих педесет и неколик |
| ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.< |
| — Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то |
| а му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да |
| а девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те |
| </p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи |
| није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у св |
| /p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестрат |
| а их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину |
| учио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: |
| види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта би о |
| јми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну раменима и оћута.</p> <p>После о |
| ло на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у |
| имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твој |
| за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева |
| пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му |
| ији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, него...{S} |
| ла, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухва |
| Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам |
| p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p |
| досављева.</p> <pb n="75" /> <p>— А што веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повука |
| еле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи. |
| идосав устрепта очима:</p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче |
| к јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— Све |
| p>— Хвала ти, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина ч |
| о за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И |
| жић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овд |
| да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да прен |
| талите то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</p> <milestone uni |
| !{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзи |
| се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до |
| посла но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> |
| <p>— Пристадох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је срет |
| ала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одг |
| ако сте ради да раније ухватите коло! — вели један старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу св |
| ве изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури: |
| </p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</ |
| тисни уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и |
| е.</p> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тод |
| завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што |
| Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се |
| сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже т |
| </p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огра |
| — Хоћемо ли обојица?</p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у х |
| </p> <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на сушила.</p> <p>Они с |
| воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p> <p>— Хоћемо ли обојица? |
| роша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где |
| Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако |
| мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, |
| м, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца |
| Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговар |
| Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање...{S} Из |
| поштовање...{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да се |
| Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} |
| p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> |
| .{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже р |
| Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало |
| > <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сасвим наопако. |
| ја није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће о |
| <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче пола |
| а не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она ј |
| „Остави ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у ја |
| гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по |
| p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! |
| себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто приша |
| сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметов |
| наши стари од памтивека...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико ра |
| видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Кр |
| у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— Видосав Микачић не дугује |
| ица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Ви |
| пољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе... |
| лир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радости |
| аветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испос |
| издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но |
| .</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује |
| е он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам |
| риступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где с |
| увам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још? |
| нога не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку |
| је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема |
| Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у ку |
| а? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може гово |
| “...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем |
| Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог у |
| аће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb n="177" /> <p>— Што си тумарао, тумарао; |
| па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми да |
| е, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по ва |
| S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако |
| чао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S |
| p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих |
| ско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен ли |
| леб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, пристављени свечарски лонци и спрема се к |
| Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са подрумом под целом кућом. |
| аоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа |
| и собе, опрали стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из |
| ј је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде |
| ерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо с |
| но опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама Једна соба намештена |
| у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад ј |
| кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У |
| , па ће предузети други:</p> <p>— Море, велики измет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, |
| ке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у селу, који су га искрено предус |
| кочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се снеби |
| са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p> |
| p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сирот |
| у сивуљу од колубарског соја: крупну са великим затуреним роговорима.{S} Такве краве није било |
| ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, нај |
| у.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, великој старинској, која личи на турски филџан.</p> <p> |
| и сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног д |
| из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зову и на радост |
| розори дупли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље патос |
| добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјаком,</l> <l>Што |
| е улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета |
| а:</p> <p>— Молим вас, браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати |
| стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учи |
| n="57" /> <p>Кад превали дан поставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је |
| а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пуну ствари, набио повраз на штап, |
| дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и ин |
| те, четврте године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријате |
| је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из |
| ј стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје д |
| елим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог ј |
| тако?</p> <p>— Није, Тодосије, него... велим...</p> <p>— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти |
| одосије...</p> <p>— Шта кажем?</p> <p>— Велим: право имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: |
| је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} З |
| свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу |
| вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“ |
| <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу... |
| ц навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> <p> |
| да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти |
| зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село по |
| да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви гов |
| и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор |
| ек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати планове |
| ажим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединце у |
| ек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се човек. |
| паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у к |
| е стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и |
| — Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нисам!</p> |
| а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> < |
| реба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, т |
| говор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам |
| оже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељу.</p |
| не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете... |
| једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри с |
| ам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, ос |
| <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица |
| цу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, |
| и ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb n="138" /> <p |
| епаних опанака, заворњева, брњица разне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа |
| иње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што |
| повлаче прстом низа стабљику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му |
| овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш ли озбиља?</p> <p>— Збиљскије није могло бити... |
| измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе |
| и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волов |
| и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодосијем? |
| p>Дамљан поче објашњавати.</p> <p>— Шта велиш, човече?</p> <p>— Јес’, онога Видосава!</p> <p>— |
| ?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— |
| е!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, |
| — Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће...</p> <p>Он је |
| раво велиш, Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узвр |
| е у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, него без готова, |
| лиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмем |
| де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, |
| {S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право велиш, Руменија!</p> <p>Ту ноћ нису проспавали како тре |
| њега је све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да има |
| столичице око прочевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово |
| а очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право велиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено |
| S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Н |
| ј та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{ |
| p> <p>Чича Витор устаде:</p> <p>— Право велиш, Тодосије.</p> <p>Устадоше и остали.{S} Видосав м |
| > <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, |
| еданпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиг |
| нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме в |
| о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, |
| сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младожење у новом оделу и с |
| ину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгуб |
| ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и |
| новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и с |
| ног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим |
| више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — подвикује Тодос |
| тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њеном ручи |
| p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| амилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с |
| е.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се |
| име ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет завали у кревет, узм |
| итор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошевина његове унуке Сојке.{S} |
| /p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Он се отима, зв |
| качића, дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, |
| , те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p>1903. </p> </div> </body |
| epage"> <p>ТАДИЈА П. КОСТИЋ</p> <p>ПРВО ВЕСЕЉЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p> |
| обично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n="95" /> за све па, а |
| све ово казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит |
| абринута лица и несигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блен |
| Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је о |
| а и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мен |
| умио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дука |
| о уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада и |
| >— Имаш ли позив?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумар |
| варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима н |
| гује <pb n="109" />, као ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче |
| {S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко ј |
| та ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Е |
| е у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти |
| ан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено слуша предавања и рад |
| пати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборил |
| се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ј |
| и не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам ра |
| слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Ч |
| Није срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђима.</p> <p>Как |
| } Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док |
| га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од н |
| најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије! |
| нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да |
| естане запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али. |
| а посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја |
| се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности које ће га пости |
| а је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пу |
| д јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско че |
| шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави м |
| еба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држ |
| сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га |
| гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, о |
| је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав |
| е сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима.</p> < |
| н, постарио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био |
| } Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица по |
| се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина |
| о ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту поп |
| атвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе по |
| овако искрено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже |
| до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и |
| бољем парчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута |
| гледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, пон |
| а Тодосија, не признају га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав |
| ао подесан за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, |
| То му признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је нау |
| И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако богов |
| горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и |
| љимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и |
| види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављал |
| аовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да |
| војој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</ |
| им толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, |
| о буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се |
| ње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља |
| мак", јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и |
| чили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и |
| ре почео, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код побратима.{S} Они га стадоше викати и савет |
| итав сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече пријатно.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко гра |
| то је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, п |
| ре под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном сп |
| ом бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла |
| њег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољу ј |
| гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан с |
| није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи |
| ма и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У вече слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{S} |
| а судбином...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у с |
| , уносио сламу за простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и ба |
| , он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, |
| >У Младена Варагића било комишање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукур |
| ри.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где план |
| .{S} Он, да није докон, скинуо неколике вешалице кукуруза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта б |
| е видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до с |
| име и хвалио се међу пријатељима својом вештином: како је умео склонити продавца да то баш њему |
| ланове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, п |
| } Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је |
| очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви остајете моји... — рече чича дрктавим гласом и помил |
| итомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Зн |
| е усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испричали.</p> < |
| Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толико година жив |
| </p> <p>Они засјајаше очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви остајете моји... — рече чича д |
| абаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — |
| ти!</p> <p>Тодосије продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваз |
| кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у ча |
| ан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} |
| Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— Шт |
| трже натраг:</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, |
| т и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме |
| ку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам |
| ује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек |
| муше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу н |
| вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ |
| посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p |
| довицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је иза |
| е: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За та |
| упштини.</p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капе |
| о мирно, Тодосије!</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не |
| пи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одговори он |
| ш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb n="138" /> |
| емојте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се |
| >— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на суши |
| : „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, |
| о, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у в |
| да Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се к |
| и идеш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодос |
| цу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га ви |
| е виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S |
| ну, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, как |
| оседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и |
| ни имају свега задовољно.{S} Пред собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њи |
| га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гледа необично...“ Увек, |
| ву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засеј |
| ака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Витором.< |
| акво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе |
| се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога рада и д |
| неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни о |
| торова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и |
| е паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у |
| Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... |
| тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум |
| Служећи по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, па ни друг |
| лед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! — р |
| велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зид |
| рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења д |
| иповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу |
| путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p>— Вид |
| о у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очи |
| ио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава дете |
| кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинил |
| шен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи ш |
| лио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад |
| од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда г |
| е може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и позд |
| ео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p> < |
| — Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p |
| на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начи |
| има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред |
| та ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је с |
| е не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, |
| море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се видети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се изговори |
| видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, ушла у де |
| е знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— |
| , нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, м |
| и па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегони |
| е, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, |
| обилази и прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату |
| ...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време да |
| г пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од <pb n="159" /> плавкастог |
| те се здравише и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се ма |
| ти, и таке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је |
| бак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Бо |
| одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и |
| ај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чу |
| о му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!< |
| е од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не |
| Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И и |
| старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак |
| е рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати његов |
| а од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их |
| вао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, п |
| брдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} |
| чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па |
| ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нем |
| га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од т |
| ек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме травку па |
| аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто |
| ако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа |
| ="65" /> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да прија |
| о је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од |
| авца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S |
| и те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што д |
| рчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непр |
| погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, ка |
| е добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још |
| А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухват |
| и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паме |
| Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили бу |
| може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размиш |
| изивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> |
| , подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што с |
| што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако н |
| p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p> |
| p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу |
| Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?< |
| досијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</ |
| <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Пр |
| им без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђуриц |
| еску књижицу кметовима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они заг |
| они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао своме |
| х и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непрестано |
| заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да |
| у и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што с |
| ...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право вели |
| .</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.< |
| , Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он |
| аповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</ |
| оји дан све отреситији, кочопернији.{S} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од свој |
| зва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште. |
| нтије?</p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор п |
| вимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути: |
| > <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека |
| и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодос |
| </p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у ва |
| очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се |
| ем?</p> <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И ч |
| ама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! |
| змет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће |
| ће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек про |
| ало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за |
| ину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови |
| а, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама Једна соба намештена за госте |
| хову децу.{S} Доцније, једног празника, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из |
| све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавк |
| ивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у механу те се огрејаше, па им принес |
| сипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па |
| празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице |
| се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана |
| , и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули |
| ко не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће |
| ладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом куповном марамом, па кува |
| промоли чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да |
| оци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро до |
| идосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбо |
| вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измазао кајише и на њих уд |
| а један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на ледину, па причучнуо и мла |
| ане младости и нераздвојени другови.{S} Видосав се с обојицом упознао у једној прилици кад су с |
| Тодосије.</p> <p>Устадоше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p |
| има Чича-Вићентијем Радоњом Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а |
| њу „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} |
| сред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио сламу за простирку по |
| /p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{ |
| а Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе |
| њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље за парожак |
| очило, а хладови шарали по дворишту.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео под <pb n="176" |
| књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— Видосав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање. |
| се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем |
| одосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по ње |
| и, издато подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад |
| погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију |
| сити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове трчкара из кућ |
| м Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну |
| покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он |
| .{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосиј |
| > <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.</p> |
| учио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког род |
| н ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{S} |
| узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} Овамо!{S} Ова |
| у и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео |
| их је полазио Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p> <p>О св. |
| ту као лептирак.</p> <p>Једног празника Видосав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећер |
| unit="subSection" /> <p>Још првих дана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно |
| доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали које сијено?</p> <p>— Н |
| брину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му н |
| е Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа |
| ... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и гледај посла |
| ли не прође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњ |
| жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, |
| обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као нафор |
| и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово |
| стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци |
| То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, |
| оба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Светоме |
| да се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек.. |
| /head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао приметити |
| </head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се штошта изменило |
| ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им одн |
| биљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њи |
| ади... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p> |
| ри моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас |
| 8"> <head>VIII</head> <p>За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{ |
| да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p |
| дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S |
| оред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, м |
| полаже својим имањем како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с т |
| да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али н |
| људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже младице за жи |
| шу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би |
| ава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми уд |
| p> <pb n="38" /> <p>— Ти? — подсмева се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p |
| Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту |
| <p>— Други пут, на празнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и т |
| .</p> <p>— Остави, молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло |
| !</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> |
| се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јун |
| вљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочека |
| Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су |
| мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком као на заклетви |
| Били <pb n="59" /> доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, |
| ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и |
| ем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрч |
| место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{ |
| о се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да |
| и се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се кр |
| еба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <milestone |
| лазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p>— |
| који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и ста |
| азговарају, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говор |
| оворе и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, |
| е по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју |
| у.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише |
| поче Филип врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не п |
| > <p>- Боље тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије |
| м друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она т |
| е трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и необичан: мутне очи, подбуо, неоче |
| ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, |
| p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке.</p |
| И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.< |
| унапред.{S} Оно што није могао постићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз њег |
| напред!{S} Морам, морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стресе се и растрља очи...</p> </div> <div typ |
| /> <p>— Не можемо тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од на |
| едузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код водениц |
| ли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми почаст на |
| ико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам |
| као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса рупчаге |
| </p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак Видосав. -</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш ка |
| , ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> <p> |
| досава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговори Ружица.</p> <p> |
| узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се за |
| од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb n="137" /> својим лејама, пресади Тодоси |
| ивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он м |
| га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Ла |
| ли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не |
| ољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарк |
| датле ће, из прикрајка, посматрати како Видосав ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се утрчава |
| на тројица...{S} Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n |
| пуше и разговарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана в |
| ва их и размотава.</p> <pb n="91" /> <p>Видосав приђе згладићу и шану:</p> <p>— Остави то сад.< |
| а три зуба напред.</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од ку |
| d="SRP19030_C18"> <head>XVIII</head> <p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе н |
| /p> <p>— Попрешће те моје добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Мол |
| м хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколи |
| а се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сухим устима:</p> <p>— Богме... његово |
| евају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гостима те је и они обр |
| те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> |
| {S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, |
| ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те |
| ге такве ствари за послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кр |
| прдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травку У руци.</p> <p>— |
| .. </p> <p>Настаде радно доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на |
| узјати хата од педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си |
| да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>Видосав отрча те му изведе коња, седланика, огледа кола |
| оставимо некоме од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, |
| признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења но |
| рсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— Шта још веле, сине?</p |
| што шта измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на |
| е одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p> |
| ш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће п |
| па се прејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта прав |
| и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуш |
| — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и стаде се забав |
| еш?</p> <p>— Разумем, господине.</p> <p>Видосав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S} |
| у кући Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин ко |
| ору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{S} Тодосије му додад |
| а ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, налеђушке, са потуреним рука |
| ваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи |
| на, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погл |
| чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово м |
| е куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на |
| ! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па д |
| унђао, — па је остало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући |
| ађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и |
| коме отац предаје старешинство.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у п |
| прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p> <p>— Можда неће викати, али ко |
| а.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p>— Тако то жив човек научи св |
| /p> <p>— Тако је! — додаје Мићо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и |
| бару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p> |
| у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује |
| Одоше и тамо продужише разговор.</p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p |
| с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и об |
| у, — додаде му чашу чича Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задр |
| гранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— |
| се устежеш: кажи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим г |
| право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосиј |
| ш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо.. |
| дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо |
| зговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрад |
| би сузбио повику против <pb n="136" /> Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и В |
| <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога...{S} Видосава.</p> <p>— Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси |
| Шта велиш, човече?</p> <p>— Јес’, онога Видосава!</p> <p>— Микачин!</p> <p>— Виторов унук.</p> |
| седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће |
| вару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грања по шевару, увезао пој |
| што сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене |
| ије?</p> <p>— За оног твог.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор с |
| d>XVI</head> <p>Тежак је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, пр |
| пази се нов ред, који уводи умешна рука Видосава Микачића...</p> </div> <div type="chapter" xml |
| вром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде место да се о томе г |
| осије!{S} Ене! — повика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али |
| почеше његови пријатељи пружати прст на Видосава и потаркивати свађу.{S} На пример чича Вићенти |
| јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p |
| ин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, — брани се Видосав |
| ике користи од рада који је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао детели |
| ди.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— |
| ну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</p> |
| о.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за мн |
| а сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и |
| разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не м |
| и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га |
| е.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је з |
| е у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му остави одрешене руке нек р |
| јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа. |
| ани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и ра |
| <p>Кад се сврши рад, сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— Да частиш!</p> <p>— Бравос!</p> <p>— |
| се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па његова |
| хани погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто |
| ек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и нем |
| сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... |
| „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А о |
| рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде |
| доше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} |
| олако, не гледајући у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо ко |
| одитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча |
| стране...</p> <p>— Како?{S} Причај ми, Видосаве!</p> <p>Поћута, поћута, па поче:</p> <p>— Каже |
| н ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p>— Здра |
| а кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n="15 |
| ри од памтивека...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико расипа и да |
| детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p |
| дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да |
| рићем...</p> <p>— Па ти то ниси урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— Па што го |
| је од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа јасно |
| и потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старије |
| услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> <p>— Здраво, како ти?</p> <p>— Шта то рад |
| руку.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Што, Видосаве?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Ето, оставићу.</p> <p |
| аме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од |
| како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду |
| ао си ти... наша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје де |
| ... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш? |
| туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко |
| — Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема оваког радина о |
| емири и устаде.</p> <pb n="125" /> <p>— Видосаве.{S} Бог с тобом!</p> <p>Он брзо протрља очи.</ |
| е, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, ти ћеш пропасти тако... — рече она и оде пола |
| љен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</ |
| ..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти |
| се чује.</p> <p>— Брука и срамота, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ништа одговорити.....{S |
| другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш тиме!</p> <p> |
| оодавно, на десетак година пред долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, једног пролећа з |
| све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, све се стишало: |
| на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева.</p> <pb n="75" /> <p>— А што веле тако, Ви |
| арцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њ |
| дан другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у званици, <pb n="58" /> али су |
| увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица...{S} Па повешће се |
| овај положај у који је стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се |
| да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> |
| иште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузбио повику про |
| е глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претресати на све стран |
| али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш више тако, бел |
| або како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали |
| његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! |
| ме, што су се сва тројица побратимили с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле вољ |
| ореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренесе на мене. |
| учак и није ништа приметила необично на Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с њи |
| 030_C13"> <head>XIII</head> <p>Тог лета Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се не |
| а будући живот.{S} Старешинство предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настани |
| пријатељем и његовим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку о |
| и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени не треба. |
| нило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да |
| </p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш п |
| ми прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја ве |
| ерзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са својом качарском ношњом: <pb n= |
| ивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теб |
| t="subSection" /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању |
| раздио преко целог детелишта....</p> <p>Видосаву облеће она раван око главе, поведе се и ухвати |
| те...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскоруша:</p> <pb n |
| здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у не |
| во велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се лако |
| p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не зна |
| очеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђу |
| нерастове и назимад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} |
| бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насре |
| ло: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... как |
| идосав маше главом:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} |
| е вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш, Тодосије, куда си н |
| ећином код побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забав |
| ек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по |
| ива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали се Мићо. |
| а: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p |
| одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>В |
| е, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва |
| Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> |
| мамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> |
| е ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крма |
| замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с |
| па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете |
| ба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ |
| се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори још |
| жић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћин викну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте ли посп |
| тан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици |
| аца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињ |
| три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица скочише |
| по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако |
| {S} Сад ћемо овако!</p> <p>Рашчеврљи му вилице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво |
| наш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „ |
| мулевине, но пљуни у дланове! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и осмејкује |
| — Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Вилотије!</p> <p>— Несуђени посинак Виторов!</p> <p>Опе |
| ава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање... |
| икакав и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има |
| бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пун |
| лији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с |
| ну те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после при |
| узе парче колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у ст |
| који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, |
| риставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не |
| ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у го |
| от...</p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и |
| асадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати ж |
| гли свакојаке стоке, засадили вотњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>А |
| имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, виногради...</p> <p>Том кућом управља и тим имањем руку |
| етелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> |
| додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p> |
| а, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на пр |
| и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове рудничких планина...</p> <p>Напослетку се јави и |
| Моравац, човек у четрдесетим годинама, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакш |
| ромашак у половном оделу; па младожења, висок, танак младић, леп и личит, у новим уским чакшира |
| и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима. |
| S} А понешто им помогне стара служавка, висока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике го |
| в би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи све |
| Он се опет узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек пред |
| ла би руке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како з |
| е главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а др |
| ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још |
| ци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те |
| је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, на пуним смеђим бркови |
| а свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у |
| се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; зат |
| и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако |
| војих педесет и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, љ |
| млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он |
| о, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} |
| и сниска, покривена папраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са старим |
| и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А т |
| > <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да разговарам |
| ..</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те ис |
| ћине.</p> <pb n="33" /> <p>Истину рећи, Витор није нимало улепшао Јошевину, нити она друкчије и |
| деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије по |
| али...{S} Зар тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S |
| И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку |
| , не превари! — подвикује <pb n="19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под ја |
| ло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p> |
| а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или с |
| , било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S |
| зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на огњишту, па поседаше на сто |
| ровом совром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са |
| ани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим пријатељем и његовим суседом, |
| може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне По |
| с’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога...{S} Видосава.</p> <p>— П |
| нда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио |
| <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да с |
| ог, домаћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онд |
| њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њивом, |
| На пример чича Вићентије...</p> <p>Њега Витор убраја у најбоље пријатеље своје; он му је друг и |
| одавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозборити неколико речи а да не |
| се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p> <p>Де |
| прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и за |
| ао ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p |
| Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, |
| .{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угл |
| >Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p> |
| а прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи |
| и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за |
| о...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није каза |
| :</p> <p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Зн |
| знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{ |
| ко у Тодосија, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по |
| авао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, притврђивао брану на ја |
| а му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се |
| Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа |
| во, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, п |
| те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио |
| радан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се |
| пратише све како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу |
| ...</p> <p>Наста читав урнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, |
| Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају се и погледају |
| , на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости |
| осао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пун |
| за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одг |
| хватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене клупе з |
| </p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p |
| ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и што је |
| аправио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузб |
| тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, тај човек не може да дође |
| урне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговор |
| "> <head>XXII</head> <p>Пред подне чича Витор сиђе низ судске степенице и упути се право својој |
| е тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем и стањем у својој кући |
| она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што |
| на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по раме |
| ог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе он |
| и, прва радости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </ |
| о јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његов |
| тара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било |
| ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара дете.</ |
| и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на |
| P19030_C27"> <head>XXVII</head> <p>Чича Витор настани се код куће, преведе децу, пренесе своје |
| љно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чича Витор устаде:</p> <p>— Право велиш, Тодосије.</p> <p>Ус |
| врнча што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много уте |
| Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта |
| омуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} |
| девојка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Ка |
| кад смо оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} |
| ар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није т |
| каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у зас |
| е прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се в |
| убун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, см |
| ње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, разговарају, смеју се.{S |
| вога човека код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурени |
| а беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вот |
| ири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш |
| е измаче и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд |
| уо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор се поизмаче:</p> <p>— Оканите се, људи... не треб |
| дује како му рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој |
| и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није м |
| ли им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио |
| слове на добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинс |
| ену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти |
| на и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му |
| аки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па м |
| тво?</p> <p>— Да те познам.</p> <p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознај |
| сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим |
| } То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало с |
| боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне |
| шли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи |
| ур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја |
| о и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво сл |
| овори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, |
| селио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме ј |
| виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— С |
| са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника |
| ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само |
| арошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног суда.{S |
| олага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празнике пропратише све како |
| >— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима |
| ..</p> <p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој |
| е... слободно као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали св |
| ујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit="sub |
| оља...{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћина |
| обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико кол |
| /p> <p>Тодосије проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци:</p |
| н на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S} |
| </p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где је би |
| аљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... |
| е и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом ма |
| шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог |
| да тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет год |
| неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>На |
| ћеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трам |
| ваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наум |
| :</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће |
| {S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што и ра |
| ..</p> <p>— Није ово Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ни |
| ако!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек т |
| ..{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, глас |
| иш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодосије се смијури:</p> <p>— Куда ћу је |
| те.{S} Поздрави се с неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће |
| — Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђу |
| загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</ |
| ом...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у старој ку |
| ml:id="SRP19030_C2"> <head>II</head> <p>Витор Микачић, човек од педесет и неколико година, изгл |
| ml:id="SRP19030_C4"> <head>IV</head> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га |
| а за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душма |
| .{S} Хајде да по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојиц |
| — Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу!</p> <p>Витор махну руком:</p> <p>— Нека кеса на свом месту.</p |
| рча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p> <p>— Остави то сад!</p> <p>— Ни |
| — вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов од врата и само к |
| олим те нек то остане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убе |
| шка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{ |
| у:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Анто |
| ?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ва |
| и с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и н |
| ко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из б |
| ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се То |
| платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи |
| ину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па не |
| ара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: ниј |
| ш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник |
| оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" / |
| осије па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, кл |
| суче брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако |
| ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управ |
| /p> <p>— Којим добром ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам по |
| нолико пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуш |
| служити моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса з |
| кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div type="cha |
| ина оваког чуваоца, пријатељу, — пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Са |
| ло у чему да се подударају са погледима Витора Микачића.{S} На пример: обојица су поштени људи, |
| тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упита председник.</p |
| ао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> <p>— Нис |
| на међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружи |
| > <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу?{S} Ми пописмо по |
| ате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:< |
| о да му да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— Џимрија!</p> <pb n="43" |
| p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до друго |
| 5"> <head>V</head> <p>Кад пођеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака, угледаћеш једну ле |
| .</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>З |
| чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, није ник |
| ају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговор |
| ану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, д |
| оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми |
| двикује:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао |
| {S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и с |
| d>VI</head> <p>Подмлади се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешавати кућу и дв |
| Section" /> <p>Тодосије Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи |
| p> <p>Чича Вићентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном |
| стао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је чо |
| досав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, |
| — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p |
| кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава их |
| не, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb n="31" /> |
| ри се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодосије гунђори: |
| него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упрти |
| старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати |
| егове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало б |
| се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле |
| једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, в |
| ти да он разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, |
| иче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао своме комшији на радост и весеље |
| па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Виће |
| д га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је и |
| то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у својих п |
| ће он тражити бољег саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи боље |
| умара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — ве |
| тор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам човек: не м |
| </p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш |
| ватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чу |
| /p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, |
| одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао но |
| чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{S} |
| зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управ |
| љу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да |
| p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је о |
| друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И п |
| ице око прочевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба з |
| ра:</p> <p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>— Виторе, море!</p> <p>Он се одазва:</p> <p>— Шта ти је?< |
| јој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не о |
| ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже гл |
| а сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим млад |
| га Видосава!</p> <p>— Микачин!</p> <p>— Виторов унук.</p> <p>За час разјаснише све и опричаше ш |
| оче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у В |
| у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио |
| p>— Вилотије!</p> <p>— Несуђени посинак Виторов!</p> <p>Опет кикот.{S} Девојке се ослободе па н |
| , одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Как |
| о је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека средовечна, црвенкасте косе и бркова, |
| шта су чули шта може бити са лудоријама Виторова посинка...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зл |
| раном дворишту, у непосредном суседству Виторова имања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од по |
| е зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева.</p> <pb n="75" /> <p>— А шт |
| вари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире, копоран |
| ао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окружно |
| и чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати језиком.</p> <p>Али Ви |
| — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И с |
| што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Мика |
| припремати за повратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Витор се за |
| дно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта |
| сати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> <milestone unit |
| атна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао креве |
| да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Н |
| </p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у вај |
| Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и |
| не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микачићем он није нигда стао пред суд нити је п |
| да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овчар |
| ше сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију, |
| p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} Они ра |
| {S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се п |
| и оћута.</p> <p>После оваких разговора Витору је све теже било.{S} Чинило му се да све село са |
| као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров и те |
| ди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабра |
| >— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што |
| ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било |
| > <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговар |
| разговор.</p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева посла! — |
| од њене постеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Од |
| д оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у |
| чића, нико није могао приметити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дира |
| unit="subSection" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} |
| ве им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрз |
| очи погледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича-Витору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се св |
| ош педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — |
| кроз таласасто класје на њиви...</p> <p>Витору Микачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S |
| а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више распр |
| ела...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој |
| зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али као добри п |
| не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p>— За оног твог.</p> <p>— За Видосава? |
| } И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем нешто. |
| најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала ти, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ов |
| ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам |
| /p> <pb n="75" /> <p>— А што веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, |
| ракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па одмоли |
| онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> |
| пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухва |
| и потаркивати свађу.{S} На пример чича Вићентије...</p> <p>Њега Витор убраја у најбоље пријате |
| еле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако |
| ло за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисл |
| ?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ћ |
| чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентије.</p> <p>Прође по неколико дана па опет заинта |
| овче, пили смо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку.. |
| тогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! ..</ |
| и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одр |
| се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентијем Радоњом Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио |
| д човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће |
| њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помога |
| а краду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згране.</p> <p>— Мо |
| ..{S} Били <pb n="59" /> доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Фи |
| м послом.</p> <p>— Оставите то, море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају друг |
| сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не обазире се. |
| вите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћу |
| и кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав п |
| а уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту. |
| } Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час |
| дужи пут.</p> <p>— Пристаде ли, море? — виче Ђурица.</p> <pb n="70" /> <p>— Пристадох ако ти од |
| наместише чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, нег |
| оља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Неб |
| чио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да |
| е размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— |
| си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па а |
| ћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не |
| Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И |
| /p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— |
| изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам |
| нат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше об |
| и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Честит свети!</ |
| казују прилоге, они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачић |
| Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозби |
| ио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> <p>— Прођите |
| ан старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да ва |
| у да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицо |
| , погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту бабо!</p> <p>— Сто |
| е и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: р |
| Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смеј |
| бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p |
| и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба |
| пи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи |
| е неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чи |
| ла!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик з |
| трпао зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад |
| ет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о |
| </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка |
| ва као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је ова |
| та, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда ударе порез! ..</p> <p>С |
| а Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Ви |
| е ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p |
| госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице него код оноликих гост |
| ад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} К |
| .“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> </div> <div type= |
| сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, |
| И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, |
| говори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу? |
| а је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што |
| сав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи погле |
| Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па столич |
| од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар т |
| <p>Сваки домаћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му више пажње у обрађивањ |
| м шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за - |
| арао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф |
| Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије з |
| ави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек мар |
| а само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које |
| о дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак шт |
| ли сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Витор |
| времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти |
| 48" /> <p>И Тодосије не хте проговорити више речи о томе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| амо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад! |
| није заиште чашу ракије.</p> <p>— Немој више, молим те.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од |
| о, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог це |
| о на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p> |
| у него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, д |
| чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— |
| о и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То с |
| кан“, него „осмак", јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} О |
| на овој јевтиној справи окрунити много више, оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрн |
| сејао:на једној њиви, доношаше му много више приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у |
| ам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морај |
| е више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе |
| ек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако стр |
| ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући.</p> <pb n="62" /> <p>— |
| тија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича |
| се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу |
| олели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете ч |
| Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га групише и подвед |
| рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним што |
| о бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, |
| а штогод привреди и прикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не принови, пр |
| чи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, д |
| што би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека |
| Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, |
| ..</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколи |
| да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девој |
| и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени |
| е које више цени од осталог, поклања му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Вит |
| и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу |
| домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по једну попијемо!</p |
| ки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапиј |
| идосавом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наш |
| p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш |
| ужа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на В |
| е имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја |
| с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из |
| , они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би |
| </p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђур |
| Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по оста |
| су свршили основну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине |
| к и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} |
| одина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке |
| <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лет |
| ..{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме |
| о рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по чети |
| Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ ка |
| а ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича |
| да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми |
| ослободила и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: |
| ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да приб |
| „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем к |
| ја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, |
| сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око власти?{S} Није било капетана кога нису призвали кући т |
| р Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и п |
| гледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било н |
| p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увесели |
| и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти т |
| раде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађ |
| ње.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} В |
| стиле крила, све се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у со |
| ла је, опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Ч |
| певају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака |
| ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... те |
| ладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, завири свуда у |
| нама и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разг |
| Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га |
| е сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вен |
| ом донесе она на служавнику чашу хладне воде, шећера, стакленце ракије с чашицом, па метну на с |
| ава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S |
| т.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, дај ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже полако |
| оред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драг |
| Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> </quote> <pb n="42" /> <p>М |
| е је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брван |
| Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевин |
| адничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не |
| се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрад |
| он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање |
| и не постоји под његовим кровом.{S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити с |
| се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздале |
| рнчава опанке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих и |
| обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешт |
| та, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сас |
| де право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> |
| чицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе пред собом: ве |
| >— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га пи |
| зорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио вре |
| Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она |
| о жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и чувај |
| и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо запо |
| је — поче младић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктањ |
| шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта т |
| еници.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у воденици, — накељи се Тодосије.</p> <p>Поче гуркање, по |
| > <p>— Знаш оно, што си ономад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у воденици, — |
| радости кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо умеси ко |
| дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа о |
| е њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој годи |
| а другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> |
| у, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ли |
| > <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} |
| а као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} |
| е да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито |
| рила, све се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па |
| то ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Те |
| p>Председник удари у меденицу:</p> <p>— Води овога човека код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе |
| итор заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу тр |
| ли дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали |
| да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> |
| ијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени |
| денице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може ли |
| </p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чу |
| че његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред |
| сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда нећеш нигда |
| све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражи |
| > <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, сра |
| бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p> |
| левом по коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како |
| брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесе |
| рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако |
| е служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и г |
| они Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</l> |
| што сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовиц |
| ни још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p> <p>— |
| ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку |
| А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ |
| Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав му покис |
| S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, |
| {S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет |
| чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа, па се налазио код куће. |
| не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не треба.< |
| штени су кревети, <pb n="163" /> као за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простирач и по |
| искрпљеним чакширама, старом копорану и војничким цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу кос |
| На вратима стоји крупан пандур у плавим војничким панталонама и копорану, са припасаним силавим |
| е ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња |
| Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су испи |
| човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја |
| тор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори још неку, али Вито |
| га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест воло |
| и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице него код оноликих гостију у |
| е и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, само с том разликом што Тодосије држи да |
| усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи |
| м.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракиј |
| авикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но |
| на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, |
| њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, разговарати и почастити.</p> <p>С Мић |
| је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> |
| ара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару |
| е принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, |
| ли су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а имају исте ус |
| за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у гов |
| ли су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу него да седне на народну грб |
| затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он б |
| ма између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори о |
| Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло |
| ч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72 |
| же к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и р |
| } А овако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</p> <p> |
| </p> <p>— Таки смо ми, сељаци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у |
| ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не могу му поорати ка |
| бру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако |
| правити спрдњу од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb n="82" /> |
| заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, |
| још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и пок |
| дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта ве |
| <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p |
| дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Дворишт |
| и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и ст |
| ољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је краса |
| смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изг |
| ини, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из |
| 8" /> му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видоса |
| ако си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су |
| } И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачили су и Тодосија, |
| а изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче об |
| и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone unit="s |
| љно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити лето за к |
| поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт св |
| нка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина рода.{S} Куражило |
| рана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све. |
| тање, насуте шљунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав огр |
| хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И |
| требио ливаде, очувао забране и поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на живот мало |
| онио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви о |
| S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио |
| ђеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака, угледаћеш једну лепу кућу са неколико зграда у |
| аџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесе |
| "107" /> нерастове и назимад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блат |
| сијевој.</p> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама |
| т, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бога ми, јес’!< |
| е, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n=" |
| мање, подигли свакојаке стоке, засадили вотњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благо њима!.. |
| лате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњаку, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету: с |
| урлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, п |
| еви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може красније бити и да ће година бит |
| ти и расплођавати сваковрсне благородне воћке, подизати шуму и корисно је употребљавати, и таке |
| е жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом р |
| и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и р |
| ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да зап |
| с мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џан |
| и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло |
| >Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракија, чука |
| ду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — |
| свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — ре |
| лгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> |
| ори.</p> <p>У том се помоли на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са |
| ларетама, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По двориш |
| > <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и необичан: мутне оч |
| р.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из сл |
| ице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпрашену кубуру, те је о |
| узе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и о |
| бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да |
| ог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисл |
| {S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> |
| >Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— |
| ио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антоније?</p> <p>— Здр |
| кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутији |
| <p>Ружица промоли чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Та |
| ав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у |
| итор стао, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — |
| вукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практиканти и пандури.{S |
| но звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо |
| </p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, |
| јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, |
| кла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве ви |
| ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију п |
| /p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Ш |
| </p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тре |
| Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... м |
| ве, само остави стакленце с ракијом, па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољ |
| е може даље маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу |
| псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Вид |
| неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и наместиш |
| _C18"> <head>XVIII</head> <p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој крев |
| прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, би |
| ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и теш |
| приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| а, проговори неку реч, понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да |
| да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој |
| со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њив |
| и:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде |
| дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{ |
| њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупан пандур у плавим војничким панталон |
| никако!</p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:</p> <p>— Молим ј |
| ој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројат |
| с-ник!..</p> <p>Чича уступи једну стопу вратима.</p> <p>— Упропастио сам твоје имање...{S} Прод |
| аби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже,, исправи с |
| Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног пр |
| ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко |
| Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} |
| е и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погур |
| Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви |
| пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се |
| м да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им |
| ати на све стране.{S} Радознали сељаци, враћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детели |
| с тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим |
| у је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, |
| м, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, налеђушке, са |
| Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, и |
| сије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред по |
| ми стани на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти |
| нам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не с |
| ри у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, госп |
| уба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче ону |
| преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Мо |
| развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и ос |
| } Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње |
| p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се.. |
| радиш?</p> <p>— Притврђујем ограду.{S} Време му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.< |
| и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чутуру, наздравља и радници се поткрепљу |
| — И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени |
| и на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p>— Чујем, |
| ркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио |
| а и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> постав |
| егов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ - |
| а.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто |
| ђим брковима и реткој коси, оставило је време незнатне белеге старости, али поуздан поглед и ст |
| а овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} |
| је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп гл |
| била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко |
| ћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислил |
| ућа... како нисам ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосав |
| га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази |
| е о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пр |
| и разговара...{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те су кукурузи у |
| сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</ |
| овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали акта и припремали их за |
| окошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено |
| а користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у селу, који су |
| ио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји св |
| у, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чутуру, наздравља и радници с |
| се угледати још десеторица у најкраћем времену...{S} Зар није боље што сан радио то, него да с |
| е овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог прслука, подбочи се једном р |
| угога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необично и у страну, |
| дела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље. |
| дела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скинуо неколике веша |
| м.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукам |
| х њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна... |
| <p>— Стој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где |
| жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту бабо!< |
| о да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а о |
| а принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се |
| ро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговара он полако.< |
| <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— |
| че Тодосије.</p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удвојеном |
| чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараштајем.{S} Да ти наврнча шт |
| му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растр |
| а стану код детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p> <p>— Здраво мирно, Тодосије!</ |
| дити по међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже вре |
| Успремише и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неколико страна, скупише на гомилу |
| коле.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и не доврш |
| м се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је т |
| пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уг |
| паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њив |
| к Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да ва |
| влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у другим |
| И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда је право |
| дан усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањем и би |
| порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се н |
| и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то прича |
| од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја д |
| с’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозбо |
| а сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изу |
| ен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред |
| бави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплод |
| му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, |
| имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p>— |
| е његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, обележен |
| сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} Он |
| Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није |
| з среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не уме |
| други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне |
| и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и пос |
| тичњаке, потврди ограде, направи леје у врту, предузе сејање усева.{S} У груписаном имању око к |
| е буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> године заградио за читав |
| и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом куповном |
| у руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би |
| не се опет згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад |
| и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по три, па поставише ручак, принеш |
| уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} |
| к једном члану.</p> <p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> |
| гавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, |
| и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кути |
| — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настарији по годинама, побратим М |
| шање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скуп |
| еше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове трчкар |
| Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже |
| м, застртим зеленом чохом, седели су: у врху председник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав |
| о, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руц |
| адић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у врша |
| им лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, |
| иђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на |
| па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље |
| р мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p |
| ај момчић одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, |
| ма је свршио основну школу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без |
| дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да усп |
| ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и |
| ду и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала се из |
| и вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узм |
| по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некака |
| руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као свако деришт |
| лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p |
| једно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној постељи, |
| и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћери, прва |
| послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица |
| љиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи р |
| есе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх сов |
| си ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије |
| , хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ће |
| који се на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још десетор |
| ше ово: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем |
| акастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне пр |
| tion" /> <p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То бе |
| жица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па |
| а је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види |
| , и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“< |
| ко тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, по |
| ог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико |
| што више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда |
| прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније иза |
| рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну руком:</p> <p>— Остави |
| њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени |
| ју Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну |
| кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао |
| би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не пр |
| с молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну св |
| м имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате прек |
| газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте с |
| елим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда |
| знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у св |
| па јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том |
| у, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли глава.</p> < |
| реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, |
| в је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и |
| ровео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би р |
| изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубим |
| штар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му |
| ...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— |
| идосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше |
| не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} И |
| теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отв |
| па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по једну |
| у да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао |
| .</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те |
| жио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе г |
| опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, пр |
| о.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Ви |
| омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео |
| хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> |
| .{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| а не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор |
| дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост н |
| стављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{ |
| ило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата рас |
| да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} |
| е.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га п |
| Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти знаш |
| с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива |
| Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешљ |
| p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, ни |
| та, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи |
| мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи праве највеће сметње на |
| само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара |
| >Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „Поштовани |
| Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.< |
| стави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb n="82" /> <p>— Молим те, Тодосије, гледај с |
| > <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озбиљно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чича Витор ус |
| развуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци по |
| и смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти прови |
| горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе об |
| рковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш м |
| ему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он |
| а их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремен |
| ?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да |
| ливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ли |
| воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} |
| тво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодо |
| сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица |
| <p>За час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори |
| </p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зн |
| једног празника њиховој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом при |
| мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта |
| час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се он |
| </p> <pb n="17" /> <p>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прил |
| к.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио п |
| ђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} |
| ачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>Навикоше с |
| /> му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата п |
| нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје |
| уче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не и |
| се прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико има |
| ан са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, којима |
| , па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као |
| га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и |
| а далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљк |
| маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те г |
| разили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да за |
| рпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се н |
| на.{S} Сваког лета добави он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се ра |
| уће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, |
| ре...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и по |
| </p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом.</p> <p>— Учим |
| убима понео, али онако, некако, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грозни |
| њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шт |
| груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Вид |
| о ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} |
| обом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се:</p> |
| руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попиј |
| га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је б |
| чека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступа |
| се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> |
| је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав |
| „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... |
| {S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли <pb n="154" /> шта ће бити д |
| корну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да није |
| шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му |
| е с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: |
| би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини м |
| , нити му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, остави |
| ди где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући са |
| {S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n |
| <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кр |
| изнаје ништа.</p> <pb n="152" /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она п |
| на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} Ова |
| в: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гледа нео |
| плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се д |
| , да седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара са старим човеком, који није његово дру |
| н је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{ |
| ећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Вилотије!</p> <p>— Не |
| о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p> |
| призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.< |
| ости и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча ка |
| ице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:< |
| се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb n="1 |
| ди и напада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта би |
| — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмур |
| ајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи ут |
| Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</p> <p>— Сед |
| епочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати |
| ва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немо |
| а не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — |
| е иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Т |
| срећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда раменима и промеће ону |
| Ружица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за о |
| S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на ледину, |
| >— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у з |
| ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ј |
| им га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухв |
| совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш ка |
| , Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу, |
| /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос др |
| } Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је |
| да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може ли се које |
| рупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семен |
| и, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и о |
| апред замишља све непријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душман |
| p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њи |
| е савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради |
| оденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дођ |
| хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај ве |
| себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код |
| } Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није |
| ије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разговор.</p |
| кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гле |
| емају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово |
| е.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</ |
| ди га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> |
| ного више приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађ |
| стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре пође п |
| аћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необично и у страну, а он притиште к |
| ћ моје покојне Руменије.“</p> <p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са угледнијим |
| ни уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику. |
| требише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже кућ |
| сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p> |
| во!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе |
| ат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, |
| ш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодосије.</p> <p> |
| пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и о |
| а, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али |
| камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о с |
| му подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио |
| кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и уз |
| ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, баб |
| <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</ |
| е рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се |
| га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи |
| ко налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да |
| ћо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толико година живите |
| дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустав |
| >— Шта ти ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једн |
| </p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Д |
| о, некако, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он реч |
| се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p> |
| поверењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и |
| ас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бане п |
| а Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p>— Мо |
| без речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и м |
| удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим |
| су му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што постиже људе који |
| идиш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, |
| </p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.< |
| море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тр |
| по селу, већином код побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се |
| свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И сед |
| им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Сто |
| а се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћу |
| рче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div |
| ути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: |
| анио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и |
| p>— Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</p> |
| p>— Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе |
| је њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њиво |
| а ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У |
| како рукују остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати не |
| о госта у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И п |
| p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</ |
| , и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се о |
| — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> < |
| га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— |
| ити из такта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их н |
| га потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати |
| о је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међ |
| се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је |
| седима се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и |
| ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, н |
| о дана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишт |
| има седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, ил |
| ш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га!</p> <pb n="119" /> <p>Пандур се измаче и пропусти с |
| чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребе |
| : „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— |
| о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</ |
| се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га |
| извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> |
| Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: к |
| шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</ |
| ти да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му |
| одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и |
| о глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S |
| ит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а |
| ој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У |
| д ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намест |
| ише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем што к |
| и су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на |
| на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> <di |
| '</p> <p>— Хоћу, господине. '</p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Разум |
| лу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом.</p> <p>— Учим ратарску школу.</p> |
| огуни се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе |
| овара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако, и ник |
| сиромашак тера прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они у |
| а ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита. |
| с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види |
| Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{ |
| S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљ |
| м, зликовачки укратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присв |
| да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађ |
| , имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Свет |
| нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољн |
| и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S |
| бо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их исте |
| је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали |
| ве хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи |
| на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну д |
| .{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали |
| , браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} |
| инство предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код в |
| Радојица, на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, |
| укао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га з |
| увођења новог начина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сеља |
| — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговори Руж |
| њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, с |
| ? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измес |
| — Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p |
| усретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте године у лето, сазва једну велик |
| дине ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста г |
| исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уве |
| еђу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да про |
| м пантљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај |
| ивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде ш |
| врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је |
| овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци |
| и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узду, кола |
| а свет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у |
| а седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, п |
| е у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зн |
| никовићима, слуша Тодосија, не признају га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом... |
| анату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељац |
| >Извади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као |
| ећ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају |
| послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали д |
| е велики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То |
| им ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити |
| у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> |
| „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је |
| не механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и бр |
| и јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега |
| а се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изаз |
| аконе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме н |
| арања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће |
| и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, сп |
| путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово ка |
| " /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здрав |
| :</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на прагу?</p> <p |
| тор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна |
| и, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси |
| Што си се осмољио тако?</p> <p>— Како, газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведриј |
| да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га уп |
| осав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини |
| ..{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица м |
| д су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем што код њега пазарује |
| усак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је |
| p>Том кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдесетим годинама, висок |
| т.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нит |
| Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и под |
| ја, па му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> |
| ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо |
| а ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мал |
| е био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимск |
| вки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у |
| гово чељаде лепо одевено као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу. |
| невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спава |
| ет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начин рада није смећао с ума |
| нко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, по |
| у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, сло |
| а имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати |
| а у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</ |
| ош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не д |
| — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти ке |
| али са сукненим прслучићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, читава шипари |
| } Ту се развије труба сукна, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, |
| рже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — |
| аста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> < |
| кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђу |
| ћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели |
| на соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом, клупама и столица |
| набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени |
| е: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мо |
| ерајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} |
| да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећа |
| на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они |
| понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема |
| се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе |
| шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима |
| сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окрен |
| му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог човека!{S} |
| , а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама |
| >— Пијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче В |
| Људи се, безбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја п |
| {S} И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и п |
| ставити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек мо |
| у се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома |
| торе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и залепљено харти |
| е по ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{ |
| зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> |
| ао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поје |
| </p> <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу д |
| ече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.</p> <p>— Хајдемо у ме |
| !</p> <p>— Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене са |
| аспикућа, Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Где ли је се напио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p |
| стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, |
| у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То је |
| у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па пол |
| меши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари пријатељу?{S} Нема посла без стара човека |
| ну штапом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— |
| асом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она го |
| љу, па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што помињеш Тодосија?. |
| деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на п |
| помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу |
| ти ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она |
| се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено г |
| p> <p>— Учим ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратара |
| <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас |
| да затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и |
| мо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти провичи. |
| га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p |
| <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <p |
| по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завид |
| Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И по |
| акви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је |
| радили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она |
| узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на |
| агледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и от |
| > <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће рећ |
| домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} |
| о знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад |
| } Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.< |
| а га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку ув |
| на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се д |
| ише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене |
| х људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле |
| пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све село и напле |
| разника, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновље |
| изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли на |
| ог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{S} Гд |
| у, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују прилоге, они не помињу ње |
| оли да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се ск |
| уба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду огра |
| — Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више: |
| о, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> < |
| м причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трл |
| збираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, |
| чи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> < |
| с?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притвр |
| е душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он |
| .{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најм |
| цом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече глава?“</l> <l>— Оно јесте Бановић Страхиња!</l> <l>„Ко |
| едан од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви ш |
| разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што ћутиш |
| Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} З |
| и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у п |
| лим: не може заповедати реп глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико |
| бо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, срамота! ..</p> <p>Он м |
| — Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из ч |
| да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јоше |
| <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, богме... није то ништа.{ |
| се поштапљује и корача полако, погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да |
| по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива би |
| ка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји пода |
| шта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде |
| и младића прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — в |
| ао са питомцима.</p> <p>Сељаци подигоше главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца кој |
| браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као м |
| ..</p> <p>Видосаву облеће она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не |
| одиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S |
| се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем |
| проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде |
| пустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним о |
| успијати уснама и намештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи |
| до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку |
| леда, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, |
| .{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет |
| велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам пам |
| аслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је њего |
| а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава |
| ује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па тр |
| о му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и не |
| ви сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес и пошто |
| радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: г |
| гледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђурица</p |
| оћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, сутра ти |
| би се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте главом:</p> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и |
| ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентије.</p> <p>Прође по неколико дана па опет |
| рат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше главом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко и |
| ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда кад |
| зумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p |
| осија! — повикаше многи.</p> <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћемо...</p> |
| иси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таки |
| нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добр |
| за.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти |
| оми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао га у свет |
| клони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да с |
| и у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p> <p>— Остави то сад!</p> <p>— Није то остави |
| едом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде место да с |
| е за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>— Лези, лези, не причај ништа! — рече и |
| > <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p |
| би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти р |
| де на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових ус |
| опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да |
| ету, налеђушке, са потуреним рукама под главу, раскорачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јес |
| p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он опет ћу |
| Помози вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па |
| икну један оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Прича |
| жи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— |
| цну штапом у земљу, па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што по |
| иш ти? — прозбори она.</p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто шт |
| сукненим јелецима, седе правилно, сагле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се зас |
| а.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пр |
| p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви... |
| још доказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађени |
| а мислиш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодосије се смијури:</p> <p>— Куда |
| слушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је |
| где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту огр |
| Он остави посао, тарну угарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија. |
| ти.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодосије полако. |
| <p>— Срећан рад!</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти |
| дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво |
| урица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао п |
| сто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога ми, прав |
| } О, нано!</p> <p>Ружица промоли чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довику |
| моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нам |
| па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога бабајк |
| лука, подбочи се једном руком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, ост |
| мах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, |
| а ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се |
| разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра т |
| ном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро д |
| ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с |
| Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајте посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! .. |
| на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, задубе |
| {S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на в |
| ке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| C14"> <head>XIV</head> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај |
| власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благо |
| /p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дува |
| ева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај |
| како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати |
| и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну тра |
| а пред вратима и запишта један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господи |
| шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шт |
| овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, греша |
| јатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће |
| ..</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву н |
| нда ударе порез! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити! |
| е жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу пог |
| кла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и вик |
| , по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Румениј |
| е...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из п |
| вуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,</l> |
| > </quote> <p>Декламује са произношењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те |
| ене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што нису зн |
| је.</p> <p>Први члан прочита цео уговор гласно, одмарајући се на тачкама и погледајући испод на |
| о није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...</p> <p>У Младена Варагића било комишање једн |
| то је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, |
| како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тат |
| на и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала на части! |
| и ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је гол |
| и остајете моји... — рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се за |
| главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти |
| вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да т |
| и из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не мо |
| гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просечен |
| оке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни |
| еда децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S |
| рећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му |
| </p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетку промуца:</p> <p>— Па што ме |
| ад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета н |
| заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и |
| ве село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> < |
| у школу.</p> <pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, |
| л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћути |
| овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога им |
| ата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — |
| , а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му |
| ћан рад!</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш |
| мају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат н |
| може говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетку п |
| ања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— И суд |
| о врх опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти ке |
| а шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у посл |
| /p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „Пош |
| /p> <p>Она се снебива, слеже раменима и гледа <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи затворену шам |
| спрам кревета, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не |
| он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> <p |
| ијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спрем |
| о, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове рудничких |
| под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се по |
| p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’ |
| ек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова кра |
| кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуд |
| аучио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видоса |
| > <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ев |
| {S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p> |
| pb n="143" /> <p>Он ћути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах |
| ао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по ру |
| та помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му поглед |
| n="122" />, она ти ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, |
| вром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, |
| ам оваког видела: како је страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, |
| устане, па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја |
| рампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, |
| е шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</ |
| , а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и принесе палидр |
| ан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим речима, господине |
| што је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша св |
| што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој д |
| Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакн |
| н вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, |
| То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грун |
| <pb n="82" /> <p>— Молим те, Тодосије, гледај своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш |
| јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дла |
| S} Свет ће говорити, па ће престати.{S} Гледај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p> |
| олим те, бабо, као родитеља...</p> <p>— Гледај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио то |
| г засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си |
| осав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и гледај посла.</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не хте пр |
| <p>Он мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад с |
| ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ |
| пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> < |
| сла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја запо |
| <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите в |
| каква незгода, што постиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију та |
| и?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| о.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени |
| се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то |
| у те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они н |
| за њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео, кришом |
| трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су |
| ад је све свршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, |
| жицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта је међу љ |
| а милина, узврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је |
| адиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливад |
| ај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него да |
| људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је |
| мео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забеч |
| ш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у |
| ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодосије махну руком:</p> <p>— Море, ни |
| као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову сто |
| ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си о |
| њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: ча |
| говара:</p> <p>— На прилику, синко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају |
| зрасла велика, престигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и |
| ипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола |
| — Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво б |
| ољопривредном напретку, набраја примере глупости и незнања из своје околине, одведе га у механу |
| стио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таб |
| мље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, вет |
| озидана, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази с |
| се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода |
| <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој раз |
| о триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То ј |
| ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и продаде |
| селу. </p> <p>— Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тод |
| сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме |
| и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога с |
| </p> <p>Она уздахну и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — |
| , а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли Виће |
| и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S |
| оста људи и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодо |
| рај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p> <p>Тодосије |
| о њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Вито |
| нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом |
| </p> <p>— Па што говори криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... д |
| ко покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће |
| чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“ |
| оговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Мор |
| је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим п |
| не уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срц |
| мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p |
| е значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска врата Тодоси |
| , шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он с |
| оли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно |
| /p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он мало поћута па продужи:</p> |
| /p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће.</p> <p>— Треба живети у народу.</p> <p |
| .</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене г |
| — Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до т |
| видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек...</p> <p>Један |
| <p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— Па што говори криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако може. |
| и ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— Народ по селу |
| S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђати. |
| S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исм |
| а ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, д |
| емо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала. |
| ићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико обл |
| .</p> <pb n="180" /> <p>— Е, пријатељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо |
| јте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се ник |
| Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним оч |
| да моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће престати.{S} Гледај посла, море!..</p> |
| у одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Ова |
| ој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што |
| зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} |
| време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И к |
| Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти |
| те... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари прија |
| Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га по |
| , слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га мо |
| "> <p>Прештампано из „Бранкова кола“ за год. 1903.</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <div |
| ма и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; |
| а зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика де |
| з слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му прича како <pb n="167" /> су код |
| , бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби |
| ли...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} И |
| д што женско чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује |
| , може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се вра |
| затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је воле |
| книма, а на великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље патосано опекама, из ког се улази |
| напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав сукоб изра |
| растанком.</p> <p>Поодавно, на десетак година пред долазак Видосављев, кад су обојица били мла |
| кога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb n="31" /> је и дворила покојну Р |
| не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу |
| ор Микачић, човек од педесет и неколико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову |
| е дозволити у својих педесет и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „ |
| } Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем пасторче на моме имању... а н |
| ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> <pb n="80" /> <p>Али најтеже му је због б |
| још не познајете! <pb n="60" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав с |
| но звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема |
| здра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> |
| трговцем што код њега пазарује тридесет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима |
| ћ, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— |
| арије дете, читава шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуних обрашчи |
| у његовим рукама сада, после дваестину година, сем то толико што је притврдио ограде и причува |
| о!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поноси |
| вану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, |
| ица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовеча |
| , одавали су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се нав |
| носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе кака |
| би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побра |
| газда Симо Моравац, човек у четрдесетим годинама, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и прист |
| о основну школу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости |
| S} У врх совре седе Филип, настарији по годинама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве. |
| анимао у врту који је ове <pb n="68" /> године заградио за читаву ралицу земље и засејао свакој |
| лишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега |
| рчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута преко л |
| егрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и |
| узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукур |
| и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, |
| у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу |
| ного би штошта ново увео, и за неколике године показао би свима да је боље оно што он ради, нег |
| брадовао дечицом: у размаку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, |
| му нисам уназадио имање за ове неколике године одкако њиме управљам?{S} Ако нисам прикупио које |
| мања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од некретности?</p> <p>— Нисам ништа упропастио. |
| а и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема нигде никога и ту служи у Витора од п |
| аке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз сл |
| штиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на и |
| RP19030_C15"> <head>XV</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, мн |
| P19030_C30"> <head>XXX</head> <p>За три године Ђуричиног школовања у ратарници, прилике у кући |
| о бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да |
| ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и промуца:</p> |
| аци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заорава |
| д таког рода несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пута и имао бог |
| па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и посл |
| за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{ |
| S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника који је напустио кућу и сел |
| веселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђош |
| ="SRP19030_C12"> <head>XII</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића |
| живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и подићи трајну ограду бе |
| ика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове |
| иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године |
| id="SRP19030_C29"> <head>XXIX</head> <p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Мика |
| l:id="SRP19030_C20"> <head>XX</head> <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца н |
| и Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и шћа |
| току која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, слуша Тодосија, не призна |
| преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ј |
| у где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне г |
| смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућур |
| је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија син |
| Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} О |
| мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за т |
| ело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, м |
| -Вићентијем Радоњом Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а за час |
| ду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здр |
| е их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у |
| око и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у т |
| ци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и мушко <pb n="40" /> и женско |
| смеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, неко се извалио и опр |
| пред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тод |
| оји имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута лица |
| овор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} |
| азбацане на неколико страна, скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише ка |
| <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису |
| смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, б |
| градиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мр |
| како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Н |
| р, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича та |
| па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у посл |
| Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родн |
| носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају, шетају и |
| естили собе, опрали стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жен |
| зврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто класје |
| већа.{S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема |
| и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{ |
| е ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p |
| им безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} Морам и |
| а трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем крају старији људи; прогорели од сунца, знојави |
| у са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где |
| еше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — пов |
| мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и т |
| } Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, сео па |
| ује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и о |
| ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попал |
| овешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n="112" /> смеју: где |
| та се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вел |
| уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господин’ председниче, један старац навро хоће да уђе у |
| гледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише господин управник:</p> <p>„Поштовани господине капетане |
| <p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капета |
| де неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у с |
| ст, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, |
| > <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господина председника!</p> <p>Председник лупи у медениц |
| </p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све старије, и добро се владаш, да |
| <p>— Ти си одавде?</p> <p>— Па... јес’, господине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповед |
| на пут потврђењу тапија?</p> <p>— Јес’, господине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усиновљењу?< |
| у председника.</p> <p>— Другим речима, господине Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Моја Полекс |
| ? — упита председник.</p> <p>— Тако је, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако |
| стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше сељаци.</p> <pb n="171" /> <p>—“ Да |
| >— Уговор о усиновљењу.</p> <p>— Читај, господине Јанићије.</p> <p>Први члан прочита цео уговор |
| и ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, господине,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке с |
| ломаза...{S} Разумеш?</p> <p>— Разумем, господине.</p> <p>Видосав предузе посао, а капетан оде |
| , а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине капетане, то сам имао да кажем: да предложим |
| расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, господине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудн |
| сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Пре |
| питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо би |
| а и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— Има таких младића!</p> <p>— Треба б |
| да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекоше сви.</p> <p>Капетан продужи:</p> <p |
| он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање. |
| ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, господине. '</p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да оп |
| .</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покој |
| акође, беше члан те скупштини.</p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</ |
| ше господин управник:</p> <p>„Поштовани господине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, |
| ? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како то?</p> <p |
| >— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама |
| ме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи |
| зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, учтиво с |
| а господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке |
| е знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу р |
| оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза |
| осављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осе |
| осав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за сваку ситни |
| осане треницама Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом |
| дрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му Витор примет |
| џаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта ј |
| оше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде |
| и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимо |
| </p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мића Савића, с |
| ле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, п |
| >— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А о |
| е је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти |
| јаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео, |
| дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом мест |
| има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да |
| и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на |
| а, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зову и |
| ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те их је намести |
| ри дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било сам |
| вде код ове четворице него код оноликих гостију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора |
| на кога нису призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник дана |
| — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором |
| својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и |
| </p> <p>Видосав однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости |
| да се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро |
| бележје...</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца зами |
| /p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} |
| одосије.</p> <p>— Није готово, него без готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу |
| </p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Р |
| гој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} |
| у.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, не |
| тељу, — пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он с |
| а нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор до |
| о, право велиш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, него без готова, — дода други.</p> <p>— Свој ле |
| за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко кућ |
| асла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — |
| није ништа друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у ком |
| шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са |
| пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле |
| је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>Све њ |
| што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевине, приновили и окрепили омање, подигли свакојак |
| и руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан |
| дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича Вићентије изло |
| ј трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио под њу, мало се погучио, налактио |
| </p> <quote> <l>„О јаблане, не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Сино |
| Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица |
| није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који |
| не по вотњаку, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обри |
| — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грања по шевару, увезао појасом читаво бреме, затурио н |
| човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламе |
| о.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве.{S} Постављена дугачка трпе |
| жена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комишаоце с је |
| и своме народу него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касаци |
| — Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?< |
| </p> <p>— Нека ти смета!</p> <p>— Он ме грди.</p> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где ста |
| !</p> <p>— Он ме грди.</p> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те ис |
| а да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна д |
| ј мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра |
| оје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} |
| аго бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је освитао празник. |
| ади, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји |
| ље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и |
| а шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зел |
| то чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе |
| <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и чувајући стоку...</p> </div> <div t |
| p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добро дошао!< |
| јем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи: |
| ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, нег |
| ани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она с |
| ље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... — прича председник једном |
| „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако!</ |
| а, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега не |
| /p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасн |
| ларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? |
| м пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грм |
| ужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, ба |
| осим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb n="177" /> <p> |
| а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} |
| ринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</ |
| даше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> < |
| вај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, а |
| тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико |
| ме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде дал |
| чошном јелечету, са свиленом марамом на грудима, лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним |
| то их носи празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачи |
| школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе мислима у ту |
| чима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, |
| чинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n="18 |
| ку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равн |
| а, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </ |
| му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио |
| леје у врту, предузе сејање усева.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за свак |
| } А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране |
| више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда ко |
| као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S |
| а сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари |
| во јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је ч |
| о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина рода.{S} К |
| Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p |
| прти снег поновац и направише се читава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста |
| арке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p> <p>Видосав се реш |
| казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право! |
| ! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије врат |
| </p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га постр |
| ешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштова |
| ије мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче |
| утиш, нисмо очи вадили!</p> <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти рекох, море!</p> <p>— Не |
| ш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бразду! |
| огледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из санду |
| чакшире од плавкаста сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицам |
| .{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гуњеве па полако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет |
| росед, у широким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав |
| опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и к |
| а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећер |
| гов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље за парожак па се поштапљује |
| } Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд и |
| ници, — накељи се Тодосије.</p> <p>Поче гуркање, подмигивање, док онај одозго продужи:</p> <p>— |
| ић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича |
| ци.{S} На њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даљ |
| а, ону сивкасту паучину с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се о |
| се секретар, млад човек, завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрањ |
| о рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p |
| ије могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељали?</p> <p>— Јес |
| оније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочи |
| обру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскоруша:</p> <pb n="97" /> <p>— Полако, бабо. |
| узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> |
| /p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оск |
| вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је |
| Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да |
| >Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, |
| жност разборита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски |
| шевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да |
| н нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мер |
| одрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква |
| е за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са питомцима.</p> <p>Сељаци подигоше г |
| , да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да в |
| а ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На |
| д:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Н |
| оме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чи |
| ђа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, |
| дан, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за к |
| ао што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, |
| оће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути.. |
| } Ти идеш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га То |
| ати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате з |
| својски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно што није мога |
| слене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњ |
| жује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да |
| ека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по дес |
| ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ов |
| о семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> < |
| како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, |
| — Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тодосије продужи:< |
| ивуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? |
| и он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и |
| ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, |
| то радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке |
| вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измач |
| или и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав |
| рада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад.. |
| мали.</p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb n="90" /> <p>Тодос |
| ујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети |
| и, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старијег и да при |
| або!</p> <pb n="132" /> <p>— Хајде, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи ш |
| ушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с в |
| а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава |
| није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да и |
| , те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она б |
| чију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика |
| и веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог |
| заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузбио повику против <pb n="136" /> Видосава, реш |
| ска посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз по |
| су миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па |
| ежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обича |
| како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подиз |
| ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко |
| Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи |
| части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова заб |
| итора четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неуг |
| чар за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред шталом наслон |
| о се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „ |
| — Изузели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} |
| младиће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе применити своје знање на |
| суљ?</p> <p>— Ја. </p> <p>— Седи, море, да седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као |
| Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо |
| , па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остав |
| а за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него |
| } Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, |
| по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> |
| кисао, треба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко ш |
| ставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни помену |
| музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она сал |
| е Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: коли |
| у и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, н |
| се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као |
| че, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша |
| окрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не отера кући, и |
| оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало |
| сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом |
| Знам, бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у о |
| окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не пл |
| м њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав ни |
| p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара с |
| о испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S |
| ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> |
| е!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и ок |
| , коме ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај |
| А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’ |
| да што више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре стр |
| еш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се осв |
| о му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S |
| Данас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику... |
| оше се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде |
| новим положајем и стањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи пружати прст на Видосава |
| да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ да рад |
| е носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати. |
| ао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до |
| сао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у кар |
| суте шљунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у п |
| хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви д |
| </p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се ок |
| >Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невеш |
| ије тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе нека ми |
| p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују ш |
| ича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умир |
| ецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслу |
| у, господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је |
| а да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још што |
| голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без с |
| ању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав |
| ну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, господине. ' |
| } Осећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати њего |
| ас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скинуо неколике вешалице кукуруза па се |
| и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека |
| мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодосије махну руко |
| једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није н |
| ву прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније |
| иморати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не зна |
| није ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима в |
| p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти уч |
| нахватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, |
| ти на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> |
| >Па поче распитивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују нико |
| а нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, исп |
| </p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — доче |
| ко суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо н |
| то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе |
| откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много прев |
| — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља о |
| има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у |
| тупам све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као стари |
| — Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све старије, и добро с |
| те.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио осн |
| току да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње |
| ико колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор ј |
| као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час |
| кровом.{S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>К |
| за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а |
| арао.{S} На детелишту су посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинут |
| гне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску |
| оне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— |
| као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је |
| а је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може |
| Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?</p> <p>Тодосије по |
| ткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџакли |
| ника, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он |
| вљу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он |
| е овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, |
| ам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, него...{S} Ружице, постави-де |
| и и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и ра |
| S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже жив |
| постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то |
| младићи који су свршили основну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Зна |
| ато, данас сам сазвао среску скупштину, да посвршавамо неки хитнија посла.{S} Мислим да можемо |
| е обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту поче ређа |
| нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од нај |
| у кметовима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књ |
| 52" /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> |
| } Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђима?{S} Зар он |
| није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га ис |
| ади тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привр |
| олан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта |
| итеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> |
| то, богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, него, тек ’нако...</p> <p>— Ни |
| етка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, к |
| есам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p |
| ковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у уш |
| ан рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну руком:</p> <p>— Ост |
| о му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не мо |
| е му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p> |
| нак!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</ |
| ну и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач. |
| ца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Со |
| ажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на |
| карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и |
| он присвојио оно што му је најсветије: да располаже са својом децом...{S} Хода, мисли, хуче, с |
| оји њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што ра |
| а до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S |
| није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија з |
| шта.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор |
| попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори |
| гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на пу |
| сподине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p |
| пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> |
| знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће |
| чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посин |
| .</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Ант |
| а су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне д |
| би му било најпотребније <pb n="14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толик |
| ије.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да |
| кола.{S} Разумеш?{S} Па <pb n="169" /> да скинеш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара о |
| ала на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа го |
| у!</p> <pb n="27" /> <p>— Час посла!{S} Да по једну попијемо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим |
| , да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није ов |
| окопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, |
| вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— |
| ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам |
| е.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, п |
| и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остад |
| а и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да |
| Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: пор |
| евет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А |
| Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> |
| како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако т |
| кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо под |
| е не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> |
| а је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, ка |
| као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче |
| по час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песм |
| угледати, подгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> |
| м те, бато, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.< |
| код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако ј |
| вријеме, са овим младим нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор н |
| исам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не б |
| еста у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да |
| е његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, д |
| есто на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурда |
| је њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене м |
| је боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је по |
| и, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не д |
| љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?< |
| <p>Чича заћута.</p> <pb n="121" /> <p>— Да истераш из куће посинка, као пропасника? — објасни п |
| присети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Са |
| То је реткост!</p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> |
| — Ја, код суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би требало познанство?</p> <p>— Какво познанст |
| а заповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> < |
| шапташе се:</p> <p>— Крмачица!</p> <p>— Да купимо!</p> <p>— Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо? |
| забрасмо твог сина за питомца!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точк |
| > <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај |
| ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају |
| тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри прија |
| p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекоше сви.</p> <p>Капетан прод |
| баш код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану.{S} О, нано!</p> <p>Ружица промоли чупав |
| атељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђењу тапија?</p> <p>— Јес’, госпо |
| , сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— Да частиш!</p> <p>— Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог син |
| акле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију и |
| > <p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до |
| p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало р |
| наш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само |
| га.</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! — рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том дом |
| Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најб |
| мо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и |
| аци поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разговарамо озбиљно, као паметни људи, онако као што |
| '</p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Разумеш?{S} Па <pb n="169" /> да |
| авају Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан мах |
| <p>Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако не |
| во?</p> <p>— Какво познанство?</p> <p>— Да те познам.</p> <p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p> |
| рекоше сељаци.</p> <pb n="171" /> <p>—“ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога изб |
| мао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дош |
| Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој при |
| опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна |
| ачић не може прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога |
| е, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу |
| !.{S} Опрости, домаћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...н |
| о отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Вр |
| кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од с |
| да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видоса |
| чију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> < |
| >Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, д |
| <p>— Право велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p> |
| , велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаст |
| напреднијег рада.{S} Његово имање треба да буде угледно добро за околину, — објашњава им капета |
| ствар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш тиме!</p> <p>— То је реткост!</p> <pb n=" |
| <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог |
| се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет. |
| и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије ј |
| виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед |
| је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је |
| хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе |
| за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу |
| а седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара са старим човеком, који није његово друштв |
| тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Х |
| из такта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек |
| седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или д |
| не и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме наро |
| ња, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће шт |
| и чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до |
| итор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Ви |
| е узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљеш |
| ти у ратарској школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве с |
| ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба.. |
| а у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову ц |
| тео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не |
| р Микачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И |
| е убеђен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од з |
| у тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће |
| ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да не |
| </p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, уз |
| вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну |
| угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се и |
| аћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да |
| притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да и |
| није по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Студеници — |
| витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда бил |
| једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да краду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије. |
| ском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате п |
| њу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у наш |
| било тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то би |
| имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S |
| ђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видоса |
| нато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи с |
| а му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по на |
| љно погледа, прођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и в |
| зва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} То |
| анас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он |
| ешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и п |
| задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{ |
| , и за неколике године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили. |
| опернији.{S} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свр |
| м ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — гов |
| е непријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете |
| ма радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре |
| му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га |
| шља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} |
| да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p |
| о то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала о |
| ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} |
| тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, |
| лити у својих педесет и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте |
| е биле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног да |
| им те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Није истина.</p |
| ништа упропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни т |
| идове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће ве |
| је чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама |
| оги разборитији сељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зн |
| љак упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не могу му поорати као ова два г |
| покажу корисни плодови његова рада, па да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> |
| Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</ |
| , па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> |
| ко газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрст |
| а велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа пр |
| реда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта |
| му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шт |
| а ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су мо |
| адост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини |
| ира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мен |
| и.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да |
| је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у |
| S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више н |
| ао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p |
| а да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек ле |
| јури:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем |
| кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обоја |
| исао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило бил |
| изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, ба |
| >— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p |
| току што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће |
| 0" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које |
| вде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А |
| ешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мо |
| ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ј |
| ели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је пос |
| саће од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да |
| то чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над го |
| је, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и на |
| :</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступ |
| ича Вићентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се |
| пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се и |
| И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“ |
| ца и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— |
| игда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А до |
| онакав простак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш |
| иди да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да |
| p>Тодосије развуче усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се |
| х то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца. |
| </p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он к |
| ве.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа д |
| него... велим...</p> <p>— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповеди |
| посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту, |
| p>— Молим те, брате.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— Како |
| b n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни |
| још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те, брате.</p> <p>— Немаш |
| се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непознатим младићем.</p> <p>— Одакл |
| ештином: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може |
| шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чи |
| ако да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му |
| ти је, шта правиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> < |
| да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику |
| полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, ве |
| ана, славу мога родитеља... — Па потрча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом: |
| изујеш око моје куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антони |
| шчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У т |
| рејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комен |
| ли!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда |
| части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} |
| ма.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала |
| и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећа |
| <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! — рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћин ви |
| ислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му било најпотр |
| та је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је так |
| асипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А |
| ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке кој |
| ао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да реч |
| ру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Вид |
| S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас |
| знаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и пита |
| је био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и к |
| е пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обеду |
| и и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица на |
| тви. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије |
| е дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и нем |
| еђу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу |
| >— Е, пријатељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Мас |
| речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, не |
| доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављ |
| ко мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред |
| еме, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{ |
| и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш |
| тру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала ти, |
| а нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчина |
| време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније |
| вати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па |
| и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћи |
| та ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну с |
| а се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам. |
| p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p |
| Тодосије извади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањар |
| те озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да неш |
| ко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као |
| пта очима, принесе цигару устима, хтеде да повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа кри |
| у угледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видоса |
| иже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се |
| наоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши |
| ..</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу |
| поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на |
| низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, |
| Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му В |
| то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да |
| јату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли глава.</p |
| оденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад |
| ешто рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати на столицу и само гледа у Анто |
| О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p> |
| еје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га и |
| их десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање |
| зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца |
| шум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, нека |
| о, празно...{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и пошт |
| , дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвик |
| е с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— |
| бечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p> |
| дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранил |
| мотику, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред застаде, п |
| шну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе |
| и и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чу |
| редузео старешинство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да |
| деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — |
| длачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се |
| аесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг |
| ам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, |
| је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, |
| и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јов |
| зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највеће |
| двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог пома |
| ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет он! — |
| S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати.</ |
| ерењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85" /> |
| Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њих |
| мео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми |
| ио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на в |
| На пример:{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је дом |
| ско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем обија |
| осав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било ј |
| кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио |
| де да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, него |
| остићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада |
| у Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се баб |
| тио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећ |
| , провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда б |
| p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту за |
| ad>IV</head> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он |
| pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би |
| ко ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све |
| не, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и заб |
| носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, мало, м |
| Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу |
| еже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зу |
| а оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да |
| оњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га |
| аци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> < |
| много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не би |
| му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... |
| то ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да бла |
| p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није |
| ниси урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— Па што говори криво?</p> <p>— Говори |
| ад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> < |
| непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио |
| расположена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што |
| леда у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапију, и, да т |
| е тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостав |
| чашу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на |
| и!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, м |
| велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину |
| , ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, |
| отово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза |
| </p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Н |
| ије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} |
| врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... и н |
| видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дан |
| коше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек н |
| и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и нај |
| одосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спо |
| трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који ј |
| аћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани...</p> <p>Ч |
| ича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о |
| радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} С |
| стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час из |
| ио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од |
| није много нерасположен, не познаје се да је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, махн |
| ј говеди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини То |
| ли овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже вод |
| вршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у |
| ке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научи |
| >Па затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} |
| ељаци подигоше главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу |
| и врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, дв |
| о на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> < |
| што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове... |
| .. стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— |
| ђе...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не познаје се да је усплахи |
| ти се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} |
| прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, |
| ротив <pb n="136" /> Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио |
| тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што ниј |
| а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине |
| ред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом |
| , да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао |
| ави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се |
| јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио |
| ање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Сим |
| а зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписано |
| итору је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу срет |
| ез старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа |
| се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели Мил |
| сав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одис |
| ру се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} Али, |
| ахну руком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Н |
| неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним кор |
| тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате к |
| им.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!< |
| /p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну |
| чи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на мо |
| а узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то |
| чима, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, |
| : „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником |
| ло па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се не |
| без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, са |
| да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не пр |
| век, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Мика |
| е имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дук |
| па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и с |
| распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!. |
| рдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} |
| видети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много |
| е Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав леж |
| {S} Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n="112" /> сме |
| о ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син |
| ца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као |
| и се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Н |
| у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући.</p> <pb n="6 |
| е за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежа |
| господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, |
| му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто г |
| н’ председниче, један старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без |
| лише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати ње |
| окренуо сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта |
| е и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S |
| е се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на своје место.{S} У са |
| стише чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опе |
| школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује |
| ем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујан |
| о: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па |
| <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> <p>— Мо |
| ењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он |
| Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на |
| рави-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па |
| знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} |
| и.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се |
| о се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се н |
| ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица |
| ску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској ш |
| ше теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, |
| издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег |
| опасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за м |
| 16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео сву |
| даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да |
| већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тог |
| је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку |
| сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћу |
| н мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта |
| ш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, |
| јавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо |
| о, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по јед |
| етно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Св |
| школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све ста |
| {S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три мес |
| а?</p> <p>— Јес’, господине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усиновљењу?</p> <p>Чича заћута.</p |
| /p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви |
| ћ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прича |
| у је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју ј |
| сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовањ |
| ије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у души шт |
| него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Зна |
| ре!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан |
| осаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јун |
| <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе |
| смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до с |
| е ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од сме |
| де је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </p> <p>З |
| ао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му |
| јеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристој |
| радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак зн |
| оле, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb |
| а одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и |
| , а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Мик |
| га да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интересе, узимам слободу скренут |
| слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мор |
| а мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— |
| ...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта р |
| према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Св |
| ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подм |
| , па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију, |
| вету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смеш |
| е да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије |
| воћка напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав суко |
| а оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати з |
| > <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, н |
| оће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљ |
| му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко |
| ича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те в |
| — Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама. |
| д види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој г |
| да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставити |
| авикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад |
| Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Вито |
| е.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати. |
| е разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на сам |
| а лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по |
| и очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, |
| ат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још неку |
| је које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклиј |
| о завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, |
| и да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног |
| о тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодоси |
| ишта друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, |
| p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у к |
| то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоу |
| уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А |
| ли Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Ш |
| то извести, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, |
| >— Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите коло! — вели један старчић од ватре. |
| вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, |
| тор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да разговарамо!</p> <p>— Опрости, имам посла!</p> <p>— |
| она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, |
| p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас.. |
| осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде |
| ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало |
| опреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нема вољ |
| научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког |
| и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоћ |
| ешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да |
| да преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан ч |
| ије није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тиш |
| говара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што ћут |
| твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо...{S} Изволте... слободно као у сво |
| и то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара ч |
| S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb n="65" /> похвали како ће радити, док |
| и свет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је р |
| е је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега. |
| , само с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико коли |
| даје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а |
| одаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би из |
| >Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На прим |
| то сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на исто |
| ми јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу јо |
| осле све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад ј |
| му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разговараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко ти то |
| и млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и |
| молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на |
| } То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест |
| ш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест |
| љан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео |
| Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не бр |
| ак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видо |
| ли су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао дете |
| ију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га групише и |
| ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку |
| ељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тур |
| одосије продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам |
| икаква знака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с |
| се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но шт |
| у шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године одкак |
| p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу с |
| еко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} |
| за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из |
| та литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају |
| га да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу него да седне на народну грбачу.. |
| уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или |
| све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разг |
| а то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако дв |
| е замишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и |
| о рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> |
| чели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њи |
| шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао |
| ори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, |
| у?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније појми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим |
| p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мр |
| м, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то оч |
| вани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А |
| рата, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег |
| се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао |
| избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште. |
| зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам |
| а објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, |
| ке године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да ку |
| } А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> < |
| је задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: |
| p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, т |
| е!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже раменима:</p |
| на! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не сла |
| ла.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у |
| изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног |
| је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на |
| } Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се |
| ови смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, љу |
| Ђурици се ни по чему није могло познати да он разбира о односима између чича-Витора и Видосава. |
| шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“. |
| тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дот |
| траву пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с др |
| шт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да |
| и се с неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и на |
| > <p>Поћута мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато, он му увек падне <pb |
| драво свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче |
| он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што |
| } Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{ |
| јих педесет и неколико година дозволити да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари |
| служио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обуз |
| те..{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у својој кући, као да је његов пас |
| икоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док |
| . некако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како |
| ца му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волов |
| /p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко |
| екао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп |
| јева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла |
| Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза у |
| што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему назире пуну срећу за њих |
| оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му |
| а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb n="3 |
| утаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој но |
| лим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош |
| руштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p |
| рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо |
| им шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси |
| Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгин |
| дан, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других шт |
| и мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај |
| </p> <p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да ка |
| и, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, гос |
| або!</p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићем |
| /p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>Видосав отрча те |
| ас се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S |
| у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више ј |
| а идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица |
| .{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу |
| е и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опиј |
| кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Н |
| тио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није |
| није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му изв |
| душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, |
| пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда зап |
| пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... ни |
| {S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест леч |
| и мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш баб |
| е за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је ше |
| .</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> < |
| на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог сем |
| у да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је |
| а.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало |
| то им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат ч |
| прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удар |
| ћи.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и |
| > <p>— Збиљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџаве |
| >— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим |
| ена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да ко |
| век и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство.. |
| ане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окр |
| } Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити кога <pb n="166" /> поздравља |
| !{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи |
| ем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и |
| га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има све ус |
| свршавамо неки хитнија посла.{S} Мислим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дош |
| — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} |
| стина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш и |
| ан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p> |
| и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни |
| ди волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраз |
| тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је о |
| им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све к |
| а у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искрив |
| кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Р |
| гово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!. |
| чић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, |
| изговори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу с |
| стини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде |
| пије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, |
| као потковица: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић |
| Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у се |
| {S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чист |
| ет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога ср |
| а смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p |
| ..{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> |
| о...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! .. |
| га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и раз |
| по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао ко |
| адуо.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича |
| још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били с |
| војој скромности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образ |
| ружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са |
| у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се |
| је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преот |
| иње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди |
| , стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без слободе и за |
| ако хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:< |
| хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на рам |
| етелишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали.{S} |
| раз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди |
| да се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше њ |
| по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, В |
| е ово! — показа руком на служавник, као да му нешто смета.</p> <p>Она успреми све, само остави |
| ју и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код |
| проговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— |
| рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone unit="subSection" |
| .{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у |
| и се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли |
| еда, али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Поли |
| очи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па |
| и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пи |
| >Сутрадан прављаше се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он В |
| сава не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Ви |
| та:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад |
| о у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>П |
| >Ружица постарила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила р |
| еж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци доб |
| теде нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он |
| остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и |
| а по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p> |
| ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— |
| ака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво |
| <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за ра |
| } Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!.. |
| е!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Не |
| честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те м |
| растао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели |
| е о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Б |
| ав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивос |
| заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стар |
| ection" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради |
| он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, |
| , а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо ве |
| "19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно в |
| глао светску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то! |
| бо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно |
| и његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газ |
| ше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је т |
| да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у |
| Молим, господине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питом |
| е рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на ш |
| оме исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео гу |
| га, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице међу њима, или да |
| улепшавали кућу, дотле се чича постарао да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново но |
| >— То није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци ка |
| па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладниј |
| арио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини ш |
| вога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја каж |
| чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" /> <p>— |
| аслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко н |
| ..</p> <p>— Није тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу |
| сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.< |
| дну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда удар |
| p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о |
| рости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем т |
| Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад с |
| их што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те так |
| S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као што су радили наши стари од памтивека. |
| ам: не тражим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека |
| , и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до в |
| н неће; воли да служи своме народу него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви |
| ше љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога рада и да је т |
| {S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења да он н |
| га бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио |
| о!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <p |
| друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издират |
| Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" / |
| избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата |
| отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред. |
| сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди В |
| вео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан |
| нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено слуша предавања и ради на школском имању. |
| и кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него |
| нима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вр |
| ad> <p>Тодосије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике користи од рада који је препочео од |
| на да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{ |
| ојој соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап |
| е.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да < |
| е се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно |
| троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и |
| опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешк |
| и на Пандиралу, па Хорватовић призортио да освојимо позицију, те, мајчин сине, хоће бити, те не |
| виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да г |
| /p> <p>Једне недеље чича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му |
| Нек размисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ов |
| ке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш к |
| ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми с |
| тало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане зап |
| Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Ст |
| ича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти з |
| мају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и свак |
| Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља. |
| да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њ |
| уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ј |
| ну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не по |
| он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије |
| будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице д |
| {S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да |
| хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и подмигује <pb n="109" />, као ови на |
| } Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки |
| да свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући иш |
| уда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она ж |
| о није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу |
| угласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p> |
| n="112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: |
| во друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је л |
| се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже |
| им будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за бож |
| 34" /> <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица |
| pb n="161" /> намере, него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. |
| је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} |
| о.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гл |
| е; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и као приватан уче |
| — и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си |
| аву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако |
| на били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадов |
| питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па по |
| !</p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни |
| саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће. |
| бирали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — ре |
| чепка и слеже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти од |
| и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи к |
| алеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на |
| >— Таки смо ми, сељаци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! < |
| а за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговар |
| о ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се тр |
| ам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чи |
| у, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>Па поче распи |
| о да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта у |
| какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} |
| још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разг |
| њиви...</p> <p>Витору Микачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен |
| ру се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец да |
| ништа не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У зд |
| ти до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, |
| ао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истин |
| суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ј |
| идосава што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска |
| упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и |
| купимо!</p> <p>— Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђуриц |
| да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као |
| вља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао |
| о као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то исприча |
| S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ |
| е?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и |
| ше га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе један младић у опанцима.</p> <p>— Та |
| сла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, |
| њик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{ |
| д влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурко |
| ча-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу м |
| чки укратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно ш |
| мотно косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p |
| и колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су |
| убиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветић |
| ед те радости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак. |
| е ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S} Он и куп |
| шала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти |
| “. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката п |
| Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то |
| у ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево м |
| не запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</ |
| добави он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, |
| живот.{S} Старешинство предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на има |
| и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће |
| ав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Кост |
| телиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и поб |
| у је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, |
| уша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку зап |
| унце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у |
| ењем и подсмевком, и тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није пам |
| ушмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, |
| детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто д |
| де да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, б |
| же! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ п |
| радан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тод |
| ћи.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помаж |
| та по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они |
| и кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да з |
| је најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује как |
| не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његов |
| у Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим |
| во чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени |
| ан младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љубави према школи |
| ти, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и |
| {S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Т |
| <p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио му. |
| м...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.< |
| те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, он |
| послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише |
| ло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сеља |
| о криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он ј |
| Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погледима Витора Микачића.{S} На пр |
| што је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога ш |
| а, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да ј |
| док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и |
| ао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да посвршава најнужније послове.{S} Пандури наместише у |
| p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила ње |
| зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутро пора |
| зједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао ш |
| да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друш |
| носити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпри |
| е питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља |
| е постеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно ни |
| ико није могао приметити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавн |
| и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: ч |
| <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, То |
| је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће |
| даљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, к |
| — Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече |
| : дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него |
| .</p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, |
| Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико |
| х дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то оста |
| ако наиђох на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког |
| ог онамо!</p> <p>— Немој!</p> <p>— Хоћу да му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb |
| <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И н |
| то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду |
| ј Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси в |
| оврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на с |
| Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и |
| вара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престад |
| уво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусм |
| ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секи |
| колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p |
| чиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није зн |
| Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења |
| ича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају ка |
| >— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— |
| торе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е |
| ти и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младића.</p> <p>Он |
| авља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има |
| и:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа |
| S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} |
| аш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p |
| тор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му ка |
| и: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p |
| Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> |
| ћај паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити пр |
| рам.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или н |
| чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и уко |
| бе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одс |
| } Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле |
| е сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја |
| ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док |
| да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, бо |
| ш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може |
| > <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш л |
| ука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодо |
| <p>— Гледај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на кр |
| ути, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, баб |
| ..</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону г |
| и, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механск |
| у да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи д |
| <p>— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— |
| <p>Он не умеде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — п |
| е вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А о |
| ге, они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао сво |
| нише, док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав |
| к?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да |
| а ти то ниси урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— Па што говори криво?</p> <p> |
| егова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, |
| чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици пад |
| иће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи има |
| мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета десила.</p> <p>И поса |
| ИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> <p>1903. - 79.</ |
| >НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> <p>1903. - 79.</p> </div> <pb n="2" /> |
| досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теб |
| елу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „америка |
| Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице међу њима, или да би се |
| оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не |
| чи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да |
| раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му бил |
| мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели |
| уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Бо |
| му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише т |
| одине,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин иде |
| <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи о |
| дну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да |
| ла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, |
| за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>Па поче распитив |
| секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају |
| послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетк |
| а кревет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, дај ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже |
| е један, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у други |
| ти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо овако!</p> |
| та им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p>Тодосије отрча.</p> <p>— Тако!{S} |
| p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би |
| даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па |
| не?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несре |
| пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али он |
| буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гл |
| ...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хо |
| атељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда рам |
| е па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да |
| причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и |
| више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} |
| дитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје ми старешинство у свакој прилици, пита ме за сваку |
| јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је ли |
| урен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, ма |
| Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} |
| а и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли |
| и ће се школовати у ратарској школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу среске скупштине и да |
| основне школе па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} С |
| а ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове рудничких планина...</p> <p |
| Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива |
| кти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па |
| ан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разг |
| лство: разлупају се дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фр |
| и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуц |
| одао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бу |
| вати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, полако, кући |
| егавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S |
| ића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичај |
| напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђуриц |
| е ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — |
| у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки |
| а, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељена за |
| ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо даље настаје имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, вин |
| ко њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непре |
| а, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је |
| им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код куће или паза |
| ласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим |
| <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да ј |
| се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p |
| и чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од то |
| <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик загради!< |
| кочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави |
| .</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није |
| да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p |
| док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му ве |
| ек...</p> <p>Један од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије ј |
| вљу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио |
| оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што |
| ="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине капетане, |
| диш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тод |
| еда и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скупштини.</p> |
| туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте гла |
| полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате, исм |
| оље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати.</p> <p>— Шта велиш, човече?</p |
| е иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослиц |
| добра је ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан продужи:</p> <p>— Чујем, подиже један, подиже др |
| и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p> |
| ћу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишт |
| ећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{ |
| он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га на |
| жава...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, наложила ватру |
| у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна к |
| , <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах п |
| „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> |
| 9030_C16"> <head>XVI</head> <p>Тежак је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен о |
| и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Д |
| ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута н |
| ја...{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико |
| ију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, кочопернији.{S} Видиш просто како с |
| о јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> < |
| !{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и |
| а ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чича Витор има |
| као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани д |
| је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и |
| _C1"> <head>I</head> <p>Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S |
| авице.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превали дан поставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и |
| виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S |
| ес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар |
| <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутр |
| ше тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p> |
| p> <p>У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да с |
| ара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје |
| n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да по |
| реба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у |
| ало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе. |
| unit="subSection" /> <p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао |
| села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца |
| авом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предуз |
| и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са ис |
| те, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, д |
| кост, те године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет |
| уби, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, тај чове |
| боље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у о |
| е године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се ка |
| е позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љути |
| ку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} О |
| че удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо |
| и, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под |
| ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу д |
| лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p> |
| е, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци се подгур |
| тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га |
| рише се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера |
| азговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb n="141" /> на рам |
| Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу |
| бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и н |
| е као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S |
| већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати |
| 0_C23"> <head>XXIII</head> <p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела |
| > <head>XII</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није мог |
| 5"> <head>XV</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се што |
| а Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор |
| осија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но до |
| осије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нит |
| вом Вићентије.</p> <p>Прође по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их по |
| ила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза |
| estone unit="subSection" /> <p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе |
| 030_C12"> <head>XII</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико |
| 19030_C29"> <head>XXIX</head> <p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</ |
| RP19030_C20"> <head>XX</head> <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на |
| ас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се шко |
| мисли, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то јед |
| .{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, от |
| stone unit="subSection" /> <p>Још првих дана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је било слу |
| нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су п |
| ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичиц |
| а га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, прибави се гајтана, |
| о омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа пре |
| синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— |
| <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, да посвршавамо неки |
| чи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој |
| <p>Знам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да положимо сто |
| посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да посвршава најнужниј |
| мо чича Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошевина његове унуке |
| едај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек с |
| Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидет |
| ..</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па к |
| тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас долазио!</p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљешта |
| ч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, н |
| лопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, ал |
| да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </div> <di |
| } Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета земље |
| м ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што ј |
| а?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па |
| а.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p> |
| Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се |
| д су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге по |
| вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док |
| од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што не почитује старијег и не живи како су |
| ки кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати |
| Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо кући! |
| уткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} С |
| ?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање.. |
| _C10"> <head>X</head> <p>Минуше трапави дани...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша |
| олим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура п |
| икачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући с |
| ти:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— Час посла!{S} Да по једну |
| .{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало да |
| а, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, |
| Видосав слеже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно!.{S |
| оћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као распик |
| да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а ба |
| а... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле. |
| два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им к |
| ата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она |
| има, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш |
| и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве |
| младић!</p> <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за његову кућу.< |
| ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младића.< |
| све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати неколико књижица, кад се првог празника састану у |
| ца ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S |
| и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...< |
| е тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! |
| </p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> <p>Сељак продужи пут.</p> <p |
| и мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb |
| /p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и о |
| поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по |
| > <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш да |
| истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по оби |
| диш ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се видети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се из |
| ала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заи |
| прости, домаћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани. |
| бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што с |
| и, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>На |
| ’но имадосмо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно |
| је терајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! .. |
| руз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Вит |
| н их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навико |
| лика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачк |
| и кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то |
| гу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској школи.{S} |
| ицама Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом, клупама |
| Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест |
| и и она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса |
| душкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Школа дале |
| главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате к |
| Чик!</p> <p>Наста нема тишина, само се два три младића прокртољише, а девојке сагоше главе још |
| оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура?“ |
| ку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност |
| отивној страни оружје.{S} У другој соби два широка кревета за спавање, са шареницама и подшивен |
| и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, |
| иваду у подјазници можеш комотно косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђ |
| есице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они |
| е лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту |
| у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану ви |
| хове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, неко се изв |
| љи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије за |
| „Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу |
| клип?</p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци |
| четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда ударе порез! .. |
| а кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p |
| је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из ваш |
| ком сабљом и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече глава?“</l> <l>— Оно јесте Бановић Ст |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му неш |
| је изгледа у његовим рукама сада, после дваестину година, сем то толико што је притврдио ограде |
| је најстарије дете, читава шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуни |
| чудновато замјешателство: разлупају се дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фрта |
| Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци п |
| ика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодос |
| са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} |
| адо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обас |
| > <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="3 |
| Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и прому |
| мо сврати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у ч |
| у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јов |
| Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад м |
| омности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као де |
| најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јара |
| натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође |
| во: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} К |
| није у овом новом конаку са ходником и две простране собе и стакленим прозорима, него у оној с |
| дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У ку |
| их Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се муч |
| оде па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред вод |
| посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге |
| детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од |
| м парчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута пре |
| раду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и подићи трајну ограду без врљик |
| уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског соја: |
| то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чич |
| удна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посеј |
| шта ти све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара |
| уњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав м |
| нтоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S |
| ече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује |
| мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: |
| атори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> |
| зме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти г |
| у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p>Видосав то посматраше из вајата |
| ама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица ј |
| и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали |
| све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се |
| шани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и |
| е већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, нешто |
| м.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане |
| пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а изм |
| шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њ |
| /p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па п |
| сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су |
| к година.{S} Служила <pb n="31" /> је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала од |
| е ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, сео па клупу, наслони |
| стављена дугачка трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем крају старији људи; прогорели од |
| утијице и поређане у одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог сусе |
| и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђено филаретама, у које |
| тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неколи |
| ћа....{S} Видосав поче удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве |
| е ужурбали у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, истресли хаљине, наместили собе, опрали стакл |
| прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још неку, па Мијат |
| рбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у двориште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— Помози Бог! |
| а узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пуну ствари, наби |
| а неколико зграда у чистом и пространом дворишту, у непосредном суседству Виторова имања.{S} Ку |
| иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зград |
| и сви са стране, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњс |
| ди.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, проговори неку реч, пон |
| кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног празника Видосав н |
| р, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишту.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео под |
| а залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, бабо...</p> <p>— Није ово То |
| нужније послове.{S} Пандури наместише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници д |
| Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помо |
| n" /> <p>У вече слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече пријатно.{S} Месец тек |
| ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему |
| оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Вит |
| г чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, |
| е, бабо!</p> <pb n="132" /> <p>— Хајде, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умо |
| ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и на |
| есетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и |
| а ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башч |
| чемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А |
| те док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор |
| ву још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје им |
| м све редно, него...{S} Ружице, постави-де ти совру овде...{S} Били <pb n="59" /> доћи раније! |
| једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</ |
| ири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и |
| ча Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича |
| :</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb |
| и смо се испричали.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си |
| p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа руком на служавник, као да му нешто см |
| до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица у гор |
| , то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је з |
| те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> |
| он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена конца и увошт |
| ега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Витор |
| мање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје и |
| и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унаоколо.</p> <p |
| раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мал |
| а клупу, наслонио <pb n="94" /> леђа уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио у |
| !</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не |
| и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само к |
| немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} С |
| ого што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, |
| ран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ев |
| , моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> </quote> <pb n="42" /> <p>Момци подвр |
| јка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради р |
| ила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, дечице, пожурите, ак |
| > <p>— Ти ниси така, ти си добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и |
| че за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радости моја! ..“ Како му живо ле |
| милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор погледа по |
| што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку, к |
| ец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} |
| {S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: с |
| вима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесној |
| посинак Виторов!</p> <p>Опет кикот.{S} Девојке се ослободе па најпре полако певуше, а затим по |
| само се два три младића прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p> |
| н <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>На |
| рућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели |
| му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане, не развијај гране,< |
| ..</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигу |
| ле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукненим јелецима, седе правилно, сагл |
| жења се постидео, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка др |
| лаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао |
| гледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добр |
| сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савршеније и пра |
| младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се |
| <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се с |
| сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па |
| пријатељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, наздрави, пријатељу, — додаде му чашу чича Маслаћ |
| /p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</ |
| разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чи |
| > <p>Тодосије извади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе ду |
| ом од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бо |
| о.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Мла |
| једаред клипи и поче, млатајући рукама, декламовати:</p> <quote> <l>„Који оно добар јунак бјеше |
| јесте Бошко Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са произношењем гласа како је учио у школи, п |
| заједно кући?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да |
| леда га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p |
| милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навикоше с |
| е међу њих и присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије |
| рче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, |
| гради котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда |
| е био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа |
| н гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причат |
| патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаше св |
| ича што смешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемир |
| !{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још прв |
| > <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>Затим с |
| одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како нисам |
| и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по |
| и из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p |
| ки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да |
| стаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бо |
| ије ово Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?< |
| и лепим растанком.</p> <p>Поодавно, на десетак година пред долазак Видосављев, кад су обојица |
| >Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за петљ |
| нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb n="31" /> је и дворила п |
| с’, толико. </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ух |
| че!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добр |
| а радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и о |
| е стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у најкраћем времену...{S} Зар није боље што |
| е бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> |
| ш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може |
| аву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је имао нови |
| њем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непр |
| ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо ов |
| ешану давао те му се није никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке |
| војом чељади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут не |
| олици па отпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на састанку, него нешто сам чуо за онога твога.< |
| head> <p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом |
| а, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с ле |
| настарији по годинама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи к |
| ом сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече глава?“</l |
| е!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</ |
| ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису |
| а га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола |
| и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себ |
| абачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p |
| p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не |
| не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>В |
| авим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...< |
| ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>Она занеме.</p> <pb n="151" /> <p>Не зна |
| се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се про |
| p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још |
| да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али |
| ата гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, читава шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка |
| Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и предаћемо ти |
| воје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он пр |
| ије махну руком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби! |
| и би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>Затим се поврати те седе и |
| какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журни |
| авиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш и |
| се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p> |
| дај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од д |
| На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што ниј |
| ат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тодосије |
| у, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> |
| :</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуша свој |
| рете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче |
| лагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.< |
| ио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао |
| елиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откоси |
| што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парожје и сту |
| А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> <p>— Није.{S} То сеје паметан свет.</p> < |
| тку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје у теж |
| Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац се загле |
| ије, на најбољем парчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири |
| д кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са кога ће има |
| Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Вит |
| а, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузбио повику против <pb n="1 |
| над, <pb n="77" /> хтела да краду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав |
| гледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху |
| а где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— |
| приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: во |
| ао па плужи...{S} Забраздио преко целог детелишта....</p> <p>Видосаву облеће она раван око глав |
| се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детелишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто |
| а рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> <p |
| ду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p> <p |
| ри и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како |
| Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> во |
| ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам |
| нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању д |
| е жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући |
| {S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S |
| то набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} |
| е посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <pb n="66" /> |
| своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављев |
| досијева јунад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго с |
| је Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} |
| совао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, да не остане беспослено зем |
| подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претресати на |
| он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од смеја.</p> <pb |
| {S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је имао нових непријатности и то у д |
| ила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла |
| м ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе |
| се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у очи! |
| јбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а |
| било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за |
| ог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад |
| е поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> постави, ручају сви |
| ће онај чекрк на путу?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да вид |
| Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједна |
| е се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, |
| е милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове |
| овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек и |
| <p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему |
| >Чешће Ружица помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе оч |
| та, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p> <p>Код трле не б |
| о се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није доп |
| уће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и |
| упамтити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </div> <div type="chapter |
| ја ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, |
| а и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је с |
| ени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бар |
| урлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак што јој |
| Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њи |
| љској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се с |
| штене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење |
| дмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, до |
| у.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гу |
| мисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} П |
| вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро |
| се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> < |
| а!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те с |
| аше му трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— |
| аучи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из |
| ..{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задово |
| ној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест х |
| и између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће |
| кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз |
| рнула на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на |
| е будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и |
| , према свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ра |
| цу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хла |
| је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} О |
| > <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде |
| омаћин викну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави се песма и |
| смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по |
| Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити |
| у је најсветије: да располаже са својом децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успомена зи први |
| е те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за |
| е послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у |
| /p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже рамени |
| и се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пош |
| Чича Витор настани се код куће, преведе децу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и пр |
| авила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </ |
| шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено ка |
| и ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама |
| ву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb |
| м и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, једног празника, Видосав је отишао њи |
| ј да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој |
| не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, |
| нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари у меденицу:</p> <p>— Води |
| о дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоћ |
| ри из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице |
| засјајаше очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви остајете моји... — рече чича дрктавим глас |
| цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад с |
| села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите коло! |
| рича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред застаде, погледа у њу, узмрда |
| са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све моје имање кретно и некретно |
| ица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њи |
| д очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек шт |
| даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега. |
| рији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике године добили су ћерку и |
| а иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследн |
| Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часних По |
| еју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, тур |
| не то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p |
| н сваки усев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се |
| </p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те ист |
| уће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима и |
| он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки |
| ђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се |
| це све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на клупама и ст |
| подине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда |
| /p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он оп |
| <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> |
| син, а Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију |
| да!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Ружић |
| о сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Ви |
| } Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, па устаде, прислони тојагу, скиде капу |
| кијом, он одгурну руком:</p> <p>— Носи, дијете.</p> <p>Она се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{ |
| људи, глајте посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем к |
| ути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакрије поглед.</p> < |
| принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и по |
| Устани!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p> |
| ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као д |
| упли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље патосано опек |
| </p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што н |
| у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмеја |
| два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> |
| година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! проговори |
| S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек, пуне, |
| у сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> <p>Сељак продужи пут.</p> <p>— Пристаде ли, |
| Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапташе:</p> <p>— Ко |
| >— Нема мулевине, но пљуни у дланове! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и ос |
| ти улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дози |
| е покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазива |
| Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкав |
| м ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му |
| нче!</p> <p>— Нема мулевине, но пљуни у дланове! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман п |
| !</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, к |
| од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb n="82" /> <p>— Молим те, |
| ав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се та |
| а ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ |
| <p>Људи се окретоше:</p> <p>— Тодосије Дмитрић!</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он дошао?</ |
| ом се помоли на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад |
| увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <p |
| а у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах на |
| estone unit="subSection" /> <p>Тодосије Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му |
| 9030_C26"> <head>XVI</head> <p>Тодосије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике користи од |
| поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погле |
| ају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека средовечна, црве |
| ампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то ниси урадио, Видосаве?</ |
| кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масних и |
| седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказу |
| и га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче |
| добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заор |
| љише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један оздо.< |
| — Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре |
| ом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на друг |
| <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га |
| Тодосију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа сазнати |
| ши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели см |
| <p>Чича Радојица маше главом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене. |
| , као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица...{S} Па пове |
| и око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, ка |
| ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; те |
| е, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти по |
| отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да |
| ач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вуја |
| де они, читави људи.{S} У другим собама до њих, намештени су кревети, <pb n="163" /> као за вој |
| трану и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну. |
| и ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дан |
| е имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је мој |
| ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у |
| едном суседству Виторова имања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена |
| му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату ка |
| ру у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бит |
| о.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде општини, однесе пореску књиж |
| тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да |
| </p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!< |
| г раста, погурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком назд |
| ба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели старац |
| љуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича он како је некад било, ка |
| о мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мић |
| на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се |
| Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој кући!{S} |
| јући клупче конаца, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он по |
| свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одову |
| Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како |
| дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица св |
| кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера вета |
| > <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми ч |
| Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, |
| идна ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећ |
| бреди све маторије.</p> <p>Младежи није до тога: она ђаволише.</p> <p>— Пази оног онамо!</p> <p |
| врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, |
| p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти |
| а какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагат |
| је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било, |
| знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је би |
| лог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао |
| о доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не ч |
| ла Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи |
| савом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачили су и То |
| ео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан чо |
| де, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и п |
| им...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав н |
| те.</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</p> <p> |
| кикот.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Ка |
| рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и < |
| га каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да |
| при помисли <pb n="154" /> шта ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> |
| је једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентиј |
| шао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у ов |
| нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по ок |
| се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на шт |
| S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта н |
| анео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата ве |
| в!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! |
| } А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њи |
| скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше |
| е да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се поносно тиме |
| не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да |
| о Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, |
| се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана |
| си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати к |
| ико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уст |
| код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, проговори неку реч, понуди ракијом и врати |
| жић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му |
| еко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту ви |
| твом, са својим! побратимима, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он |
| све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко с |
| У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — повикаше многи.</p> <p>Он маше главом:</ |
| рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве |
| етири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године к |
| штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње |
| о у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Б |
| :id="SRP19030_C14"> <head>XIV</head> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Вид |
| ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антони |
| телиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прили |
| својим! побратимима, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S |
| је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" |
| радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору |
| продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која ј |
| и млади јагањци.. </p> <p>Настаде радно доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зн |
| би пропастио могу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан |
| омаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Та |
| чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и бе |
| руке од многих домаћина.{S} Сваког лета добави он терзију па га намести у собу да ту ради по ме |
| ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав |
| ’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни |
| , декламовати:</p> <quote> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом м |
| јесте Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l |
| есте Бановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија |
| не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће им |
| е мењати судове трчкара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се изн |
| заједно, он служи, започиње разговор и добацује пошалице.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S} Ка |
| огај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а де |
| хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </div> <div typ |
| на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да |
| канцеларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто посл |
| о дечицом: у размаку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су |
| о писмо које сам, поводом овога избора, добио од управника ратарске школе.</p> <p>Сељаци се про |
| остављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зн |
| и за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у селу, који су га искре |
| ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар |
| чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, м |
| адости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{ |
| в принос <pb n="66" /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до к |
| У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасми |
| че онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, добра је ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан продужи: |
| раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа д |
| за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоћ |
| страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за ког |
| ру са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негу |
| еваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> <p> |
| низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радости моја! ..“ Ка |
| јка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , .</p> <p>— Полако, домаћине!</p |
| } Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав |
| а који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> |
| ује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри пријатељи!</p> <p>— Други пут, на празнику! — оти |
| оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Вид |
| p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућан |
| ом, младожењином рођаком.</p> <p>Сви на добрим коњима, са пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад |
| Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, |
| ?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{ |
| е Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на рудину ис |
| мажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по је |
| > <p>— Здраво мирно, Тодосије!</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим о |
| ла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p> |
| а отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине |
| S} У том бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетин |
| гао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га |
| домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не |
| {S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит свети!{S} Боље тебе наш |
| јату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду. |
| да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођ |
| их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на ру |
| а се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а |
| з друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољуб |
| е опет насмеја, па му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта ј |
| .</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да |
| ће с новом снагом предузети послове на добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав пла |
| p>— Опрости, имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} |
| Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Анто |
| Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвер |
| </p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да |
| че једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p |
| а је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у прошта |
| одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по д |
| итор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бри |
| тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога свет |
| <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш виш |
| а и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и |
| ича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанку?</p> <p>— Кажем ти |
| одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме |
| >— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те моје добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи |
| има дуже но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, |
| у и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало |
| уђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</ |
| ући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Др |
| ујеш господина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, ба |
| поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, ста |
| рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Вит |
| } Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, он |
| з косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуш |
| ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако семе з |
| .{S} Његово имање треба да буде угледно добро за околину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпо |
| ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна |
| /p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све старије, и |
| дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкар |
| ћи који су свршили основну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, го |
| јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чу |
| или занаџија, приђе му:</p> <p>— Којим добром ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па о |
| дитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће г |
| S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране |
| у:</p> <p>— Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, |
| бојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскор |
| ек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, пра |
| добравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно околиши око Вит |
| ио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек м |
| <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљк |
| црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младожење у но |
| ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога м |
| жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодосије |
| етерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И ш |
| и Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сеј |
| ао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да |
| пак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{ |
| ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набав |
| <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим с |
| кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај к |
| {S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која с |
| сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се |
| и...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би |
| </p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине |
| зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као ин |
| в рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради |
| ели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шт |
| p> <p>— Није готово, него без готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу води |
| е...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без стари |
| Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чујемо за ко |
| ца</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, |
| неку...{S} Деде, наздрави, пријатељу, — додаде му чашу чича Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива.. |
| ета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Како. |
| полако измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи се |
| смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додаје Мићо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја вас ра |
| аки располаже својим имањем како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он х |
| <p>— Шта ће му фалити што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с јед |
| е треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда |
| .</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — ве |
| домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка |
| а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и ну |
| днијим људима с којима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са га |
| .</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепа |
| отри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много |
| људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав т |
| какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или |
| ије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „ |
| па: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти |
| ио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— С |
| узео старешинство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се |
| иће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> < |
| нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш п |
| мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у ње |
| му увек падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да |
| у и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао. |
| ју се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо и |
| за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и о |
| Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да |
| } Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И |
| , као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија |
| да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бог |
| p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави |
| сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако |
| .{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по т |
| о неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: |
| кују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, браћо! — р |
| школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, |
| м је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као |
| у! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали |
| нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дођ |
| !{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради |
| И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливад |
| е наступити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Ба |
| ку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да час |
| >— Сад ће он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где |
| S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb |
| p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса |
| ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од с |
| е дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... н |
| руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</ |
| е, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђењу |
| ором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> |
| дин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести ствари у кујну и |
| , сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше капе и оче |
| дницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућ |
| то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да |
| и планове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Она л |
| уће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљива од |
| да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица. |
| а је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео докл |
| S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено слуша предавања и ради на школск |
| но писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скренем пажњу и |
| гу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем пасторче на моме имању... а неко да |
| да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На пос |
| ебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у својих педесет и неколико година да онај ви |
| ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у својој кући, као да је |
| о да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не |
| у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полак |
| о.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на |
| ра на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гуње |
| е да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, |
| луда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно што ни |
| > <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је |
| е обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{ |
| ема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било |
| чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи пог |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је |
| шта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и |
| лако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> |
| ку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже млад |
| сије.</p> <p>Поче гуркање, подмигивање, док онај одозго продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног |
| сејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па |
| /p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врзину и пр |
| ти за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но ик |
| S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш |
| не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — ви |
| д <pb n="65" /> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је д |
| ну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p> |
| ва и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, |
| ири се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте |
| чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је п |
| есту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћем |
| ="177" /> <p>— Што си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И дове |
| се само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <d |
| > <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <div type="chapter" |
| прилике и са кукурузом „американом“.{S} Док су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у с |
| аша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћем |
| ом зацерекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> < |
| ан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде! |
| у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним |
| слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зи |
| би, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, |
| кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кис |
| ете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите д |
| ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n=" |
| избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни плодови његова рада, па да ту при |
| о не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о |
| угу:</p> <p>— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— |
| дно детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако к |
| и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и виде |
| е у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> |
| Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не в |
| преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито |
| тем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <p |
| његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p> |
| ш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S |
| крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој са |
| смевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Он |
| ре куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш |
| И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> |
| да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав |
| и..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се чича постарао да п |
| — Није овако семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада ко |
| у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи |
| е у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела |
| — Јест, онде!</p> <p>— Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си |
| ило на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да о |
| и свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у |
| Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао |
| пусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, |
| е расположен да више разговара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S} Ама пош |
| огнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало |
| хватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да |
| ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њ |
| ти пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, раз |
| ад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она с |
| о, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{ |
| ти да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се све |
| > <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, |
| а омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“...</p> <p>Наста читав урнебес.{S} Чича Витор |
| е, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, они му секу лесковину и дељу |
| кле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се нала |
| и...</p> <p>Витору Микачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав |
| брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} Дам |
| коли својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скинуо неколике вешалице кукуруза па се забавља. |
| /p> <p>Поодавно, на десетак година пред долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, једног п |
| лаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат |
| ! — показа ратарац руком на коју страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он |
| неколицина из комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и |
| њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су ово богати и угледн |
| се и скочише:</p> <p>— Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Није било никакве штете!</p> <p>— Ми |
| </p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас долазио!</p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљешта устима |
| пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, |
| е сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Груј |
| сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника. |
| о, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, све се |
| тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за |
| несносан овај положај у који је стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гос |
| пријатељи с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади |
| у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> |
| 89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог м |
| ли Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али не |
| ије говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S |
| окренеш <pb n="106" /> све уређено како доликује: извешана цедила услоњени кругови, качице сира |
| ија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује: обуче чисте преобуке и најновије одело: прост |
| стојању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека сре |
| <head>VI</head> <p>Подмлади се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешавати кућу |
| рчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и н |
| /p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до вод |
| и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</ |
| ни све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...</p> </div> <pb n="10" /> <div type="chapt |
| ; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он ј |
| јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па |
| трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и |
| по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже ме |
| ка он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, |
| /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па ма |
| лом.</p> <p>— Оставите то, море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p |
| о имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Витор |
| RP19030_C7"> <head> VII</head> <p>Сваки домаћин има понеко имање које више цени од осталог, пок |
| >— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја |
| ече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза други |
| рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћин викну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте |
| ојој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из |
| слу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.< |
| ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чут |
| а сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родит |
| лајте посла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> < |
| амо сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовечан човек, малог раста, погурен |
| у совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p> <p>Тодосије се |
| е красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале |
| еван човек и пространије руке од многих домаћина.{S} Сваког лета добави он терзију па га намест |
| да мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Фи |
| ји помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор одговара:</p> |
| Хвала!{S} Свега задовољно!.{S} Опрости, домаћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо |
| равље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта полако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S |
| ри пријатељи моји! , .</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И |
| нина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Им |
| ек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p> <pb n="33" /> <p>Истину рећи, Витор није |
| шеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре |
| И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} |
| сновну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— Им |
| радник тражи парника... одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: |
| е него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако |
| и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p |
| наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У то |
| су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, |
| амо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Људи се окретоше: |
| а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: |
| зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице с којим је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће |
| евесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово |
| тарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плет |
| клију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза црвеном з |
| ћи: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</ |
| за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше неколико пријатеља на заједнич |
| над мојом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, к |
| уварове, омалтериса рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна |
| се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, з |
| ако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, велик |
| му се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у |
| ше добродошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и н |
| седне и молећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шт |
| и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на служавнику чашу хладне воде, шећера, стак |
| о то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p |
| — Шта полако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па бле |
| крепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> постави, ручају сви заје |
| Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по три, па поставише руча |
| ошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Вито |
| укуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и крупниј |
| о је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устај |
| тише се и обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав слу |
| “, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више приноса него,,осмак“.{S} Поче га |
| ли као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не будал |
| па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем крају.</p> <p>— Па ће ударити поред Јошевине...</ |
| педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као |
| мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићут |
| >Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице о |
| змишљати како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> |
| } И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве. |
| <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем...{S} И |
| ко се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и љу |
| е се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на во |
| на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта је |
| д знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодос |
| т...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у дет |
| , смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јови |
| p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти |
| ом и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао |
| како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако. |
| и како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа |
| езбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Ви |
| гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен, да је |
| љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекос |
| идати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава старом |
| ко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је друж |
| Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изузели с |
| е вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, голо |
| маш шта да ме молиш!{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако како с |
| све читаније по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Студ |
| анак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и разго |
| кли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утркују |
| p>— Што не спаваш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с |
| S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p |
| а! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пили смо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.< |
| >— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара Видосав.</p> <p> |
| ..{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Д |
| итор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и |
| е забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити из та |
| и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у п |
| p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина из |
| рио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, н |
| је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с њего |
| ући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у |
| сли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се чича постарао да понови њих: призвао је терзиј |
| асташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Вит |
| ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледа |
| а дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш |
| тупити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо кр |
| pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав |
| p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S |
| ти совру овде...{S} Били <pb n="59" /> доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У вр |
| кући, прошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Ма |
| >— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их пресели |
| че он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то |
| трајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени м |
| о, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p |
| орицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседал |
| дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нит |
| </p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основн |
| а сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> <pb n="146" /> <p>— Ружице!</ |
| ш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те |
| њу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измив |
| авља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан присети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог д |
| } Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш |
| трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и себи и други |
| само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешт |
| ји садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита сушила, која су изгледала |
| им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што с |
| овом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, једног празника, Видосав је отишао њиховој кућ |
| e unit="subSection" /> <p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе с пи |
| _C29"> <head>XXIX</head> <p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</p> <p |
| 30_C20"> <head>XX</head> <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Витор |
| ведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чис |
| танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— |
| кркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> <p>— Немој више, молим |
| а му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, припијају |
| <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећака, б |
| ...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у |
| понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у а |
| ама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничном <pb n="179" /> |
| Нешто сте се поџавељали?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу |
| Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— |
| ше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> |
| а и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „ |
| о да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својо |
| Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио |
| {S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се |
| пи и освежава...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, налож |
| ћу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S |
| погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља... — Па по |
| живели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти |
| и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </div> <d |
| су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који |
| на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S |
| ите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на п |
| о је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовиц |
| дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: как |
| — Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и к |
| а вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изј |
| пиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаник |
| ца.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, не |
| <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева посла! — смешка се бабо |
| о му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче |
| о му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се поносно |
| срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и је |
| е: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме г |
| ади, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет... |
| но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па пов |
| већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — |
| иве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p> |
| а, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — |
| >— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у з |
| !</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Д |
| се воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и |
| и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и н |
| > <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p> <p>— В |
| убе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они г |
| се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стај |
| на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрадатио, под |
| д преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек |
| кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и њег |
| Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој кући, издвојила га у ваја |
| /p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људима |
| почети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема сви |
| послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: прва |
| адрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда |
| е ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и |
| „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај д |
| лим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— П |
| сприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су ово |
| /p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти |
| врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит свети!{S} Боље тебе нашли! — рук |
| је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озби |
| му, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па продужи: — |
| оћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо н |
| ује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час |
| нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се у |
| ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те |
| аше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ прити |
| што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се пот |
| неколико варошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или и |
| — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— |
| у што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па о |
| ко колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је ко |
| и посматра овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекип |
| ј за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“</l> </quot |
| девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> </quote> |
| о своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала на огњишту.{S} Она села на столичицу, |
| ац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столичиц |
| > <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче те |
| а му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је углед |
| ј помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, луч |
| м је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђур |
| p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не |
| а ориба наћве, сланицу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ст |
| окрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, |
| д да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Рашчеврљи му |
| у, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p |
| па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као |
| дови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час |
| пише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га |
| положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и пог |
| ну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га ју |
| е друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“ |
| ...{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко по |
| ући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видос |
| велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и ште |
| е, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало |
| а се тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета |
| еље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на о |
| p>— Лако је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћура |
| Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не да |
| ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа, про-пас-ник!..</p> < |
| руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} Овамо!{S} Овамо, бре!</p> |
| не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би |
| па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у буни |
| реба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претреса и истура слам |
| </p> <p>Пут од куће у село просечен као државна ленија.{S} Око пута засађени ораси, крушке, јаб |
| шљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два к |
| ивом, обухватио сикиру око ушника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погле |
| да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прича чича и не |
| м детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се |
| ише но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док рад |
| ошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбољ |
| имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Светоме Јовану...“</p> |
| лико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, н |
| p> <p>Тодосије отрча.</p> <p>— Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљ |
| јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути! |
| е врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује |
| днике, само с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико |
| Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и ста |
| за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Ч |
| ма све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему ни |
| а продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="11" /> само у то доб |
| да продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не |
| p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На |
| ноћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава. |
| чица... ви остајете моји... — рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p> <p>— |
| ав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} |
| ила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је |
| >Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти п |
| апира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми |
| {S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откид |
| дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може |
| е може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — ре |
| аја у најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на ч |
| ала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што постиже људе који не гледају п |
| евојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске ку |
| е дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога ком |
| одосије наоколо своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</ |
| кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поинате, они то |
| {S} Нису школски уџбеници, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита |
| је су му биле, но <pb n="162" /> икакве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, |
| кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{S} Поштуј му његову старост и прихваћај |
| иви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, н |
| да гледам у других што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога који је први под |
| еђаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Видосав би и |
| сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да науч |
| куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њивом, обухватио сикиру око |
| ају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У т |
| м копорану и новим чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана. |
| ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског |
| је!{S} Ми смо добри пријатељи!</p> <p>— Други пут, на празнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И |
| јава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукн |
| аклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благ |
| оба човек, па како испадне, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му фалити што ће пробати, — дода |
| — Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опе |
| >— Није готово, него без готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — |
| таклета, закачише на источну страну; на други зид огледало и преко њега пребацише убрус, широк |
| и:</p> <p>— Чујем, подиже један, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S |
| у, облигацију, жалбу, уговор! — предузе други.</p> <pb n="117" /> <p>— Јефтино.{S} Хајдмо у мех |
| реткост!</p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>— |
| и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема |
| p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећ |
| ите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја |
| ! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тод |
| па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, |
| ог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, |
| да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се жи |
| гу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког |
| и пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S |
| чио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} Он ј |
| оћуткују, згледају се, па ће предузети други:</p> <p>— Море, велики измет чиниш тој травки.</p |
| ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјац |
| г кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовечан човек |
| ет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{S} Поштуј му ње |
| м га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Председник прекиде:</p> <p>— Не |
| нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на к |
| н.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шт |
| замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим речима, господине Атанасије, то је „комис-прот“. |
| стране човек средовечан и просед.{S} За другим столом погурио се секретар, млад човек, завукао |
| а, у којима седе они, читави људи.{S} У другим собама до њих, намештени су кревети, <pb n="163" |
| по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми је |
| опије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он св |
| <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, бер |
| ... то што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и ка |
| мао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога |
| еба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је наследно и да штог |
| а једним природним цветићем у њима, без других украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служав |
| им и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него да видим ба |
| /p> <p>— А, не! — прекиде председник. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе |
| е и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шт |
| пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а |
| , <pb n="30" /> нешто набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Ми |
| стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне о |
| што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па |
| аду и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} |
| а, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како |
| е по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота |
| их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео, кришом баци поглед на |
| се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио основну школу, и од својих |
| свом побратимству, о момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годи |
| и почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прек |
| и су се из ране младости и нераздвојени другови.{S} Видосав се с обојицом упознао у једној прил |
| "58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах по доласк |
| дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича |
| о, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видосаве!</p> <p |
| н их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворено: |
| <p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, са песмом и подврискивањем.</p> <p>— С |
| у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што н |
| :</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући! — вели им о |
| } А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци ско |
| а жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један др |
| на, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и њ |
| > <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> |
| аста, погурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздрав |
| а унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</p> <p |
| се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поч |
| ни он научен родио, него је препочео од другога... то што ради он, ради паметан свет у другим м |
| ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих В |
| дуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их н |
| а на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наок |
| гоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око совре слу |
| рђа, а на противној страни оружје.{S} У другој соби два широка кревета за спавање, са шареницам |
| ак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, |
| орист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пута и и |
| , па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p |
| Бабо ће се тобом поносити!...</p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућа |
| овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочи |
| је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја |
| .{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те напа |
| ?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћ |
| т?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци |
| .{S} Момци добацују један <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ух |
| лико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и простра |
| села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости н |
| ао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га б |
| се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја и |
| е у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене другу:</p> <p>— Богме право имате, радите док вам се та |
| зговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којеч |
| Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако позн |
| ка и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти р |
| амириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу наместише миндерлук, поређаше сељачке сандук |
| њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и пространије руке од многих домаћина.{S |
| ве млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране мл |
| ко набавља стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, слуша Тодосиј |
| век од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{S} А њего |
| људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ре |
| бави свега што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се |
| ва јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуше људи.< |
| Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича Ви |
| пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче конаца, приђе пола |
| еба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеј |
| н, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу |
| оно што смо научили од наших старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали на свет, а |
| лике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и наст |
| није нимало улепшао Јошевину, нити она друкчије изгледа у његовим рукама сада, после дваестину |
| навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић навика |
| ад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он |
| ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора |
| вом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав ј |
| њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повучен |
| ко, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти си сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распикућа... пр |
| .{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до |
| је изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав |
| о на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору с |
| ако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</p> <p>Сунце |
| ара са старим човеком, који није његово друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: |
| о.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући. |
| што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо с |
| што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда ви |
| , у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побратимима, па остану до неко доб |
| а крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури |
| е на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад < |
| срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку пре |
| прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један |
| гађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му с |
| И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| несе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврат |
| дваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да сав |
| ео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина ми |
| ве, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, отвори о |
| ице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све ок |
| јабуке: цигарице, палидрвца, прашину од дувана, намести вајат, разгледа шта је успремила баба В |
| , у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва |
| дркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија, |
| дну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура дува |
| , — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p> <p>— |
| .{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса рупчаге и пукотине, донесе иловаче |
| удњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки |
| ви поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме |
| обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.< |
| о и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику и |
| ње просипа бледе млазеве.{S} Постављена дугачка трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем кр |
| а.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они, читави људ |
| купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, пр |
| ад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Г |
| е употребљавају.{S} У ходнику наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срча |
| акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n="118" /> столом, застртим зеленом чохом, |
| араце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Науч |
| зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поносио њ |
| ест година.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуних обрашчића и крупних очију.</p> <p>Она се ни |
| родужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p |
| потврдити код окружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и |
| У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти н |
| и дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за св |
| етљивост није могла да затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки |
| На неколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка... |
| им цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича В |
| овима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, |
| ужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не |
| <pb n="147" /> <p>— Видосав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је ис |
| p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту б |
| ивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Ра |
| и коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџи |
| >— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{ |
| гнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Светоме Јовану.. |
| на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одгово |
| у је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Зна |
| омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде за нап |
| .{S} Поред те радости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за по |
| огунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, |
| ри оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке, |
| волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} |
| моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он продужује:</p> <p>— |
| Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све кр |
| пимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграше уснице:</p |
| рену кутију у којој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац |
| } Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</ |
| ловима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, |
| ра ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор |
| </p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и ов |
| него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, господ |
| са подрумом под целом кућом.{S} Прозори дупли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише: |
| еба живети у народу.</p> <p>Тодосије се дурну:</p> <pb n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и |
| .{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видосаве!</ |
| цу <pb n="141" /> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбица празн |
| ису скупи.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На ј |
| еда у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p>Друж |
| и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши с |
| новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на другој страни чивилук и о њем |
| <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си |
| {S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у д |
| Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{ |
| о дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта прову |
| едам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћ |
| Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се |
| у душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Омиље рад |
| је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће |
| слетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може |
| {S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па се уозбиљ |
| научно од његова посинка, покајао се у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Требао |
| спикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му |
| је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не види |
| риш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, д |
| и: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то причат |
| ује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, о |
| и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна чов |
| бо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очи |
| ко необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! |
| г, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не см |
| д ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— |
| је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пу |
| /p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на |
| ћи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milest |
| људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он ниј |
| ражи посинка преко бела света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мал |
| ицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло |
| орије.</p> <p>Младежи није до тога: она ђаволише.</p> <p>— Пази оног онамо!</p> <p>— Немој!</p> |
| — То је красан младић!</p> <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за |
| нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књи |
| младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће |
| иси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У другој соби д |
| ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n= |
| липовима, издробити кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрун |
| ши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од свак |
| p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, |
| лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више |
| вади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршиј |
| е нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> </div> |
| ди! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То је крас |
| ине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, а |
| лапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> |
| одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а |
| да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине |
| па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима |
| p>Старац поскочи и отрча кући:</p> <p>— Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — повика и пружи прст на В |
| p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још је |
| вој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размиш |
| илики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb n="177" /> <p>— Што си тумарао, |
| виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А шт |
| ј тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи праве највеће сметње напре |
| > <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом.</p> <p>— Учим ра |
| које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца бр |
| лу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком с |
| /p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да је у |
| p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и расти |
| .</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица |
| у сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> <pb n="172" /> <p |
| пут.</p> <p>— Пристаде ли, море? — виче Ђурица.</p> <pb n="70" /> <p>— Пристадох ако ти одобри |
| о чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосије |
| ници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе мислима у ту школу, како му је пр |
| Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да у |
| као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био |
| м имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасла |
| {S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ј |
| о?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао |
| .{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мисли |
| крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да разговарамо!</p> <p>— Оп |
| да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село вид |
| се узимају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни |
| што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив |
| м хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики |
| } Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је |
| , те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да |
| обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку реч младога ратарца, који, |
| олу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на нау |
| } Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</ |
| >— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, |
| е помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су |
| еле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у |
| ="SRP19030_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Ђурици се ни по чему није могло познати да он разбира о |
| и су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспосл |
| S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пе |
| како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог |
| .</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему назире |
| кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од |
| тору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, уко |
| <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест |
| ог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књ |
| Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— |
| идеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо |
| ошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чич |
| жем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе нека милина, узврпољи се па седе.</p> <p>— |
| C30"> <head>XXX</head> <p>За три године Ђуричиног школовања у ратарници, прилике у кући Микачић |
| о подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор |
| ац предаје старешинство.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинско |
| нио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и његово т |
| Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи рукавом од кошуље.</ |
| оје је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то нисам заслуж |
| она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и о |
| ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — подвикује <pb n="19" /> |
| <p>— Немој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти |
| ађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вел |
| азе и повирују.</p> <pb n="180" /> <p>— Е, пријатељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу |
| </p> <p>— Опрости, имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше |
| видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њен |
| ако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здра |
| за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича- |
| м.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођ |
| ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Бога ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p |
| .</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. < |
| но твоји свагдашњи пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видо |
| вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће |
| је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без старих људи, — поче један |
| рве високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја вел |
| о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старче |
| сад.</p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш |
| не рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентије.</p> <p>Прође по некол |
| и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и о |
| седећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Вилотије!</p> <p> |
| и се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> </quote> <pb n="42" /> <p>Момци п |
| е лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>О |
| ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на |
| Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разумеш?</p> <p>— Разумем, |
| може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш |
| ли као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да |
| је казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видо |
| а и упреше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише господин управник:</p> <p>„Поштовани госпо |
| у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам баб |
| ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни |
| са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му |
| у иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пр |
| бе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по сто <pb n="49" /> пара кил |
| у укућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево их!</p> <pb n="178" /> <p>Појавише се пријатељи.{S} |
| си. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.</p> <p>— Хајдемо у механу.</p> <p>— Имам посла. |
| дмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разуме |
| ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се |
| над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћ |
| игне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана |
| аво да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у реч:</p> |
| <l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> </quote> <pb n="42" /> |
| сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у ст |
| ај ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже |
| Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, срамота! ..</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта |
| ју па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n |
| аскорачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо |
| сељаци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по сво |
| к!</p> <p>Ђурица викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стад |
| ије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да ув |
| ву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> < |
| Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми |
| ија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних, копорана без рукава, |
| опоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ |
| е купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не |
| приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање |
| > <p>— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца |
| лир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је о |
| кући:</p> <p>— Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — повика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не |
| > <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек о |
| израдила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код оваца!</p> <p>— Лажеш! |
| за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти |
| То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар |
| /p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се ка |
| ела...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... |
| чије изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан |
| скинеш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија ко |
| > <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{ |
| о с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијо |
| осав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} И |
| <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно |
| ем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене угл |
| краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да и |
| Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онд |
| о није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад му |
| четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су |
| ће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не за |
| </p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен човек!...</p> |
| дног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи |
| пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури се старац и граб |
| дапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; н |
| дрмну за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањ |
| код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад с |
| , приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он полако, не гледајући |
| е то? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" /> |
| је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и |
| шчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад веру |
| Што, Видосаве?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Ето, оставићу.</p> <p>И измакне се, седне на кревет пор |
| .</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се видети.</p> <p>— Није... него.. |
| ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</ |
| а, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћутим, него... тек... онако...</p> <p>— Реци ми: |
| стију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Д |
| Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, свој |
| једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као |
| лис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре торбу на |
| га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није |
| {S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те и |
| опанцима.</p> <p>— Тапију, облигацију, жалбу, уговор! — предузе други.</p> <pb n="117" /> <p>— |
| а уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже п |
| ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да буде |
| Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не |
| або.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њ |
| а моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и пр |
| е мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави буд |
| а јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој с |
| у званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села |
| стио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{ |
| гледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p> |
| ече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p> |
| уља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола роз |
| и подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да |
| о мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад |
| шао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и раздра с |
| <p>Код трле не беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле кри |
| <l>„Поред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мил |
| е могао постићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али |
| ву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна |
| комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га груп |
| , да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на |
| непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко н |
| је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро... |
| прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био |
| о...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучи |
| } Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" /> |
| оде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> |
| у један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љубави према |
| у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје по |
| тара служавка, висока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема нигде ник |
| .{S} За њима младожењина мајка, старија жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младо |
| сви његови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко |
| а и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крчагом све |
| чикну штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грче |
| говара озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих п |
| } А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста д |
| ађе, нађе се с познаницама, средовечним женама у зајитунли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: |
| она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђ |
| е па полако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно припове |
| оло око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Д |
| а толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица. |
| ести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише с |
| ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије |
| набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући н |
| о да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — |
| гу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацр |
| } Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако |
| га ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> |
| у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно |
| а жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би |
| Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, а |
| сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта |
| Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све |
| м убрадачу, са једном младом одбрађеном женом, младожењином рођаком.</p> <p>Сви на добрим коњим |
| мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само свога посла и н |
| што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чују. |
| куруза поседало и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра |
| лика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чисто, |
| леб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својо |
| дине у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог сел |
| ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви...</p> <p>Витору |
| леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жет |
| езилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци ид |
| p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>О |
| распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Ч |
| p>— Што си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кућ |
| а послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то |
| си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чол |
| ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И |
| му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина |
| А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p> |
| е он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде |
| ађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то |
| да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по н |
| <p>Видосав се снебива:</p> <p>— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А о |
| приђе му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предуср |
| о и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој |
| еко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупин |
| среза,; човек мален, стар, крошњав, али живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p>— П |
| нам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, |
| енани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледн |
| а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах ок |
| читује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред |
| p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} |
| потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што ви |
| p>— Нек говори шта хоће.</p> <p>— Треба живети у народу.</p> <p>Тодосије се дурну:</p> <pb n="8 |
| се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n= |
| има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од о |
| ашњи свет што не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћута |
| Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као сви |
| собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта мог |
| , <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с наши |
| да како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича |
| е ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како |
| о-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Како |
| Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шума |
| познајете! <pb n="60" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> |
| лободније говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Руж |
| кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, јед |
| рислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се ви |
| ему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће д |
| том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> </d |
| зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодосије се најпре осмехну |
| ну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <miles |
| .{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентијем |
| авиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</ |
| а би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Ви |
| .. ћери, прва радости моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те реч |
| па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђуриц |
| трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагну се па загледа |
| испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у т |
| никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице које је п |
| ти онолико колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p> |
| ак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погледима Витора |
| ича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство предаје Видосаву да он ради како |
| евину?</p> <p>— Моје најбоље имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чо |
| понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати његовим имање |
| причали о свом побратимству, о момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему ј |
| , у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у којој се родио, са сродницим |
| нио: да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пре |
| м ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међ |
| пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје у тежачким радовима? . |
| јим пријатељима Чича-Вићентијем Радоњом Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио се по челу и прису |
| сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том ч |
| инама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, . |
| а виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу |
| А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сеља |
| вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија у |
| е утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вич |
| о семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу <pb n="122" />, она ти ниче |
| ану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој по |
| ва опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они тр |
| камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мер |
| тао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче |
| , издробити кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрунити мног |
| :</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше грицка |
| ки камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p> |
| о: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу <pb n="122" />, она т |
| ; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видо |
| се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше |
| се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што је пре |
| рчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да ве |
| ича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Как |
| ж и попреко, помешан са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p |
| њина мајка, старија жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младом одбрађеном женом, |
| цу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла |
| ога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?< |
| ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље |
| — промуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде |
| ке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зову и на радо |
| и разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе |
| е и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је н |
| ку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали |
| и је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног к |
| ј одозго продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала |
| у широким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав миран |
| ео, разговоран, распитује <pb n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, |
| иљастој шубари са чизмама на ногама.{S} За њима младожењина мајка, старија жена, у памуклији и |
| ве стране човек средовечан и просед.{S} За другим столом погурио се секретар, млад човек, завук |
| а, растреса, узме травку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, п |
| <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке |
| атим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом уб |
| , и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је ред |
| е Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>— |
| и обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио |
| али акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n="118" /> столом, застртим зеленом чох |
| шта говоре људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега. |
| приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик м |
| нешто сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— |
| ентије?</p> <p>— За оног твог.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Вито |
| досав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме |
| ш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p>— За оног твог.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече |
| age"> <p>Прештампано из „Бранкова кола“ за год. 1903.</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> < |
| њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица |
| <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, про |
| ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано |
| {S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> |
| јатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него |
| ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти |
| била толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све |
| ог као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера ко |
| а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко |
| и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да |
| те се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да |
| ..{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и погле |
| ити му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити |
| оста у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И поче |
| Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</p> |
| очека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> <p>— |
| ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера |
| " /> <p>— Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џангризалица!</p> <p>— Ти |
| тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди |
| утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полако кући.</p> <p>Сутрадан прав |
| њава, ћилимова, јастука, руха свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дањ |
| /p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету... |
| пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>Она за |
| арује тридесет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица |
| чи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље до |
| ока, они зачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећ |
| седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових |
| прикупио ни парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписа |
| с кућом у којој се родио, са сродницима за које су му везане толике успомене, одлазак у непозна |
| а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уо |
| а, озидана, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролаз |
| ођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по |
| патосане треницама Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим сто |
| ео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} |
| оди за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па |
| ма и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је |
| : — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо |
| >— Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог сина за питомца!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он заврну |
| ве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошев |
| се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и д |
| лава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што |
| у њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{ |
| је.{S} У другој соби два широка кревета за спавање, са шареницама и подшивеном ћебади, чивилук |
| ј, људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> <pb n="79" /> |
| етири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за наш |
| играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни |
| е Ружица помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Д |
| о.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести с |
| утем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} |
| ољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што бих к |
| ила мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n= |
| ила мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она |
| да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми |
| едање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— Пом |
| а уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњ |
| детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича |
| азборита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се тру |
| запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ру |
| ли јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је |
| са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти |
| сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>— |
| о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што |
| ужи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га |
| /p> <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти |
| е и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> < |
| то не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, |
| азуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он у |
| донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као |
| ако је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба |
| н за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, посматра |
| ебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} |
| е, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</ |
| ћанџија.</p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> |
| >— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p> <p> |
| ом имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин |
| сав пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље за парожак па се поштапљује и корача полако, погнуте гл |
| старешинство у свакој прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и |
| <p>Посвршава те послове, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у |
| емља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како |
| би наши стари.</p> <p>— Није овако семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, |
| и кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</ |
| ад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика |
| > <p>— Имате да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао |
| , отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа! |
| ка свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n="107" /> нерастове и назимад.{S} Покрај вотњак |
| омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године одкако њиме управљам?{S} Ако нис |
| м: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасланицима:</p> <p |
| тељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту хва |
| шчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <div type="chapter |
| низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>В |
| а и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не може да у |
| глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти |
| наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>П |
| о и теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и у |
| ви и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се о |
| с’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.< |
| азгледају свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без прес |
| о сабора: разгледају свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло иг |
| .</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју |
| >— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — |
| јаснио: да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, |
| е него код куће кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог л |
| сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му |
| из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубе |
| та је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, п |
| розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо |
| у и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, |
| и, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш више тако, |
| >Онима, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао |
| ами како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из дру |
| век.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с |
| литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао бр |
| је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показао би свима да је боље оно што |
| , било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега |
| оже.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>Она занеме.</p> <pb |
| гује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> < |
| >— За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта |
| <pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњ |
| ог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако њего |
| То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div type="chapter" xml |
| се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усука |
| , је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме ч |
| стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је |
| уши.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућ |
| а је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, с |
| днесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, |
| } Али оне нису могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред ње |
| ијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не |
| вољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад |
| Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о све |
| ову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div type=" |
| легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, |
| пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један |
| кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> < |
| те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфик |
| из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, разговарају, смеју се.{S} Понеку попио |
| ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну |
| пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш |
| акрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шар |
| ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за н |
| и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати његовим им |
| ђе Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и ов |
| грбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући п |
| а Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n= |
| уши.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему нази |
| > <p>У сниској и тесној механи поседали за оно неколико столова људи са својом чељади И пријате |
| чки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше неколико пријатеља на заједничку совр |
| е кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Велико |
| од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цв |
| она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>За |
| много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сеља |
| <p>— Видосав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порез |
| в Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло |
| кло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није |
| умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом п |
| трос други човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако |
| бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, о |
| ре и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништ |
| да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор. |
| Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђим кућама много |
| ажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане |
| е одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав обја |
| је за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобра |
| а бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуца |
| досије отрча.</p> <p>— Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по л |
| синак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије |
| S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав |
| чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњ |
| да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, моли |
| врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ов |
| ета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шт |
| ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухвати за очи:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу се разговарат |
| она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p> |
| коња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред н |
| <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> <p>Сељак продужи пут.</p> <p>— Пр |
| клонише у механу и почеше се припремати за повратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и |
| човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек |
| један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један сипљив старчић и з |
| S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али ник |
| , тако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова до |
| е жир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или |
| радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје уку |
| г масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћин |
| шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики б |
| оји се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и |
| ај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>За |
| на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје кућ |
| у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те године |
| — Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добр |
| } Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће д |
| ера прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и са |
| ни!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Шт |
| . — рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава ш |
| говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти |
| кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим |
| .</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство предаје Видосаву да он |
| итније послове!{S} Тај је посао подесан за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове |
| и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у |
| > узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и |
| осла по дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} |
| >— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{ |
| /p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме |
| амештени су кревети, <pb n="163" /> као за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простирач и |
| куруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те године удари слана око Крст |
| шаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсм |
| ће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог |
| цу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Чест |
| head>XVI</head> <p>Тежак је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, |
| ко је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Чест |
| е је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, |
| ји је ове <pb n="68" /> године заградио за читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} О |
| распикућа... како нисам ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, |
| /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и су |
| ла?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она н |
| p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> |
| > <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се |
| ују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно о |
| е и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, бра |
| веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде паметни људи. „То је пркос, см |
| : приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се |
| ка непрестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и |
| .</p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Од |
| ав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> |
| е није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељали?</p> <p>— |
| Дарован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... |
| p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, п |
| адити онолико колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> |
| слу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ру |
| — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог прслука, подбочи се једном руком и н |
| но јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог |
| егово имање треба да буде угледно добро за околину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше с |
| могао слободно кретати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће у |
| <p>Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у њега. |
| он дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој баб |
| упропастио што имања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од некретности?</p> <p>— Нисам н |
| ох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао |
| десило на састанку, него нешто сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њ |
| ена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока нема посла |
| одан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш сре |
| добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од |
| , нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару |
| њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст |
| за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Његове радости!{S} Нико сретнији |
| године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог |
| ацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татул |
| егују: волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу |
| ње.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза вра |
| уту, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од б |
| постављена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји голо |
| скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „ |
| о замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се п |
| а, суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму ра |
| е на јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Оз |
| Видосав је пекао печеницу, уносио сламу за простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за је |
| и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је освитао празн |
| , кад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој кући, издво |
| — Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогм |
| ропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то |
| еоском састанку тражили његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те не |
| да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — рече и с |
| и ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.< |
| дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде как |
| васходио...{S} У њему назире пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, |
| Она села на столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти |
| Она села на столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није д |
| погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се |
| дању су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n="118" /> столом, застр |
| у на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div type="cha |
| буље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n="107" /> нерасто |
| Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...</p> </div> <pb n="10" /> <div |
| ао од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан |
| {S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је |
| иси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>— |
| од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не от |
| и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> |
| бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, |
| :id="SRP19030_C8"> <head>VIII</head> <p>За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њ |
| :id="SRP19030_C12"> <head>XII</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микач |
| l:id="SRP19030_C15"> <head>XV</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића им |
| :id="SRP19030_C30"> <head>XXX</head> <p>За три године Ђуричиног школовања у ратарници, прилике |
| ње потврдити код окружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава |
| ма?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у |
| кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узд |
| И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, |
| очеше се припремати за повратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Вит |
| Микачин!</p> <p>— Виторов унук.</p> <p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} |
| у кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не |
| сађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да с |
| него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати |
| из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији н |
| у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао |
| скинуо неколике вешалице кукуруза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не |
| сла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распи |
| књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљастији и |
| ="176" /> јабуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за коли |
| под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладо |
| руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да поглед |
| е седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мал |
| саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... ш |
| ..{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми они све ју |
| аветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по не |
| Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису о |
| , па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, у |
| који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најб |
| — Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си не |
| мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно озбиљних |
| вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за |
| p>— Седи, море, да седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи. |
| еповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p |
| па у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p> |
| а, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да јо |
| се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог прслука, подбочи се ј |
| оће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и |
| > <p>Чича Витор га прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{ |
| кта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре |
| е по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда миши |
| а прагу?</p> <pb n="108" /> <p>— Тек... заборавио сам.</p> <p>— Како заборавио?{S} О чему мисли |
| Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се |
| аса како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку |
| p>— Тек... заборавио сам.</p> <p>— Како заборавио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме посл |
| до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав |
| остак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш |
| инство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сухим усти |
| у траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио преко целог детелишта....</p> <p>Видосаву обл |
| е лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да с |
| втино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с ти |
| о њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитр |
| е настаје имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, виногради...</p> <p>Том кућом управља и тим им |
| од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он |
| абрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} |
| изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли |
| змишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} |
| омилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута лица и несигурна погледа, неко весео и насмеј |
| >Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, д |
| не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“ |
| та, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју столовачу и управи поглед у ону пруга |
| <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пр |
| бом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет завали у кревет, узмрда сухим устима, закркља му нешто |
| е ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зград |
| ди!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</ |
| ставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања појевтин |
| ђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саће од осова, подвлач |
| оде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуск |
| ећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми од јуче са |
| е да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано зве |
| ром.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воде |
| а пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у |
| у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу |
| м вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам |
| с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, оср |
| сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, заворњева, брњица разне величине, опуте, фишеклија и ка |
| ишта не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> < |
| а!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Да |
| кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, с |
| и сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица поб |
| ве то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијурином и лепим растанком.</p> <p>Поодавно, н |
| столом погурио се секретар, млад човек, завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао |
| погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како т |
| то живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи |
| а.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на игл |
| докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило и |
| рљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме травку па загризе.{S} За њим по |
| што подвлачи писаљком, превија хартију, загледа у законе.{S} На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо |
| е је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме зап |
| м..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Ч |
| да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја ми |
| вати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</ |
| /p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Ст |
| окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осм |
| p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p> |
| у свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те |
| ради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагну се па загледају, пипају, повлаче прстом низа стабљику.</p> <p |
| а не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:< |
| ћали су поред детелишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали се |
| леће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> < |
| ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p>— К |
| p>Па почеше обилазити око његове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико |
| репавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да |
| запаприли му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане, не развиј |
| амо мрда раменима, тумара око огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка! |
| акше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видос |
| p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онда на |
| е извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако ј |
| у врту који је ове <pb n="68" /> године заградио за читаву ралицу земље и засејао свакојака пов |
| д су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти |
| казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куража |
| уком, загледа, растреса, узме травку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> <p>— Море |
| одосије приђе.{S} Видосав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу,. „ |
| ...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — Ама рек |
| знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде.</p> <pb n="12 |
| и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало |
| и сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш |
| p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и сед |
| пикућа, па му преотео старешство и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> |
| на огњишту...{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.. |
| а на огњишту.{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{ |
| Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је освита |
| адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку |
| се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приход |
| а што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено к |
| расположена и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме |
| ога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се |
| Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p |
| .{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, |
| о Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно!.{S} Опрости, домаћине!</p> <p>— Треба да нам |
| деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред собом виде своје старије: сви здрави |
| а хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на В |
| трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари пријатељу |
| ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непрестан |
| /p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb n="90" /> <p>Тодосије ра |
| изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} |
| и кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и |
| о ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Мо |
| Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист |
| са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, којима та |
| почну особити, онда нема ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамтити?</p> <p>— Хоћемо, баб |
| кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад почну особити, онда нема ништа од такве |
| е чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n= |
| тне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо |
| тњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда |
| снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуц |
| руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, го |
| да се налакти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочит |
| p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетку промуца:</p> <p>— Па што ме онда |
| <p>— Молим вас, браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво |
| ци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа |
| рав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здр |
| о не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, поме |
| и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у Ви |
| атра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мора |
| ани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, син |
| ности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист |
| ну с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. |
| лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некакв |
| ка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се полако и |
| сет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и |
| !</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо |
| .</p> <p>Прође по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> < |
| у могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред његових њива и |
| нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> <p>— Немој више, молим те.</p> |
| та устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено |
| за јело, призваше неколико пријатеља на заједничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор |
| о боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, т |
| } Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају, шетају и одмарају. |
| уче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже,, и |
| падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> |
| , он <pb n="149" /> постави, ручају сви заједно, он служи, започиње разговор и добацује пошалиц |
| а простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па св |
| p>— Имам нека посла.</p> <p>— Хоћемо ли заједно кући?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посл |
| .</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док |
| :</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што?{S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, мол |
| {S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана |
| гледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима. |
| ађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гл |
| ужици лијнуше сузе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и |
| а оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем он |
| се с познаницама, средовечним женама у зајитунли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: разгледа |
| гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ . |
| рекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, бабо...< |
| а, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источну страну; на други зид огледало и пре |
| зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк |
| крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича |
| оговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пр |
| p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</p> <p>Опет се закикоташе.</p> <p>— Пст!</p> <p>— Чик!</p> <p>Наста не |
| <p>У доњем крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удвојеном снагом зацерекај |
| пуним устима и таквим нагласком као на заклетви. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти си рад да постигн |
| што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поодавно, а |
| ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошевин |
| Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде мин |
| чи писаљком, превија хартију, загледа у законе.{S} На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као ш |
| из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у к |
| говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетку промуца |
| > поздравља ни отпоздравља, само колута закрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за столом, нал |
| т завали у кревет, узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заишт |
| {S} У пространом ходнику пред заседањем закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили |
| е зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да им |
| дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор |
| ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу обрамицу |
| на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p> |
| Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца па све пр |
| или на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n=" |
| <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, кон |
| нија забава староме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напр |
| ће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја |
| неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и м |
| и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно с |
| колико пријатеља на заједничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На пијаци, |
| и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују јед |
| њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и уг |
| p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, мо |
| е: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисл |
| } Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор |
| {S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>За |
| ма, затурили се на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> < |
| Напослетку грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| сврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица |
| е би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— |
| и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе |
| кућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са сре |
| рили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} |
| љ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу нам |
| ни да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S |
| га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку |
| ка? — објасни први члан.</p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овла |
| а морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што ш |
| сто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да |
| авом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прили |
| } Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи б |
| у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра овај непознати свет.</p> <p>„Дош |
| деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности које ће га постићи: зна да та |
| ча Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може најцрње наступити...{S} Шта то б |
| ије онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још |
| а потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве, |
| а о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет пр |
| ца вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине |
| <p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим речима, |
| а „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство: разлупају се дванаест јаја...{S} Даље, |
| знајемо, слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана |
| пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а То |
| <p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p> <p>Видо |
| .. овај... и моја покојна Руменија... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</ |
| мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— |
| га смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја си |
| канцеларију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили с |
| ијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима мило, |
| оји је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се |
| нама, сигурно какав пропали трговац или занаџија, приђе му:</p> <p>— Којим добром ти, стари?</p |
| за његову будућност, дете...</p> <p>Она занеме.</p> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; |
| е нек то остане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убезвија |
| седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије г |
| шењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> < |
| се лако познати: напустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искецаном пантљ |
| имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> године загради |
| положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан долас |
| мшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту |
| ео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парож |
| /p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац |
| е имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђоре |
| о детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузбио пов |
| а и намештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> |
| није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, |
| /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n |
| p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај да |
| рестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дуб |
| а силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако |
| ади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, одваја ли |
| м док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, как |
| итор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и наместише чираке на совру.{S} |
| /> <p>— Кија као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише девој |
| пре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чу |
| Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— Шта још |
| ихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>Па п |
| , изугризала свакојако корење, извешала записе, издржала кадове, платила све читаније по црквам |
| ћи и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је св |
| је, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на сво |
| ра сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и |
| има главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — д |
| слетку промуца:</p> <p>— Па што ме онда запиткујеш... и што ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухв |
| га:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви глав |
| Међу њих се умешало неколико варошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, |
| е све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћутку |
| > <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пу |
| >Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што не спава |
| и овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у |
| го да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти њега! |
| и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку о |
| у децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће |
| е време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу...{S} Не могу ја |
| ко јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједн |
| е.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, господине,</p> <p>— Поне |
| већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора |
| сни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад т |
| кла, Руменија, не може се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог |
| сташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали п |
| бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му |
| постави, ручају сви заједно, он служи, започиње разговор и добацује пошалице.</p> <p>Тако при |
| а, па после врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом куповном марамом, па кува кафу, меди |
| раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају |
| или, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут некаквом крпом од шаренице поњаве, тумара око |
| и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови ј |
| они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају к |
| раћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш и |
| личи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, |
| таром копорану и војничким цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и |
| им паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p>— Тако то ж |
| ичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ нико |
| и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући! |
| смеја.</p> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— |
| ани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не |
| и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто |
| нако као што смо увек разговарали...{S} Зар тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да |
| он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећет |
| ош десеторица у најкраћем времену...{S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као ш |
| нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>— |
| но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нис |
| n="105" /> се подсмевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат |
| !{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друш |
| па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S |
| ратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> |
| уна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се з |
| /p> <p>— Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} |
| p> <p>— Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајде |
| > <p>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> <p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</p> <p>Опет се закикоташе.</p> <p> |
| то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који све |
| Тодосијем?</p> <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа. |
| {S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапо |
| ј, која личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасат |
| сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p |
| н се загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а |
| еко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни |
| близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пут |
| га ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из с |
| </p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек?</p> <pb n="98" /> <p |
| да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} |
| бом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> <p> |
| обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну раменима |
| ад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог им |
| било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p> |
| штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} Спава на механским клупама.{ |
| ила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он ба |
| пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И та |
| о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог |
| је врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milest |
| крепили омање, подигли свакојаке стоке, засадили вотњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благ |
| ене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} |
| велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене |
| росечен као државна ленија.{S} Око пута засађени ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо даље на |
| џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| а велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га!</p> <pb n="119" /> <p>Панд |
| дниче, један старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у |
| ропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, с |
| се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупан пандур у плавим во |
| жног суда.{S} У пространом ходнику пред заседањем закрчио свет; људи који имају посла код суда |
| нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали акта и припремали их за претрес. |
| , већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове |
| је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос п |
| одине заградио за читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабдевати ку |
| рад...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мор |
| за уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Што питаш? — прогунђа пандур.</p> < |
| ..{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на |
| а.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму ок |
| чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се ч |
| S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјајаше очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви ос |
| ду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га с право |
| :</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протеп |
| е добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> |
| а толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, <p |
| !</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, те |
| — Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати |
| p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с ови |
| дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако |
| о одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пр |
| ији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је |
| ек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први сан и пробу |
| нички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад ба |
| н скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше |
| епрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га |
| о од тих прође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у |
| не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у гла |
| ="111" /> <p>Антоније појми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> <p |
| p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} |
| век изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, |
| нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред застаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узвр |
| <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара оч |
| тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се р |
| та би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би |
| косутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи |
| > <p>Устадоше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да и |
| метнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна м |
| оказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још неку, па Мијат тресну рук |
| и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и р |
| пред ноћ, свраћали су поред детелишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати, |
| , обележен сваки усев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема ни |
| за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Б |
| лова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за р |
| рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори погле |
| осте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама и намести их како је у |
| .{S} За дугачким <pb n="118" /> столом, застртим зеленом чохом, седели су: у врху председник су |
| госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом, клупама и столицама.{S} Зидови искићен |
| ад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у д |
| присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши с |
| а свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају |
| угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а |
| еда <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— |
| свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује |
| м уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и |
| чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и |
| уку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по |
| а шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми |
| о друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, да с |
| рој под кровином и брезовим лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, |
| е више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је бољ |
| изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелиш |
| у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кр |
| ријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по г |
| воје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа преко ње:</p> <p>— |
| му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео |
| Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и о |
| Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте |
| p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.< |
| ом, попала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече полако:</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што?{S} Ајдем |
| изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Руж |
| ули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треб |
| са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разго |
| е у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чутуру, наздравља и |
| осију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видоса |
| итор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше |
| .. — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у њего |
| се ослободе па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„ |
| она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p>— |
| {S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>Затим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> < |
| сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде |
| у погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче в |
| ти си мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p |
| се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо |
| граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њ |
| м, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саћ |
| а шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа, про-пас-ник!.. |
| види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове |
| вога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори нар |
| дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме |
| пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш |
| id="SRP19030_C19"> <head>XIX</head> <p>„Затисни уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије |
| у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видос |
| љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су до |
| е’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаш |
| би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса |
| најпре осмехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен |
| то ти је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже |
| >— А што веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: |
| ="98" /> <p>— Зашта, бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чи |
| ича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако пона |
| >— Па што говори криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме ла |
| рихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мур |
| он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустав |
| дизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се |
| итиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да издр |
| биљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поре |
| имству, о момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима |
| од колубарског соја: крупну са великим затуреним роговорима.{S} Такве краве није било у селу.< |
| па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на клупама и столицама, замастили се па зев |
| по шевару, увезао појасом читаво бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац пос |
| дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде испред |
| а се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође |
| м да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго |
| ништиш уговор о усиновљењу?</p> <p>Чича заћута.</p> <pb n="121" /> <p>— Да истераш из куће поси |
| /p> <p>Она само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:</p> <p>— |
| двојеном снагом зацерекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p> <p> |
| ако изгибосмо радећи за другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати не |
| уди као људи, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S |
| сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> <p>— Не |
| скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше пог |
| етлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, о |
| толице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да о |
| /p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} |
| чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побратимима, па остану до |
| “ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и н |
| у.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је т |
| ој, море, правити спрдњу од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb |
| арима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што |
| шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то јо |
| ћу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Реко |
| ..</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S |
| едном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби ј |
| једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маш |
| досије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> <mile |
| нетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од смеја.</p> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар т |
| асом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера |
| ао лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако м |
| ћу, час прићуте, па се удвојеном снагом зацерекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти један:</ |
| т згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да |
| и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?< |
| врпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви |
| ром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са својим п |
| то, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу обр |
| уфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књи |
| мам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда п |
| /> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђ |
| е.{S} Разумете, никако!</p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:< |
| оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.< |
| > <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> |
| их се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антоније?</ |
| розбори она.</p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се пр |
| .. толики човек?</p> <pb n="98" /> <p>— Зашта, бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из |
| ује, без старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му прич |
| су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте године у лето |
| ча Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гле |
| и и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и |
| ан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? |
| ија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, |
| S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и |
| га ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта в |
| га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био |
| носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај положај |
| ?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ |
| и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га ув |
| да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му је би |
| да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао том |
| ју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у о |
| ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњи |
| ову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како који д |
| хну:</p> <p>— Велиш ли озбиља?</p> <p>— Збиљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше |
| уте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106 |
| њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од |
| егова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као |
| суди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које с |
| ође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи нај |
| </p> <pb n="80" /> <p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећ |
| а-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилазити |
| ?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како |
| о ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видо |
| су: у врху председник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек истих годин |
| сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није |
| изгужваним ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч. |
| да ужива у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна сте |
| оврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на |
| Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича- |
| ја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као |
| му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије из |
| p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комш |
| <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Он се отима, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те в |
| кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосиј |
| алио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се. |
| е.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку |
| ћу?</p> <pb n="110" /> <p>Чича Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мал |
| о лебди та слика пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Дана |
| инимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </div> <div type |
| о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што |
| е... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све |
| а столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш он |
| а столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скину |
| на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах от |
| ава.</p> <pb n="91" /> <p>Видосав приђе згладићу и шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај |
| ткосе на сушила.</p> <p>Они се смејуре, згледају се, нешто шапћу између себе, па се ослободе и |
| — Озбиља ти кажем.</p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ће предузети други:</p> <p>— Море, вели |
| је, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угледамо непозн |
| синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да р |
| — Није скупа: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пи |
| } Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још в |
| > <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме |
| је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, |
| арац. „Та школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој |
| , угледаћеш једну лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространом дворишту, у непосредном су |
| асађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте шљунком.</p> <p>Испод кућ |
| лан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и црвоточина, претре |
| ум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутијице и поређ |
| неш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана |
| кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног суда.{S} У пространом ходнику пред засе |
| ! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комендије! |
| > <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав узвера |
| иди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под |
| их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу с |
| они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана сед |
| о је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим има |
| урно те жалим... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , |
| туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p> |
| ивите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!< |
| <p>— Шта се снебиваш у својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од |
| акоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испиј |
| не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! |
| ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пук |
| ј години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе п |
| </p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав: |
| коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуш |
| и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, уме да рад |
| } И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Треб |
| е ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте |
| <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одговори она и трљну руком низ рукав.</p> |
| ... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , .</p> <p>— П |
| м узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p |
| упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да |
| p>— Јесте ли здраво, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршиј |
| :</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> <p |
| нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их глед |
| .{S} Пред собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} |
| е совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превали дан поставиш |
| лију, ручали, напили се и изназдрављали здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и п |
| ак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев сусед ус |
| уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и направише му место.{S} Види се у чему је ств |
| еље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти |
| без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</p> <p |
| {S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негд |
| хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајте посла...{S} Спаси Б |
| снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће један рећи |
| ајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, домаћине!</p> |
| се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта |
| имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан оде |
| те што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И в |
| на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да |
| S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала на части!</p> <p>— На чем хва |
| неку, па Мијат тресну руком:</p> <p>— У здрављу, побратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни ре |
| !</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Позд |
| че:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да |
| ата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</ |
| > <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> <p>— Здраво, како ти?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим. |
| уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже: |
| његов пријатељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш |
| p> <p>— Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако са |
| >— Шта радиш? — приђе му руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{ |
| се преко врљика и посматрају.</p> <p>— Здраво мирно, Тодосије!</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p |
| исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> <p>— Здраво, како ти?</p> < |
| p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> |
| ушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти |
| Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> |
| оба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> |
| } Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предв |
| а се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p>Вид |
| добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и |
| на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе |
| />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које ба |
| ваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту испр |
| сивкасту паучину с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и |
| овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ће оста |
| Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несретн |
| n="159" /> плавкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, лич |
| у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вук |
| угачким <pb n="118" /> столом, застртим зеленом чохом, седели су: у врху председник суда, стар |
| а су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и |
| н види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи |
| /p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је |
| толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у морав |
| досав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он |
| неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се |
| ка.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу |
| {S} Целог века није прикупио ни парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је к |
| обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар ок |
| ног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходник |
| ављам?{S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња |
| рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из њег |
| {S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица постарила много.{S} Изгледа |
| ик, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишч |
| } Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога |
| Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали |
| уписаном имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала |
| ели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега п |
| 68" /> године заградио за читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабд |
| а укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жен |
| S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор |
| кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле |
| би га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде д |
| нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се с |
| посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако не |
| не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у |
| иса, а цигље по ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза |
| /> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметај |
| ово лишће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на пок |
| есет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише |
| у и разговарају: како су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може кра |
| три га, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси л |
| <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} Б |
| утра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније |
| како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> |
| ча Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича |
| ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је То |
| Шума чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је почео размишљати |
| село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кума па |
| ња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред на к |
| ој њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Отк |
| ла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S |
| {S} Хода, мисли, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било |
| а, закачише на источну страну; на други зид огледало и преко њега пребацише убрус, широк и дуга |
| толицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућ |
| Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са подрумом под целом кућом.{S} Проз |
| из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора |
| астртим столом, клупама и столицама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једно |
| тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Ти |
| некако, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече к |
| у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце шт |
| ума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за ст |
| од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, |
| те меље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде шт |
| ница преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима |
| а по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и по |
| ше се са судбином...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели |
| и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој кући к |
| ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Научио је |
| Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајало, само пршти во |
| шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку реч младога ратарца, који, пошто о |
| ије врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанк |
| а и показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и о |
| и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу |
| <p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле <pb n="161" /> намере, него му се чинило да је мој |
| мшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или |
| у кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао га у свет да се по |
| еља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора би |
| Ситницу тура?“</l> <l>— Оно јесте Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l> |
| а све непријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и с |
| решене руке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може би |
| госте у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ра |
| ад има радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ош |
| 157" /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти |
| на,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А |
| , да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити д |
| његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не |
| на на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</ |
| ту, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци з |
| што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе це |
| , Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се |
| он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи |
| го... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих м |
| овори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе |
| ој скромности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит |
| p> <p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка |
| замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти гл |
| p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди |
| ега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје |
| али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Т |
| ти замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла |
| него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и |
| упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте |
| са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше |
| , тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, св |
| амо чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, до |
| децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила |
| стина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Вит |
| азмишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне. |
| о је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у д |
| ега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мисл |
| естане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гл |
| мота! ..</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — ви |
| и да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан ова |
| некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{ |
| або зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле на |
| на свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по ду |
| .. него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p> <pb n |
| лији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тод |
| > <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд ј |
| ојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него |
| <p>Она занеме.</p> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом. |
| то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p |
| лавно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је дава |
| ... одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сло |
| јстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, ал |
| је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на пр |
| дак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</ |
| који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако. |
| волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“ |
| их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десетор |
| на. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћу |
| p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у м |
| або каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше поми |
| ре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и з |
| ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету ча |
| Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима ви |
| ад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује |
| За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи |
| ора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем |
| динама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да м |
| и га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пус |
| гасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на |
| тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, та |
| и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но как |
| у све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тражи посинка п |
| домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло |
| е тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго |
| </p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду о |
| него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде т |
| знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и пам |
| јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред собом виде |
| /> се подсмевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао |
| S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице међу њима, или да би се видело да он |
| едају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ва |
| много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци у његову малено |
| ју из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио |
| Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И |
| у да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се. |
| p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А т |
| >— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и поглед |
| p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је н |
| ... — поче он пљештући устима.</p> <p>— Знам, бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ће |
| роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{ |
| ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болес |
| {S} Напослетку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</ |
| брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да м |
| елиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ј |
| ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао да, |
| да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S |
| — Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{ |
| Теби је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се |
| ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне |
| </p> <p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ј |
| ту.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} |
| — Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да |
| у кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла |
| } Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те у |
| заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Румени |
| уди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{ |
| , по сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p |
| ице кукуруза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! |
| ну раменима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; н |
| </p> <p>Председник прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, нег |
| >— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред лета! |
| Би ли продали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда о |
| алека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p> |
| е забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, син |
| > <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: |
| ека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једв |
| о сам, овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убић |
| <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не з |
| <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да |
| уждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето т |
| p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђ |
| о!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито из |
| у оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како т |
| дио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Б |
| знао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у војс |
| о радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће ја |
| нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... |
| су то питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Н |
| владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— Има таких младића!</p> <p>— |
| ам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то |
| , ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где |
| p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</ |
| је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћут |
| је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати |
| могли по свршетку школе применити своје знање на имању и показати корист од напреднијег рада.{S |
| , тихо, без ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису могле остати неопажене и за њих |
| но ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањ |
| ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, |
| ећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на те |
| а то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога |
| учио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он |
| ије ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејам |
| он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на |
| креће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> |
| е.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... с |
| и научио све што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмехнула н |
| мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— Џимрија!</p> <pb |
| из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем |
| мца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Знамо |
| има.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме како знате... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш тако |
| м:</p> <p>— Остави.{S} Решите сами како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за |
| p> <p>Капетан продужи:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили основну |
| и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Со |
| ем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.< |
| > <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p |
| слежући раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш |
| ор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У |
| окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје.. |
| е други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S |
| ијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја |
| Остави, молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да ки |
| <p>— Извол’те... служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог... |
| суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Ј |
| рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не и |
| вање, док онај одозго продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, |
| ј-де оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у воденици.</p> <p>— Нис |
| танке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> < |
| ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. |
| p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</ |
| а га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много ш |
| учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’ |
| ш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— |
| о време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S |
| а хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто зна |
| еком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа к |
| зик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам |
| им те, само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} |
| жем ти: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављев |
| , а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек |
| </p> <p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан ка |
| -</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо дру |
| </p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта т |
| p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> < |
| >— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи |
| <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице |
| еш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да |
| та би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p> |
| : „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је |
| ...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се |
| ипијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима.</p> <p>— Знам, бабо. |
| рихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мисли |
| та и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, баб |
| прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до ме |
| аво имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није нек |
| н се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахн |
| качу пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју столовачу и управи погле |
| ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена |
| м добром ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— |
| д ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p |
| велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега рода.</p> <p>Ви |
| крају старији људи; прогорели од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладил |
| нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се креће и разговара, суче |
| што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају |
| и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> <pb n="17 |
| пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изне |
| је!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Ви |
| Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p |
| још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видос |
| Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну рук |
| а упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му дад |
| а великом совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који ј |
| а ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То |
| одину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p> |
| љен од неспавања, прилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S |
| ући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} |
| њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се |
| се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице с који |
| другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гуњеве па полако рад |
| S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим < |
| ти сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у |
| p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на ј |
| ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и |
| одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога |
| можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге |
| га старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно!</p> < |
| : не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, срамота га од њега, по |
| о.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да |
| празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу п |
| >— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| е пијавице.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче ш |
| ће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Б |
| Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у |
| е сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта |
| </p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте до |
| } Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га |
| твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе ни |
| ?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћутим, него |
| пет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опе |
| Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, |
| имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му |
| за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који ко |
| а Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и ст |
| ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се заг |
| ичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се ско |
| ње: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и |
| вале како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама |
| онако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем ду |
| у замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми |
| че:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Са |
| S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да |
| тап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнуте глав |
| пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, мало, мало па обреди све маторије.</p> <p>Младежи ни |
| редовечним женама у зајитунли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: разгледају свет, распитују т |
| n="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је |
| S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на |
| шао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су |
| штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито с |
| пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче |
| „То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, он |
| ти.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час |
| и литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао |
| апали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку око ци |
| жем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом: |
| ознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али |
| ко има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба |
| Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> |
| сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Нао |
| тељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се |
| во цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад |
| д вас него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти каж |
| ме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџакли |
| не издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и бел |
| у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на |
| Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види д |
| ку! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Т |
| шевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре уз |
| пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за |
| .</p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива била, Руж |
| ту: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време |
| две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у ш |
| о је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један |
| а тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да |
| о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто |
| тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као |
| у да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад |
| итујеш господина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, |
| иза стабљику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти |
| зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антоније.</p> |
| ејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њива код кућ |
| се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{ |
| ="16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео с |
| Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се ма |
| скупштини.</p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и ка |
| у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и об |
| ути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видоса |
| Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— |
| прочевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао н |
| </p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више |
| да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли т |
| еханџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима м |
| д куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове!{S} Тај је посао подесан за ње |
| и стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</ |
| елду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било ј |
| ести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб |
| ли!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни јед |
| ом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на |
| “...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женс |
| вљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак ч |
| инство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде виде |
| и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и д |
| а, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току т |
| мима, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђ |
| , брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у х |
| да, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Може |
| кли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене |
| S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... |
| дизати шуму и корисно је употребљавати, и таке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата |
| ено склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно |
| о у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има |
| мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} По |
| да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор кој |
| ије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, |
| да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састан |
| ма, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, н |
| ну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док |
| ње пресрећу с неповерењем и подсмевком, и тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако |
| је место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти |
| ерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на |
| рбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Ст |
| то она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да пон |
| дости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он ху |
| оје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре н |
| S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче |
| о је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показао би свима да је боље оно шт |
| не, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, |
| о га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће |
| о говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш зак |
| дбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, |
| лом у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у |
| о брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима:</p> <p>— Шко |
| Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим су |
| ло, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за ње |
| p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти |
| ча Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> </di |
| шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед |
| у, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала |
| , сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>По |
| , па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у по |
| јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозив |
| али?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone unit="subSec |
| да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише |
| , а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор о |
| е Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за ру |
| лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> |
| ="31" /> је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала од њене постеље, те је остави |
| та сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кред |
| и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Онај се трже:</p> < |
| абави бољи сој говеди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледај |
| год нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са приб |
| морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича м |
| гова, с којима је свршио основну школу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и |
| м хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник уда |
| шио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види |
| се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду |
| карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мора |
| ле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу за |
| н обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око ја |
| идосав се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошл |
| да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p |
| p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло |
| тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотл |
| он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И ш |
| може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>Она занеме.</p> < |
| дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... н |
| има...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да |
| о је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа |
| баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог |
| <p>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја |
| ти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја п |
| оје смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на ње |
| ..{S} Његова кућа...{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само |
| мевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га бо |
| .</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</ |
| подине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија... — замуцну чича па се маши у |
| — поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, с |
| {S} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче |
| озборити:</p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Б |
| огме... његово имање... његово право... и све...{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењ |
| ор, него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да |
| >— Знам, бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата |
| ем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути |
| мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, мо |
| :</p> <p>— Па што ме онда запиткујеш... и што ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухвати за очи:</p |
| изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да см |
| сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сре |
| онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја |
| и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; ж |
| поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољ |
| цу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Ум |
| ј смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути з |
| ђе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све |
| кукуруза поседало и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ват |
| т.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колик |
| то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и |
| то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи ова |
| синка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну |
| пио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај и |
| као, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по ј |
| не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p |
| чати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— |
| <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} О |
| себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима |
| ине!</p> <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Руж |
| своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао? |
| ли се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји |
| Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам |
| , пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу с |
| ујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав |
| ди, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p |
| капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу |
| вету, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„ |
| и га у руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: в |
| к нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слуш |
| једно детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако |
| к да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — ре |
| , човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати пла |
| је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кмет |
| и и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се |
| де, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; ма |
| о, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим ма |
| с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем н |
| :</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...</p> <p>Ружи |
| од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... |
| одицу <pb n="122" />, она ти ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и ос |
| да моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на с |
| ити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</ |
| ецимо, тетка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... |
| ехане...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог кмества..</p> |
| а, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> |
| по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, |
| прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и |
| у него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде |
| , није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у |
| и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а |
| твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њ |
| о.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна жена и образи |
| е, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је п |
| е и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и ви |
| оветно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме |
| еље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји |
| чно познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те п |
| и док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио |
| е ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{ |
| исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина |
| , па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и т |
| ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S |
| дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> |
| оме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p> |
| пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" /> братску љуб |
| за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} М |
| ло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и |
| он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у ког |
| нили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они |
| е би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избег |
| о почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали |
| им чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се |
| сва тројица побратимили с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то |
| и и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже |
| ину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се |
| Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким с |
| год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану |
| “ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{ |
| аког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик |
| сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p> |
| би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се |
| лепао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..< |
| кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог |
| говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко н |
| но било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> < |
| p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, к |
| икнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазр |
| рисети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред |
| а зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздр |
| детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовају |
| Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мо |
| да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до |
| у“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> упознао са неким шљи |
| па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — |
| S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У то |
| ови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараш |
| пријатељу, — пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је |
| ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а |
| ушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грања по шевару, у |
| ао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S |
| осаве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео пропастити моје имање и |
| </p> <p>— Хвала ти, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јоше |
| 170" /> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године! |
| о, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешт |
| е л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на |
| нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Б |
| ш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p |
| уку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, |
| ну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све с |
| вада коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да |
| љу...</p> <p>— Јес’, комесију!</p> <p>— И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе ј |
| воља...{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћи |
| ...</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за је |
| о...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> |
| лаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда ударе порез! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p |
| вао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осра |
| и.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три м |
| о ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић и |
| ; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушим |
| ем како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи |
| празнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухва |
| ија?</p> <p>— Јес’, господине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усиновљењу?</p> <p>Чича заћута.< |
| нам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо |
| гарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе |
| <p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља |
| вети!</p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Вид |
| тор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој по |
| рдну раменима...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> < |
| жицу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јест |
| p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имањ |
| сркну чашу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рач |
| усти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда. |
| .</p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете |
| ом и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу |
| <p>— За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Ш |
| :</p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестр |
| ла?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и н |
| код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти |
| 42" /> <p>Момци подврискују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са |
| ли наши стари од памтивека...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико |
| е видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у |
| не — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање...{S} Извол’те, служите, се — вели чича и о |
| припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем св |
| био га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћи |
| говори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико. |
| ошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набав |
| знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} |
| и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чи |
| е дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} |
| ах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба |
| </p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и |
| д пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи ста |
| у, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободн |
| брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао тр |
| већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прич |
| ије ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полако кућ |
| тора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, |
| очио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава де |
| и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им криш |
| >Колико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудн |
| њи сваке године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се |
| како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</ |
| /p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се |
| помогне стара служавка, висока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема |
| кретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти са |
| ао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао т |
| ли то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег д |
| иноћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су мо |
| гао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајат |
| беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија |
| јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки |
| чину с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци |
| гови пријатељи пружати прст на Видосава и потаркивати свађу.{S} На пример чича Вићентије...</p> |
| има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новин |
| , ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је |
| !...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће |
| и оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура |
| отвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и нема |
| је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> |
| чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче полако, варакајући се иза |
| ве!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!< |
| ека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сва |
| сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: |
| дам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки располаже својим има |
| и сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} О |
| ему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју |
| здрављу, побратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... |
| којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је сме |
| лач с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} З |
| е може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор пр |
| вљају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} |
| њу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образ |
| нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и не |
| S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> |
| .</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „П |
| лагудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> |
| едне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па с |
| вади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као пот |
| тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p |
| и и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</ |
| <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— |
| па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељад |
| брадовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи |
| човека у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, |
| } Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђ |
| знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свак |
| о је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било |
| с сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштов |
| аб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмач |
| прича све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Ни |
| > <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што с |
| <pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, |
| Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела |
| <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за г |
| и његова рада, па да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича- |
| ћутљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} |
| неколике године, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила < |
| сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној п |
| не.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи с |
| а се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S |
| ...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Из |
| и:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S |
| ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не |
| Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о по |
| амо с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико колико |
| конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју |
| — Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{ |
| а и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше |
| осије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у души |
| , пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са с |
| и и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савршеније и практичн |
| ваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а ова |
| ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p> |
| овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, |
| гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p>— Бога с |
| да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> <pb n="146" /> <p>— Ружице! |
| ери? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли |
| уци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> < |
| њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} |
| совки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао |
| досав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропа |
| о између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завир |
| се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p |
| а, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега рода.</p> <p> |
| А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошев |
| а Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајк |
| , у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима |
| д си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па |
| :</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које |
| и пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор, јер ј |
| треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, |
| нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љуб |
| п преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Дома |
| .{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... ј |
| а, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико |
| Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{ |
| се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти каст |
| расе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђу |
| , благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непозн |
| аш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика п |
| о га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, п |
| брњица разне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са |
| реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе бук |
| тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој |
| рати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш мор |
| 5" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они |
| је него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— З |
| ку власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и бла |
| ом од шаренице поњаве, тумара око оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи |
| не може избити из такта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} |
| ош с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја |
| >— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем |
| — Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — повика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа в |
| код детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p> <p>— Здраво мирно, Тодосије!</p> <p>— |
| же гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ |
| ужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђавол |
| {S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор погледа по гостима |
| .{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као с |
| чун, на прилику: седамдесет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час из |
| ладића.</p> <p>Он слеже раменима, чепка и погледа по њима.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме како з |
| че стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и слеже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! |
| {S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште простра |
| шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо као тр |
| фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p |
| умеде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо |
| х истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће |
| ..</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука и срамота, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ништа од |
| к легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан |
| тој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиленом марамом |
| гледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држа |
| еда преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружи |
| > <pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у го |
| струг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу. |
| уби у руку.</p> <p>После се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихов |
| шмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице с којим је к |
| к и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљ |
| > <p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим речима |
| метлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, |
| азговор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да с |
| пали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва |
| ворили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{ |
| и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се јављати просиоци, св |
| синка преко бела света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаш |
| темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале и |
| а, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и мушко |
| деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са |
| од њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једн |
| а она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, |
| ју за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступи |
| , и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо огра |
| ко то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А |
| ена на време, приноси чутуру, наздравља и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца |
| и гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превал |
| , виногради...</p> <p>Том кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдес |
| ... што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га оз |
| идосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја у |
| ш добро, да почитујеш господина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!< |
| па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мо |
| ло више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p |
| ји дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| >Сви на добрим коњима, са пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у двориште, стари Масла |
| њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не |
| оче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су т |
| кадове, платила све читаније по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Свет |
| ју.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентиј |
| погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</ |
| ју у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— Видосав Микачић не дугу |
| а зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и как |
| оме.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни плодови његова рада |
| уговор гласно, одмарајући се на тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли с |
| .</p> <p>Један старији човек у цокулама и лаким похабаним хаљинама, сигурно какав пропали тргов |
| озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође по |
| су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је д |
| у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и п |
| м стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p> |
| н пандур у плавим војничким панталонама и копорану, са припасаним силавима, уозбиљио се, суче б |
| с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку промуца:</p> <p>— Немој ме, Тодосије, моли |
| ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ |
| аци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што не спаваш?</p> <p>— Спавала са |
| уљама, чистом копорану и новим чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу св |
| на кревета, са застртим столом, клупама и столицама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боров |
| едали по собама, затурили се на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и при |
| чешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог |
| упан човек, просед, у широким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседс |
| шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се ч |
| ка... одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим с |
| спремила нове чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опан |
| ирока кревета за спавање, са шареницама и подшивеном ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у |
| е клупе застрте ћилимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка |
| — Приставили сланине и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на про |
| што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна |
| добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није н |
| застаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало з |
| угластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој коси, оставило је време незнатне белеге старос |
| е су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцниј |
| азговара озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих |
| е мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је поч |
| p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} |
| ав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо |
| е смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хор |
| о, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку п |
| изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрч |
| дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш рукова |
| Тодосије.</p> <p>Он само мрда раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то |
| !</p> <p>Она се снебива, слеже раменима и гледа <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи затворену ш |
| е паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и д |
| ње и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао: — Разумем, бабо...</p> </div> <div type="chapt |
| чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну раменима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да |
| } Право веле људи“, — па мрдну раменима и оћута.</p> <p>После оваких разговора Витору је све те |
| и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило |
| а све читаније по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Ст |
| ео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје |
| /p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, |
| и земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> < |
| ..</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, |
| е, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком као на заклетви. </p> <pb n="102" /> |
| ељаци се прокртољише у својим седиштима и упреше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише госп |
| и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овак |
| е видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио |
| товима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесно |
| S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младожење у новом оделу и са цветов |
| рећој собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају к |
| кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пун |
| треба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <mileston |
| у.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачи |
| х људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> разговарају ос |
| у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа |
| о смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по ч |
| е ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone uni |
| ола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему ве |
| /p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте м |
| те године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љути |
| знути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се |
| т да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће |
| тина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљи |
| кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— |
| Мало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар з |
| мештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послуже |
| егови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би из |
| ироких уста и крезава, увек расположена и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а |
| ук спрам кревета, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја н |
| и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а |
| леди, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без |
| се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погн |
| ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије |
| му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава кој |
| /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти зна |
| торе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцк |
| кромности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као |
| досав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где |
| ризвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокр |
| за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „ |
| на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са зана |
| д, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кук |
| пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се |
| м што код њега пазарује тридесет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује. |
| идосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као ј |
| ти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарк |
| а мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид ње |
| алим зградама: свуда се избриса паучина и црвоточина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше н |
| оге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Ви |
| ="32" /> уским чакширама од црног сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу остал |
| арам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: отиша |
| здиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи |
| Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право велиш! _ |
| аве, ти ћеш пропасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на п |
| би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} |
| Хвала Богу, здрави смо, — одговори она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући пре |
| што уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имал |
| е гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просеч |
| о што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћу, са једним витлом у коме ни |
| г..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кућ |
| ...</p> <p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче и |
| а и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију |
| дозволио да привремено слуша предавања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била д |
| и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам |
| или основну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p |
| комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и |
| ђу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по служби, |
| и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен висо |
| бавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круња |
| Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окураж |
| ! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само ч |
| а.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то нико |
| > <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то се |
| е смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до |
| одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути |
| ошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и |
| саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— |
| насмејан, према свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и |
| ије ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од с |
| н је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто. |
| се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за |
| овисоко и хладови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и |
| а и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S |
| , па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па |
| угог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако ње |
| је добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шт |
| шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати не |
| S} Тамо у соби постављена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Ви |
| коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио гл |
| ма у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и вазд |
| Хајдемо кући!</p> <p>Он се отима, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене |
| гледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га у |
| } До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106" /> с |
| ди изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа |
| на цедила услоњени кругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој. |
| и затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Зн |
| {S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад |
| S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div type="chapter" x |
| S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:</p> <p> |
| н разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не |
| ни код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову собу.{ |
| </p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо са |
| в, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бу |
| и стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства рад |
| ће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече |
| .{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и |
| а суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председник диж |
| еши ужета, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси ч |
| пирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле |
| </p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да |
| ју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ У |
| тију у којој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чи |
| </p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не |
| ро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Шт |
| тао, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запитк |
| >Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш |
| ретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека |
| ожеш комотно косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен. |
| ребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он |
| о и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он |
| у, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гл |
| селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радо |
| ене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, |
| јка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дан |
| кав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јов |
| то време у заседању су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n="118" |
| Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а |
| Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p |
| p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним |
| вара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S |
| с се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће. |
| где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </p> <p |
| црвенкасте косе и бркова, широких уста и крезава, увек расположена и насмејана.</p> <p>Тај је |
| На њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је п |
| и он је његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је п |
| над комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали |
| још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само |
| ећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.< |
| ека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са м |
| свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и раздра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без |
| да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, ушла у |
| } Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још |
| /p> <p>— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро. |
| м човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ни |
| само мрда раменима, тумара око огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутк |
| и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се |
| осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сук |
| упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта ра |
| итао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би м |
| госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гос |
| ничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На пијаци, пред црквом, читав сабор. |
| То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод доказује |
| к уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p> |
| јка: црномањаста, дугих пуних обрашчића и крупних очију.</p> <p>Она се није одвојила од Ружице. |
| е раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је и бил |
| се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав се з |
| p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи |
| ак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао, нити би п |
| >Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Шт |
| о.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио |
| ео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посв |
| сти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, о |
| шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пи |
| ити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </div> <div type="chapter" xml |
| , и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте д |
| ијнуше сузе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепави |
| сио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодоси |
| не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у |
| ли пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, |
| ти.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије.. |
| ам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надни |
| дседник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ће |
| и разговарају тихо: неко забринута лица и несигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко заву |
| па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп |
| ели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје има |
| учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n=" |
| танује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Ка |
| смејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у |
| тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испа |
| е хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву на |
| прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме |
| ланеног платна, усукао два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да ч |
| прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, |
| p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> |
| тно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни па |
| а знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправ |
| о.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, |
| Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пре |
| лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Вид |
| чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад |
| ато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А |
| погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше ма |
| би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужаг |
| а секиру, мотику, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред |
| је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја к |
| ..{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде |
| с изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све |
| онекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући |
| кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је кр |
| је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радно |
| деница преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: при |
| и јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, прист |
| десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} |
| упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, |
| код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и |
| то су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут некаквом крпом од шаренице поњ |
| а је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S |
| ни, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе па је н |
| p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> < |
| а издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек |
| порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавка, висок |
| ође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухва |
| >— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па ј |
| ..{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Свето |
| b n="59" /> доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настариј |
| и мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га |
| рестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <milestone unit="su |
| ју, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша |
| разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извали |
| оље тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p |
| ом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица с |
| раву кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код воденице намест |
| другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а |
| b n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говор |
| то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усу |
| кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чи |
| оже нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век |
| проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек разм |
| на своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то р |
| верац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су |
| тујеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме прист |
| а данашњи свет што не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био |
| <p>Минуше трапави дани...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње траг |
| то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта про |
| Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и |
| сматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворено:</p> <p |
| ји.{S} Нису ништа крили један од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што не почит |
| маћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Н |
| огурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, |
| ју или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он |
| S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосава обу |
| Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— |
| турио преко рамена, позабацио капу озад и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу.</p> |
| лићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути д |
| Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о м |
| по селу противу тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је |
| Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, своји |
| наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви т |
| види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад д |
| дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, бабо.. |
| поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| тне белеге старости, али поуздан поглед и старачка лакост, одавали су човека кога је тежачки ра |
| кав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ра |
| у њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике с |
| еколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} |
| не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> |
| е судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микач |
| рке, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и заузела |
| ати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га ј |
| га, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме |
| и и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и |
| .. ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича В |
| <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта |
| њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новин |
| он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb |
| конаку са ходником и две простране собе и стакленим прозорима, него у оној старој под кровином |
| и стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, ко |
| , па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало де |
| о то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и о |
| бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са п |
| ео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак |
| па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде ја |
| шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање |
| успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија |
| се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У том се зачу ларм |
| школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> < |
| ле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p> |
| {S} Па <pb n="169" /> да скинеш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе ов |
| око оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича В |
| >Па тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га |
| {S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb n="82" /> <p>— Молим те, Тодосије |
| р: обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, сам |
| д се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на |
| ди и кочине за <pb n="107" /> нерастове и назимад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се ст |
| оров унук.</p> <p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа |
| ању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву ист |
| >Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није т |
| ели чађаве дуварове, омалтериса рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по ку |
| ита сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више из |
| ору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи пр |
| в стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио |
| ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S |
| меде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, по |
| ој се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају |
| на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и ста |
| ни лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђуриц |
| тили ноге, обукли гуњеве па полако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу |
| с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, |
| , сем то толико што је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег |
| ави се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога.. |
| Здраво свани, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако |
| зели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> |
| био рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера |
| и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, |
| па морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што |
| ајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— |
| иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали |
| ав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у гор |
| га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да до |
| рет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га исте |
| а ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала ти, си |
| n="135" /> <p>Затим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... ка |
| p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и жи |
| адожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Ж |
| вај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали |
| .{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на д |
| вукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> < |
| ника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се |
| и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагове снега, ону сивкасту паучину с ливада |
| S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на мом |
| олује, без старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му пр |
| нешто шапћу између себе, па се ослободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — |
| и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали с |
| е ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из |
| дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?</p> < |
| ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајка!{S} |
| моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој к |
| } Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и з |
| ! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобраваш ли?</ |
| им, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешља |
| д ће он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си т |
| оје године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, п |
| и их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничном <pb n="179" /> оделу, у пла |
| то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јун |
| приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица |
| пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара з |
| пође полако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на у |
| отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио н |
| знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и |
| и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и н |
| за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га оши |
| Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n="180" /> <p>— Е, пријатељу, говор |
| p>Напослетку грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| так година.{S} Служила <pb n="31" /> је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала о |
| тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је напр |
| чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може најцрње наступити...{S} Шта то |
| ачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобич |
| девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске |
| о... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први сан и |
| в однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све ве |
| где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку |
| го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме |
| г новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то |
| души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у к |
| ад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђур |
| ово: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} |
| азника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу |
| инуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом |
| се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, |
| о у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе ја |
| на.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папр |
| даје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу |
| и и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:< |
| иног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе п |
| д поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло ви |
| и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и ча |
| крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате друг |
| .{S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па |
| па.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и п |
| , зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, — бран |
| {S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа |
| дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе |
| <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </div> <div type="chapter" x |
| <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дво |
| тра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, у |
| .{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију, па ипак |
| га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, |
| ундеда; треба показати нешто савршеније и практичније, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то |
| !{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду з |
| ене се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђоше те се руковаше, па прихватише коње и |
| ролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p> |
| ду.{S} Време му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту |
| Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</p> <milestone unit="subSection" |
| да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес |
| м оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на сушила.</p> <p>Они се смејуре, згл |
| смо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас |
| а.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у |
| чи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је с |
| се искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђим |
| што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Бог |
| код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута лица и несигурна пог |
| остали људи!</p> <p>Тодосије продужује и подвикује:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да м |
| да одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар |
| Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и подмигује <pb n="109" />, као ови наши овде, већ се у |
| мале рогуље за парожак па се поштапљује и корача полако, погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича |
| ли без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад с |
| ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што |
| у, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да |
| што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их |
| дигли свакојаке стоке, засадили вотњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p |
| подруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p |
| ама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама Једна соба намештена за гос |
| и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{S} Док су сељаци свој куку |
| међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже време за с |
| еки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи пр |
| та уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку |
| S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити ро |
| и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу |
| га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније по |
| и!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, |
| бодније се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> |
| асаним силавима, уозбиљио се, суче брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеш |
| као што доликује: обуче чисте преобуке и најновије одело: простране чакшире од плавкаста сукна |
| болест боловала, претрнула на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> < |
| у, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ојица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} |
| е, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> |
| о.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га |
| да.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, ра |
| оса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и пок |
| авијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спр |
| ља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бац |
| је мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с ч |
| авати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и о |
| код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи к |
| они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по |
| још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> |
| жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајало, само пршти вода о во |
| свој простирач и покривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, н |
| дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Ви |
| но изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукуј |
| жи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините. |
| године заградио за читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабдевати |
| савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p |
| ао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор М |
| p>Успремише и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неколико страна, скупише на гоми |
| у, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа |
| ше куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица примет |
| ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, кло |
| теже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А |
| уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p> < |
| иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он др |
| ему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне |
| сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S |
| ицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњ |
| ега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега |
| тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </div> <div type="chap |
| ног имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељима својом вештином: како је у |
| и као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у зв |
| } После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он са |
| не уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису могле ост |
| у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привре |
| и је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима:</p |
| ст хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} |
| а какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са жи |
| >Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} О |
| врпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе. |
| а себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на ж |
| оку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се ст |
| поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога |
| пусто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде |
| пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад |
| пи.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном м |
| је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овак |
| а мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад |
| це...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу |
| сију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим |
| о од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чи |
| {S} Али оне нису могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред |
| мо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} О |
| су нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалек |
| и сами! ...</p> <p>— Приставили сланине и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо кол |
| тови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и ср |
| тога да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интересе, узимам слободу скрен |
| ари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку |
| просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио основну школу, |
| нутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толи |
| и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар м |
| мајстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, |
| b n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је |
| реност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај н |
| прође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или |
| о с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре |
| е имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао: — Разумем |
| , већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу |
| вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни |
| мој посинак почео пропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем.. |
| о?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p> |
| ана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога |
| еди наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комиша |
| а пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не |
| раја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за |
| .</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и чувајући стоку...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| у те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег п |
| ђоше те се руковаше, па прихватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклиј |
| аузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капет |
| кав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко собе, не глед |
| У ходнику наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу |
| {S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{ |
| } Први члан узе хартију, натури наочаре и проговори:</p> <p>— Уговор о усиновљењу.</p> <p>— Чит |
| олико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека ст |
| и га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, |
| ди и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, с |
| слободније говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Р |
| е у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p |
| ресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, н |
| а дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне ве |
| сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и о |
| из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не у |
| д га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p |
| гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узве |
| ошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се |
| и и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајтана |
| илице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и |
| у облеће она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи.. |
| , чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грањ |
| гу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке |
| морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стресе се и растрља очи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| а поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну мало |
| е.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Н |
| отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћ |
| инице, наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту ј |
| } Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ |
| одосије.</p> <p>Он се трже,, исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> |
| море?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> < |
| усев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгурку |
| 030_C6"> <head>VI</head> <p>Подмлади се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешав |
| ропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап |
| је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико |
| а имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и |
| ред његових њива и врта, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим пр |
| ећ проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављали здравице све колико их је по реду, па с |
| p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти т |
| че бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, о |
| ако, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове руднички |
| сејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, |
| е убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не п |
| познајемо, слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дан |
| јнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како |
| њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред |
| пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико оч |
| лонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време |
| у адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју шта |
| ио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се |
| — Како... по чему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву... |
| за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала с |
| к, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p> |
| р успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечв |
| ла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n="88" /> другоме |
| <pb n="73" /> разговарају осмејкују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру ре |
| свети!{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се пром |
| ова, човека средовечна, црвенкасте косе и бркова, широких уста и крезава, увек расположена и на |
| , наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и оки |
| со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба.. |
| његовим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па х |
| и да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здра |
| торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико |
| ом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче |
| е, поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!.. |
| </p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што |
| S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да |
| Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> |
| шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p> |
| трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... |
| p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник |
| и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича В |
| у.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S |
| а по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким |
| ну Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже к |
| главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима |
| о је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља ш |
| ца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ов |
| не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих |
| лом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све та |
| је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако |
| в га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је |
| ти...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта |
| унад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло к |
| а мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети |
| су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасви |
| Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао |
| покривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заје |
| ни...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагове снега, ону сивкас |
| , зноји се по челу, слободније се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда м |
| оград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из М |
| и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} |
| ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати планове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, |
| лахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му |
| а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу |
| <p>Па почеше обилазити око његове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколи |
| е несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са |
| Баба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете? |
| плаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску власт. |
| дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте шљунком.</p> <p |
| ик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад |
| те кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.< |
| ревртати, јер се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцни |
| S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а |
| ице.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и |
| <p>Тодосије запали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне |
| их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, |
| у знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је |
| тарчево растеже, уста одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb n="96" /> <p |
| дног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школ |
| па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у о |
| ве од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је |
| у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и наместише чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде |
| рилика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> < |
| анке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више |
| не чича Витор сиђе низ судске степенице и упути се право својој Јошевини.{S} Само сврати на пек |
| броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама |
| ко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори јо |
| ча Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису |
| домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма |
| , она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; |
| </p> <pb n="119" /> <p>Пандур се измаче и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање пог |
| а се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор |
| и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће |
| > <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара |
| p>— Лези, лези, не причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуњ |
| Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и пого |
| ро, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учин |
| цу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не |
| ију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!</p> </div> <div type="cha |
| , и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојк |
| и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде.</p> <pb n=" |
| ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен |
| и скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше п |
| иви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутра |
| ваш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала |
| и си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у ру |
| .</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић ду |
| могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред |
| S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га |
| <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањару.</p> <p>— Деде |
| лим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хт |
| его ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— |
| /p> <p>— Школе се... науке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе кав |
| е:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати. |
| иче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и зами |
| ио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и по |
| да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо пла |
| махнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У зд |
| ича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилази |
| до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?... |
| осав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури |
| ца успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и |
| се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, го |
| ују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под водени |
| да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише |
| Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети неш |
| упа: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица |
| раћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се:</p> <p>— Крмачица!</p> <p>— Да купимо!< |
| зе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у њега.{S} Он прелистава акта, нешто п |
| јури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавиц |
| оточина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на св |
| му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја са |
| не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано з |
| обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> < |
| е и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по три, па поставише ручак, прин |
| у и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја |
| обу, она тројица скочише те се здравише и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово м |
| сав му покиселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дот |
| d>XXIV</head> <p>Не мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала |
| е тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неко |
| играби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</ |
| а повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори! |
| упчагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све рас |
| , море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врз |
| Право велиш, Тодосије.</p> <p>Устадоше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто пр |
| више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш в |
| p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разговор.</p> <p>Видосав је то исприча |
| столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да |
| н зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише |
| Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на |
| а, замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гос |
| зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан са некаквим ситним жутим семеном, па |
| сију!</p> <p>— И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, |
| еш их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Лив |
| о Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S |
| огледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до |
| ти цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну и |
| вари за послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио |
| зучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја уч |
| неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чаш |
| се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и црвот |
| имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку ког |
| атио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде так |
| се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајиб |
| Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један стари |
| и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> < |
| ер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на |
| ипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и |
| аве и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и пог |
| гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му |
| ед собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта м |
| ног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће |
| >Она крочи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио по |
| </p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у |
| же:</p> <p>— Море, не будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа де |
| ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниж |
| али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах по доласку и заво |
| је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, н |
| ти се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{ |
| ога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта |
| не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p> <p>Код трле не беше никог...{S} Уп |
| много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на |
| оришту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаш |
| м гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљ |
| комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у двор |
| неколико столова људи са својом чељади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав |
| уком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руко |
| звалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају с |
| очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Ње |
| Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом мест |
| ној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на |
| ју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село о |
| је, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље |
| мање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Вид |
| ају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n="107" /> нерастове и назимад.{S} Покр |
| ом куповном марамом, па кува кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и |
| ва што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} К |
| .{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко пар |
| ро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи |
| ав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију |
| и да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и до |
| И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као |
| дање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од о |
| свету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само см |
| а Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p> <pb n="57" /> < |
| ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се |
| сту, кроз годину две, пресадити по међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посврш |
| и на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не зна |
| аше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосиј |
| ио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он т |
| .{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Ви |
| у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чин |
| <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џ |
| бичне послове, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> < |
| жењина мајка, старија жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младом одбрађеном женом |
| етио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „как |
| зађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и |
| друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и з |
| ресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или |
| овица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зн |
| ..{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуст |
| би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, |
| ућу... и то се чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли гл |
| <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S |
| ала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо.. |
| њака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњак |
| послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обу |
| жба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>К |
| ј години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писм |
| знавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смел |
| раћали су поред детелишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали |
| ичао у механи, а сељаци се подгуркивали и смејали...{S} Набавиће каламљене лозе којој не може б |
| и му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодос |
| повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га ди |
| гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и п |
| ок су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за п |
| у селу, који су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте г |
| туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и м |
| n="176" /> јабуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за ко |
| о под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хла |
| колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на клупама и столицам |
| Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком |
| или с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачи |
| к.{S} Поградили су грађевине, приновили и окрепили омање, подигли свакојаке стоке, засадили вот |
| абавила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> |
| ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су |
| <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И |
| ријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пиј |
| увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова к |
| до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видо |
| на.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за |
| тана кога нису призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник да |
| од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, |
| међу чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и |
| ратарници.{S} Толико љубави према школи и науци, колико се показује у овом младићу, тешко се мо |
| исли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да |
| е домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а |
| баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштуј |
| веш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне |
| прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се |
| о раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потв |
| ма и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и н |
| се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накас |
| ..</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, |
| у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погл |
| удно ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта |
| спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазн |
| од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује: |
| а ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га о |
| пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и почеше |
| је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава |
| .{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето так |
| све млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране |
| де цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе |
| аријег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав |
| а, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у м |
| е од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја |
| довољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Мл |
| .{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, |
| осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојиц |
| И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буд |
| румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на но |
| нази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању |
| е и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— |
| чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млатајући рукама, декламовати:</p> <quote> <l>„ |
| } Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и с |
| уће, преведе децу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем |
| ју, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобри |
| детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Ј |
| иђе шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} П |
| ба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А к |
| рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде.</p> <pb n="125" /> <p>— Видосаве.{S} Бог с то |
| ве године скида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кук |
| ина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред пов |
| , кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и н |
| за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не |
| штво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би г |
| воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује |
| узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја |
| се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад вид |
| Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он м |
| је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме |
| ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет. |
| се дурну:</p> <pb n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна |
| жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора |
| е „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако! |
| унца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и разгова |
| итава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у м |
| ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали с |
| > <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се |
| рзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирил |
| ану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— |
| е паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за руку |
| досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало за |
| еко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он |
| ани радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> <pb n="80" /> <p>Ал |
| тан.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели ов |
| ама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор |
| мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим |
| почеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је |
| и раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примит |
| руковати имањем као својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си од сад на |
| е дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се ти |
| стављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му ј |
| ма и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш, Тодосије, куда си наумио!{ |
| код побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по |
| а лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помирише се са судбином...</p> <p>Тако једног зимњег |
| рца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна |
| којима је волео састати се, разговарати и почастити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на в |
| мо остави стакленце с ракијом, па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, зат |
| без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш и |
| клиповима, издробити кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окр |
| p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ручак.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори. |
| е на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао п |
| ченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пр |
| ка је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, сам |
| о и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити н |
| <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — п |
| од погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, |
| тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Вит |
| ћи у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, по својој скромности |
| де у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p |
| е Антоније.</p> <p>Он се доцкан присети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{ |
| почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао |
| је воћка напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав су |
| и, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радн |
| ну се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непрестано уз мај |
| мљене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{ |
| од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати сваков |
| ајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати сваковрсне благородне воћке, подизати шу |
| чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим |
| олена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, |
| кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо |
| та, како творижу чиновници, практиканти и пандури.{S} Међу њих се умешало неколико варошана: за |
| га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати |
| авише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев |
| то може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је д |
| е на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, гд |
| ијат побратимили су се из ране младости и нераздвојени другови.{S} Видосав се с обојицом упозна |
| ту, са чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној ме |
| дном напретку, набраја примере глупости и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју ј |
| стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ п |
| идосав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и гледај посла.</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не хте |
| прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} |
| вољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако. |
| тија.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако |
| научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видо |
| се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb |
| виче Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта |
| Па што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си та |
| оштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њем |
| зује у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, п |
| > <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</ |
| о, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на |
| од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам... |
| те се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а с |
| пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он ни |
| b n="110" /> <p>Чича Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице |
| {S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, |
| ађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> |
| а би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</ |
| ам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао |
| в оде у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ |
| иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и |
| /p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку |
| {S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— |
| а...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Б |
| ћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} |
| не и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и |
| имањем овако како рукују остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треб |
| кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће |
| и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. </p> <p>Настаде радно доба...</p> <p> |
| ма свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути |
| ове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, само с том разликом што Тодосије држи д |
| аче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напред |
| Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са су |
| т...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подми |
| лика ватра, пристављени свечарски лонци и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је |
| е сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све |
| још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — ра |
| ..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидат |
| па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар с |
| азе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> |
| .. да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </div> < |
| /p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| . као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу! |
| свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори н |
| Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те. |
| унђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав |
| >XIX</head> <p>„Затисни уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упам |
| оврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то д |
| досијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} |
| му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслу |
| то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не |
| да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што |
| е упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кући:</p> <p>— Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — п |
| укна, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и |
| ишом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, тр |
| есте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто |
| /p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, |
| па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби ч |
| највише се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитри |
| де у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопр |
| а сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> <p>— |
| p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша |
| уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра |
| су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{S} Поштуј му његову старост и |
| и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакшира |
| ама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесној механи поседали за оно неколико столова људи с |
| ?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p> |
| "85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Ал |
| ео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он |
| дох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека |
| си празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу |
| ули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа приметила необично на Видосаву.</p> <p>Али |
| пустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и т |
| ...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} З |
| тац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног род |
| е....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и пространије руке од многих домаћина.{S} Сваког лета д |
| моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.< |
| ово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Вит |
| о и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} |
| м видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ват |
| леда шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор |
| има нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Как |
| — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни ви |
| хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате зе |
| а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} |
| колико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, |
| ољуби у руку све редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну |
| ком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— |
| мо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како нисам ништа приходио за ово време о |
| ало и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику |
| борит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он |
| за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава.. |
| и, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— |
| , пуне ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире |
| закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом |
| ам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче |
| и не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га |
| идиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> |
| притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да н |
| имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за о |
| .</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код |
| и, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа |
| како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала |
| кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Та |
| до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Ср |
| } Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— С |
| p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво |
| се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и прот |
| оме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p |
| /p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="1 |
| ује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</ |
| слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћер |
| е чича Витор измирио са новим положајем и стањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи п |
| и; прогорели од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се водом па сед |
| S} Витор се пољуби са старим пријатељем и његовим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини. |
| } Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек пр |
| } Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видо |
| и свако новачење пресрећу с неповерењем и подсмевком, и тиме онемогућавају да свет прима што је |
| тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом.</p> <p>— Оставите то, море! — виче дом |
| тор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је |
| ама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пре |
| ди за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p |
| и дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да он |
| и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и |
| сам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели м |
| же други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су преп |
| во имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p> |
| ашена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и з |
| јемо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује ба |
| даним корицама, са изгужваним, умрљаним и нацепљеним листовима, милије су му биле, но <pb n="16 |
| умашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> у |
| епо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто |
| и ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— |
| о шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па |
| ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> <div type="chapter" xml |
| овор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије па продужи |
| две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој го |
| није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, слуша Тодосија, не признају га пошт |
| аца, проговори неку реч, понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше д |
| том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, |
| ше, он застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Т |
| са неколико књижица, с пером, хартијом и мастионицом.{S} У трећој собици стојеће ствари у санд |
| вкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист.{S} Н |
| лави му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Ми |
| ст није у овом новом конаку са ходником и две простране собе и стакленим прозорима, него у оној |
| душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Његове радости! |
| усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Њег |
| све...{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша ш |
| — Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ру |
| кненог прслука, подбочи се једном руком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то п |
| тком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече глава?“< |
| омшилука, са другог комишања, са песмом и подврискивањем.</p> <p>— Седи, посинче!</p> <p>— Нема |
| — Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p> |
| } Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће би |
| ћи, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, |
| на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета десил |
| зорима, него у оној старој под кровином и брезовим лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазна |
| си, те се сваки сукоб заврши смијурином и лепим растанком.</p> <p>Поодавно, на десетак година п |
| Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на |
| моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“...</p> <p>Наста читав |
| ти...{S} Устани!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори |
| ди, нити распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру |
| ете моји... — рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше |
| и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, |
| не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Оту |
| буха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и г |
| у лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространом дворишту, у непосредном суседству Виторова |
| После се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, |
| босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу наместише миндерлук, |
| и фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у о |
| ти их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим к |
| и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, једног празника, Ви |
| вића из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све моје имање кр |
| наку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на ра |
| и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p> <p>— Ето |
| у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Ви |
| окривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брва |
| завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практиканти и пандури. |
| ема посла без старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад |
| и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Исти |
| две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и |
| је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, |
| га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве |
| му изведе коња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича |
| ало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буква |
| а.{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао |
| а очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, |
| ов пријатељ из суседства, некакав миран и скроман сиромашак у половном оделу; па младожења, вис |
| освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, прилегао је пред саму зору, ал |
| стојно: чакшире од црног сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Ув |
| и њега исмевају.{S} Осећао се самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, с |
| </p> <pb n="129" /> <p>Одспава први сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче је |
| ри...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам п |
| а...“</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, госп |
| итвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и овај рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да |
| човек мален, стар, крошњав, али живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p>— Па... јес |
| ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} За другим столом погурио се секретар, млад |
| } На врата се помоли Видосав... страшан и необичан: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна |
| о му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>К |
| све чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, према свакоме предусретљив па и према деци |
| ну још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и |
| размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{ |
| ута...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито! |
| Отуд, са истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружиц |
| глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ с |
| чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те |
| Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи. |
| ишта радили без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> |
| оре!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p> |
| /p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p> |
| а: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају ш |
| он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пр |
| Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како ј |
| ли обојица?</p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па н |
| ...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, |
| а млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на |
| аље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та |
| да низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и |
| решство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да |
| у потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што |
| је...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, син |
| 93" /> Тодосије који се на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угле |
| оведа.</p> <p>Само чича Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошеви |
| „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успр |
| код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воде |
| а га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је б |
| } Вече пријатно.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве.{S} Постављен |
| и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви по |
| уком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мис |
| две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он п |
| зда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распитује. |
| ди који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и с |
| А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лак |
| осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју ј |
| нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатиш |
| Полако, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, с |
| држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину пр |
| а ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} |
| ознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег стања, ва |
| бо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како ниса |
| с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда |
| помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, |
| и по дворишту.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео под <pb n="176" /> јабуку шећерлију па |
| p>Једног празника Видосав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали |
| рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао |
| е старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу |
| ед њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{ |
| и старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је |
| p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакам |
| <p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти |
| и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видос |
| оденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А |
| питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S |
| ет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{ |
| ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњ |
| досијева посла! — смешка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрз |
| /p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутар |
| Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој |
| } Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмаха руком.</p> <pb n="130" /> <p>Она му угледа оно |
| у, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — д |
| } Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, |
| ако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао ш |
| ата распикућа, па му преотео старешство и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себ |
| } Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за те |
| урнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли |
| о.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблиц |
| старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— Џимрија!</p> <pb n="43" /> <p>— Слепи чв |
| и посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У то |
| у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несре |
| било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не |
| и по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, па ни други сеља |
| } Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у д |
| мео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, у |
| гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојк |
| осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит |
| је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n= |
| и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све |
| о казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и кура |
| та лица и несигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у та |
| S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није како треба. |
| у на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показ |
| скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се сне |
| е друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чи |
| чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кок |
| он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао |
| е село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шт |
| пригрнутим копоранима, неко се извалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и д |
| ка кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване |
| под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Бо |
| руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види к |
| оном и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера |
| разговарају, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније гов |
| од воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по ст |
| ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи |
| ко нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигд |
| оцније, имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи чов |
| ?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти |
| длакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветит |
| о два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им |
| p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и мо |
| — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагну се па |
| репредајући клупче конаца, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — реч |
| /p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— |
| с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх |
| досије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли т |
| алеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у к |
| се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и пома |
| у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико к |
| искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па уша |
| не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати поједи |
| >— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да |
| воју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор б |
| {S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета зем |
| лидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</ |
| пет узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а |
| уке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Ви |
| е и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у м |
| <pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицо |
| {S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те |
| поседало и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две |
| има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему н |
| а источну страну; на други зид огледало и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебело |
| ...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у сре |
| у објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за |
| е притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај |
| и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се у |
| , а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и |
| ај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У |
| е време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не |
| p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, р |
| у, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта |
| пропасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га |
| Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе г |
| лике успомене, одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда стареши |
| {S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, |
| и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога |
| ах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парн |
| а рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све |
| ли свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео саста |
| ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и уз |
| ком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, по мекој трави и |
| а: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој |
| атулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све |
| лиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без |
| велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право вел |
| <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} Дамљан Ружић с |
| а Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о с |
| ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли |
| је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке р |
| својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се да св |
| велику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор рас |
| деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: саши |
| им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</ |
| , да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставит |
| > <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да до |
| и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила тр |
| > <p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са угледнијим људима с којима ће имати на |
| у га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да |
| p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необично и у страну, а он при |
| </p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додај |
| него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како |
| за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари пријатељу?{S} Нема |
| увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и |
| вима, расхладили се водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп |
| то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што м |
| омаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, б |
| им као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја |
| е, и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује |
| } Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што с |
| > <p>Он је погледа, али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже |
| тено и поче га окретати некако необично и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори погл |
| у, са свиленом марамом на грудима, лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним природним цве |
| укама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку |
| , висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од црног сукна, копоран и фермен о |
| и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње |
| рађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или |
| е радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бризи за |
| } Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други не |
| S} Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци |
| види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у |
| — И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те м |
| ј рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две тр |
| капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако |
| е човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се ч |
| буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасе |
| оје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, мил |
| ужи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајта |
| а је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се |
| н, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око сток |
| е: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином |
| Пандури наместише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше мест |
| ињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше некол |
| осава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Хајдемо |
| смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са о |
| S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div type="chapter" x |
| стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује |
| је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мер |
| Збаци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад |
| и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, према свакоме |
| шњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, |
| зе старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, |
| , а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба.. |
| инуо пола розге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као м |
| решен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи |
| отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код ок |
| водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а |
| јку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича Вито |
| у где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав |
| дука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја |
| па младожења, висок, танак младић, леп и личит, у новим уским чакширама, чошном фермену и шиља |
| здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Ко |
| а би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} |
| е махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Доз |
| нија... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта ти |
| амљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, богме... није |
| дњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране младости и нераздвоје |
| т измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити |
| ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче |
| Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за де |
| ихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div type |
| p>— Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо к |
| оја личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и |
| мо да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ |
| ланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, љ |
| жење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} |
| оређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Видосав би |
| овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово? |
| е ћути, све замишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за как |
| ви заједно, он служи, започиње разговор и добацује пошалице.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S} |
| оће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита |
| и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> |
| метнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на с |
| лужи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, разговарају, смеју се.{S} Поне |
| <p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле. |
| лободно као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и сл |
| иком ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit="subSectio |
| главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на при |
| ш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p |
| на столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш |
| на столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, ски |
| Јовица: један босоног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, при |
| те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у мес |
| лужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и |
| {S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихо |
| тају му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...< |
| и и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца |
| /p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је! |
| де потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p>1903 |
| газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сен |
| вори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} Н |
| јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, |
| данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај ми прија |
| о руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, |
| је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Т |
| ву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Ви |
| ам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми |
| ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мо |
| одећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: са |
| врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, пит |
| десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовико |
| ead> <p>Витор Микачић, човек од педесет и неколико година, изгледао је још младолик и држећи.{S |
| ом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како с |
| како он може дозволити у својих педесет и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А |
| а репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем пасторче на моме и |
| сока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема нигде никога и ту служи у |
| ет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само |
| аки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, |
| н...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у |
| {S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два р |
| господине...{S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Председник прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни |
| еш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па |
| сам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако |
| то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја |
| Микачића, дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш |
| и једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бо |
| ге потребе.{S} Поштуј му његову старост и прихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је б |
| адао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да |
| ар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p |
| да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли <pb n="1 |
| ичам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма ш |
| — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детел |
| колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радос |
| ник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак. |
| целог села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и ве |
| проговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, |
| ...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се прогу |
| седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој с |
| и вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало |
| едан оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Причај-де, |
| им јелецима, седе правилно, сагле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{ |
| оказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађениче!..< |
| оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу |
| екрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, хајде |
| >Сву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зн |
| илип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... |
| лу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претресати на све стране.{S} Радозн |
| саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се исп |
| једног пролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с |
| на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> <milestone unit="subSection" |
| да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан |
| иком совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из |
| мна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и |
| куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он д |
| сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет зглед |
| ати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прего |
| е пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе |
| <p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укоч |
| шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, |
| ним рукама под главу, раскорачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се ј |
| е.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица пре |
| ају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему шт |
| ину.{S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, |
| је седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала м |
| ло се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све |
| и војничким цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> |
| страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не |
| е, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је |
| жавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа |
| ш од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p> <p>— Носи, |
| ?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга |
| авку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, Тодосије |
| ш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Витор |
| , он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пре |
| и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два раз |
| а мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за |
| ару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и |
| у, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Ву |
| ш, оно сели обојица на кладу, припијају и разговарају: како су мразеви уорили земљу те се проси |
| вера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гу |
| викоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружиц |
| , са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и с |
| шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је не |
| ако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о ме |
| це па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све |
| е споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капе |
| корак, хватају му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше г |
| дно се хране; заједно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} |
| па и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он ма |
| вориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а |
| се своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и н |
| ричају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по ча |
| е чакшире од плавкаста сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођиц |
| зађе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па столичице.</p> <pb n="17" /> <p>Он узме ш |
| преда се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> |
| еће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају поседају на |
| ученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S |
| И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори |
| и, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се самохран и презрен од све |
| лас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико годи |
| >Ухватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као д |
| сије, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угледамо непо |
| >Видосав се саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам к |
| е, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено |
| погледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај д |
| ета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу о |
| 00" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.< |
| белог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један уг |
| у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p |
| на се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је |
| p>Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете |
| му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S |
| ло се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав |
| нити много више, оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{ |
| маку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и дужно |
| љи с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, о |
| екираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и се |
| ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и |
| пита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p |
| о мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавш |
| Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} |
| рини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </div> |
| зме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прилику, синко, што гледаш ове |
| и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озбиљно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чич |
| окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p |
| оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако и |
| д дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече пола |
| рама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити своје и и |
| свадбеном руху, младожење у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девој |
| е.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи тор |
| и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од ку |
| На мене су се угледали први људи у селу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим д |
| лик и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој к |
| {S} Видосав гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један б |
| е на неколико страна, скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише камење иг |
| Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси |
| p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног |
| о је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много прича |
| навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео к |
| .{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и р |
| } Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, |
| куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима |
| о, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone unit="subSecti |
| ћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му С |
| шће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац |
| , па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-р |
| а изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> |
| е натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> <p>— |
| ор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича он ка |
| Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепат |
| андук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и В |
| све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га |
| м и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну т |
| сподине,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин ид |
| и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе усн |
| забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S |
| ледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тражи посинка преко бела света!</p> < |
| то радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни |
| бразу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" |
| н хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и п |
| о и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и понос |
| је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута ма |
| коврсне благородне воћке, подизати шуму и корисно је употребљавати, и таке науке што користе се |
| ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку |
| м искрпљеним чакширама, старом копорану и војничким цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу к |
| стим памучним кошуљама, чистом копорану и новим чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја |
| .</p> <p>Она само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:</p> <p> |
| </p> <p>Он развуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Зат |
| подуже, а старији се склонише у механу и почеше се припремати за повратак.</p> <p>За чича-Вито |
| „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Ви |
| и чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отво |
| у новим уским чакширама, чошном фермену и шиљастој шубари са чизмама на ногама.{S} За њима млад |
| , већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а п |
| и неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убра |
| , гради котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и он |
| ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђур |
| су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Им |
| 25" /> се Тодосије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози |
| ајбољем парчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пу |
| кад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао |
| да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду |
| в буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.</p> <p>— Пис!</p> <pb n="44" /> <p>— К |
| у канцеларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто по |
| авре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</ |
| о...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, да |
| године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас и |
| <p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се!..</p> <p>— Зна |
| ник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код кућ |
| рестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и распол |
| лог, поклања му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јо |
| атимству, о момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њим |
| сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по се |
| ку школе применити своје знање на имању и показати корист од напреднијег рада.{S} Његово имање |
| сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене... |
| ам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> |
| астао по служби, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псова |
| ну на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по т |
| и.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца |
| па устаде, прислони тојагу, скиде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку |
| виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што |
| ти.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је |
| а унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, ск |
| <pb n="143" /> <p>Он ћути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одма |
| бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источну стра |
| е, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати з |
| ави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} То |
| } Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца па све |
| Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људ |
| /p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, |
| кући: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу. |
| наду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у |
| ев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те тури |
| кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у |
| тово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихове радости кад п |
| , који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на на |
| е.</p> <p>У то побратимство увлачили су и Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p> < |
| се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} К |
| знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>З |
| обом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда |
| је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p |
| и могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искеца |
| говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек |
| ече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдат |
| и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те |
| о свом побратимству, о момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то го |
| {S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— |
| ем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старе |
| <pb n="91" /> <p>Видосав приђе згладићу и шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси |
| комишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовеч |
| ако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљи |
| ле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три |
| ли није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило |
| чића....{S} Видосав поче удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави пла |
| брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим к |
| једног пропасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и к |
| а бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га нас |
| Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> < |
| изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, п |
| ај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом жено |
| узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави по |
| базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S |
| сели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно |
| ић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у |
| жи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Ч |
| рманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Ви |
| ља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и |
| тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у п |
| или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим жена |
| саше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој годин |
| а га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на |
| ође да устане, па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p |
| им кукама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђу |
| да пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај јед |
| ника!</p> <p>Председник лупи у меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господи |
| Ујутру је чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пишто |
| пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} |
| <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор |
| кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{ |
| и те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и ова |
| ну, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је |
| </p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хва |
| ној с лица, завали се у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у |
| S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се уг |
| ам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживети?</p> <p |
| тавио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb n="91" /> <p>Видосав приђе згладић |
| избијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних, копорана без рукава, шајтова, чепова обруч |
| престигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на једа |
| та тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго. |
| их и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, како је б |
| а се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} |
| е: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити |
| <p>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупа |
| а ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али |
| цији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} |
| н пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И |
| без престанка те се упрти снег поновац и направише се читава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси |
| , није ништа друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у к |
| па они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају |
| и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..< |
| Сваки има, свој кревет, свој простирач и покривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} С |
| се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на с |
| за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује п |
| ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душм |
| си укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не да |
| савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</ |
| ти... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав |
| ори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам |
| рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми од јуче |
| ате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p |
| кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије п |
| А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ т |
| /p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> |
| <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су |
| И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сухим устима:</p> <p |
| </p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави с |
| а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> |
| на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</ |
| > <l>Што нагони Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југ |
| ти и гледај посла.</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не хте проговорити више речи о томе.</p> </d |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор |
| </p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила о |
| вара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро доша |
| то и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим паму |
| ако ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се |
| неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Т |
| !</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са |
| в буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <di |
| ављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и |
| млевено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и |
| и!</p> <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет |
| p>„Поштовани господине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, слободан сам обратити вам |
| који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разб |
| етресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...</p> <p>У Младена Вара |
| а имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи ку |
| мало пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећиво салети, те му кри |
| чати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, загради |
| а ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" / |
| му се није никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младиц |
| га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разг |
| м те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одф |
| ко раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колу |
| по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микачићем он није нигда стао |
| околину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и о |
| ом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па од |
| </p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединце у селу: те оваки је о |
| абу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака |
| уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо |
| S} Такве краве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна |
| >— Тако.</p> <p>— Ето, оставићу.</p> <p>И измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук |
| па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разг |
| асте, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ... |
| екао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по |
| , братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са угл |
| а жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодоси |
| учи ратарницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му в |
| тане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпа |
| и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају з |
| а то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говори |
| као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо |
| куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, |
| д наслон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупч |
| чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</ |
| чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити свој |
| ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег поновац и направише |
| <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</ |
| ма.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лак |
| екад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто |
| шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њивом, обухват |
| и повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</ |
| и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Ш |
| о ушника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће |
| шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић |
| еобично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти ток |
| ст разборита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се |
| и и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па ход |
| он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од дет |
| и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као мо |
| д је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини |
| ј соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у р |
| о хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... |
| рио торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} То |
| брва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а |
| шли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са п |
| Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће, сл |
| <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар |
| неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа |
| итор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио |
| и, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето ос |
| запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и |
| извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сироти |
| чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли |
| ду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе |
| њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике сва |
| и обојица?</p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па не |
| жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, |
| ива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.< |
| ђе довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! |
| та говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом.</p> <p>— Остави |
| твари што је покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску кан |
| сла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде |
| n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а ју |
| ара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прим |
| у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади |
| аке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављен |
| се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он по |
| о, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и з |
| се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се п |
| за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђено ф |
| имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово |
| послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на |
| очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек д |
| ени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу д |
| ни мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут |
| акао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш |
| о и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и ј |
| да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га |
| Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Ал |
| оденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза |
| , отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја с |
| <p>— Што, богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, него, тек ’нако...</p> < |
| ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу од т |
| сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb |
| то?{S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљ |
| !</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмаха руком.</ |
| > <p>— Што?{S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он |
| теде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, ти ћеш пропасти тако... — рече |
| има, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, х |
| н оћута.{S} Затим рече полако:</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што?{S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} |
| суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је |
| све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познан |
| кани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја ни |
| диш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да |
| ове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, над |
| >Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> <p>— Мораш |
| ју се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан колик |
| ва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — р |
| гог краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосавље |
| руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује св |
| Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадо |
| мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто |
| с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, једног празника, Видо |
| же руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђоше те с |
| умара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже д |
| година“.{S} Предсобље патосано опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане тр |
| <p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Рудником, од си |
| ћ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, посматрати како Видосав ради.{S} Неће му |
| а са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Ви |
| е под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, |
| ad> <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини. |
| е, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја |
| шан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он з |
| д Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је |
| м: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се:</p> <p> |
| у је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како |
| ега кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим кори |
| {S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три мој |
| .{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци |
| беши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори |
| луг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и |
| за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке. |
| арче колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој |
| дина.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Ч |
| тку, набраја примере глупости и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и |
| лужи пиће, помаже мењати судове трчкара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p> |
| {S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И он |
| ио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечиц |
| итомца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</ |
| најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека |
| коше и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керча |
| огледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукуј |
| и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подв |
| Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их |
| чно да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу |
| у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| </p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чистом копорану и |
| у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао |
| у и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што |
| друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: скр |
| и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један |
| нство.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Рудн |
| ћа, Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, |
| ву, и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па |
| ко совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћи |
| и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се за |
| у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и с |
| вала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} |
| етоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде |
| и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други расп |
| вни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране младости и нераздвојени другови.{S} Видосав се |
| одошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико |
| "17" /> <p>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прилику, синко, |
| е столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, |
| . науке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе м |
| а учинити.</p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{ |
| и основну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— |
| одруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>О |
| тишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окру |
| "142" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тод |
| па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови е |
| , у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нових дукат |
| усник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и |
| ве унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се |
| ећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога који је први |
| аса.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти ј |
| .{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је |
| ију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како |
| осав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их |
| у.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код |
| тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајк |
| збиљних људи.{S} Али оно не може избити из такта паметног човека и натерати га да се заборави и |
| књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама |
| се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте рак |
| траном гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав миран и скроман сиромашак у полов |
| p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није тв |
| /> упознао са неким шљиварским трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних по |
| д очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у варош |
| и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p> |
| е да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину ка |
| је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не |
| е чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њ |
| икачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да |
| купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у во |
| p> <p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле <pb n="161" /> намере, него му се чинило да је м |
| двикује <pb n="19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.< |
| другог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! |
| >— Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за |
| <pb n="158" /> му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао |
| жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чув |
| мести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће |
| {S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под ц |
| м имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школов |
| > <div type="titlepage"> <p>Прештампано из „Бранкова кола“ за год. 1903.</p> </div> </front> <b |
| био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би |
| аву.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд |
| другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они с |
| > <p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о |
| се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, дечице, пожу |
| дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници |
| сновне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и |
| саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} |
| све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим |
| слове какви се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљ |
| И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, са песмом и подвриски |
| а механским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у варо |
| атакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете |
| ј прилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимств |
| чешљан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко соб |
| само мрда раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ак |
| из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија |
| аочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћил |
| ли?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво св |
| <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је? |
| ута.</p> <pb n="121" /> <p>— Да истераш из куће посинка, као пропасника? — објасни први члан.</ |
| е љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а |
| су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb n="12 |
| стина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили њег |
| Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, срамота! |
| </p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти з |
| што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>С |
| а.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и |
| ривукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и |
| .</p> <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> |
| о полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да помене: |
| ма, па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш |
| селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Рум |
| винче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас |
| > <p>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно |
| их планина...</p> <p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако |
| Ја ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не |
| !</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шар |
| реселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се |
| >— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га |
| н треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је наследно и да |
| о певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,< |
| а обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко |
| док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћ |
| и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљ |
| Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се |
| >— Да частиш!</p> <p>— Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог сина за питомца!</p> <p>— Да учи ратарни |
| е сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад |
| , тури у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> </div> <div type="chapter" xml |
| S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, средовечним женама у заји |
| ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се |
| ...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затв |
| {S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, п |
| људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чистом копо |
| да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још на |
| , овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да |
| — Лези, лези, не причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња |
| кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па |
| другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?< |
| ли на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућ |
| Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеж |
| су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу |
| ишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ п |
| авно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега чу |
| итомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви се траж |
| бере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо, учинићете вели |
| о посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не д |
| е са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може н |
| ко?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути. |
| таде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да з |
| те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу проп |
| {S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараштајем.{S} |
| итао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа |
| ...{S} Устани!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:< |
| каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па н |
| па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обор |
| ј-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му зна |
| и дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу ти |
| и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да |
| се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу к |
| и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Н |
| , мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи |
| — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је |
| киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ки |
| да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасланицима: |
| дигоше главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви |
| раћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он |
| налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да би |
| жем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и гла |
| ажим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако |
| елих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних, коп |
| јао што <pb n="158" /> му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и |
| S} Зар тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан |
| тојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити из такта паметног човека и натерати га да се заб |
| там једно писмо које сам, поводом овога избора, добио од управника ратарске школе.</p> <p>Сељац |
| му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увред |
| XV</head> <p>Одјутри се мало.{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: цигарице, палидрвца, праши |
| исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и црвоточина, претресоше се хаљине, ишч |
| бу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе |
| </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракиј |
| , сешћу, — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p |
| чне послове, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p> |
| би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ев |
| махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозво |
| ја... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта ти је |
| на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нови |
| е, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче сави |
| о би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} В |
| блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, |
| е, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, о |
| ђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у |
| мили, са пригрнутим копоранима, неко се извалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на дев |
| д причест...</p> <p>Видосав отрча те му изведе коња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгуј |
| вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p |
| ?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p> <pb n="38" |
| уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто |
| чном <pb n="179" /> оделу, у плавкастој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном |
| везла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> <p |
| је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p> <pb n="38" /> <p>— Ти? — подсмева се Видос |
| овикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано |
| добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство преда |
| >Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се та намера пр |
| кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p |
| угљеваре, изугризала свакојако корење, извешала записе, издржала кадове, платила све читаније |
| b n="106" /> све уређено како доликује: извешана цедила услоњени кругови, качице сира и скорупа |
| , шајтова, чепова обручева....{S} Нешто извешано, <pb n="30" /> нешто набацано једно на друго.. |
| 29" /> разноврсне ствари.{S} О чивилуку извешаше старије аљетке што се ређе употребљавају.{S} У |
| и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодо |
| тао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли |
| рац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су п |
| пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована |
| отрча на извор.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, устумара се по вајату, док из једно |
| .. не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећ |
| , пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како је |
| да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на че |
| м и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш |
| а.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и |
| } Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p |
| коло своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</p> <p>Кукур |
| ан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу!</p> < |
| , а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно!</p> <p>Тодосије |
| p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање...{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мрак |
| ке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре к |
| се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не питај ме ништа ју |
| крене мени:</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на пра |
| м, па метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, бабо!</p> <pb n="132" /> <p>— Хајде, де, да п |
| е разговара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као |
| ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше сељаци.</p> <pb n="171" / |
| ују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{ |
| смехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче |
| и филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ручак.</p> <pb n= |
| мо се потруди да се не осрамотимо...{S} Изволте... слободно као у својој кући, — рече Витор и о |
| Ружо, дај ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, усту |
| <head>I</head> <p>Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Сам |
| о вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакр |
| ми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче |
| уга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је с |
| ико из села..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} О |
| еч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{ |
| па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </div> <div type="chapte |
| пољу.</p> <p>Ружица постарила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све мук |
| ало улепшао Јошевину, нити она друкчије изгледа у његовим рукама сада, после дваестину година, |
| !{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав је онај вр |
| е, направио је нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те |
| опаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и |
| ама од црног сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу осталим сељацима.{S} То је |
| ић, човек од педесет и неколико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом |
| доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао до |
| најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одма |
| раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерас |
| о.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како је |
| .</p> <p>— Није... него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан |
| ти моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с |
| > <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — |
| азговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само р |
| тво и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи ве |
| ури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или сломити, |
| S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи о |
| зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сухим устима:</p> <p>— |
| али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је красан човек!... |
| че и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати ци |
| !{S} Те књиге са искиданим корицама, са изгужваним, умрљаним и нацепљеним листовима, милије су |
| ви му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Мика |
| , Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић |
| ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа |
| ion" /> <p>Тек што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић у |
| ем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели г |
| !</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непознатим младиће |
| кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту |
| Она дошла једног празника њиховој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим |
| ио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко |
| ико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чик |
| је! — викну један оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p> |
| у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> |
| — Ко ти то каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега |
| д угледамо непознатог човека у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, |
| га ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... |
| етно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по |
| зала свакојако корење, извешала записе, издржала кадове, платила све читаније по црквама и мана |
| егова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда |
| до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би |
| ва разлика, млатити маљем по клиповима, издробити кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може |
| е све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, ка |
| и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> |
| 45" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасн |
| ашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љубав |
| му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодосиј |
| итао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} |
| та крили један од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што не почитује старијег и |
| напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђур |
| жа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити |
| } И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Јо |
| ује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n="180" /> <p>— Е, пријатељу |
| збијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних, копорана без рукава, шајтова, чепова обручев |
| о зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се до |
| ди.</p> <p>Усташе сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па одмолитва и назд |
| н му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у |
| свитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, прилегао је пред саму зору, али |
| е боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац |
| еда, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му т |
| Тако.</p> <p>— Ето, оставићу.</p> <p>И измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук с |
| да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно што није могао постићи Видосав |
| } Видиш просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио основну |
| и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или да осеч |
| одио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше му се да са |
| овек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет |
| уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</ |
| ле се... науке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Пр |
| сти га!</p> <pb n="119" /> <p>Пандур се измаче и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у засед |
| и и трепавице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпрашену кубур |
| пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше ра |
| пију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте шљу |
| могло познати да он разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и |
| трицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве д |
| згледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и па |
| ни се смејуре, згледају се, нешто шапћу између себе, па се ослободе и распричају.</p> <p>— На ш |
| адује, нити се чуди, нити распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђ |
| <p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну сас |
| кно на прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} |
| примио Микачића имање, много се штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали Видосаву, с |
| испасти онај језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарач |
| једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега шт |
| њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку |
| каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, |
| .</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа руком на служавник, као да му н |
| предузети други:</p> <p>— Море, велики измет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, чиним.< |
| у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p |
| он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета десила.</p> |
| га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати |
| ђе он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што долик |
| е и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их о |
| њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће |
| доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га |
| .</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем и стањем у својој кући, да н |
| њи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Вит |
| је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?</p> <p>Тодосије поћут |
| ка воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде водениц |
| асност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они трче и |
| проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављали здравице све колико их је по реду, па се |
| коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радознало очекивали шта ће бити од тог Тодоси |
| ром.</p> <p>Па поче распитивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не |
| нај чекрк на путу?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шт |
| мо вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким п |
| ..</p> <p>— Шта ти ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где се |
| асти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лак |
| дне примети га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један |
| кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда т |
| и колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и |
| и леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, учтиво се понаша |
| очина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на свој |
| ејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни |
| о, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и по |
| е коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} |
| >— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видо |
| {S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мр |
| то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуруз и |
| снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће ова |
| к домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је наслед |
| горе, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја |
| ловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и о |
| родна...{S} На крају крајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на |
| Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</p> <p> |
| {S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се и |
| а.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку, крупна, гледна, пуних |
| шу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на пр |
| по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на |
| .{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако корење, извешала записе, издржала |
| ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?.. |
| јем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућ |
| ађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој го |
| оштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу |
| и устима.</p> <p>— Знам, бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна б |
| Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у |
| одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си |
| моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па д |
| кутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима.</p> <p>— |
| а, милије су му биле, но <pb n="162" /> икакве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, раз |
| рња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолопек.. |
| аравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на ко |
| нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рв |
| ије, брате...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу |
| једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У |
| мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погле |
| опраше патос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, |
| измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук спрам кревета, спусти руке на колена и гл |
| у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И а |
| де никаква знака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразум |
| да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што постиже људе к |
| му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији н |
| и, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога |
| ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године о |
| ђу њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поина |
| ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга как |
| ће поинате, они то све нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки с |
| губити брњица на кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језичак, па се може з |
| на кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменит |
| .{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А |
| овека заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{ |
| p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напо |
| или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="1 |
| ми неко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није |
| м, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с човека на чо |
| и он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.</p> <pb n="152" |
| с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују пр |
| озвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, з |
| год: може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језича |
| жи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им |
| а се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако т |
| динама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти |
| вати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури |
| е се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у стран |
| ом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смр |
| маза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао |
| зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе |
| лију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу |
| ва посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио с |
| с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као |
| да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један |
| ла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— |
| кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо умеси колач и зап |
| S} Ако нисам паметан у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> |
| ељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да |
| утра могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— |
| у.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видос |
| ро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што им |
| ве џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би м |
| , они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жит |
| ди за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с ч |
| куће кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Ве |
| , па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачи |
| од суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем с |
| од трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, |
| n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачицу.</p> < |
| хаљинама, сигурно какав пропали трговац или занаџија, приђе му:</p> <p>— Којим добром ти, стари |
| оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад посе |
| Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ух |
| уз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш комотно косити |
| и!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са сви |
| аступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће вод |
| Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’т |
| , омалтериса рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S |
| е угледно добро за околину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати |
| а стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође |
| Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} С |
| ло, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше |
| в их одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се т |
| а се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> |
| за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину ст |
| му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> |
| ли кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и |
| и са слугом, денули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа приметила необично на Видо |
| они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају |
| око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се вр |
| о ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи о |
| дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Вито |
| очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p |
| тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке |
| S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код ку |
| тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног |
| а но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— |
| а њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврн |
| осла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и |
| ли им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код |
| аких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђим |
| } Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Вид |
| ика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедо |
| пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да |
| ло бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена |
| кују остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савр |
| ако су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог мла |
| еда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за тр |
| рба ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да под |
| ве као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он |
| Људи гледају шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} |
| еници, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, од |
| постиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке |
| х двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавка, висока, пргава и сипљива жен |
| ваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да |
| мене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се сас |
| су проспавали како треба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечи |
| /p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су м |
| а с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, пов |
| рију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да |
| инити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Ве |
| <p>— Приставили сланине и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на |
| вде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — ре |
| и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији на полици.{S} Нису шк |
| дусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешт |
| кушате преко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из осн |
| ло!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p> |
| ће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— Има таких младића!</p> <p>— Треба бирати оне младиће чи |
| > <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се п |
| и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну као и он |
| кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича |
| о ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме ка |
| је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата |
| е и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова |
| Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу о |
| му било најпотребније <pb n="14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толико и |
| на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с о |
| век који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио |
| а је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, ра |
| је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не б |
| је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и |
| ници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже. |
| крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати нег |
| д и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је |
| лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћи |
| <pb n="163" /> као за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простирач и покривач, своје рубљ |
| И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> |
| C7"> <head> VII</head> <p>Сваки домаћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му |
| а моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећ |
| } Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке |
| >— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он |
| ије добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Ни |
| распитује <pb n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с |
| есу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђу |
| или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико к |
| е <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, д |
| ана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети к |
| земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истр |
| је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и ле |
| седају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им |
| ко му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета земље нити |
| де радно доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему ј |
| њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, |
| стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практи |
| <p>— Чујем, бабо. '</p> <p>— Колико ’но имадосмо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета мек |
| е Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди.. |
| а његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора. |
| лети људи који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су |
| све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно околиши о |
| године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе |
| лишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали.{S} Да |
| запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвок |
| ојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да |
| пред заседањем закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и р |
| Треба бирати оне младиће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе примени |
| . „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред собом виде своје старије |
| и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, |
| конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у |
| е, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотња |
| то продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био праза |
| ..{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Бог |
| ико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји |
| дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је |
| удна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто пр |
| .“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта |
| о су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви |
| за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољн |
| уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и |
| Седи да разговарамо!</p> <p>— Опрости, имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу |
| p>— Не заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</ |
| маћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећ |
| Што питаш? — прогунђа пандур.</p> <p>— Имам посла код председника.</p> <p>— Имаш ли позив?</p> |
| ме.</p> <p>— Хајдемо у механу.</p> <p>— Имам посла. </p> <p>— Каква посла?</p> <p>— Имам нека п |
| риса зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Код суда?</p> <p>— Ја, код суда.</ |
| посла. </p> <p>— Каква посла?</p> <p>— Имам нека посла.</p> <p>— Хоћемо ли заједно кући?</p> < |
| а из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видо |
| лиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се |
| образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n=" |
| војили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам |
| урицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} |
| /p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде |
| алим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигд |
| знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и х |
| мању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p |
| .</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и |
| ају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она цр |
| маш ли позив?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумараш п |
| ела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену |
| роша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:< |
| и смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали |
| ијатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас глед |
| ришту, у непосредном суседству Виторова имања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брв |
| г дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његов |
| рећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњо |
| <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да |
| ао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се уп |
| није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с То |
| ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје и |
| :</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тодосиј |
| авидели што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пр |
| дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији |
| кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа ни |
| то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под један пл |
| устио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило као и пре |
| /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по сл |
| ина.</p> <p>— Јеси ли му упропастио што имања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од некр |
| што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> |
| остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели |
| ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и |
| узи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара з |
| икачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло по |
| овор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Руж |
| кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави посао, |
| рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата |
| од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су |
| ајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља ис |
| е, јабуке, трешње.{S} Тамо даље настаје имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, виногради...</p> |
| вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина |
| ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} У |
| , човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем сел |
| вратима.</p> <p>— Упропастио сам твоје имање...{S} Продао сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам |
| о мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</p> <p>— Шта |
| — Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џангризалица!</p> <p>— Ти си укољ |
| о троје дечице, и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржав |
| пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је |
| , што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено г |
| суду: мој посинак почео пропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитр |
| и текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката.. |
| Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише |
| ду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена |
| си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антоније само броји полако:</p> < |
| >— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје најбоље имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодо |
| задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради. |
| ј момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на о |
| у тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за |
| е, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти |
| која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове!{S} Тај је пос |
| у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме |
| огу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу мо |
| то га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту |
| игао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да |
| оме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брег |
| сухим устима:</p> <p>— Богме... његово имање... његово право... и све...{S} Јакако... — прогов |
| је ништа...{S} Његова кућа...{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће... |
| и корист од напреднијег рада.{S} Његово имање треба да буде угледно добро за околину, — објашња |
| у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— |
| е тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године одкако њиме управљам?{S} А |
| .. јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати језиком.</p> <p> |
| н... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако и |
| VII</head> <p>Сваки домаћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му више пажње |
| оји сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: се |
| ти оне младиће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе применити своје зн |
| вада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног проп |
| , једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и зако |
| их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кро |
| ијатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују остали сељаци и обрађивати га |
| уке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почитовати као своје р |
| гама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу |
| ојим очима, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој |
| , добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини |
| а?</p> <p>— Нека сваки располаже својим имањем како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја |
| дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дора |
| примити старешинство над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурков |
| гради...</p> <p>Том кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдесетим г |
| трану сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати |
| свршетку школе применити своје знање на имању и показати корист од напреднијег рада.{S} Његово |
| 167" /> су код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њ |
| ако га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} |
| d="SRP19030_C11"> <head>XI</head> <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није |
| ава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Са |
| што није могао постићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> |
| о од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S} Онда, к |
| сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и |
| ина дозволити да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> |
| диш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту по |
| p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од м |
| ...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закау |
| а и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу |
| а ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица |
| ује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је |
| мено слуша предавања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за п |
| у личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек |
| , предузе сејање усева.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усев |
| му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и |
| из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људ |
| и лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је вешто кри |
| му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Уве |
| човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно је |
| о користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима М |
| ш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S |
| е нешто на његову детелишту, са чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште б |
| нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{S} Док су с |
| упи ни његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, о |
| коме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb n="65" /> похвали како |
| ћом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} |
| оме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко ср |
| >Пошто је посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по д |
| стадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како |
| е усева.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву |
| о му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај ист |
| он је његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по |
| p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила огр |
| ао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно |
| ет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мић |
| и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Ч |
| <p>— Молим, господине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за |
| ако му рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици |
| их људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој |
| њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ се прибли |
| и обзиру се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} |
| дмах окрене другу:</p> <p>— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, |
| њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.< |
| ком што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико колико је човеку потре |
| њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <pb n="66" /> какав се не може добит |
| >Тодосије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике користи од рада који је препочео од Видос |
| ликама са угледнијим људима с којима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је |
| p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окр |
| виње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад почну особити, онд |
| ије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те, бр |
| престано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у по |
| једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школоват |
| њу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити |
| >— Имам посла код председника.</p> <p>— Имаш ли позив?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако пос |
| о ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати |
| а стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара В |
| шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти п |
| уда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду. |
| Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што |
| — Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним брато |
| и Маслаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је |
| би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> |
| ча Витор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он |
| > <p>— Шта кажем?</p> <p>— Велим: право имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправ |
| ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам с |
| ли:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема овак |
| е истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње |
| и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то т |
| ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога |
| звити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина |
| боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због че |
| Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности које ће |
| Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео |
| Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је има |
| > Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече пр |
| тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} |
| граше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме има |
| p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмури |
| , па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!..{S} Јес’..{S} |
| у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађе |
| > <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и пази |
| а ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли то? |
| те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободниј |
| ршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p>— Чујем, Симо.</p> <p>— Шта ће онај чекр |
| век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевине, приновили и окреп |
| је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затре |
| еске скупштине и да истичем какве своје интересе, узимам слободу скренути вам пажњу на једну пр |
| за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он |
| ровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи |
| аво што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и |
| богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба за целу го |
| {S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да с |
| е могло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разглед |
| па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Вит |
| {S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да с |
| па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p |
| држава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о посинку.</p> <p>— На прилику. |
| пеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о пос |
| то му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојица и пољуби |
| главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се опе |
| занеопранио се, на глави му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним ободом, на ногама траљ |
| з којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са изгужваним, умрљаним и нацепљени |
| столом, клупама и столицама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу |
| е не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је ч |
| де који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише и поч |
| p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си д |
| {S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, разговарати |
| елики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га |
| ..{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S |
| да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: |
| и му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде |
| вора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш |
| је хтеде још доказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, |
| <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодосије се смијури:</p> <p |
| брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> |
| иткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де т |
| може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језичак, п |
| маш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, већ ј |
| ! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искрпљеним чакширама, старом копорану и војничким цокул |
| искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђима. |
| <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како к |
| рицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе |
| набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример, |
| <pb n="115" /> <p>На кули варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степен |
| е грди.</p> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— |
| — Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори |
| рати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле з |
| е, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се самохран и презрен од света, као |
| највише је букао по селу противу тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на и |
| „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан |
| едан босоног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у су |
| како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му фалити ш |
| одбуо, неочешљан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи |
| шу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са ово |
| како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и с |
| скуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног суда.{S} У пространом |
| теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..</p |
| !{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <div type |
| знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно |
| а.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати |
| пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све |
| алеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку п |
| знам што то човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, |
| ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врп |
| b n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу раки |
| бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мо |
| ти од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште. |
| јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се |
| вуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</ |
| еш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p> <p>Он устрепта |
| подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубр |
| а...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S |
| к, разваљује саће од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па |
| а и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Студеници — погрбљеше се л |
| : један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и в |
| е држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n= |
| одмарајући се на тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упи |
| ролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стр |
| јутри се мало.{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: цигарице, палидрвца, прашину од дувана, н |
| ама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде једа |
| ости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </div> <div t |
| али сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му |
| утрвене путање, насуте шљунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати. |
| ки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресел |
| ена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, г |
| то ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче мо |
| н измени код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову |
| о? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже,, исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Ви |
| чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и нео |
| д из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажарил |
| зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно!</p> <p>Тодосије му шану на ухо:</p> <p>— Ућут |
| сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> <div t |
| г да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му Вито |
| торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбиц |
| чуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба |
| децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и |
| рстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо |
| и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су |
| Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С то |
| што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику |
| а ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> упознао са неким шљиварск |
| Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које, п |
| ем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварит |
| међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала ти, Ви |
| не и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику |
| родужише разговор.</p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева |
| на салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јунаци, који су се |
| али никога од срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор |
| у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је ми |
| је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Из |
| емо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек п |
| е молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, п |
| читава шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуних обрашчића и крупни |
| нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, |
| уди који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им кућ |
| ници, прилике у кући Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живе |
| ера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволи |
| Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, |
| кућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> |
| } Спава на механским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су |
| Чича заћута.</p> <pb n="121" /> <p>— Да истераш из куће посинка, као пропасника? — објасни први |
| <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, ко |
| страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, |
| а свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријатељи.</p |
| !{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њ |
| >— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћу |
| пило као оскоруша, па се опет поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе сатисати...{S} У |
| ће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромн |
| дати цигару у руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко |
| а чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога |
| итор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, |
| земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</ |
| ти под мојим туторством?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Јеси ли му упропастио што имања?{S} Пр |
| зна све село <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све и |
| евину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је |
| је, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Није ист |
| Нисам ништа упропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Ни |
| ошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село < |
| ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је в |
| unit="subSection" /> <p>Тодосију је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност |
| арају осмејкују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићент |
| главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, као што уме |
| х отишао Тодосију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа |
| p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почне |
| е?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> |
| рајати у домаћине.</p> <pb n="33" /> <p>Истину рећи, Витор није нимало улепшао Јошевину, нити о |
| може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гле |
| кана лица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек сре |
| да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интересе, узимам слободу скренути в |
| те ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div type= |
| ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.< |
| е уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ |
| би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што |
| попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, |
| идосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврди |
| е угледали први људи у селу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и д |
| у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина |
| RP19030_C23"> <head>XXIII</head> <p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је |
| Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то |
| плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице |
| и се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и |
| почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У неко |
| ађаву, у раму без стаклета, закачише на источну страну; на други зид огледало и преко њега преб |
| : ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те |
| ропастио могу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држат |
| код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову собу.{S} |
| је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњак.</p> < |
| илу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један кр |
| у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, истресли хаљине, наместили собе, опрали стаклиће.{S} У |
| сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> <p>Бе |
| и ужета, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чут |
| веторо к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — те |
| да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакл |
| о?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зн |
| што су овако о мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S} Морам, морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стр |
| итељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прил |
| а имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса о |
| оставио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb n="91" /> <p>Видосав приђе згла |
| — рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и погледаш |
| ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што р |
| упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не могу му поорати као ова два гвоз |
| сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш ко |
| идосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо н |
| у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу в |
| спикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</ |
| !</p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо с |
| тито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му ј |
| се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, на |
| ет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?< |
| знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље |
| ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између ду |
| бо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се |
| смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, отвори очи па хајде право...“ |
| и Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи.. |
| свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији на полици.{S} Нису школск |
| још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би ње |
| S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и изм |
| але.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</ |
| кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, |
| пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То |
| не стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџакл |
| мучи, само да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао од |
| очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши |
| слушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике године д |
| > <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи. |
| х пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, |
| имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао |
| сти били су поседали у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да и |
| ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p |
| S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младож |
| у сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две леп |
| } Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају |
| ку све редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S |
| имао планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S |
| аседању су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n="118" /> столом, за |
| ницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде с |
| агну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div type=" |
| стрте ћилимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом |
| де децу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да т |
| борави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си на |
| .{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор |
| опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подви |
| едан вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Руж |
| уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им |
| икакве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима |
| >— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку г |
| о ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво с |
| и многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он |
| ућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево их!</p> <pb n="178" /> <p>Појавише се пријатељи.{S} Њих |
| а се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег ст |
| да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n="160" /> <p |
| се и изназдрављали здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, з |
| Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну |
| воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може |
| иге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на г |
| уџбеници, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на докол |
| ни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S |
| а ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часних Поста.</p> <p |
| ?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> |
| се умешало неколико варошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им ус |
| /> доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настарији по год |
| нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бо |
| а том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потр |
| /p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта |
| тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у |
| ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузи |
| скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с |
| рио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хл |
| ве како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: |
| место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу... |
| дар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, п |
| израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћ |
| апред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и п |
| <head>XI</head> <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да |
| C9"> <head>IX</head> <p>У Микачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али |
| слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић на |
| вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, добра |
| ина и црвоточина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се намест |
| ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује |
| нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда |
| кога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је В |
| велиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три |
| p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да ка |
| ице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не зна |
| лађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Н |
| луша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра |
| /p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он опет чеп |
| једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} |
| је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..< |
| ме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја мој |
| S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња |
| ла образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb |
| нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађ |
| поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</ |
| а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ |
| оније само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за |
| м лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састан |
| ти и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па но |
| метан у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, баб |
| , да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. , |
| година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под ки |
| >— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не |
| таде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао с |
| деле и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Је |
| ђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кум |
| три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекоше сви.</ |
| ријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де В |
| поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, |
| Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S} И ти ће |
| година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црве |
| је на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како |
| ад!</p> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, |
| <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем |
| <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе. |
| сео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодоси |
| е.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде ме |
| мества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад р |
| ашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! — утисну с |
| ће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћу |
| ’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! |
| p>— Чуо сам, овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— |
| маш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли. |
| p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Оти |
| да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери |
| ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не траж |
| у:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то |
| або... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, ов |
| а њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни |
| сти, тетка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца |
| то вели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ва |
| .</p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— |
| Није ово кућа Коружића!..{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише |
| усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру се |
| >— Теби је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси |
| ео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу. |
| ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут ви |
| о чему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А |
| луша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привре |
| о...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и.. |
| — Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, |
| Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се вра |
| :</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налаз |
| Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га ни |
| си сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распикућа... пропасник... бекрија? .. — подиже с |
| та да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој му ниш |
| .{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда |
| исица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него |
| а Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест. |
| ега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— |
| елим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не види |
| p>— Ти? — подсмева се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p |
| ако је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S |
| аве?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто |
| ица слеже раменима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, |
| а.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изве |
| кажеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па |
| лаву.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа ру |
| немири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу доз |
| му руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу |
| /p> <p>— Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па т |
| оглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{ |
| ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један с |
| јка! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану |
| Мићо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељ |
| ије мало поведе исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта т |
| Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа, про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи јед |
| у.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нуж |
| а твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то би |
| ог твог.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S |
| Имам посла.</p> <p>— Код суда?</p> <p>— Ја, код суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би треба |
| — Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p> <pb n="38" /> <p>— Ти? — подсмева с |
| оче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ. |
| имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>П |
| p> <p>— Смем!</p> <p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</p> <p>Опет се закикоташе.</p> <p>— Пст!</p> <p>— Ч |
| Радим. </p> <p>— Млатиш пасуљ?</p> <p>— Ја. </p> <p>— Седи, море, да седимо.</p> <p>Он се забеч |
| он?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео |
| на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога...{S} Видосава.</p> <p>— Познаје му се на |
| е па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и |
| } Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, |
| се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад |
| S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Д |
| ај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да т |
| продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, |
| ићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми о |
| на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купи |
| /p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу |
| арац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> |
| ју да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар |
| да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село |
| на да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви |
| ија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Вит |
| заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја |
| , а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га изве |
| шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош ку |
| жица постарила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила руке |
| бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да |
| нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> < |
| смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се < |
| , правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дам |
| а.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентиј |
| велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— Т |
| ијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и б |
| да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и |
| а палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим н |
| деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не бу |
| шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом ба |
| очевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на |
| и и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене ка |
| <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти д |
| Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рука |
| хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари |
| кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја пос |
| човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати плано |
| није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо. |
| илика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{ |
| или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он к |
| демо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Ка |
| раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђ |
| /p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код с |
| ако је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им |
| други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препоч |
| мо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо |
| арешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— Џимрија!</p> <pb n="43" /> <p>— Слепи чвор |
| тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединц |
| човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се чов |
| уди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет |
| о она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика |
| душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> < |
| а... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је же |
| /p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем...{S} |
| ндела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чи |
| жја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{ |
| итне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себ |
| <p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам |
| цит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете ка |
| /p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише гр |
| <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тодоси |
| сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за п |
| а сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од |
| а Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, сред |
| Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{ |
| изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта ве |
| а као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је кр |
| </p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p> |
| .</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</ |
| учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав узм |
| живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да прет |
| продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђ |
| а би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све |
| — Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је јо |
| Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда |
| ека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди |
| видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа уна |
| >— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навика |
| апослетку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p |
| </p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нис |
| p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чу |
| <p>Председник прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него при |
| вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још п |
| И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; |
| ни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих |
| ледај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цр |
| {S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог пос |
| .{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија... — замуцну чича |
| се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампит |
| > <p>— Што си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га |
| их прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се |
| знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} О |
| љи...{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде |
| нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n="87" /> |
| номад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у воденици, — накељи се Тодосије.</p> < |
| ду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли ти...</p> <pb n="55" /> <p>Коли |
| јим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се |
| па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ пос |
| уда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би |
| ери.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав |
| ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам т |
| олако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} |
| баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право велиш, Руменија!</p> <p>Т |
| да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жал |
| и што ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, б |
| е не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се |
| куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате! |
| е кога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пија |
| ај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме то вели |
| ко лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Вито |
| шта један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господина председника!</p> < |
| диш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никог |
| кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти к |
| ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Ра |
| и то сад!</p> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но |
| бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Т |
| у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и з |
| Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не |
| е ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од ра |
| м на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све |
| Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и |
| домаћине!</p> <p>— Шта полако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца, при |
| p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, |
| ти у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће |
| о главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p |
| загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њ |
| пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сиг |
| ра.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај |
| воју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, н |
| еп глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем |
| ошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удар |
| у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као |
| очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтедне |
| ехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одвр |
| у кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез |
| ес заглушише девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане, не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбир |
| , полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио под њу, мало се п |
| е буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— |
| и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријате |
| ја.{S} Око пута засађени ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо даље настаје имање: њиве, ливад |
| се мало.{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: цигарице, палидрвца, прашину од дувана, намести |
| } Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, сео па клупу, наслонио <pb n="94" / |
| ри се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> |
| неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о о |
| ако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> |
| сао и обукао се, сео под <pb n="176" /> јабуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разгов |
| че и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па столичице.</p> <pb n="17 |
| ко, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред |
| осав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан вед |
| им дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p |
| сије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циг |
| е могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радо |
| дничких планина...</p> <p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар |
| махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо к |
| p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антони |
| .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што мож |
| рани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви...</p> <p> |
| ко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога |
| Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављ |
| .{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро м |
| илази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се н |
| ос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао |
| чила и одвела на један сабор, почеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb n=" |
| ао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од с |
| неше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. </p> <p>Настаде радно доба...</p> <p>Видосав |
| ћу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути док |
| своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n="69" /> треба и они да има |
| тера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</ |
| па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви |
| Лице се старчево растеже, уста одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb n=" |
| ет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и оглас |
| он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у да |
| “ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само |
| а шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом |
| ује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шалакају |
| е ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад јо |
| ми код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја |
| S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> |
| дан то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад и |
| авао код воденице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући |
| о замјешателство: разлупају се дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле гр |
| пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, |
| видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна д |
| припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поо |
| во имање... његово право... и све...{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењем, као да г |
| ојим редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и се |
| " /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не о |
| /> плавкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист |
| номад Тодосије — поче младић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p |
| >— Узврпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да п |
| очех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до н |
| о усиновљењу.</p> <p>— Читај, господине Јанићије.</p> <p>Први члан прочита цео уговор гласно, о |
| наких акта,</p> <p>— Управо, господине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замј |
| чић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га личн |
| ренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњ |
| <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком |
| у иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> |
| О јаблане, не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила |
| ука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од ва |
| дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодо |
| пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи у |
| моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле |
| питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— У |
| Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p |
| унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се ра |
| н од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S |
| /p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, к |
| не се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ћ |
| му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S |
| хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> њиви са с |
| } Вајати пуни ствари: поњава, ћилимова, јастука, руха свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит |
| едан угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућ |
| д њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну |
| авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Ко |
| <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти рад |
| обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита суш |
| .{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— |
| ов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на вашар |
| е људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— |
| „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и |
| p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ћ |
| их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта |
| упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом |
| и си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и по |
| ерен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! |
| Тодосије, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Ни |
| има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађен |
| есетак година.{S} Служила <pb n="31" /> је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицал |
| ан и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек о |
| Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и |
| гово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руко |
| пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом |
| ли педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он |
| ба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и п |
| ежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћут |
| каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце н |
| питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књи |
| па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се |
| Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица викну сељака:< |
| ајући испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упита председник.</p> <p>— Тако је, г |
| , радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича |
| > <p>— Нисам ништа упропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> < |
| така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така |
| >Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да |
| а се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Што питаш? — прогунђа пандур. |
| је тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па продуж |
| море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb n="90" /> <p>Тодосије развуче усне.</p> <p> |
| >Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на тро |
| у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{ |
| у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешк |
| оја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро |
| д да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и и |
| </p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Шт |
| , да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није |
| табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па |
| му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата проп |
| ди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видоса |
| ва два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што |
| а да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати |
| посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, з |
| ка стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... изб |
| е као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} |
| има и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи утешн |
| чињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да |
| ана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту с |
| чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та |
| додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем што код |
| једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види мл |
| То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинк |
| мам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог |
| ођења новог начина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци |
| мевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио |
| антљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај уч |
| вет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у ча |
| сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек н |
| и се нешто на његову детелишту, са чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелишт |
| да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилазити око његов |
| старачка лакост, одавали су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од как |
| о: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је н |
| пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и |
| че полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — у |
| сећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим |
| шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека ов |
| дну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћ |
| е ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима вазд |
| чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од б |
| а да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у про |
| у да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње зб |
| дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и раздр |
| /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p> |
| о уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Н |
| а будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако |
| поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам ја |
| /p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, прек |
| е усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како |
| едати, подгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p> |
| егово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да о |
| о на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлу |
| је реткост!</p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p |
| триети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљуг |
| је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од свет |
| леда брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгу |
| овољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} |
| за неколике године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{ |
| о, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од в |
| S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће |
| био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које |
| каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они |
| сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем обија ли |
| у и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тут |
| да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, него „ос |
| <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затеч |
| је много нерасположен, не познаје се да је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, махну р |
| ио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у Мик |
| науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио о |
| а њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>П |
| ив <pb n="136" /> Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио ка |
| а он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао га |
| рлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По |
| ала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на ошт |
| о доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Свето |
| збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у души што ј |
| дити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак знао. |
| говара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати зада |
| се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна |
| -Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг |
| иди да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој годи |
| S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p |
| а дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у коли |
| <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S |
| адио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, |
| преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан чове |
| е на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} |
| е пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко |
| ко је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример: |
| о је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, б |
| и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би |
| тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав |
| су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао детелин |
| дахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад |
| бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разгова |
| о једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двоји |
| амишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и нећ |
| да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам се |
| бјасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, ка |
| смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, |
| ву пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружи |
| му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у |
| Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему назире пуну срећу за њихову |
| ве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи |
| Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи к |
| а нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепрт |
| а обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и |
| им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича |
| } Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи пос |
| на.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из м |
| ни, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде за |
| га боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу. |
| се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше њего |
| неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Вито |
| преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па са |
| </p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опа |
| ion" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, н |
| ећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта |
| а и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди |
| S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb |
| берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како |
| n="161" /> намере, него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </ |
| /p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа |
| ко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону |
| а спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упит |
| више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разглас |
| телишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто дука |
| к је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и тре |
| дначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школ |
| остеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није |
| паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи |
| на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју к |
| .{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица |
| Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи |
| ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо. |
| аш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то би |
| кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са |
| а косе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И |
| било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружи |
| Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш |
| ити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и ра |
| и <pb n="56" /> на једној постељи, која је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио |
| су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што |
| сом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си б |
| ак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати |
| вала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече |
| ем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> |
| уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скак |
| А где су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, б |
| еце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку |
| ићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, читава шипарица од дванаест година. |
| ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може најцрње наступити...{S} Шта |
| у, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крч |
| ва граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав при |
| под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучи |
| {S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта при |
| у измакне и од својих другова, с којима је свршио основну школу, и од својих вршњака по годинам |
| у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, разговарати и почастити.</p> <p>С |
| аке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, ра |
| бављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у |
| да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко до |
| ице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили |
| вао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог |
| о!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људ |
| , Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, |
| е и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта |
| е и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: |
| а...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} |
| му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они глед |
| вара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, |
| атим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла |
| ађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Ви |
| S} Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос |
| њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добр |
| вади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— В |
| и да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта |
| да.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, добра је ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан продужи:</p> < |
| екоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са |
| ља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ |
| е тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S |
| есте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb |
| га и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што |
| је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у |
| о и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се це |
| редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чи |
| га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, |
| е?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао |
| ише га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој д |
| и у меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господин’ председниче, један стара |
| ао мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} |
| p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништа...{S} Његова кућа...{S} Његово и |
| суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господ |
| зда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа: пет динара.</p> <p>Они с |
| ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} |
| ..</p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај |
| њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу нам |
| еденије?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, н |
| од дувана, намести вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен по |
| н оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо |
| болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није н |
| а само свога посла и није разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају |
| оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим с |
| ..{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и т |
| воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S |
| </p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније |
| ће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливења |
| па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после |
| у страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су |
| ише говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије к |
| леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ов |
| порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а |
| <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступит |
| роговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, ве |
| </p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шт |
| е да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба |
| срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта ј |
| посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то |
| стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже |
| е тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сут |
| запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да |
| Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па јо |
| учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце м |
| head> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше пр |
| ица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је та |
| исли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније |
| кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред |
| од њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се с |
| натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} |
| ачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То је красан млад |
| Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здра |
| врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на |
| ужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, по |
| <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</ |
| качић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шт |
| да чим се његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, о |
| дан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она |
| у.{S} Доцније, једног празника, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторови |
| по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули су слам |
| е и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио сламу за простирку по соби.{S |
| ако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{S} Док с |
| јем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге |
| разговарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у св |
| lestone unit="subSection" /> <p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} П |
| да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начи |
| право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се |
| Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уо |
| у и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о |
| о имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и невољу. |
| тамо продужише разговор.</p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодос |
| из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну земљу од |
| продужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да |
| мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> <p>— |
| за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} |
| као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињс |
| лину и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да |
| и је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште |
| о мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, |
| ашан, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n=" |
| лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од позна |
| нат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога |
| реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му |
| механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чу |
| е враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Иде |
| су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при поми |
| посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку |
| ку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари |
| митрић!</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја |
| зборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све |
| дан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с |
| е радости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ратара |
| вљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци |
| II</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао примет |
| >XV</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се штошта измен |
| е однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда с |
| арица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, |
| му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се |
| иже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ |
| > <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја |
| Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а |
| и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све |
| ва увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.</p> |
| е затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> в |
| и.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да ј |
| <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми ког |
| и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрада |
| " /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му |
| овица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се |
| олако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p |
| а за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{ |
| ви одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, п |
| бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, п |
| ћ уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у ком |
| је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до најв |
| нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душ |
| шко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је |
| а и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени |
| та ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се |
| чио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <p |
| ик.</p> <p>— Тако је, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговор |
| е тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад |
| се, безбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла |
| И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто |
| ити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може с |
| ј и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p> |
| <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да ка |
| ј шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест б |
| вако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, |
| г’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им |
| уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на |
| затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив |
| — Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n= |
| ика, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење п |
| нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће |
| а ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> |
| {S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набавити човек обичног стања.{S} Каква разлика, млат |
| ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и пространије руке од многих домаћина |
| како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њ |
| ош јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну сн |
| шинство над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— |
| ом пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb n="137" /> својим лејама, пре |
| ед очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост ње |
| а, ти си добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баб |
| </p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бо |
| свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</ |
| , извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа |
| је, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељена за говед |
| се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две |
| брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак кој |
| нути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана до |
| кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>То |
| обичаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... пам |
| окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} |
| ко за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко |
| ћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Б |
| е не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде о |
| ницу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје |
| смрт није одмицала од њене постеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у |
| ушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први са |
| .{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће |
| кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишал |
| озге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се су |
| одосије му додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића ку |
| осав однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све |
| ије била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба з |
| азумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се за |
| ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразумела и с његов |
| окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза |
| а рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ор |
| кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица |
| Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сеј |
| ао да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са с |
| у и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, |
| којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону го |
| ију више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су дол |
| и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате, исмевао његов рад и свет |
| } Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даљ |
| лако, бабо...{S} Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта |
| осије!</p> <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више. |
| вори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти |
| ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошев |
| и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непре |
| вара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина |
| ле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увер |
| лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више |
| а и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинст |
| е руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево имањ |
| а ће имати оволике користи од рада који је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању |
| ст и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду је |
| есетој години од једног пропасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарим |
| шта...</p> <p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S |
| боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, |
| вно постао несносан овај положај у који је стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгле |
| те.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> године заградио за читаву ралицу з |
| е претресати појединце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко |
| у да му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: |
| Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и |
| . — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га прекиде:</ |
| о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега |
| а ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> |
| единце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, нек |
| ебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера в |
| рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> <milestone unit= |
| што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, |
| а, Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Где ли је се напио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мр |
| и и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгад |
| о три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и да |
| емо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имај |
| су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог п |
| стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже за |
| нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја дец |
| па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини м |
| а се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у ш |
| може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у |
| не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету |
| час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како |
| p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, |
| — Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш л |
| ни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S |
| да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет он! |
| ју паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико |
| т принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радознало о |
| ити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице |
| Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“ |
| Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...</p> <p>Ружици лијнуше |
| ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима ка |
| <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте главом |
| хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта ти је то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, натур |
| > <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужи |
| и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане |
| е!</p> <p>Он се одазва:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Немој, море, правити спрдњу од себе!{S} Он |
| сије се загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> < |
| <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек?</ |
| осав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо |
| /p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јеса |
| у слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати |
| ји је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија |
| наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја |
| Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p> |
| и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега род |
| ...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараштајем.{ |
| је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p> <pb |
| <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико з |
| од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао |
| сподине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство: разлупају се дванаес |
| ако си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти |
| ако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до |
| протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:< |
| S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је |
| та и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окари |
| ашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не г |
| </p> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна м |
| ачићем он није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод |
| јој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор |
| ио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са својом качарском ношњом: <pb n="32" /> уским чакш |
| ули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} |
| штете, и радити ситније послове!{S} Тај је посао подесан за њега, старог човека, који већ није |
| век расположена и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на ко |
| о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— |
| Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га избе |
| м.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш |
| <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је |
| мо за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, у |
| мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} В |
| ишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне |
| муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Изр |
| се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осме |
| зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене |
| RP19030_C16"> <head>XVI</head> <p>Тежак је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломље |
| {S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле |
| мање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Ка |
| прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо |
| навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, иша |
| детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако корењ |
| е преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чу |
| уд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за |
| лим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p> |
| адиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао |
| се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате |
| ма, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики |
| <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и д |
| се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још вел |
| м замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас долазио |
| е.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати |
| отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, да посвр |
| видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што |
| проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосиј |
| ао сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p |
| све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке |
| у остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савршен |
| су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младић |
| се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за трпез |
| стиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и |
| ким трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и себи и д |
| овека,“ сродника своје домаћице с којим је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом снагом п |
| доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи |
| а Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те с |
| , гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се јавља |
| <p>Тодосије Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доб |
| шао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су д |
| p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева посла! — смешка се б |
| ешинство.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Р |
| зивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он |
| е у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урад |
| за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је освитао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} П |
| а и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје. |
| необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n="95" /> за све па |
| суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причу |
| носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Ка |
| фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није |
| је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног чо |
| умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ |
| <p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једи |
| ћа...{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што |
| ам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног да |
| арцу... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигар |
| Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Как |
| ко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне о |
| је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по н |
| што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло изма |
| ју је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавршав |
| ли се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покаж |
| радом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су |
| у полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пр |
| капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Ч |
| к достојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: в |
| едао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, д |
| о Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са |
| , људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и |
| није, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и њего |
| механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да и |
| хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све па |
| његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп р |
| рицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он |
| једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног пла |
| ењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђу |
| S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истину, |
| етан свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он с |
| шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од к |
| да несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, |
| рже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док ни |
| у више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док |
| вет може говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетк |
| буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, М |
| тати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али и |
| </p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необично и страшно, као да се бо |
| <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и би |
| поверењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85" |
| S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} |
| се чича постарао да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S |
| је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни плодови његова рада, па да ту |
| и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља ти |
| моран и изломљен од неспавања, прилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и |
| и у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао: — Разумем, бабо...</p> </div> <div |
| ештали у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те |
| од педесет и неколико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и о |
| лином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро |
| еког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он |
| н смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно |
| >Видосав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су г |
| репио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено н |
| {S} На пример:{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је |
| на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је |
| ва.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, кој |
| ..{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Вид |
| >— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, |
| у рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} |
| вадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем об |
| на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Уб |
| као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право |
| рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута |
| е се јављати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} |
| Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Бил |
| Онакав радник тражи парника... одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је на |
| у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, доб |
| "71" /> реч за свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> |
| сли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за |
| имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, не |
| и су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слам |
| p> <p>Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" |
| волики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те |
| ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио ж |
| јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна |
| а изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се та |
| је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да о |
| >— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева. |
| вет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набавити човек обичн |
| <p>— Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али |
| </p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се наду |
| треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, к |
| осав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но в |
| к ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, ку |
| и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И |
| нде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докаж |
| ...{S} Није се ни он научен родио, него је препочео од другога... то што ради он, ради паметан |
| тимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: једа |
| к.</p> <p>Служећи по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, |
| енима...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> <p>— Намр |
| >— А, не! — прекиде председник. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а ни |
| млађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радн |
| устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одсп |
| и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћ |
| не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задруж |
| о постићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево ј |
| јицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се |
| местио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— |
| ови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онд |
| Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изне |
| већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што го |
| .</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту |
| А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као пок |
| > <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb n=" |
| и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хват |
| н?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него |
| ељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у селу, који су га искрено пре |
| иву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хл |
| дио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво. |
| јачу храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њи |
| та је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно. |
| Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао |
| се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде |
| ати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији |
| њива код куће.</p> <p>Ове новине уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања са својим зна |
| опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, |
| <head>IV</head> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} |
| > <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад |
| њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како ко |
| како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и с |
| о једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он п |
| а Витор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и |
| , направио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено скло |
| ок је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор за |
| ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији... |
| ог зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} На |
| е било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже во |
| бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Школа д |
| ма у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> |
| , науке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и |
| чи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори? |
| ође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему |
| ривредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Људи се окретоше:</p> <p>— Тодосије Дмитр |
| ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, не |
| >Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад |
| све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега |
| се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Ш |
| p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баб |
| га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је |
| ну травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раниј |
| , загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и |
| а гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако |
| вају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога света.{S} Нашто би |
| а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Ви |
| сти у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце |
| ицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским ку |
| е да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.</p> <pb n="152" /> <p>Ка |
| аци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бо |
| разеви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може красније бити и да ће година |
| 14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му бл |
| ...{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те су кукурузи узрели као ко |
| лику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> при |
| > како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што не зр |
| је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а шт |
| ца те су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и |
| .{S} Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је код ку |
| међу пријатељима својом вештином: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од т |
| рно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет |
| то је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кук |
| ну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>З |
| да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би |
| роји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосиј |
| наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш |
| ег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Витор у |
| Витор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривиц |
| свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је |
| селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из д |
| на у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, тај човек не може |
| треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се |
| <p>Декламује са произношењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се |
| је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има т |
| их школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао |
| ћи.</p> <p>Празнике пропратише све како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Б |
| :</p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и де |
| на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p |
| о и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> |
| научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p> |
| за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао |
| камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплан |
| залуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у |
| једно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скр |
| ни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим под |
| то бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар |
| или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему |
| а, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу |
| о с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у |
| т ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</ |
| е до ситница.{S} Па после прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље прола |
| </p> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је бил |
| дали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколике год |
| n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Ви |
| ега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новина у његовој кући, то му је ка |
| совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, ну |
| а до њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те су ку |
| лимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничн |
| </p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја са |
| где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си |
| ’те... служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш к |
| еш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пијемо ра |
| <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <p |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Вар |
| сити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чин |
| сет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња пр |
| без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог наше |
| укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују остали сељаци и об |
| ожеш, бабо, како хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да з |
| и.</p> <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што |
| ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од |
| стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да |
| Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта зна |
| знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад |
| енцетом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из |
| ш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb |
| в.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он ј |
| </p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајт |
| дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избег |
| ишта довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито |
| би па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и |
| ... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то? |
| аља! — смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додаје Мићо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја |
| тако? — упита председник.</p> <p>— Тако је, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Т |
| њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газд |
| је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не |
| празника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чеж |
| е згледаше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза. |
| меша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс п |
| имати мере, треба радити онолико колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео |
| unit="subSection" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколик |
| ихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а |
| ојми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш |
| скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукуруз |
| да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђ |
| смеђим брковима и реткој коси, оставило је време незнатне белеге старости, али поуздан поглед и |
| d>XI</head> <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту за |
| <head>IX</head> <p>У Микачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али није |
| одно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе |
| атра овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело... |
| </p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што |
| граду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћуткује.</p |
| агородне воћке, подизати шуму и корисно је употребљавати, и таке науке што користе сељаку.{S} В |
| ако му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на |
| је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, |
| Другим речима, господине Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Моја Полексија...</p> <p>— А, не! — |
| И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — |
| исли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близ |
| г јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p |
| <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p> <p>—- Посилили од богаств |
| сава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{ |
| :</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> < |
| бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S |
| аш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</ |
| Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успре |
| ашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту |
| дну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а |
| е да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре триде |
| ређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка.. |
| е његов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То је красан младић!</p> <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарова |
| и треба да се поносиш тиме!</p> <p>— То је реткост!</p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на твом |
| ту, он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не |
| ош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јест |
| њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се и |
| оју страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за |
| ељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај млади |
| S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p |
| се само смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке п |
| с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде < |
| да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у |
| а ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их |
| прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако п |
| терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури се старац и граби да ча |
| све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и |
| одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека |
| век марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку ш |
| многу новину што раде паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом |
| тимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се ти |
| се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторо |
| до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радо |
| упаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} |
| у тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, т |
| то, море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога |
| <p>Видосав слеже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно! |
| о овас...</p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни |
| И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта м |
| Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p |
| о иза других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што |
| арим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио |
| и, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није |
| А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти |
| ли све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она |
| и тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога с |
| .</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда ус |
| рост...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у |
| био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од он |
| " /> <p>Чича-Витору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде д |
| Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао к |
| /> <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш |
| евојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви њ |
| е се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> |
| га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је |
| се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?< |
| нило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се поно |
| S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужи |
| и ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њ |
| д његова посинка, покајао се у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му |
| е здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не би могао у |
| lestone unit="subSection" /> <p>Тек што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, |
| одну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допи |
| рацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар |
| метити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за л |
| ction" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па |
| ађена.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена п |
| у.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио |
| то је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="8 |
| 0_C8"> <head>VIII</head> <p>За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи све |
| сле дваестину година, сем то толико што је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да |
| реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосав |
| </p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друк |
| ина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверењ |
| е с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стар |
| читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је |
| м.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Рата |
| редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи |
| олазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да г |
| јволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледај |
| ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и |
| Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је оволики свет са |
| видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљу |
| па се налазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} П |
| p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то |
| ке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неус |
| свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први |
| а тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта тре |
| је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S} Нити |
| ="145" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си проп |
| а ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, притврђивао брану на јазу, уз |
| помагали колико су могли.{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возио |
| е све како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и вика |
| ода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љу |
| на добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство пр |
| и био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погр |
| ом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника који |
| {S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћина, мој |
| у до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је |
| евао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је з |
| е је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радос |
| ам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и п |
| , а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да посвршава најнужније посл |
| а Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошевина његове унуке Сојке. |
| се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, зал |
| е срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је |
| ље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не р |
| ир пакости над мојом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семење које није за наш |
| {S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му с |
| тупати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ли |
| Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизм |
| estone unit="subSection" /> <p>Тодосију је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је ду |
| елу, у плавкастој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са св |
| е његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радил |
| воје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: |
| у пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> < |
| котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он п |
| старој кући крај прочевља...{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи пр |
| у у старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи пр |
| и дан поставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} |
| /head> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био |
| је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би |
| шу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће.. |
| .</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Мор |
| адити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно крета |
| стио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, ус |
| сав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: к |
| Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...< |
| ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек ка |
| е крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио да |
| т поћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као рас |
| ом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му тр |
| Учим ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратарац руком |
| ...</p> <pb n="80" /> <p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он |
| p> <p>— Притврђујем ограду.{S} Време му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p>— |
| аметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} |
| отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, великој старинској, која личи на тур |
| ...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни |
| од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очиј |
| пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва р |
| бровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, да |
| убраја у најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек н |
| Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а |
| стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ по |
| се пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зг |
| да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп |
| е било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију д |
| ивети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века ни |
| И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у ко |
| ад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога |
| већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Ми |
| .{S} Свака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони |
| <p>— Шта му знаш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видоса |
| p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље |
| како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна |
| чао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, |
| а до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да располаже са својом децом...{S} Хода, |
| т у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост |
| је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на |
| вању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима ј |
| о наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је њ |
| аже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће с |
| ни да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</ |
| на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај положај у који је ставље |
| и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомо |
| </p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој |
| е поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака |
| мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и |
| тина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у ча |
| а.</p> <p>После оваких разговора Витору је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о ње |
| гледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича-Витору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на с |
| је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Ј |
| га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиро |
| тарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, он |
| нице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p |
| дно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S |
| ако је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако |
| додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и пр |
| Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће Тод |
| p>Тодосије се смијури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје |
| о чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је т |
| ушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике године доби |
| били су поседали у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их м |
| о планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А |
| акве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима на |
| ноги и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он вич |
| и изназдрављали здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, зату |
| беници, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици |
| е добио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са |
| а и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра |
| ца непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} Они расту, развијају се, |
| ља...{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала |
| ишта.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму |
| јевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала мо |
| свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набавити човек обичног стања.{S} Каква |
| макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову р |
| Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном месту цени по |
| ати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрунити много више, оставити сваку коч |
| ао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се |
| о тамо?</p> <p>— Господин’ председниче, један старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја вели |
| омолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испаване очи.< |
| упио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њ |
| бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и осл |
| ора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо |
| n" /> <p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше |
| познати за цванцик! проговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите |
| као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње |
| иву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} |
| гу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо по |
| раза.{S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се јављати просиоци, све богати и в |
| ује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, ка |
| ом се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти м |
| едног дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе пред собом: везао га конопце |
| заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича В |
| .</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јаго |
| > <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе један младић у опанцима.</p> <p>— Тапију, облигацију, ж |
| >Дамљан продужи:</p> <p>— Чујем, подиже један, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја |
| На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни |
| ље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p> < |
| амо гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пру |
| Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Б |
| >— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту |
| ико, нема посла без старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, |
| мишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовечан |
| тру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, |
| те ради да раније ухватите коло! — вели један старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p |
| уди.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а |
| ног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и најволели су изјадати се на данашњи с |
| а састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох с |
| ају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> <p>— Зар ти |
| десет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! прог |
| лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав |
| а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне рук |
| је овако семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада коси ч |
| је се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— |
| Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и но |
| ше камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, по |
| еме му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду? |
| краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви г |
| одмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а девојке шан |
| Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школуј |
| саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</ |
| ти за пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор |
| >— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.</p> <p>— Пис! |
| света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуш |
| ј да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде |
| Хе... одмах се познаје човек...</p> <p>Један од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p |
| дају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама и лаким похабаним хаљина |
| „Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и д |
| и’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p> |
| зговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрн |
| та ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато, он му у |
| } Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинство над једним толиким имањем, |
| ају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако |
| дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи дв |
| >— Узели га душмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја ве |
| и, људи поседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио нек |
| а кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњаче, нешто шу |
| од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за |
| обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав к |
| а косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— П |
| /p> <p>Али, по својој скромности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је би |
| њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} |
| пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање. |
| , он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запитк |
| ош штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и де |
| и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати нег |
| Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне |
| жица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: |
| Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још ш |
| готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb n="4 |
| Кад што чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли |
| а и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе заба |
| уо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је те н |
| н: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опа |
| обе, велике и видне, патосане треницама Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кре |
| и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и ч |
| уме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање В |
| /> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око сов |
| рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; зај |
| е од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та н |
| /p> <p>У Младена Варагића било комишање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа |
| еханским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши |
| .{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} К |
| рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове |
| око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мало доцн |
| амен лиже високо и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крај |
| поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накастио да се састане с њим, д |
| Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да краду твоју д |
| лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним природним цветићем у њима, без других украса.{S} |
| , тесна и сниска, покривена папраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са |
| ће од једаред примити старешинство над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих |
| адно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све из |
| ош више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазар |
| дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две |
| штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} |
| је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је тако о |
| у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> |
| дине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство: разлупају се дванаест ј |
| <head>XX</head> <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стан |
| у, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на |
| ад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као |
| уком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да |
| апраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{ |
| А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати црк |
| чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија... |
| p> <pb n="171" /> <p>—“ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога избора, добио од уп |
| и и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица постарила много |
| ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то |
| извешано, <pb n="30" /> нешто набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича |
| нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео, кришом баци по |
| да покаже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема с |
| ате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од јед |
| цом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, једног празника, Видосав је отишао њиховој кући где је |
| Видосављев, кад су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод к |
| ек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једн |
| и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда |
| осав поче удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је |
| Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, ме |
| Шта ти ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном |
| ртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...< |
| ија први пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој кући, издвојила га у вајат, сел |
| — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Она |
| е Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника који је напустио кућу и село и отишао |
| Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих |
| к, малог раста, погурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, нек |
| ним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види млади |
| ти ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци се |
| ити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, |
| Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Рудником, од сирот |
| на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије |
| те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова |
| оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се т |
| понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S |
| помирише се са судбином...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) |
| ла, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се оп |
| доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладо |
| <p>Он стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видоса |
| .</p> <p>Он их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе |
| какуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног празника Видосав намирио посао и обукао се, сео |
| се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у Микачића кући.{S} Об |
| Здоговорише се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже воденице, кад један сиромаша |
| воји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p |
| а Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, |
| Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној постељи, која је прострта преко целе собе.{S} Уј |
| оњени кругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа |
| n" /> <p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун |
| руз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више приноса него,,осмак |
| } Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари |
| од сиротне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имањ |
| ови.{S} Видосав се с обојицом упознао у једној прилици кад су се удружили у повратку из вароши. |
| му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали сами код воден |
| по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <p |
| нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с |
| е стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукненим јелецима, седе п |
| торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко те |
| а, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младом одбрађеном женом, младожењином рођаком.</ |
| рича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш |
| /p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, |
| ори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одго |
| /p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.< |
| за -крило сукненог прслука, подбочи се једном руком и накрену главу на страну, па, као и досад |
| Тодосије му шану на ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у |
| по фртаља смокава... — прича председник једном члану.</p> <p>Први члан услони врх оловке у чела |
| ићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђо |
| ана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица ско |
| шта ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако |
| угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хва |
| осподине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто |
| куражи те, четврте године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје п |
| скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовн |
| н сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез д |
| врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове новине |
| овај службени посао скренем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— |
| е, узимам слободу скренути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S |
| руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, |
| p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> |
| реже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају дв |
| ве чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у шко |
| је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један ус |
| тка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико |
| деније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове |
| ет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" / |
| продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског соја: крупну са великим зат |
| кућа, про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи једну стопу вратима.</p> <p>— Упропастио сам твоје имањ |
| ричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Си |
| ог дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газд |
| S} Свега што је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за к |
| шљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскри |
| <pb n="27" /> <p>— Час посла!{S} Да по једну попијемо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и ја |
| ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p>— Так |
| је извади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, одв |
| еш више него родитеља...{S} Хајде да по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „ |
| ли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у |
| распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, |
| ажи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <div type="chapter |
| n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа |
| Микачића преко новог вотњака, угледаћеш једну лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространо |
| ека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p |
| /p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока |
| пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно од |
| на и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и |
| из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она |
| е се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је о |
| ку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша се у разговоре и живљ |
| а тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да |
| имање Виторово... — поче Филип врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p |
| вити, или сломити, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — м |
| ише по три, па поставише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише доб |
| ђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да је |
| и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за |
| .. кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... |
| те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег пон |
| ољи се, погледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у |
| једном крају девојке у тесним сукненим јелецима, седе правилно, сагле главу и хитро одвајају к |
| је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиленом марамом на грудима, лепо и скромн |
| акија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обила |
| сто и турише преда се што су донели за јело, призваше неколико пријатеља на заједничку совру н |
| жица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и до |
| >За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{ |
| вају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутв |
| обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, |
| у.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> постави, ручају сви заједно, он |
| га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хле |
| бели кукуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и |
| врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то ч |
| е руке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и |
| осла.{S} Мислим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо |
| е старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала |
| Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају н |
| ља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају |
| есе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и |
| S} За тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта |
| ш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо |
| та говориш, Видосаве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео пропасти |
| .</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не зна |
| чну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p |
| .</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p>— Па... јес’, господине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што з |
| :</p> <p>— Није ово кућа Коружића!..{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се |
| ... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше |
| провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, добра је ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан пр |
| обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — о |
| богаства!</p> <p>— Па пошљу...</p> <p>— Јес’, комесију!</p> <p>— И комесија разреже порез и каж |
| а је сејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми зна |
| еди сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и н |
| ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— Јес’, толико. </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, и |
| > <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те пит |
| нову.</p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди |
| ! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’ |
| танеш на пут потврђењу тапија?</p> <p>— Јес’, господине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усинов |
| p>— Кад су ми се надула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} |
| и.</p> <p>— Шта велиш, човече?</p> <p>— Јес’, онога Видосава!</p> <p>— Микачин!</p> <p>— Виторо |
| <p>— Нешто сте се поџавељали?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам ш |
| јете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе |
| аветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шт |
| Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће |
| једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p |
| е Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на л |
| ње, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати језик |
| хватају му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови |
| а им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припи |
| с свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти рад |
| — Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питам |
| > <p>— Бога ми!</p> <p>— Ниси!</p> <p>— Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p |
| имо, тетка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... н |
| пољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким има |
| и! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му |
| и бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{S} |
| на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} |
| о с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „аме |
| ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не прода |
| виђени људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, реш |
| луша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саоп |
| , пред црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младоже |
| село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би вр |
| претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p |
| раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели М |
| <p>— Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... р |
| одвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, |
| рачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као |
| сам чувала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби! |
| та ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа |
| си чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово... |
| го... тек... онако...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p |
| >— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је |
| >— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он ј |
| /p> <p>— Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{ |
| акле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све как |
| орством?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Јеси ли му упропастио што имања?{S} Продаде ли што за о |
| , Мијат обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— |
| > <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек.. |
| <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш |
| оварају.</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли ти...</p> <pb n="55" /> <p>Колико сам попио, бр |
| јемо по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и |
| те главом:</p> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.< |
| тина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово |
| >Он му каза.</p> <p>— Микачић!</p> <p>— Јест, тако се презивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачић |
| јнеш.</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, скла |
| ите људи! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То ј |
| о тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</ |
| де па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p> |
| Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па вел |
| састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходником и две простра |
| бели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није ист |
| и ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} |
| ло застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово |
| о је мој најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> |
| кну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и |
| у Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћери, прва радости моја!</p> <p>У том чича Витор |
| о у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хв |
| и:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Ј |
| г вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> |
| мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само ч |
| је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим на |
| њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренес |
| нуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на дес |
| бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} |
| да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је са |
| се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, |
| скреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара |
| Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ра |
| двадесет одсијече глава?“</l> <l>— Оно јесте Бановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бј |
| реко себе у Ситницу тура?“</l> <l>— Оно јесте Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бје |
| И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са про |
| има, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова не |
| а поставише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Ма |
| и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпос |
| више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, с |
| и ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сасвим наопако...{S} Сад |
| p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — О |
| предузе други.</p> <pb n="117" /> <p>— Јефтино.{S} Хајдмо у механу!</p> <p>— Пишем по што хоће |
| кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone unit="subSection |
| ос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише н |
| дом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља... — Па потрча да пољуби у |
| за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па м |
| Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се р |
| ра није дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У |
| ржати славу моју и служити моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну. |
| Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микач |
| /p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјаја |
| о те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио |
| > <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, погл |
| ше:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам че |
| лицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и |
| рука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао трој |
| S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као сва |
| нује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Какв |
| ај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испава |
| хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду |
| и што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила |
| чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не |
| а вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загл |
| чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо к |
| де.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— |
| .{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и |
| е и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредов |
| ици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат по |
| ије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко |
| pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор ј |
| школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици |
| из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и |
| обом поносити!...</p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! ...</p> |
| е краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салете |
| икачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И до |
| тлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били с |
| о тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било |
| го да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и |
| е на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли баб |
| штовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја |
| ојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче ко |
| тата!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— |
| ца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они и |
| је нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда про |
| ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не б |
| вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта приповеда.</p> |
| ну главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:< |
| " /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговар |
| а само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојк |
| се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Ш |
| дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као |
| о је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подес |
| уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{ |
| види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак из |
| .</p> <p>Видосав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p |
| кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са |
| еље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.< |
| Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не познаје се да је |
| ди, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> < |
| p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јунаци, |
| .</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Што, Вид |
| мање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n= |
| огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да јој р |
| , намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича Витор се узодао и |
| ило као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса рупч |
| че она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Румени |
| све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} |
| >Она се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се |
| ине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше |
| т.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља: |
| p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и |
| и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} |
| е слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет о |
| ти као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но како! |
| тао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му ч |
| ше главом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нов |
| , Бога ми, нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта |
| совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Н |
| <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми доша |
| и што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још п |
| данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које |
| нима и гледа <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.< |
| бегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује н |
| > <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и |
| до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљија |
| збегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може |
| у, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава |
| ="60" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти з |
| </p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толико година живите у |
| ојски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно што није могао п |
| > <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме |
| реса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} |
| че:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља к |
| ило то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико н |
| кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати |
| асја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јав |
| <p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо |
| о њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} |
| ића прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну ј |
| е испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њ |
| а не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам |
| ећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи посао. |
| педесет и неколико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и окру |
| ћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} |
| и да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у |
| оби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, господине. '</p> < |
| S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут |
| ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навик |
| и молећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шта ли ми |
| тије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам |
| Један од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Вито |
| ше за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши |
| е у двориште, застадоше мало, протурише још неку, па Мијат тресну руком:</p> <p>— У здрављу, по |
| , нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— |
| p> <p>— Хвала ти, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошеви |
| е овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тод |
| ад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Р |
| ви ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам, |
| сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с |
| с, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку |
| он! — подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.< |
| с те стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у најкраћем времену...{S} Зар није боље |
| ута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен... |
| вратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обр |
| да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.< |
| миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затис |
| и кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад |
| овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се маша |
| еле...</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш о |
| моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S |
| сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарце |
| ане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, |
| ости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колик |
| ете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} |
| већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграш |
| — Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па и |
| ан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> |
| >— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу |
| з села Врљуга...“</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још првих дана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То ј |
| без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Где ли је се напио оволик |
| а не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира |
| нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева.</p> <pb n="75 |
| њем крају.</p> <p>— Па ће ударити поред Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича Витор успија усн |
| и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је |
| удске степенице и упути се право својој Јошевини.{S} Само сврати на пекарницу те с ћепенка узе |
| , а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празнике про |
| е зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква |
| зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причувљава ст |
| 9030_C11"> <head>XI</head> <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни пок |
| p>— Моје најбоље имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да у |
| Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје куће, |
| прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно п |
| .</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p |
| мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само |
| >Истину рећи, Витор није нимало улепшао Јошевину, нити она друкчије изгледа у његовим рукама са |
| к почео пропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— |
| смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад |
| сам твоје имање...{S} Продао сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p |
| , док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје најбоље |
| реником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чич |
| {S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје најбоље имање, мој живот...{S} |
| оси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог |
| му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p |
| но.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те м |
| поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично |
| >— Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се по |
| " /> <p>Момци подврискују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са д |
| > <p>Момци подврискују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са друг |
| смева се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p> <p>— Ниси!< |
| ио велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је |
| воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са произношењем гл |
| "SRP19030_C1"> <head>I</head> <p>Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у |
| p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло |
| <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да краду твоју детелину па с |
| речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад |
| > <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а нем |
| доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја |
| рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се секираш |
| цима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је |
| упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те н |
| амовати:</p> <quote> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом ману,</ |
| Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са кр |
| ановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> |
| аде испричати како су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић |
| а дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно н |
| комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p |
| приметио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што ј |
| и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми |
| бро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од см |
| трани трбуха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи ј |
| ране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре пође пола |
| Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само |
| е добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га |
| ез облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежа |
| и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чи |
| спаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изју |
| а нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети га на |
| мојим малишанима..{S} Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...</p> </di |
| >XX</head> <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јо |
| каже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да и |
| ети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине.</p> |
| енка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати ник |
| и, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за кога нити |
| ужење!</p> <p>— Носи, не питај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу н |
| нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угле |
| им Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропа |
| ца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, к |
| илегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} |
| и људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погреши |
| </p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а ч |
| у руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и |
| говори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће т |
| ш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако?</p> <p>— Није, |
| у:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратим |
| ђе време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све в |
| прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p |
| а, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p |
| је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.< |
| где да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији |
| Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{ |
| а неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју |
| че над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Про |
| ће му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p> <p>Тодосије продужује и подвикује: |
| це, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће |
| {S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре.</p> |
| дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп |
| и било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан |
| год пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са |
| ступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се |
| измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, великој стар |
| а личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ру |
| S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, де |
| " /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није н |
| кули варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног |
| адника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у р |
| детелину и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије |
| посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више |
| и кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Пр |
| рати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида |
| који је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и направио детел |
| ослетку му обећа дати неколико књижица, кад се првог празника састану у вароши.</p> <p>Тако је |
| сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чи |
| десетак година пред долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тод |
| ли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу нег |
| је.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане |
| се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш. |
| ти. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се зау |
| — Немој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти ци |
| урио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата |
| лавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витли |
| те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћ |
| се насмејаше.</p> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам |
| д целога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших ст |
| ?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не м |
| косник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не |
| Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих |
| подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и подић |
| ђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, |
| <p>Једног дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе пред собом: везао га кон |
| егово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по ку |
| пке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, п |
| је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и |
| о су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и |
| страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb |
| нда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котари |
| ати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли <pb n="154" /> шта ће би |
| не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она дош |
| Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p> |
| Тодосије.</p> <pb n="54" /> <p>— Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видос |
| р.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери. |
| обити кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрунити много више |
| и настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{ |
| две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од п |
| на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој кући крај прочевља |
| S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих не |
| а шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и наме |
| бољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно |
| н, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор |
| <p>— Како заборавио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу |
| а да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му |
| /> <p>Одспава први сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошк |
| причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија... — заму |
| .{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће |
| де у реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало пијнеш.</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Јест |
| му рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као сва |
| прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да н |
| : где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, см |
| по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ев |
| ао инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од |
| осврће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— |
| на сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и |
| вља, само колута закрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић |
| те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али |
| а ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад |
| он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би ре |
| ма с којима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојиц |
| стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте |
| беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, они му секу лесков |
| се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што |
| научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек |
| женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и |
| {S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише ј |
| а у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити с |
| ни му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се |
| ашој кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад почну особити, онда нема ништа од та |
| ојој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чи |
| да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чув |
| укама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Б |
| лове, нити му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, ос |
| ела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе |
| а зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у с |
| а Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а |
| ту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно с |
| њи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: |
| и лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у механу те се огр |
| Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при |
| у рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и т |
| да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У |
| .</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише |
| ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се уз |
| ко, ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залети |
| осподин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести ствари у куј |
| е и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за с |
| га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, |
| икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су у |
| е да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде |
| а и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче |
| на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} |
| или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују прилоге, они не помињу њега него виче чау |
| наздравља и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" |
| лице.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није бес |
| и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код к |
| и.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице |
| он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговор |
| ејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и г |
| лости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о леди |
| /p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само д |
| ао оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што |
| кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугам |
| ју се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио |
| ја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p> |
| у и згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угледамо непознатог човека у селу, ми издражимо очи |
| Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хорватовић призортио да о |
| " /> <p>Па поћута и раздра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} |
| по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, |
| је Дмитрић!</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Н |
| е ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Ве |
| прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је |
| ду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом и |
| шно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри |
| тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће с |
| У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, п |
| д га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и |
| старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш |
| те, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> разговарају осмејкују се и све одобра |
| с, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја ова |
| ма у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и |
| је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у |
| егове радости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ра |
| <p>— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, |
| неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја ниса |
| !..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљ |
| справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао у механи, а се |
| етљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у |
| </p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га |
| </p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у овој к |
| ad>XII</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао пр |
| head>XV</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се штошта и |
| Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори |
| ко си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи |
| све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... |
| а види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скућ |
| зи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за чит |
| и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога |
| уранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што им |
| и његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда |
| p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну то |
| их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, нег |
| газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њ |
| да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако |
| акрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хук |
| поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! |
| мо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као ко |
| а зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, ни |
| е тамо, па седне међу њих и присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} Седи као са д |
| ших старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се |
| ци. „Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме у |
| Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље |
| ницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у |
| ти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав ш |
| Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и стад |
| :</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само |
| м сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</ |
| дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију |
| ма, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђав |
| а...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да < |
| народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да |
| почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали о |
| мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега |
| вићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, |
| о бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.< |
| ме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p |
| шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав |
| е како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу |
| у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени |
| S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво |
| ..{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницам |
| јку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче полако, в |
| а заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е |
| да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" |
| пила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденич |
| људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се |
| ича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сир |
| дну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој бук |
| едње имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и то |
| орију упознали.</p> <p>А њихове радости кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па он |
| а кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом |
| жачким радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац ве |
| те се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што |
| се с обојицом упознао у једној прилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му |
| плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој суче |
| е надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али от |
| <p>— Није ово механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа |
| се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се наљути, — одговара Ружа.</p> <p>— На кога?</p> < |
| зу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више р |
| або, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зн |
| /p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет н |
| о.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је |
| , он му увек падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете |
| </p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми |
| ни тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу |
| а с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али |
| д познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и |
| и почастити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек чо |
| урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не |
| раво велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Је |
| шији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, об |
| еру је био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича |
| нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да о |
| баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’.. |
| тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче напа |
| } Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велик |
| е по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ с |
| ог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} |
| би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жа |
| tion" /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко |
| , на поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно |
| метају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једн |
| звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сики |
| јес’, господине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, господине, |
| > <p>— Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије |
| и, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и на |
| е признаје ништа.</p> <pb n="152" /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен о |
| овара на здравице.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превали дан поставише велику совру.{S} Напољу је би |
| xml:id="SRP19030_C5"> <head>V</head> <p>Кад пођеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака, |
| , без слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му прича како <pb n="167" /> су |
| ћу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну ру |
| ш једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— |
| а, са пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у двориште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p |
| — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и |
| ако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“ |
| може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, пок |
| , па мисли и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у с |
| и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како |
| но као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да |
| ар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеј |
| у није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику со |
| и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га п |
| о или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они |
| на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад до |
| орбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} |
| добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у |
| о да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу |
| а да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искривит |
| А она поче успијати уснама и намештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и |
| ојако корење, извешала записе, издржала кадове, платила све читаније по црквама и манастирима и |
| засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S |
| p> <p>Поћута, поћута, па поче:</p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутр |
| /p> <pb n="111" /> <p>Антоније појми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се. |
| се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам |
| одосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и |
| .</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једн |
| ју!</p> <p>— И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и |
| с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје и |
| у, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српск |
| д да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p |
| вараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђ |
| као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, како хоће |
| , што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи о |
| паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове оби |
| <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади |
| ћентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде п |
| се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се из |
| да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љут |
| еси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Ви |
| } Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да |
| роји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! |
| га ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право велиш, Руменија!</p |
| осаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p |
| ш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори с |
| /p> <p>— Ниси био на састанку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја са |
| ентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас |
| лим, господине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца. |
| е Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за |
| ца однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него он |
| жеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да |
| ог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, средове |
| мо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} |
| , право кажеш, Тодосије...</p> <p>— Шта кажем?</p> <p>— Велим: право имаш што ово радиш.</p> <p |
| удна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли о |
| м и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад |
| ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из |
| сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</ |
| позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писа |
| бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини |
| ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му |
| .{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Об |
| сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у ч |
| p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво ст |
| вате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" /> <p>— Није, |
| главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко наканит |
| <p>— Није тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе |
| вако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p |
| итам.</p> <pb n="138" /> <p>— Озбиља ти кажем.</p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ће предузет |
| е.</p> <pb n="54" /> <p>— Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и ма |
| мо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмах |
| сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш. |
| Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да жив |
| > <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му о |
| о да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међ |
| — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си |
| Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то ста |
| и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, Тодосије...</p> <p>— Шта кажем?</p> <p>— Велим: |
| леда му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Д |
| приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав подиже главу, поглед |
| те...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти |
| емој ме, Тодосије, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p |
| епа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две |
| већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу и |
| аву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p> <p>—- Посилили о |
| тор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишк |
| гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми |
| суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, |
| а тим:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— |
| оћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је ра |
| а? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p |
| ем.</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му |
| еш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти |
| ој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Микачић!</p> <p>— Јест, тако се презивам |
| ако.{S} Онај мој није при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак Видосав. |
| му каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, |
| S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, него да му се |
| целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио ј |
| о што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и |
| >И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одоб |
| аве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео пропастити моје имање и т |
| па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му |
| рња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: |
| и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад ка |
| о сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у с |
| д светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и |
| тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човек |
| оворили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као роди |
| S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Так |
| не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он много пије.{S} Шта |
| осава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосав |
| исам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>О |
| дужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и зн |
| ећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} |
| састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек |
| сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гост |
| дем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</ |
| а гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> |
| јацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} Морам ићи нап |
| њица разне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са и |
| на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p |
| S} Видосав му покиселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очеш |
| ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти она |
| и!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, т |
| ога ће имати такав принос <pb n="66" /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад |
| ник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад |
| ре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проп |
| и ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он п |
| и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.< |
| је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} |
| учио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђим кућама много је |
| амишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да з |
| све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакш |
| сав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће |
| изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на л |
| ама и лаким похабаним хаљинама, сигурно какав пропали трговац или занаџија, приђе му:</p> <p>— |
| да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S |
| ио стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} |
| ко варошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препо |
| /p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје |
| гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико |
| оже је набавити човек обичног стања.{S} Каква разлика, млатити маљем по клиповима, издробити ко |
| мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну ка |
| одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој год |
| механу.</p> <p>— Имам посла. </p> <p>— Каква посла?</p> <p>— Имам нека посла.</p> <p>— Хоћемо |
| ?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Ниј |
| веда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што постиже људе који не гледају посла ш |
| Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{ |
| око тога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на |
| О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлеве |
| } Па после прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, |
| то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај б |
| да нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако нема |
| n="66" /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће |
| их до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поинате, |
| м на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интересе, узимам слободу скренути вам пажњу |
| асланика да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S} |
| ек нагињати куд хоће и скрајати планове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како |
| , шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заје |
| Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи с водени |
| реба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврач |
| p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и ш |
| а ти не би требало познанство?</p> <p>— Какво познанство?</p> <p>— Да те познам.</p> <p>Чича Ви |
| .{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> |
| о је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испо |
| ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што |
| гао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нис |
| очи, пир пакости над мојом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семење које није |
| — Како ћу ову бруку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја брука но његова.</p> <p>— |
| д суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између |
| к падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се п |
| њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изг |
| и гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели |
| /p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искрпљен |
| — Хоћу да му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три |
| ји ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Знамо, госп |
| и.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разгов |
| капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га преки |
| уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока и |
| су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по |
| > <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угле |
| а па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај |
| и јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обили |
| Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! |
| р хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов пос |
| љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, ал |
| су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може красније бити и да ће го |
| о.{S} Пита колико је нахватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да н |
| парчета земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње ш |
| уке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практиканти и пандури.{S} Међу |
| b n="14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада |
| >Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви са |
| ремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне |
| } Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме |
| ... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље! |
| овара...{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те су кукурузи узрели к |
| ли, како су долазили раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч |
| ће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" / |
| кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се са г |
| е, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час ро |
| етно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> |
| ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су ово богати |
| 99" /> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што |
| стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и рас |
| а нисам оваког видела: како је страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је ве |
| /p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, како хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању |
| драво мирно, Видосаве!</p> <p>— Здраво, како ти?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим. </p> <p |
| стаде и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где |
| ирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек |
| како је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, |
| он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по |
| Здраво мирно, Тодосије!</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што |
| невница те су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпо |
| рица, па се пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, в |
| це, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду |
| ао се како сам пропасник и распикућа... како нисам ништа приходио за ово време од како смо овде |
| уша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је к |
| ли шта ће бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда о |
| в те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у својих педесет и неколико годи |
| на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и у |
| ио се међу пријатељима својом вештином: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} |
| де мирно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина пед |
| вео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче |
| јица на кладу, припијају и разговарају: како су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћ |
| сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледа |
| све што је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њив |
| одвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> |
| жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже |
| еби броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи То |
| од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду |
| ..“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} |
| а већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишан |
| ого мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухват |
| Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту |
| :</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у пам |
| ум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} |
| ски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, кочопернији.{S} Видиш про |
| чекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћ |
| ојој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми |
| лако, домаћине!</p> <p>— Шта полако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца |
| и бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Ви |
| у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би |
| !{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако како си почео.</p> <p>— О |
| ије лепо... с његове стране...</p> <p>— Како?{S} Причај ми, Видосаве!</p> <p>Поћута, поћута, па |
| > <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га |
| а не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онак |
| ш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти си сад друкчији чове |
| >Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има к |
| /p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, |
| исичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако, брате.</p> <p>— Није, Бо |
| стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одгово |
| /> <p>— Тек... заборавио сам.</p> <p>— Како заборавио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме |
| коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем |
| господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} Онај мој није при речи како |
| по неку, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} Т |
| и преда се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они дана |
| ио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкељ |
| <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— |
| а школа?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} |
| како знате... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече ста |
| е!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи? |
| > <p>— Што си се осмољио тако?</p> <p>— Како, газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало |
| , али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш |
| девојка... ћери, прва радости моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звон |
| исни уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта |
| како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта ли |
| ти.{S} Гледај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— |
| ко рукују остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто |
| еч за свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али д |
| је само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за жи |
| и године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекоше сви.</p> |
| ина без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црвена |
| уги у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели |
| из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, тај човек не |
| и: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе кој |
| ..{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима |
| он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозор |
| о, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му фал |
| у школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S |
| че на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> |
| инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто в |
| ote> <p>Декламује са произношењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче д |
| /p> <p>Кад год се састану, она му прича како <pb n="167" /> су код куће, шта су порадили на има |
| коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта |
| залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> упознао са неким шљиварским тргов |
| и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, |
| нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што |
| ко нисам ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> <p |
| ад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и |
| ј.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те |
| каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке м |
| X</head> <p>У Микачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али није ни оск |
| ли кући.</p> <p>Празнике пропратише све како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у |
| поче:</p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао |
| Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</ |
| {S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде ка |
| ристио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео |
| А они осташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви п |
| је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p |
| отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, о |
| расположен.{S} Прва радост у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово д |
| залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље |
| во и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе пр |
| век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Не |
| по њима.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме како знате... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш |
| и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја |
| еје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има дв |
| нову котарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за |
| к говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће вре |
| утрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како нисам ништа прих |
| >Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ о |
| брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима:</p> <p>— Школе |
| >Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за гос |
| /p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које д |
| семе које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не ш |
| премао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! |
| га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је к |
| ње, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од ово |
| ђу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и ид |
| ављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је |
| ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних |
| д свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S |
| {S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао з |
| објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њи |
| ји те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбир |
| свет што не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; |
| } Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} |
| дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се |
| кивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ов |
| ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити |
| о ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазл |
| знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он махну гл |
| се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бо |
| старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци о |
| </p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти зн |
| је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у |
| тарешинство предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, |
| све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> < |
| беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који |
| /> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно и |
| оншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш |
| а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подр |
| Руменија!</p> <p>Ту ноћ нису проспавали како треба: непрестано су им били пред очима и Видосав |
| ажи да се унапред <pb n="65" /> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком |
| руком:</p> <p>— Остави.{S} Решите сами како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мал |
| наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не |
| богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му ка |
| е...</p> <p>Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се т |
| {S} Одатле ће, из прикрајка, посматрати како Видосав ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се ут |
| а да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јунаци, који су се борили са |
| е, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и |
| p> <p>— Тако.{S} Онај мој није при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак |
| кола најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како |
| хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n="160" |
| је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још |
| ављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, синко, с |
| народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући |
| а чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ва |
| <p>— Нека сваки располаже својим имањем како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим |
| ша све до ситница.{S} Па после прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље |
| д земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и |
| био човек на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш |
| неме.</p> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што ј |
| је му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах |
| е служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му с |
| него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи |
| рце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} Они в |
| су надали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколик |
| на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, им |
| сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошен |
| село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују остали сељаци и обрађивати га како им је ра |
| о тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти |
| <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{ |
| а и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новина у његовој кући, то му |
| /> <p>— Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она |
| дина.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а |
| м њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и В |
| а твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би |
| </p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако како си почео.</p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека ти с |
| сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог века очува шт |
| а, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, |
| — Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне, — објаш |
| <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да зап |
| То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но како.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи руку |
| стано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а све |
| им што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је |
| д се окренеш <pb n="106" /> све уређено како доликује: извешана цедила услоњени кругови, качице |
| треситији, кочопернији.{S} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с |
| си га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек...</p> <p> |
| мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совр |
| ком нико из села..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p> <p>Заћуташе опет. |
| с седа до њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те |
| те ћилимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом пра |
| ми, она тројица...{S} Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, |
| ли, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га |
| жише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} |
| ги, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здр |
| Извол’те... служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} З |
| м.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да. |
| > <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други ли |
| негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пије |
| .</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</ |
| ли: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било н |
| та носити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S |
| ав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је |
| што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмехнула на њега и позв |
| а око огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да |
| по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава сви |
| послен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој |
| тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у својој ку |
| га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини |
| чнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, |
| она..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје најбоље имање, мој живот.. |
| о боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, бу |
| без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озби |
| е подгуркивали и смејали...{S} Набавиће каламљене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће |
| ако ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати сваковрсне благородне воћке, по |
| елику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распо |
| па.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, по |
| Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, п |
| ешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем |
| то измлевено и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи |
| Слепи чвор!</p> <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу |
| тише под наслон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископа |
| се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговор |
| ио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и с |
| а полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни двориш |
| оровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној стран |
| те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је |
| врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу обрамицу и њих д |
| слушај пискараче, хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све |
| Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> |
| подгуркује и подмигује <pb n="109" />, као ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препо |
| осав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављев |
| а школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају у |
| , а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву при |
| 21" /> <p>— Да истераш из куће посинка, као пропасника? — објасни први члан.</p> <p>Чича се зам |
| „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покаж |
| и се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без слободе |
| ом руком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на |
| Осећао се самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно |
| ек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што |
| ..{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, обележен сваки усев.{S} С |
| ди како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у о |
| > <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим ка |
| ци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не у |
| ча-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пили смо дост |
| ве сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевине, п |
| , ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми св |
| ли у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на |
| шала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би ожи |
| ед детелишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали. |
| и израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се при |
| ну, сутра ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да |
| е и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А |
| ити да се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он ја |
| рође по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога т |
| си’де ово! — показа руком на служавник, као да му нешто смета.</p> <p>Она успреми све, само ост |
| аклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} |
| .. — проговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> < |
| пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив |
| ужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone unit="subSecti |
| и газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распит |
| е људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, |
| на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родитеља...</p> <p>— Гледај посла, синко.{S} Ти мис |
| чест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од водени |
| слони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли ми |
| село он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали |
| руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако. |
| трану.</p> <p>— Да разговарамо озбиљно, као паметни људи, онако као што смо увек разговарали... |
| погледа, али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— |
| та ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... че |
| а крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га |
| ста и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чаш |
| > <p>Сутрадан прављаше се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни |
| Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од как |
| {S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p> <p>Он устрепта очима, прин |
| тварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш |
| м о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаш |
| <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се н |
| му је? — питају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се наљути, — одговара Ружа.</p> <p> |
| х, намештени су кревети, <pb n="163" /> као за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простир |
| На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупшти |
| в кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те године удари слана око |
| г лета Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега |
| тор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му з |
| ж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све њег |
| >Не мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само свога посла |
| <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— |
| о пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или |
| велики измет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> < |
| мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> |
| е сви.</p> <p>Капетан продужи:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили |
| већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него |
| жица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово |
| се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и |
| > <p>Ружица постарила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све муке и сави |
| е, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудрав |
| > <p>— Пис!</p> <pb n="44" /> <p>— Кија као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</p> <p |
| е у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде ж |
| е на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просечен као др |
| о је нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако би |
| ну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта радиш ти? — прозбо |
| младеж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци |
| Он хтеде нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и |
| Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ништа...< |
| бро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он |
| свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо м |
| тарјешство.... и мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији и сел |
| ше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! |
| , и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога |
| >Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за сваку с |
| и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико н |
| е правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се вод |
| в те се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет наст |
| глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— |
| >Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па |
| , сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам |
| гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први љу |
| {S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности кој |
| ду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало јед |
| а у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је прева |
| огледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он |
| еди најчешће поинате, они то све нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије удеси, те |
| чима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> |
| е, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:< |
| >Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> |
| месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио. |
| . не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb n= |
| t="subSection" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико д |
| } Свака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз |
| де један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер |
| .{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше |
| Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појин |
| } Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комуш |
| е као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у Витора.{S} |
| њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу |
| а ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје ми с |
| могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> |
| две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај ус |
| .{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у одстојању по крају дворишта.< |
| „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имањ |
| ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> |
| пристављени свечарски лонци и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, |
| одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да |
| н и овај рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне |
| ми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује: обуче чисте преобуке и најновије одел |
| p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за гл |
| /p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну з |
| бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! |
| који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у во |
| педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису |
| осаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и пре |
| и мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p |
| за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очи |
| вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамја |
| и.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружић |
| уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p> |
| да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ с |
| је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућ |
| рист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имањ |
| види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема |
| матрају дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p> |
| он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало |
| е разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се повра |
| S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по |
| нтија који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.< |
| b n="6" /> <p>— Није, него ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> < |
| кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, |
| опла Међудневница те су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре |
| расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовиц |
| ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> |
| p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи с во |
| Вујана прича што смешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она |
| ем као својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видо |
| иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари у меденицу:</p> |
| адну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће |
| их побије терајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових ма |
| у се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то |
| еће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши пос |
| кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, ка |
| а, мајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа. |
| </p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскоруша:</p> <pb n="97" /> <p>— Полако, бабо...{S} |
| љу, купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак |
| ело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може |
| решинство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У т |
| што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље |
| у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражи |
| ера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на |
| у га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и он |
| Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не тре |
| кинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може н |
| Видосав пуним устима и таквим нагласком као на заклетви. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти си рад да |
| b n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах по до |
| То сеје паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати |
| ана.</p> <p>Пут од куће у село просечен као државна ленија.{S} Око пута засађени ораси, крушке, |
| вали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже |
| га посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, |
| .</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав уз |
| једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} |
| ног сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Вит |
| Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} |
| Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупи |
| ича Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, в |
| оље што сан радио то, него да сам радио као што су радили наши стари од памтивека...“</p> <p>— |
| смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је |
| ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко |
| варамо озбиљно, као паметни људи, онако као што смо увек разговарали...{S} Зар тебе може онакав |
| и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, пок |
| и.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаб |
| он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја у |
| елим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволит |
| тало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се |
| ија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, из |
| , одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само об |
| теде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се опет поврати у исти положај.</p> <p |
| .{S} Полако, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измири |
| и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запре |
| {S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спуст |
| што иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђено филаретама, у које се улази пешке на |
| не осрамотимо...{S} Изволте... слободно као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</ |
| ако је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосиј |
| ти три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девој |
| на онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је т |
| е, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам |
| {S} Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта |
| да си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, В |
| рст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга наша |
| ећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба |
| али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами К |
| читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљ |
| на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до д |
| и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међу нама, чу |
| не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, |
| уна држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половин |
| ла му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чич |
| subSection" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, |
| то да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће. |
| Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се |
| кну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у в |
| у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног празника Видосав намирио по |
| е упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег стања |
| , а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, до |
| е не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па с |
| ужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дош |
| гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А |
| ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се ду |
| p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_ |
| о, домаћине!</p> <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> |
| /p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта полако?{S} |
| те и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, з |
| адожење у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили |
| е и заузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође |
| ше све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће јед |
| ју се: један вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Да |
| подине.</p> <p>Видосав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску ск |
| да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и |
| .</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.</p> <pb n= |
| да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; човек мален, стар, крошњав, али жи |
| ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, п |
| гледно добро за околину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати.</ |
| ла Врљуга...“</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Мол |
| а зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну руком:</p> <p>— Остави.{S} Решите сами ка |
| бирамо, господине! — рекоше сви.</p> <p>Капетан продужи:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже с |
| >— Чиј је он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја |
| онолико облећу око власти?{S} Није било капетана кога нису призвали кући те частили и гостили!{ |
| е у својим седиштима и упреше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише господин управник:</p> |
| одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим |
| Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај |
| е члан те скупштини.</p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али |
| н управник:</p> <p>„Поштовани господине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, слободан |
| е син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено |
| а примети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући кл |
| растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се |
| грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и |
| ича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p> |
| — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцн |
| ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај мл |
| рече, па устаде, прислони тојагу, скиде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се и |
| штап, претурио преко рамена, позабацио капу озад и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју |
| н спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља |
| се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно поха |
| а га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеј |
| p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко |
| десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у |
| код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар н |
| l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака |
| ице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с |
| ајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Ал |
| ВЕСЕЉЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>НО |
| {S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуству |
| Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуш |
| /p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>О |
| на хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, читава ш |
| и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, св |
| Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав |
| /p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, |
| послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се. |
| гао са чистом куповном марамом, па кува кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те д |
| а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> |
| ко ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки с |
| од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и |
| отњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са си |
| то одело Видосаву.{S} Овај је са својом качарском ношњом: <pb n="32" /> уским чакширама од црно |
| у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, |
| е и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{ |
| во.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Руднико |
| пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тражи п |
| вде, истина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повученији, ретко кад да је иш |
| кога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p> <p |
| м и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи ру |
| кује: извешана цедила услоњени кругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млек |
| едан чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...< |
| белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто |
| p>Сви погледаше у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb |
| мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца. |
| шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>П |
| бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут |
| од шаренице поњаве, тумара око оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пи |
| приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два |
| /p> <p>Витор махну руком:</p> <p>— Нека кеса на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родите |
| га, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи.. |
| е те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас |
| штанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је |
| бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена кон |
| пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми д |
| усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и дири |
| уће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је |
| тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на вра |
| л’те!</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу!</p> <p>Витор махну руком:</p> <p>— Нека кеса на с |
| преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати |
| им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали |
| нати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам к |
| Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је те није код |
| се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет он! — под |
| ругим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а к |
| n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори |
| и.</p> <p>— Пис!</p> <pb n="44" /> <p>— Кија као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</ |
| же.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А на |
| — Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.</p> <p>— Пис!</p> <pb n="44" /> |
| је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва |
| е празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као леп |
| а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракиј |
| е ударити поред Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају |
| ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone unit= |
| — Несуђени посинак Виторов!</p> <p>Опет кикот.{S} Девојке се ослободе па најпре полако певуше, |
| као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n="88" /> другоме п |
| S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... — прича председник је |
| е дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... — |
| ри, ливењаци, по сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо пл |
| то није никоме исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је |
| а то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад т |
| и корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Не |
| осав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на |
| , све му тужно, суморно, празно...{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би |
| p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p |
| де у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако ист |
| м; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Ви |
| и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња гла |
| то се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану |
| ане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, |
| ази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њем |
| и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорит |
| а било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не пос |
| м човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, |
| е.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити кога <pb n="166" /> поздр |
| хвати за очи:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој. |
| се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку |
| Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма б |
| или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако |
| Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегава |
| /p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и |
| ера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да |
| Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагове снега, ону сивкасту паучи |
| осио као јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{ |
| и, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} |
| о доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, припијају и разговарају: како су мразеви уорили |
| оси ужину.{S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се |
| и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока |
| } Само се јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви...</p> <p>Витору Микачићу необично да до |
| и на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек з |
| о је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади. |
| тору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни љу |
| се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђур |
| о сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>— Лези, лези, не причај ништа! — |
| {S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или |
| више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови са |
| а му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: ба |
| /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> < |
| слетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око |
| се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млатајући рукама, декламовати:</p> <quote |
| p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и по |
| преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћи |
| н доноси много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га с |
| ања.{S} Каква разлика, млатити маљем по клиповима, издробити кочање, растурати и ђубрити жито, |
| пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни |
| ош за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S |
| Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, |
| ја где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг, не пит |
| више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у |
| да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Т |
| за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ру |
| село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завал |
| му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му ј |
| па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уз |
| S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још до |
| се проведрава и мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана |
| учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они, читави људи.{S} У другим со |
| а гвоздена кревета, са застртим столом, клупама и столицама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем |
| ли и поседали по собама, затурили се на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пу |
| поједе и попије.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у друг |
| и и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> < |
| ју.{S} У ходнику наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије з |
| веде госте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама и намести их како |
| ослове.{S} Пандури наместише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и з |
| ругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да ла |
| воришта, под јабуком шећерлијом, сео па клупу, наслонио <pb n="94" /> леђа уз дебло, прекрстио |
| ицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче конаца, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ет |
| пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стр |
| и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} |
| и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} |
| д ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и г |
| продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести |
| јацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} |
| .{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже нат |
| то радим што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједаред подиже главу:</p> < |
| ога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме |
| у нас понеки трчкарају око тога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи |
| >— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћи |
| није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S |
| Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Ве |
| ише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, |
| >Па оде општини, однесе пореску књижицу кметовима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штог |
| и од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искидани |
| ела који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији на полици |
| загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— Видосав Микачић |
| и и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где н |
| су школски уџбеници, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад ј |
| х књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са изгужваним, умрљаним и |
| <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој |
| утиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мен |
| т чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га |
| ћу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, б |
| ног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред кли |
| лади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који |
| а најнужнијим стварима, сто са неколико књижица, с пером, хартијом и мастионицом.{S} У трећој с |
| p> <p>Напослетку му обећа дати неколико књижица, кад се првог празника састану у вароши.</p> <p |
| у.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу. |
| и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јо |
| е врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на |
| штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="1 |
| .</p> <p>Па оде општини, однесе пореску књижицу кметовима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дуг |
| /p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и |
| <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још |
| S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима |
| Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али о |
| да сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али |
| ама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна |
| о очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта гово |
| то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том |
| ињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш |
| , није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} |
| тратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме |
| и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то ч |
| Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да р |
| ји осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то вр |
| ће што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео |
| а...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, |
| о дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при ње |
| ном разговараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, ка |
| ошао!</p> <p>— Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Вилотије!</p> <p>— Несуђени посинак Виторо |
| о привредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Људи се окретоше:</p> <p>— Тодосије Дм |
| ам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, |
| изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Је |
| .. бекрија? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет |
| то за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n=" |
| S} Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</ |
| брате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем |
| одосије продужује и подвикује:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, д |
| у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — грак |
| да си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш но |
| осије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, |
| продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли |
| хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља |
| купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да |
| видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му с |
| Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="1 |
| стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је ве |
| има се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и при |
| предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да ш |
| си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, |
| Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити |
| <p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће р |
| <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође д |
| ита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихов |
| ма и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и уве |
| и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и |
| а свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изја |
| стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео с |
| ате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који о |
| ен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо |
| вра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди |
| вих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до |
| ко, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју сви |
| о је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што с |
| па пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у |
| је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку ре |
| м се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам |
| џаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и сов |
| о по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му |
| е смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега |
| ај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја са |
| <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} К |
| } А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — |
| Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разгов |
| је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њ |
| осподине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, господине,</p> <p |
| до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S |
| и имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и с |
| једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку око цигаре б |
| зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног ку |
| обилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате пос |
| е осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу |
| ца се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p> |
| ићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усни |
| > <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта |
| тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положај |
| ина“.{S} Предсобље патосано опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане трени |
| смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и |
| селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се н |
| за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па сам |
| .{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу з |
| с други човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако ук |
| </p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није |
| се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно окол |
| p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах |
| <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка |
| ед и старачка лакост, одавали су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>О |
| се наљути, — одговара Ружа.</p> <p>— На кога?</p> <p>— Шта ће онде, што није код мобилаца?</p> |
| ути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у |
| p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога...{S} |
| блећу око власти?{S} Није било капетана кога нису призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта |
| лину, од њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <pb n="66" /> какав се не мо |
| радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве |
| е <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разговара |
| > <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му катк |
| на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и шта |
| <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш, Т |
| аше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? |
| да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p |
| гу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се х |
| олико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна |
| у и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и с |
| смо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па пр |
| > <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— |
| <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити кога <pb n="166" /> поздравља ни отпоздравља, само колу |
| еда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: ње |
| есне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он р |
| а...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p> |
| људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p |
| посла.</p> <p>— Код суда?</p> <p>— Ја, код суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би требало п |
| сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p> |
| та ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и |
| ју никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица трља ру |
| , а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати и |
| сав и не постоји под његовим кровом.{S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилази |
| одговори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Код суда?</p> <p>— Ја, код суда.</p> <pb n="116" /> <p> |
| !</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код ов |
| а:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас долазио!</p> <p>Он хтеде |
| меном засеја једну од најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове новине уводио је постепено, тихо, |
| е освитао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне послове, он узва |
| осав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и |
| у меденицу:</p> <p>— Води овога човека код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе своју хартију, ту |
| — прогунђа пандур.</p> <p>— Имам посла код председника.</p> <p>— Имаш ли позив?</p> <p>— Немам |
| лим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и ид |
| њем закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају т |
| "> <head>XXIII</head> <p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са С |
| " /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно |
| а даљина да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа кри |
| </p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта т |
| <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче |
| е њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице него код оноликих гостију у оџаклији. |
| ча!</p> <p>— Не слушај пискараче, хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога з |
| н, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n="95" |
| ауке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и јед |
| довати због њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> |
| На кога?</p> <p>— Шта ће онде, што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се о |
| :</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господина председника!</p> <p>Председник лупи у мед |
| d>XXVII</head> <p>Чича Витор настани се код куће, преведе децу, пренесе своје ствари и намести |
| авати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела |
| јемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије |
| краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видоса |
| — Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме |
| ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— Шта |
| му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиз |
| прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто |
| наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њ |
| И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> |
| д иде <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разго |
| рових уста и да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује |
| као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теб |
| p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да пр |
| “</p> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му |
| , по неку ноћ ноћевати по селу, већином код побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, т |
| нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и |
| јим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у |
| сте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу п |
| >— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо |
| ц или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за трпезу или за дугач |
| д више воле овде код ове четворице него код оноликих гостију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па |
| они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на дру |
| он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му: |
| ти из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио |
| ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа.</p> <p |
| е, свезао неколико снопа, па се налазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био распоређен, он ни |
| н није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, пр |
| ен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и наднич |
| ијатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о дру |
| са газда-Радојицом, старим трговцем што код њега пазарује тридесет година и од њега набавља за |
| кују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</ |
| и.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молб |
| S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p |
| ну, она му прича како <pb n="167" /> су код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта |
| .</p> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану.{S} |
| и узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам |
| аво...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на пут |
| ца, моји синови и наследници...“</p> <p>Код трле не беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћ |
| але буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудраве, в |
| бо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се и |
| } Доцније, направио је нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детел |
| ива жена од шездесет и неколике године, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десет |
| астанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, |
| павали <pb n="56" /> на једној постељи, која је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича пор |
| је у његовој шољи, великој старинској, која личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p |
| емље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до т |
| .{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се укл |
| у њих и присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву |
| его ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам луда |
| е боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља |
| а Витором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим приј |
| , кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме |
| главом:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је до |
| скренем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! |
| оду скренути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет |
| јао семе што не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретни |
| старешинство над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> |
| м лејама подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међ |
| ове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Те |
| и.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у в |
| се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије |
| сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негд |
| ућом у којој се родио, са сродницима за које су му везане толике успомене, одлазак у непознато |
| вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јов |
| е, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поинате, они то све нареде као |
| судове трчкара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи букли |
| арка, даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли ш |
| чија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шт |
| је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — питај |
| head> <p>Сваки домаћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му више пажње у обра |
| је новину донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује стоку што морам да је с |
| колико би остало прељетака, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p> |
| оградом пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb n="137" /> својим лејама |
| за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а а |
| аршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад ку |
| а није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу |
| дговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p> |
| а, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џез |
| Већ у напред замишља све непријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да с |
| ка пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радо |
| урузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране |
| оштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то ни |
| ко њиме управљам?{S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: го |
| па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се |
| 1" /> <p>—“ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога избора, добио од управника рата |
| зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, он измени ко |
| него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И с |
| острано као трг, ограђено филаретама, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику дв |
| исмен да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред вла |
| дно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем |
| час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његов |
| еку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а с |
| ошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабиц |
| p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти |
| е не слади нашом муком нико из села..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p |
| ојим лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много |
| е посао подесан за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикр |
| жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњ |
| је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечур |
| ана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској школи.{S} Далеко од то |
| нуо па хвата сваку реч младога ратарца, који, пошто оприча све што смета пољопривредном напретк |
| <p>И на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна рука Видосава Микачића...</p> </div> |
| ного се штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су |
| ичати како су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко би |
| ву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредовала, рас |
| стид га да разговара са старим човеком, који није његово друштво.</p> <p>— А, правије би било д |
| а њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старе |
| , јер се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, напр |
| е.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скупштини.</p> <p>— Господин |
| добио је велики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p |
| се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> |
| свет?</p> <p>— Народ по селу. </p> <p>— Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“< |
| није при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак Видосав. -</p> <p>— Па шт |
| смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— Народ по селу. </p> <p>— Који народ |
| друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево |
| лио да ће имати оволике користи од рада који је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме |
| ти...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако |
| радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али као добри пријатељи и |
| тридесетој години од једног пропасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жан |
| > <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их |
| а свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмеш |
| ижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није |
| Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с ј |
| p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то пи |
| е звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива гра |
| у и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, не |
| лон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу з |
| а друга каква незгода, што постиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тод |
| } А ено шта ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене угледао и колики приход вуче с те стран |
| их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} |
| рне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила |
| немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан н |
| днику пред заседањем закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стој |
| рсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави |
| браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и ист |
| Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили основну школу, да су доброг владања и и |
| боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан |
| е а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, ре |
| тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада |
| и и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свак |
| је лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сеља |
| азити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, |
| с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту зате |
| ив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перов |
| даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запу |
| ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то |
| од свију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, кочопернији.{S} Видиш просто к |
| је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...< |
| ата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нут |
| евим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао ј |
| е одавно постао несносан овај положај у који је стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад |
| е штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> године заградио за читаву рал |
| беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега |
| и се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно што није могао пости |
| ћи рукама, декламовати:</p> <quote> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком |
| <l>— Оно јесте Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу велико |
| l>— Оно јесте Бановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на коп |
| рговац или занаџија, приђе му:</p> <p>— Којим добром ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела |
| љиварским трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и се |
| етна човека,“ сродника своје домаћице с којим је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом сн |
| са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради пос |
| у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио основну школу, и од својих вршњака по |
| одило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, разговарати и почастити.</p |
| но и у приликама са угледнијим људима с којима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши |
| и на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и Т |
| где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они, читави људи.{S} У другим собама до њих |
| миндерлук, поређаше сељачке сандуке, у којима су биле <pb n="29" /> разноврсне ствари.{S} О чи |
| кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицам |
| и смејали...{S} Набавиће каламљене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту |
| такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било к |
| озбори, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко срет |
| вај прелом у животу: растанак с кућом у којој се родио, са сродницима за које су му везане толи |
| пријатељ извади из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на |
| ко и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би д |
| /> оделу, у плавкастој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, |
| а отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију, руч |
| у кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки д |
| >— У Краљеву! — показа ратарац руком на коју страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа |
| ашно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као |
| — Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде |
| га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{ |
| ју пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим пр |
| да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари |
| из своје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарн |
| у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.< |
| лећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шта ли мисле |
| ? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста н |
| о качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у Витора.{S} Он о |
| гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор |
| д трле не беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле крила, св |
| а одведе у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Разумеш?{S} Па <pb n="169" /> да скинеш точков |
| titlepage"> <p>Прештампано из „Бранкова кола“ за год. 1903.</p> </div> </front> <body> <pb n="3 |
| а по дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Дв |
| Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи |
| затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Знам |
| пред механу, трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Так |
| ча те му изведе коња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} |
| је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду? — искр |
| сет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њи |
| сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише |
| > <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију за |
| <p>Усташе сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави То |
| трли, па они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и с |
| S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби дос |
| <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</ |
| Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га оп |
| на сандук спрам кревета, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p |
| акве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати с |
| >— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то б |
| то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> < |
| у?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То |
| — Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нис |
| а Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на огњишту, па посе |
| " /> Тодосије који се на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледа |
| .{S} Толико љубави према школи и науци, колико се показује у овом младићу, тешко се може наћи и |
| лико земље колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нек |
| мо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може ли се које продати.{S} |
| ребаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па |
| а рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и узд |
| ужице!</p> <p>— Чујем, бабо. '</p> <p>— Колико ’но имадосмо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна |
| p>Они се згледаше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај м |
| ар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала скорупа, како се сири млеко, да ниј |
| напили се и изназдрављали здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по со |
| , да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за њего |
| ају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p |
| к и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{ |
| сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас! |
| се пење на стог као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши у |
| даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му било најпотребније <pb n="14" /> да има на |
| и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије |
| е је берба ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, |
| и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли ти...</p> <pb n="55" /> <p>Колико сам по |
| ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</ |
| треба имати мере, треба радити онолико колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао |
| ћ има своју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, |
| ава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај пр |
| лико јеси ли ти...</p> <pb n="55" /> <p>Колико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{ |
| абил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе... |
| <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ј |
| Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си |
| те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта ј |
| <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чув |
| ад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да засп |
| те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег поновац и напр |
| журите, ако сте ради да раније ухватите коло! — вели један старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — |
| и се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесној механи поседали за оно |
| ђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних, копорана без |
| де, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разумеш?</p> <p>— Разумем, господине.</p |
| еча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> </div> <di |
| зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека но све три мргуље које смо з |
| Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</p> <p> |
| ру две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског соја: крупну са великим затуреним роговорим |
| а питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала ств |
| "166" /> поздравља ни отпоздравља, само колута закрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за стол |
| /p> <p>Успремише и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неколико страна, скупише на |
| мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очи |
| оле забавља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији на полици.{S} Нису школски уџбеници, |
| пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, |
| чи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} |
| ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред |
| нове обичаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи.. |
| одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ј |
| /p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентије.< |
| > <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нисам! |
| о...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да |
| : „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељац |
| с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико |
| овек који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбира |
| имад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни |
| S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видоса |
| ања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један б |
| е трчкара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и |
| че распитивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ниш |
| не буде слуга у његовој кући, него син коме отац предаје старешинство.</p> <p>Видосав Ђурковић |
| Чича изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружино |
| ао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање |
| , покривена папраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола тр |
| и са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његове куће, он |
| не.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— |
| ...</p> <p>— Јес’, комесију!</p> <p>— И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе јед |
| ва!</p> <p>— Па пошљу...</p> <p>— Јес’, комесију!</p> <p>— И комесија разреже порез и каже: у с |
| , не! — прекиде председник. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако |
| гим речима, господине Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Моја Полексија...</p> <p>— А, не! — пре |
| растоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног кукур |
| то се одзивају из комшилука, са другог комишања, са песмом и подврискивањем.</p> <p>— Седи, по |
| асови...</p> <p>У Младена Варагића било комишање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве са |
| у кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је од |
| рањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На |
| укуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Наоколо гомиле к |
| ли угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш комотно косити два пута преко лета и опет да на њој нап |
| рно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како к |
| оружића, што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Вит |
| сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен високо |
| измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону |
| море, да седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>То |
| правилно, сагле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где кој |
| лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, налакти с |
| к не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бо |
| совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља! — смеје се Тодосије.</p> <p>— Т |
| до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да |
| веде под један плот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише се боји онога што |
| ија.{S} Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, к |
| мшију чича-Витора Микачића, дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћур |
| и се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или |
| несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више |
| у њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао своме комшији на ра |
| <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару пословицу: „Ко |
| а.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича |
| ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, са песмом и подврискивањ |
| то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, |
| у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходником и две простране собе и стакленим про |
| с дружицом у руци, препредајући клупче конаца, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад |
| ма?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити своје и иск |
| ромашак тера прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угле |
| изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео |
| му и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види з |
| белог ланеног платна, усукао два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе |
| еје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и ј |
| се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слобод |
| де, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље те |
| вери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>Па поче распитивати полако, из |
| ст...</p> <p>Видосав отрча те му изведе коња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгују, да < |
| ст, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљка га, н |
| вно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, |
| ј, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с вре |
| и приђоше те се руковаше, па прихватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџ |
| дожењином рођаком.</p> <p>Сви на добрим коњима, са пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад ступиш |
| ката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како г |
| } Пред шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо |
| b n="51" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и |
| Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилица |
| оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјаком,</l> < |
| } Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару |
| ирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружа |
| а путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: мож |
| ар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура?“</l> <l |
| по и пристојно: чакшире од црног сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудн |
| хаљине што их носи празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дува |
| лом, ексера, фесова масних и излизаних, копорана без рукава, шајтова, чепова обручева....{S} Не |
| > <pb n="8" /> <p>Извади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено |
| оји, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, неко се извалио и опрућио, неки почучнуо па |
| пандур у плавим војничким панталонама и копорану, са припасаним силавима, уозбиљио се, суче брк |
| е у масним искрпљеним чакширама, старом копорану и војничким цокулама.{S} Запустио браду и пуст |
| јата у чистим памучним кошуљама, чистом копорану и новим чарапама и опанцима, други човек.{S} И |
| руба сукна, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за |
| трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно што није могао постићи Ви |
| епознатог човека!{S} Сад му прате сваки корак, хватају му сваку реч, претресају и што јес и што |
| здражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, ш |
| рамена, позабацио капу озад и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га см |
| али и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што је прешао пре |
| ле рогуље за парожак па се поштапљује и корача полако, погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и |
| /> вотњака.{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад б |
| ишла све угљеваре, изугризала свакојако корење, извешала записе, издржала кадове, платила све ч |
| м приликама и очекивао је док се покажу корисни плодови његова рада, па да ту причека свакога и |
| авете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђ |
| врсне благородне воћке, подизати шуму и корисно је употребљавати, и таке науке што користе сеља |
| о у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као |
| да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој години |
| именити своје знање на имању и показати корист од напреднијег рада.{S} Његово имање треба да бу |
| се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му |
| исно је употребљавати, и таке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је |
| који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио је |
| рић није сам мислио да ће имати оволике користи од рада који је препочео од Видосава Микачића, |
| у пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калем |
| јим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео |
| учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са изгужваним, умрљаним и нацепљеним листовим |
| се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњаку, нигде маховине нити сух |
| ту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок |
| <p>— И вели он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А жене |
| е с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!..{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из ку |
| p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, прогов |
| <p>— На прилику, синко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају по триста б |
| а чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то никоме прич |
| а разреже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћа |
| е влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате от |
| Виторова, човека средовечна, црвенкасте косе и бркова, широких уста и крезава, увек расположена |
| викну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!< |
| богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радозн |
| лицу, на пуним смеђим брковима и реткој коси, оставило је време незнатне белеге старости, али п |
| од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и ра |
| ати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливад |
| Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, свак |
| ш.{S} Ливаду у подјазници можеш комотно косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш сто |
| ша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му у |
| Међудневница те су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале |
| гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да |
| /> <div type="titlepage"> <p>ТАДИЈА П. КОСТИЋ</p> <p>ПРВО ВЕСЕЉЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>СР.{ |
| ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка |
| м по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете татино |
| ароши и могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са и |
| кулама.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор |
| ретар, млад човек, завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наки |
| на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па ј |
| осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљиц |
| ући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом ис |
| еш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разумеш?</ |
| еђи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже време за сеј |
| , млатити маљем по клиповима, издробити кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој ј |
| >— Каки је клип?</p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и непри |
| како необично и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би |
| ави окрунити много више, оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна |
| у вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n="107" /> нерастове и назимад.{S} Покрај |
| селу.{S} Како који дан све отреситији, кочопернији.{S} Видиш просто како се отима да у свему и |
| сни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ћ |
| је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плет |
| иву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} |
| и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија уз часн |
| !{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, |
| S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица му полако п |
| цније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чистом копорану и новим чарапама и опанцима, |
| ића, — рече она и убриса очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право велиш! _</p> <p>— Ако ти немаш н |
| . „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она |
| великим затуреним роговорима.{S} Такве краве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази |
| ај приглавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке н |
| ељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као |
| као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</ |
| дни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да краду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије.</p |
| гао слободно кретати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уред |
| S} Постављена дугачка трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем крају старији људи; прогорел |
| под куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљив |
| а ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује све редом |
| до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — повикаше |
| мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара |
| д су <pb n="76" /> седели у старој кући крај прочевља...{S} Напољу је била мећава, северац је з |
| тио је то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, северац је заси |
| е се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дош |
| ре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, слуша Т |
| ење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише |
| к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што говоре?</p> <p |
| Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и пос |
| а му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се |
| о за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци сколише ок |
| т, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и |
| господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потвр |
| млазеве.{S} Постављена дугачка трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем крају старији људи; |
| /p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По |
| да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кр |
| атерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и |
| бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодос |
| уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем крају.</p> <p>— Па ће ударити поред Јошевине...</p> <p> |
| т ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као да кр |
| уча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па |
| а с краја на крај дворишта.{S} У горњем крају старији људи; прогорели од сунца, знојави са осје |
| илогом.{S} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају |
| живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1903 |
| ну виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за < |
| е гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукненим јелецима, седе правилно |
| као кутијице и поређане у одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића прво |
| н при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују прилоге, они не помињу њега нег |
| пела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и набраше се боре |
| :</p> <p>— Море, не будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деве |
| , који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко |
| ица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја н |
| > <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратарац руком на коју страну долази т |
| егов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То је красан младић!</p> <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарован с |
| Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћина, мој бра |
| просипа, како је воћка напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају |
| ста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек |
| тише на своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да |
| мети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче |
| симо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосије.</p |
| оставићу.</p> <p>И измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук спрам кревета, спусти |
| , сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030 |
| олако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, дај ми воде!</p> |
| га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Сим |
| ипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>Он опет клипи, |
| " /> као за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простирач и покривач, своје рубље и хаљине |
| ат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљ |
| поменицу из рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим губером |
| лниче мој...</p> <p>Он се опет завали у кревет, узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши и |
| ани оружје.{S} У другој соби два широка кревета за спавање, са шареницама и подшивеном ћебади, |
| амештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом, клупама и столицама.{S} Зи |
| кревет поред њега, или на сандук спрам кревета, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, |
| А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта |
| S} У другим собама до њих, намештени су кревети, <pb n="163" /> као за војнике.{S} Сваки има, с |
| ма куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, налеђушке, са потуреним рукама под главу, раск |
| рије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши |
| жем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије па |
| лав; с десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовечан и прос |
| рвенкасте косе и бркова, широких уста и крезава, увек расположена и насмејана.</p> <p>Тај је за |
| утарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан |
| чкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком |
| кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и |
| укоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њив |
| тавио све на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини |
| е дечице, и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и по |
| еселио, зноји се по челу, слободније се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и |
| сти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, |
| ...</p> <p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Г |
| ена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зац |
| } Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> |
| а па продужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Се |
| удара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш |
| ао муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је крешт |
| она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био |
| се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми п |
| но и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна |
| Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити. |
| дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему да |
| узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што |
| оним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако са |
| издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек са |
| . онако...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи |
| Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек |
| не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, |
| и она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко |
| S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, |
| Радојица маше главом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам |
| е од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, д |
| рв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио да ме |
| абогме да нисам.</p> <p>— Па што говори криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако може... и шт |
| Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око |
| о па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш и |
| Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— |
| момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацу |
| стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p |
| ...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у сла |
| до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосије |
| го... велим...</p> <p>— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, |
| и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и ја до |
| дигне те седне и молећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица пом |
| е се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајало, само пршти вода о воденички вита |
| пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и најволели су изјадати се на дан |
| апоче он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог прслука, подбочи се једном руком и накре |
| како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије |
| Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p |
| им као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчав |
| едно у друго.{S} Младожења се постидео, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти погл |
| е.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n="107" /> нерастове |
| p>Они угледаше и сашапташе се:</p> <p>— Крмачица!</p> <p>— Да купимо!</p> <p>— Не смемо!</p> <p |
| или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже воденице, к |
| 9" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачицу.</p> <p>Је |
| а:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осмехну.</p> <p>— Шт |
| стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} А |
| не може нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и |
| леним прозорима, него у оној старој под кровином и брезовим лемезовима, затекла само њега.{S} Н |
| да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће |
| , дете...{S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> <pb n="92" |
| то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава |
| е за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и подићи трајну огра |
| другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће, слободно, као у свој |
| ица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви...</p> <p>Витору Микачићу |
| ују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угледамо непознатог човека |
| Вече пријатно.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве.{S} Постављена |
| м имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те ј |
| из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на ст |
| се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабук |
| сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио |
| оџавељали?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Зд |
| капетан тога среза,; човек мален, стар, крошњав, али живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си одавд |
| око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба влас |
| е, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навикоше се и он |
| орљав и прљав сељак, запрегнут некаквом крпом од шаренице поњаве, тумара око оџака и келнераја, |
| ђурио толико да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>О |
| /l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на бу |
| ашати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устреп |
| да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} |
| је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем к |
| 4" /> пакост, те године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор |
| ролетње послове: отреби ливаде, растури кртичњаке, потврди ограде, направи леје у врту, предузе |
| како доликује: извешана цедила услоњени кругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а кар |
| , што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набавити човек обичног |
| Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угле |
| петоро: стари Маслаћ, младожењин отац, крупан човек, просед, у широким чакширама и пространом |
| гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p>— Море, шта преклапаш т |
| рит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он с |
| ед улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупан пандур у плавим војничким панталонама и копорану |
| ју.{S} Израсла велика, престигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подево |
| ј с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крча |
| ного више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на с |
| а: црномањаста, дугих пуних обрашчића и крупних очију.</p> <p>Она се није одвојила од Ружице.{S |
| купи једну сивуљу од колубарског соја: крупну са великим затуреним роговорима.{S} Такве краве |
| а јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озида |
| абавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он |
| вна ленија.{S} Око пута засађени ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо даље настаје имање: њив |
| наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} О |
| у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о |
| он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки украти |
| .. тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам рас |
| ича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих |
| ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба |
| врата.{S} Тодосије му додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у |
| запрегао са чистом куповном марамом, па кува кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, |
| вуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже ов |
| ђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га!</p> < |
| 5" /> <p>— Није ту бабо!</p> <p>— Стој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:< |
| р Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он продуж |
| планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106" /> све уређено како доликује |
| скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> < |
| уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једар |
| и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно, празно...{S} С ким |
| е сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, налеђушке |
| то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је |
| n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Нис |
| е...{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати планове какви му на <pb n="134" /> |
| и набројати:</p> <p>— Нећеш, Тодосије, куда си наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, |
| Тодосије и чука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор. |
| р.</p> <p>Тодосије се смијури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је т |
| {S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} |
| совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, |
| вају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже велике куће мутв |
| среску канцеларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још не |
| есетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одиг |
| артију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити ов |
| чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не отера |
| мак“ брали и смештали у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" |
| реко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз са |
| нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси много в |
| .{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш |
| уз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута ви |
| зом „американом“.{S} Док су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салашеве, његов куку |
| даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради <pb n |
| е удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад |
| ам, из семена, на својим лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви |
| Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци.{S} |
| баца клип преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p |
| Ноћ топла и мрачна...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и мушко <pb n="40" /> и женско и стар |
| ава те послове, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: наш |
| да није докон, скинуо неколике вешалице кукуруза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекл |
| бар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија уз часни пост.{S} В |
| уне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља сто |
| заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, н |
| ла слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по три, |
| а време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не би попласт |
| , како је била топла Међудневница те су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, |
| есен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{S} Док су сељаци свој кукуруз „ |
| > <head>XXI</head> <pb n="115" /> <p>На кули варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Мик |
| та се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: |
| вуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дира |
| S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако го |
| несретницима.{S} А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити |
| лас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Мл |
| ек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и |
| купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{ |
| о упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.. |
| и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки к |
| она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; де |
| о горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор |
| овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже водени |
| ти га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забран |
| ику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског соја: крупну са велики |
| после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и ту |
| Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вић |
| таше се:</p> <p>— Крмачица!</p> <p>— Да купимо!</p> <p>— Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} |
| о теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјајаше очицама. |
| био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, |
| водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника који је |
| акија.{S} Видосав се запрегао са чистом куповном марамом, па кува кафу, меди и пени ракију, нас |
| S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајд |
| а набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши се, трља р |
| та радили без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> < |
| да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не прева |
| прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и ск |
| ..{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у р |
| ад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту |
| пштио.{S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb n="65" /> похвали како ће ради |
| е шегачи свет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слег |
| пољу око увођења новог начина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разбори |
| парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре р |
| та и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију |
| фишеклија и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесо |
| нара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разумеш?</p> <p>— Разумем, господ |
| столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужењ |
| Зграде све од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у одстојању по крају дворишта.</p> |
| S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нових дуката и спусти је н |
| !</p> <p>Ружица промоли чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> < |
| дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све о |
| мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" |
| мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она се |
| д очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са подрумом под целом к |
| епосредном суседству Виторова имања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покр |
| е стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да |
| Шта је било?{S} Није ништа...{S} Његова кућа...{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да |
| у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају ш |
| Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би п |
| је пречи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти помог |
| .{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи рукавом од кошу |
| </p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А |
| да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!..{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири |
| му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште.{S} Некакво |
| и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стој |
| ало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... са |
| какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису знали ње |
| и парника... одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би |
| о Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољ |
| м Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А |
| } Усплахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пруж |
| ети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печ |
| и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу... |
| о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хо |
| у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније |
| о дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутр |
| Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгуж |
| .{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у |
| на и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просечен као државна ленија.{S} Око пута за |
| 030_C5"> <head>V</head> <p>Кад пођеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака, угледаћеш јед |
| p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас долазио!</p> <p>Он хтеде нешт |
| м засеја једну од најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове новине уводио је постепено, тихо, без |
| витао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне послове, он узва обој |
| љина да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили ј |
| ако гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n="95" /> |
| ти због њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У |
| VII</head> <p>Чича Витор настани се код куће, преведе децу, пренесе своје ствари и намести их у |
| и зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за трпезу или за дугачки с |
| код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом |
| з чаршије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и по |
| везао неколико снопа, па се налазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био распоређен, он није и |
| је имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, прогов |
| /p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, |
| } По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молбе, н |
| она му прича како <pb n="167" /> су код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је |
| p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад |
| заграђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ог |
| не путање, насуте шљунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Са |
| бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо м |
| је.{S} Кад ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је леп |
| .</p> <p>Па почеше обилазити око његове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по н |
| нагом предузети послове на добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући ж |
| III</head> <p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред |
| рај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, |
| па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и |
| Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни |
| ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш моје имањ |
| ормани И разно посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој |
| у, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— Има таких мла |
| своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: скромна, мирна и |
| де лепо одевено као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У рад |
| и, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обредише по ракију, па почеше |
| да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би |
| домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу |
| рође полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у т |
| и пиће, помаже мењати судове трчкара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад |
| То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она ј |
| .{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, |
| } Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је ба |
| в да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угл |
| кује <pb n="19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> |
| .</p> <pb n="121" /> <p>— Да истераш из куће посинка, као пропасника? — објасни први члан.</p> |
| е и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се састан |
| га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико м |
| о и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели |
| м проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску в |
| сејање усева.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну |
| } По дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте шљунком.</ |
| У вече слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече пријатно.{S} Месец тек прогрејао |
| .</p> <p>Мало доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало |
| тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким |
| е више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодосије.</p> <p>Беш |
| ада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што је прешао преко вотњак |
| ..{S} Данас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљан |
| ривремено склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је г |
| с и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p>1903. </p> </div> </body> </text> </TEI> |
| наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му |
| ог празника беху се ужурбали у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, истресли хаљине, наместили |
| ће да се мало више раскомоти у Микачића кући.</p> <pb n="62" /> <p>— Не можемо тако!{S} Аја!{S} |
| 9030_C9"> <head>IX</head> <p>У Микачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није била богата |
| гледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Бож |
| у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кући:</p> <p>— Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — повика и |
| ври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку. |
| ткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не |
| ке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаш |
| о доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада |
| и слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, он зас |
| Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију, обриса з |
| жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште.{S} Некакво коље и |
| но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовајући..</p> <p> |
| ори неку реч, понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешт |
| кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника бех |
| пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну |
| } Није било капетана кога нису призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога |
| то беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празнике пропратише све како је уобичајено |
| јући..</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава. |
| турицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, саг |
| ебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може најцрње |
| на, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То |
| растадоше се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{ |
| /> су се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходником и дв |
| да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене другу:</p> <p>— Богме пр |
| цу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава забо |
| а његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син коме отац предаје старешинство.</p> <p>В |
| о је навикао.{S} Свака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се не |
| узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни |
| и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p>— Чујем, Симо.</p> <p>— Ш |
| о.{S} Она дошла једног празника њиховој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрк |
| ног празника, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће уси |
| ру да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у уг |
| дозволити да се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да |
| та буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не |
| желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао |
| ио са новим положајем и стањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи пружати прст на Вид |
| ...{S} Изволте... слободно као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџакл |
| мества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад |
| сија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не снебивам се...{S} Тек. |
| се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост... |
| и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истин |
| га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића |
| ћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој кући крај прочевља...{S} Напољу је била мећава, северац |
| упамтио је то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, северац је |
| {S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сеља |
| , па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад п |
| је и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим но |
| х; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Мик |
| о се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и промуца:</p> <p>— Говоре у с |
| о“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, а |
| ао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се за |
| осав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева посла! — смешка се бабо лукав |
| у да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао |
| идосав оде у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по нек |
| S} Погледа за њим подуже, па оде полако кући.</p> <p>Сутрадан прављаше се невешт свему, као да |
| нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приве |
| н... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Он се отима, звера и промуцује:</p> <p>— Ш |
| и погледа га озбиљно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чича Витор устаде:</p> <p>— Право велиш, Т |
| љкати прстом по столу.</p> <p>— Хајдемо кући! — одзива се Тодосије.</p> <pb n="54" /> <p>— Овам |
| нека посла.</p> <p>— Хоћемо ли заједно кући?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посла па да |
| Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба В |
| реме и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџакл |
| азгледа шта је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у ру |
| и!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза г |
| онесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лоп |
| е другог посла но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у р |
| У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је |
| те ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јел |
| , наместили собе, опрали стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Дв |
| аје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, пристављени свечарски лонци |
| и за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа ис |
| а, по обичају, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде, |
| и...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је |
| решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ |
| шао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у |
| напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са сус |
| ичиног школовања у ратарници, прилике у кући Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље |
| ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} |
| рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> |
| е.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са остал |
| видео и научио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом с |
| слушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедају. |
| дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну сасвим.{S} Н |
| ати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потра |
| веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видо |
| маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћери, прва радости |
| ледати и разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је |
| заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћ |
| лете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb |
| га ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се сам |
| онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по служби, навикао је |
| само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загле |
| ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вуја |
| S} Пред подне примети га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче |
| од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зград |
| пресади Тодосије наоколо своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим |
| треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није имао куражи д |
| идана, под црепом са подрумом под целом кућом.{S} Прозори дупли, са стакленим окнима, а на вели |
| шњаци, забрани, виногради...</p> <p>Том кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, ч |
| о тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у којој се родио, са сродницима за које су му вез |
| намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под њег |
| у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је |
| је тридесет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмр |
| ио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повр |
| а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с таба |
| а осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред |
| </p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Ант |
| као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види |
| ка,“ сродника своје домаћице с којим је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом снагом пред |
| ђави људи, мој господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} Онај мој није |
| што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, исп |
| он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се чича постарао да понови њих: призвао је |
| јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад |
| Микачића....{S} Видосав поче удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набав |
| јака поврћа.{S} Одатле ће он снабдевати кућу, а што претекне носити на пијац а откидати по неку |
| Деца брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за |
| ди како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не |
| и од једног пропасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима |
| или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту |
| шао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су г |
| стављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича |
| мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорс |
| се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони |
| ће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице с |
| у“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} |
| помаже мењати судове трчкара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да |
| > <p>Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.< |
| } Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли у кућу?</p> <pb n="110" /> <p>Чича Антоније зверајући и н |
| о од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слу |
| дину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао приметити на чича-Витору |
| сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављ |
| , не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао |
| им овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом |
| — Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он оста |
| ије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> <p>— Мораш!</p> |
| /p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш н |
| хао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека в |
| ам од себе!</p> <p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако.. |
| ждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропа |
| зи првих дана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, су |
| .{S} У њему назире пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, од свију в |
| да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду това |
| баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за њего |
| ица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав чов |
| ти код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали са људима и |
| радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> |
| е, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце п |
| еко новог вотњака, угледаћеш једну лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространом дворишту, |
| послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћерамид |
| е.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала со |
| велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би б |
| ерењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и за |
| ћути.{S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p> |
| о, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и |
| есечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — |
| педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он уч |
| ш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.< |
| е да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Б |
| адите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Вит |
| та ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну руком онај |
| арац се врпољи...{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</ |
| /p> <p>— Јесам, баш код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану.{S} О, нано!</p> <p>Ружи |
| де и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у |
| севе, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у сел |
| рлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и ста |
| завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Уп |
| /p> <p>Један старији човек у цокулама и лаким похабаним хаљинама, сигурно какав пропали трговац |
| рсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат |
| сам без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог |
| главом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га |
| воје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују остали сељаци |
| p>— Можеш, бабо, како хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, |
| многи.</p> <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, |
| <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни ви |
| а ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати ха |
| н, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодо |
| <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на |
| </p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопранио се, на |
| га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на |
| Нек стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Н |
| ехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш д |
| м ситним жутим семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, којима тај рад паде |
| старости, али поуздан поглед и старачка лакост, одавали су човека кога је тежачки рад годинама |
| Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта |
| с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поод |
| >Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S |
| е тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да |
| е спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу нек |
| о су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулек |
| в, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа |
| рив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена конца и увоштанио, па |
| ама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакш |
| дем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и заре |
| Разумете, никако!</p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:</p> < |
| е новине уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису мог |
| рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп |
| без готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb |
| ри, прва радости моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те речи кој |
| човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} За другим сто |
| побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе |
| p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докажи!</p> <p>— До |
| а усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом |
| те у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смир |
| те радости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} |
| p>Минуше трапави дани...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагов |
| и нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико земље |
| атраше.{S} Видосав скинуо пола розге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај с |
| у комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрика |
| , ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџакл |
| викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је, |
| д он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и |
| собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учи |
| м, сео па клупу, наслонио <pb n="94" /> леђа уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа у |
| увезао појасом читаво бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрч |
| музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и к |
| ветога Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше |
| <p>Чича Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појас |
| артију, тури у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> </div> <div type="chapte |
| Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али нико н |
| , да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од боље |
| о, већ је срамота носити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под њ |
| овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и ре |
| ече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, налеђушке, са потуреним рукама под г |
| што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако |
| осила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, т |
| > <p>Чича климну главом:</p> <p>— Лези, лези, не причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раз |
| ...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>— Лези, лези, не причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он |
| одигао Видосав на <pb n="137" /> својим лејама, пресади Тодосије наоколо своје њиве под кућом, |
| поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, који је најпре сејао |
| е, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће, кад одра |
| врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, обележен сваки усев.{S} Свет пролази, застане, ди |
| поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изник |
| тури кртичњаке, потврди ограде, направи леје у врту, предузе сејање усева.{S} У груписаном имањ |
| и као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупа |
| о у оној старој под кровином и брезовим лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазнала ни чика, |
| Пут од куће у село просечен као државна ленија.{S} Око пута засађени ораси, крушке, јабуке, тре |
| p> <p>— Управо, господине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство: ра |
| ица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна |
| елу; па младожења, висок, танак младић, леп и личит, у новим уским чакширама, чошном фермену и |
| јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је у |
| елог села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и вези |
| учио читати и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се н |
| ања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас м |
| домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог.. |
| , те се сваки сукоб заврши смијурином и лепим растанком.</p> <p>Поодавно, на десетак година пре |
| врати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чарши |
| едра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица! |
| и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и њег |
| оденици.</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и чувајући стоку...</p> </div> <div type="chapte |
| ричешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише пре |
| лечету, са свиленом марамом на грудима, лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним природни |
| окрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у одстојању по кра |
| ади рукама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује м |
| децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад т |
| а, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало |
| ишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Вит |
| засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зи |
| о њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те су кукур |
| тно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Он |
| не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с његове стране...</p> <p>— Како?{S} Причај ми, |
| тор накастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га |
| инама, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од црног сукна, копоран и фер |
| ђено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са |
| ало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причестише |
| , ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш, млад |
| бирати оне младиће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе применити сво |
| кају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па ч |
| е у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничном <pb n="179" /> оделу, у плавкастој изв |
| у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од <pb n="159" /> плавкастог шајка, у блузи |
| га цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног празника Видосав намирио посао |
| у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, по својој скромности, |
| а се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади ш |
| ћа преко новог вотњака, угледаћеш једну лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространом двор |
| а доколици, гради котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он у |
| није руке од многих домаћина.{S} Сваког лета добави он терзију па га намести у собу да ту ради |
| SRP19030_C13"> <head>XIII</head> <p>Тог лета Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси |
| за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} |
| нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S} Па додаде:</p> <p |
| ици можеш комотно косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у ј |
| њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и |
| у затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразев |
| икачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али није ни оскудна те је берб |
| људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> <pb n="79" /> <p |
| ри пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу м |
| те се могао слободно кретати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како |
| ни по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује о |
| у Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— |
| > <p>То га окуражи те, четврте године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва |
| туру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ј |
| чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} А |
| сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци |
| поче распитивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме |
| ра кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p |
| чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњо |
| под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?< |
| о тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тер |
| вог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знад |
| а колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> < |
| <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до вра |
| Сад треба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{ |
| ашицу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{S} Размисли се — па |
| г баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати зб |
| ој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> <milestone un |
| де, што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда рамени |
| ослободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му |
| , стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо |
| идосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливад |
| варају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S} На |
| ли му упропастио што имања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од некретности?</p> <p>— |
| <p>Сељак продужи пут.</p> <p>— Пристаде ли, море? — виче Ђурица.</p> <pb n="70" /> <p>— Пристад |
| кућа, Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Где ли је се напио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она |
| потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какв |
| итају: колико би остало прељетака, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</ |
| уди?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шт |
| емојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на |
| <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с |
| позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта вел |
| озна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом.</ |
| и ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну |
| н да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — |
| осије, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Није |
| не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њ |
| да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и погл |
| аш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу |
| вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се нас |
| смемо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица викну сељака:</p> |
| ћи испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упита председник.</p> <p>— Тако је, госп |
| p>— Нисам ништа упропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— |
| а кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, т |
| е иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Што питаш? — прогунђа пандур.</p |
| </p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увери с |
| дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадниј |
| ени, то је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: |
| нема ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамтити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гл |
| p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде та |
| о доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</ |
| помогао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За |
| а викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осмехну |
| о сена, — одговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи ба |
| Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђел |
| ну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, уста |
| их ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! |
| ш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, нег |
| тек... онако...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он с |
| то ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли т |
| си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је |
| ом?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Јеси ли му упропастио што имања?{S} Продаде ли што за ове не |
| ат обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— Добр |
| ју.</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли ти...</p> <pb n="55" /> <p>Колико сам попио, брате?{ |
| по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“. |
| е заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p |
| ако ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искре |
| ају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p |
| етка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је |
| е:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем... |
| „Шта му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам |
| очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бан |
| крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толик |
| бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p> <p>— Хоћемо ли обојица?</p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Он |
| > <p>— Имам нека посла.</p> <p>— Хоћемо ли заједно кући?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши п |
| а сколише га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе један младић у опанцима.</p> |
| рампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да |
| шко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке |
| ..{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Руменија први пу |
| и!</p> <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што м |
| — Опет он! — подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађ |
| Опет она! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се |
| > <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече |
| ам посла код председника.</p> <p>— Имаш ли позив?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако посла.</ |
| и, молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем |
| .{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Ј |
| {S} Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже рам |
| ч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је |
| и, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти д |
| је?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли у кућу?</p> <pb n="110" /> <p>Чича Антоније зверајућ |
| авиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће св |
| утра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште.</p> < |
| видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина |
| </p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш ли озбиља?</p> <p>— Збиљскије није могло бити... сем да |
| имо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад |
| ерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки располаже својим имањем как |
| пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор ј |
| дан подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за |
| е трагове снега, ону сивкасту паучину с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља, |
| ешње.{S} Тамо даље настаје имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, виногради...</p> <p>Том кућом |
| /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, он |
| посвршава прве пролетње послове: отреби ливаде, растури кртичњаке, потврди ограде, направи леје |
| е умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњак.</p> <p>Погледи |
| треви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} О |
| еме, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не т |
| и потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш комотно косити два пута преко |
| ири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а њ |
| ва.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, а сад, ет |
| орез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута |
| и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шт |
| н сад...</p> <pb n="143" /> <p>Он ћути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодос |
| са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, |
| а моја нега родитељска...</p> <p>Ружици лијнуше сузе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за |
| је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуру |
| а, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо |
| Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодосије |
| <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа |
| ead> <p>Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка |
| > <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте му |
| зео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Председник прекиде:</p> <p>— Не знам ј |
| а, са изгужваним, умрљаним и нацепљеним листовима, милије су му биле, но <pb n="162" /> икакве |
| и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и |
| а прилику: седамдесет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна |
| у председник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав |
| тоје и разговарају тихо: неко забринута лица и несигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко |
| ед врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју столовачу и управи поглед у ону |
| да брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је В |
| мила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по обичају, дочека |
| кари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, к |
| , синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, уста одоше на јагодице и пока |
| кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он |
| погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помирише се са |
| ма, други човек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево их |
| иру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџ |
| S} На његову високом челу и округластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој коси, оставило |
| џак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица од |
| ц у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама и лаким пох |
| је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче конаца, |
| исто се застидеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се |
| његовој шољи, великој старинској, која личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Из |
| акав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су с |
| м и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледа |
| е био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="1 |
| а младожења, висок, танак младић, леп и личит, у новим уским чакширама, чошном фермену и шиљаст |
| ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси |
| вићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми з |
| ани господине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, слободан сам обратити вам се и замо |
| ного превртати, јер се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} |
| чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не чује се...{S} Он ј |
| а они секу буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге |
| Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>— Лези, лез |
| вали и смејали...{S} Набавиће каламљене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљ |
| сти, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати сваковрсне благородне воћ |
| се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и наместише чираке на совру.{S} Тодосије виче |
| е где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у |
| котине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сла |
| а своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то раш |
| као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако ј |
| онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> |
| ч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе букли |
| у човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да |
| ена велика ватра, пристављени свечарски лонци и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дозн |
| и гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћ |
| рава и мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју с |
| и.</p> <p>А њихове радости кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ру |
| на под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као |
| сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за |
| види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па се се |
| а пример: обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле радни |
| сти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да краду |
| керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанк |
| е и показа руком на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по |
| Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад |
| то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.< |
| ој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— |
| је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, ..“ Па се обој |
| S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па |
| , радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је |
| тији сељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, |
| а да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотк |
| а у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све жи |
| ру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, п |
| и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Виторова посинка...</p> <milestone unit="sub |
| атра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворено:</p> <p>— |
| <p>— Тодосијева посла! — смешка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео |
| , нити распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у |
| же!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пут |
| осподина председника!</p> <p>Председник лупи у меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?< |
| лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет |
| посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем крају совре вр |
| онце на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, |
| РИЈА</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> <p>1903. - 79.</p> </div> <p |
| ништа од вас него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што |
| љу да се школује у ратарници.{S} Толико љубави према школи и науци, колико се показује у овом м |
| <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са |
| и и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све |
| вети!{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се промен |
| обратимили с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство |
| дмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објасни |
| идосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже раменима:</p> <p>— |
| стигла друга каква незгода, што постиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Ал |
| је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, разговарати и почас |
| ке успомене, одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинс |
| синку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћину...</p> <p> |
| а се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} Дамљан Ружић се накашља су |
| продобујемо по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече т |
| } Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата |
| разник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{ |
| , ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али т |
| нолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле... |
| Витор се поизмаче:</p> <p>— Оканите се, људи... не треба ми ваше познанство!..</p> <p>Они се ук |
| м Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што |
| је вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се виде у ди |
| аци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и |
| Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе |
| /p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> <p>— |
| имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Ка |
| ом ходнику пред заседањем закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гомилице, |
| еч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад |
| и није разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се |
| коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се |
| послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни |
| механи поседали за оно неколико столова људи са својом чељади И пријатељима што су се ту десили |
| ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина ос |
| .{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и разговарају |
| S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га ј |
| на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, на |
| <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те и |
| а рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну раменима и оћута.</p> <p>После оваких |
| Ако сам ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p |
| осијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли Вићентије?< |
| ..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајте посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луч |
| итора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја |
| ес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је њег |
| </p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича Вићентије изломи колач |
| Тамо у соби постављена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Вито |
| је, брате? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како |
| са, клупама, у којима седе они, читави људи.{S} У другим собама до њих, намештени су кревети, |
| нда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су |
| Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми |
| радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија |
| о их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Миј |
| рај дворишта.{S} У горњем крају старији људи; прогорели од сунца, знојави са осјем и плевом по |
| спореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе ку |
| и што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p> <p>Тодосије продужује и подвикује:</p> <p>— К |
| е, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гуњеве па полако раде и ти |
| и, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или дру |
| Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете ч |
| његове унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба |
| а гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје |
| е јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђурица св |
| слуша Тодосија, не признају га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Ви |
| шта крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао |
| ачића.{S} На пример: обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и |
| азнало за многу новину што раде паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојо |
| p>— Да разговарамо озбиљно, као паметни људи, онако као што смо увек разговарали...{S} Зар тебе |
| им на свету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се са |
| ба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи праве највеће сметње напретку науке.{S} Они свако |
| м у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу |
| о девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и уме |
| е као браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а имају исте успомене |
| м месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријатељи.</p> <p> |
| најчешће поинате, они то све нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије удеси, те се с |
| збирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се поврате и |
| Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио к |
| астанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до друго |
| како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Мора |
| о да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <p |
| рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p>— Прича ’номад Тодосије — поче младић, — |
| > <p>— Оговарање није достојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити из такта паметног човек |
| ве што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку р |
| p>— Е, мој прико, нема посла без старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> |
| е, засадили вотњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва б |
| араше се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије па чисто им неверица да |
| подвикује Тодосије, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад |
| м домаћину...</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Људи се окретоше:</p> <p>— Тодосије Дмитрић!</p> <p>— О |
| ас се разговара озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко |
| е и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што |
| и постепено и у приликама са угледнијим људима с којима ће имати највише додира.{S} Кад су били |
| веле скупштинари и обзиру се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобрите неке мање суме за оп |
| Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030 |
| кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разгов |
| адо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{S} А његов отац, покојни ку |
| p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад ј |
| носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчад |
| да га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, |
| вога посла и није разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају се, заћ |
| раг:</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак |
| >— Шта му је? — питају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се наљути, — одговара Ружа.< |
| ма...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> <p>— Намршти |
| чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ј |
| онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му ј |
| што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта |
| стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по с |
| изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је |
| едно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан св |
| а бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— |
| ог угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и |
| аусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га |
| ијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира |
| куруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: д |
| својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни |
| >— Море, окани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>Видосав отрча те му из |
| осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чује |
| азду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} |
| <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> <p>1903. - 79.</p> </div> <pb n="2" |
| а ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун |
| , он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио |
| ду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се п |
| се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о посинку.</p> <p>— На прилику... шта |
| ва Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угље |
| е, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и заузела ч |
| је се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па он |
| змама на ногама.{S} За њима младожењина мајка, старија жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, |
| ва шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуних обрашчића и крупних очи |
| за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, уме |
| ...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријате |
| “</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немо |
| >Она се није одвојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уно |
| на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је |
| {S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.< |
| теши се она.</p> <p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год |
| — Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> < |
| се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, ма |
| <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица |
| само њега.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси ј |
| де код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све параг |
| окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна |
| у требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разб |
| пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихове радости кад приста |
| , кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је |
| p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали |
| тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јо |
| S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{S} А |
| вић призортио да освојимо позицију, те, мајчин сине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, почех т |
| > <p>И за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим |
| а састанку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састан |
| раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у про |
| чи, само да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбит |
| ен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно, празно...{S} С ким прозбо |
| оденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћу, са |
| но филаретама, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По д |
| и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна |
| доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао |
| очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поно |
| не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остал |
| е затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој н |
| својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, |
| је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и вр |
| јат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље за парожак па се поштапљује и корача полако |
| .{S} То беше капетан тога среза,; човек мален, стар, крошњав, али живахан и разговоран.</p> <p> |
| ови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и |
| диже главу и одазва се:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не задремамо |
| пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра |
| насмеја, па му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш |
| било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом д |
| је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бо |
| одговори Ружица.</p> <p>— А где су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица н |
| ша ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми они све јутро? — скочи старац |
| обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Т |
| лајте посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем крају сов |
| је.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, мало, мало па обреди све маторије.</p> <p>Младежи није |
| шће забавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} |
| та ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ |
| зи и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосиј |
| Негде нутка, неком наздравља, и, мало, мало па обреди све маторије.</p> <p>Младежи није до тог |
| он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не з |
| ди кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а |
| отпустила гране, он се извалио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну |
| а.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачн |
| дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у р |
| </p> <p>— Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— |
| ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељен |
| на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, |
| чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким ина |
| а, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> <p>— Немој више, м |
| и почну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на п |
| и се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, |
| /p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза. |
| га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p> |
| ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S |
| д човек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то так |
| е:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и ка |
| и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба |
| .{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чуд |
| е.</p> <p>Устадоше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, |
| и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, припи |
| реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало пијнеш.</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Јест, То |
| одиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код св |
| а види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку п |
| /p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се подиг |
| ну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешто смисли |
| ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S |
| у је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући.</p> <pb n="62" /> |
| збегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара човека. |
| јеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{ |
| прешће те моје добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо |
| Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто |
| 30_C25"> <head>XXV</head> <p>Одјутри се мало.{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: цигарице, |
| жи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Н |
| } Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још неку, па Мијат тресну руком:</p> <p |
| о склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то |
| , смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша се |
| раво свани, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и |
| Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а у |
| е.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и м |
| и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и нак |
| радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бризи за ку |
| } Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два раз |
| ресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...</p> <p>У Младена Вараги |
| е лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обаз |
| детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то за |
| ен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилац |
| а?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрд |
| смејкују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије ода |
| на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на огњишту, па поседаше на столичице око п |
| м би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p>Тодосије отрча.</p> <p>— Тако!{S} Држ |
| >— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже раменима и г |
| /p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он мало поћута па продужи:</p> <p>— Тодосије, брате...{S} |
| од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} |
| аник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми жи |
| у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тод |
| Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат |
| место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића |
| чну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу.. |
| ера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не може да усуче ев |
| м принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по |
| > <p>Погледи Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погледима Витора Микачи |
| сти, узе парче колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, |
| д, ка јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајт |
| стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам |
| „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намешт |
| ва разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за |
| !</p> <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећа |
| шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари |
| ма траље.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити кога <pb n="166" / |
| е капе и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите |
| код оноликих гостију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на н |
| А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив ј |
| > <p>Домаћин Варагић, средовечан човек, малог раста, погурен, носи чутуру од једног до другог и |
| м земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му тре |
| бичног стања.{S} Каква разлика, млатити маљем по клиповима, издробити кочање, растурати и ђубри |
| по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n= |
| ји дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве |
| дове, платила све читаније по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Светог |
| КА</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ |
| b n="148" /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше главо |
| еше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом руком,</l> <l>Па |
| ме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више |
| људима.</p> <p>— Имате да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да сврш |
| "SRP19030_C24"> <head>XXIV</head> <p>Не мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна о |
| ро дете татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти |
| а то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак |
| Видосав се запрегао са чистом куповном марамом, па кува кафу, меди и пени ракију, наслужује у |
| , у тесном чошном јелечету, са свиленом марамом на грудима, лепо и скромно очешљана у плетенице |
| n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p> |
| ве дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја м |
| огу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, Ант |
| о оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је |
| Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Ц |
| се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић. |
| села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично позн |
| мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не сл |
| рдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?< |
| — Нек ово Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру к |
| у Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шта, се |
| драви, пријатељу, — додаде му чашу чича Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива...{S} Затим узе чашу, |
| а.</p> <p>Кад ступише у двориште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог ва |
| више се пријатељи.{S} Њих петоро: стари Маслаћ, младожењин отац, крупан човек, просед, у широки |
| послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за у |
| ни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели и поноси што дај |
| и здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, |
| ти сухе гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село |
| каки си! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искрпљеним чакширама, старом копорану и војнички |
| тура са избијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних, копорана без рукава, шајтова, чепов |
| а неколико књижица, с пером, хартијом и мастионицом.{S} У трећој собици стојеће ствари у сандуц |
| ругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Д |
| и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у |
| наздравља, и, мало, мало па обреди све маторије.</p> <p>Младежи није до тога: она ђаволише.</p |
| за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, полако, кући, уђе |
| Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је т |
| тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, как |
| атином о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босо |
| p>Он ћути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакрије поглед. |
| де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, |
| хирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он |
| не може очима гледати.</p> <p>Тодосије махну руком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S |
| том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно пи |
| о овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну руком:</p> <p>— Остави.{S} Решите сами како знате |
| еба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не прич |
| , еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе |
| ћеш?</p> <p>— Понеси кесу!</p> <p>Витор махну руком:</p> <p>— Нека кеса на свом месту.</p> <p>— |
| аву и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гом |
| е корова ни травуљине по вотњаку, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету: свака шљива масн |
| ће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јоше |
| >— Пис!</p> <pb n="44" /> <p>— Кија као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</p> <p>Тај |
| S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака качњак |
| се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цр |
| Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентије.</p> <p>Прође по неколико дана па |
| ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше главом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, |
| о да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда |
| S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продуж |
| ује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче полако, варакајући се иза др |
| мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га за |
| о Тодосија! — повикаше многи.</p> <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћемо.. |
| b n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теб |
| што каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, бр |
| окојна Руменија... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n="120" /> < |
| возденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је п |
| </p> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће |
| и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, господине. '</p |
| ли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодосије махну руком:< |
| у се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може |
| Молим те, брате.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— Како, Т |
| синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као бра |
| имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— И |
| држава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми |
| ве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак |
| <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>Видосав отрча те му |
| икодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш. |
| њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви г |
| <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мен |
| размисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове н |
| /p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и ве |
| а на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, |
| да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо |
| итам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља! — |
| мукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече То |
| мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза. |
| /p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону гола |
| и.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту хвала. |
| гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>Завад |
| кренути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана |
| те се поџавељали?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе |
| у...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело |
| каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— |
| >— Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— |
| ми старешинство у свакој прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу |
| о што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да |
| ле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из М |
| дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред о |
| на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за д |
| „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје м |
| ..{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са |
| а и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И што |
| ајаше ово: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим пу |
| и непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да |
| а те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— |
| беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар так |
| <p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Што, Видосаве?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Ето |
| p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништ |
| отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да о |
| су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?< |
| саве, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћ |
| 148" /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше главом:</p |
| дужи:</p> <p>— Тодосије, брате...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ак |
| /p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па о |
| л’те послужење!</p> <p>— Носи, не питај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто место: мет |
| ори очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече |
| и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до че |
| ма и напослетку промуца:</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истин |
| н мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по |
| јда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p |
| та.</p> <p>— Нека ти смета!</p> <p>— Он ме грди.</p> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где |
| </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.</p> <p>— Хајдемо у механу.</p> <p>— Имам посла. </p |
| до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S |
| тошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће т |
| па напослетку промуца:</p> <p>— Па што ме онда запиткујеш... и што ме узнемираваш...</p> <p>Он |
| <p>— Па што ме онда запиткујеш... и што ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухвати за очи:</p> <pb |
| сле, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он |
| ади шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с његове стране...</p> |
| > <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док |
| {S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p> <p>— Како |
| о и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p |
| о и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најб |
| лека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пив |
| има, уозбиљио се, суче брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха |
| а председника!</p> <p>Председник лупи у меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p> |
| ао моју децу.</p> <p>Председник удари у меденицу:</p> <p>— Води овога човека код пријавника.</p |
| чистом куповном марамом, па кува кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца но |
| е, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима. |
| одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>П |
| жу чиновници, практиканти и пандури.{S} Међу њих се умешало неколико варошана: запиткују их што |
| еним подвезама, изгледао као бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи |
| други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко ка |
| амо свога посла и није разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају се |
| но, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромн |
| и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да |
| о покојног родитеља...{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св |
| ило?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира |
| ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити |
| ини што може.{S} Молим те нек то остане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га притиште оз |
| је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и ча |
| ји и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуствује кад расматрају дела која он заст |
| јевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељима својом вештином: како је умео склонити |
| љу, познати за пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Ч |
| ао да не даде никаква знака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином б |
| ароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни с |
| енији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} |
| вако!</p> <p>Рашчеврљи му вилице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране |
| ешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме на |
| јући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, |
| како је лепо време, како је била топла Међудневница те су кукурузи узрели као кост, како је, н |
| Варагића било комишање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за ст |
| мао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и п |
| ије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</ |
| сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он с |
| еви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док |
| и на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде признати |
| >— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S |
| еље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <p |
| <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, |
| И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — ма |
| круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и почели то исто н |
| у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе раз |
| ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На ње |
| /p> <p>— Молим, да се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако по |
| се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — с |
| и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико пријат |
| д пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у њем |
| у дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли |
| м...</p> <p>— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред р |
| ад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p> |
| >Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи с |
| мрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће... |
| <p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло св |
| ње кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видос |
| :</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек гро |
| ла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— |
| че она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и |
| штво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, мла |
| тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или |
| глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господина председника!</p> <p>Председник лупи |
| ивице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар к |
| све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било, ман |
| n="181" /> <p>— Богме како знате... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја |
| , само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да са |
| зао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме |
| идосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као војник.</p> |
| јем како ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, |
| у и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на |
| упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на саста |
| а је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила м |
| ше видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’те, газда!</p> |
| хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p> |
| е земљу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p |
| о.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево |
| љи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Мо |
| оварају, да измишљају најгадније лажи о мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:</p |
| али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гле |
| е те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S} Морам, морам!“< |
| ега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у њег |
| /> <p>— Није, него ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се |
| е и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли |
| војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но како.</p> <p>— Моли |
| ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ће |
| ене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, п |
| и.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скуп |
| роји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама и |
| на у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане |
| при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове трчкара из куће у кућу, добацује које ком |
| о Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико колико је човеку потребно за |
| десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их |
| По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p> <p>— Како, г |
| ом.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...< |
| ад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> |
| чи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас за |
| иш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p |
| и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може |
| а сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да вид |
| у да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика ва |
| шту куће Микачића.{S} Вече пријатно.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко грање просипа бледе м |
| зију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, прибави се га |
| а могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гле |
| целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуца |
| S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну р |
| к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, |
| <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p> |
| што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко |
| м на Видосава што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на ме |
| е.</p> <p>Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у |
| це с ракијом, па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиже обрве в |
| па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, туж |
| , повири на врата и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нис |
| а се проветре, па се наместише на своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго |
| о као смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би |
| ад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам ви |
| кије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div type="chap |
| шта јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> < |
| а скочише те се здравише и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоћ |
| и ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео |
| >— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар м |
| pb n="174" /> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за |
| махну руком:</p> <p>— Нека кеса на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родитеља...</p> <p> |
| реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> |
| како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више |
| оштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, ниј |
| њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим п |
| као родитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје ми старешинство у свакој прилици, пита ме з |
| евтиније него у Маринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, |
| те и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У неко доба н |
| <p>Видосава обли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуб |
| готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто |
| разлупају се дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља с |
| сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву |
| ћемо овако!</p> <p>Рашчеврљи му вилице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе с |
| аза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу |
| рос.</p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи |
| ју на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је с |
| шећера, стакленце ракије с чашицом, па метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, бабо!</p> < |
| унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скид |
| кући крај прочевља...{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а др |
| ој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг и изв |
| е да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испр |
| . — Друго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разуме |
| већ имам ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред |
| ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки |
| им клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и мога |
| хватили коло.</p> <p>У сниској и тесној механи поседали за оно неколико столова људи са својом |
| !{S} Овамо!{S} Овамо, бре!</p> <p>Сви у механи погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S} |
| кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне ме |
| је једног дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци се подгуркивали и смејали...{S} Набави |
| томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој |
| Што заради поједе и попије.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, |
| општи једну новост.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, |
| еде коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и непре |
| и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је |
| си у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега |
| Кад се причестише, Видосав их одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви |
| и оста подуже, а старији се склонише у механу и почеше се припремати за повратак.</p> <p>За чи |
| а празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видосаве!</p> <p>Он ст |
| pb n="117" /> <p>— Јефтино.{S} Хајдмо у механу!</p> <p>— Пишем по што хоћеш.{S} Хајде, чича!</p |
| ре?</p> <p>— Ево ме.</p> <p>— Хајдемо у механу.</p> <p>— Имам посла. </p> <p>— Каква посла?</p> |
| ди И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут некаквом крп |
| икоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица трља руке з |
| ким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлија |
| се одрешио језик, те слободније говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће |
| ио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложен |
| повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори!</ |
| Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му се н |
| дигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запрепаст |
| /> <p>— Чим шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах сусрећемо љу |
| Кад угледамо непознатог човека у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко ј |
| >— Да чује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри пријатељи!</p> <p>— Други пут, на празнику |
| пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заре |
| причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p |
| тора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, наздрави, пријатељу, — д |
| <p>— Није било никакве штете!</p> <p>— Ми ручали сами! ...</p> <p>— Приставили сланине и бунгу |
| ао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица |
| .</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па про |
| :</p> <p>— Оканите се, људи... не треба ми ваше познанство!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише |
| у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и наслони глав |
| >Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те нес |
| > <p>— Тако, брате.</p> <p>— Није, Бога ми, нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... |
| ако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, Тодосије...</p> <p>— Шта кажем?</p> <p |
| >— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... |
| ест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком као |
| га...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну страну:</ |
| </p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} |
| на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, вала |
| и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chapter" xml:id |
| авде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Бога ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар радили и мучил |
| /p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право вел |
| чи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео сре |
| оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p> <p>— Ниси!</p> <p>— Јесам, младости ми!</p> <p> |
| тао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што |
| вориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и |
| има једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села! |
| >— Шта говориш, Видосаве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео проп |
| ка...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не |
| ш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — |
| зузели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} Он |
| господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је су |
| бичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту поче ређати |
| та им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђима?{S} Зар они з |
| да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бо |
| усе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже |
| ади нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја |
| ислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Так |
| , вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору |
| им те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на се |
| ди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док им |
| ђем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо |
| шта не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрав |
| >— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодос |
| >— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не т |
| и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри п |
| } Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми најв |
| ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</p> <p>Поседаше под трем пред пивницом.{S} |
| код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за |
| де:</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио ко |
| те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буд |
| во сван’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хо |
| ко, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чин |
| нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле |
| смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити ве |
| </p> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ј |
| почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на |
| премим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, |
| а, чини ми почаст на сваком месту, даје ми старешинство у свакој прилици, пита ме за сваку ситн |
| молим те.</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</ |
| Хајде, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати |
| е осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантр |
| S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрет |
| вирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако?</p> <p>— |
| д њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видоса |
| о.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до ње |
| п.</p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се |
| ји пред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но как |
| е...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb n="17 |
| е и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде |
| е болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} |
| Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он |
| лиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли |
| оме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</ |
| кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог |
| <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чи |
| му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Душман |
| {S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље |
| ме, Тодосије, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p> |
| погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три г |
| досав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје ми старешинство у свако |
| его... чини ти се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погл |
| и ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада. |
| што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено ко |
| а, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па |
| p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на мом |
| /p> <p>— Ниси!</p> <p>— Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код оваца.</p |
| , него... тек... онако...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p |
| </p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здрављ |
| евет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, дај ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже пол |
| ш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усн |
| па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то ср |
| гове стране...</p> <p>— Како?{S} Причај ми, Видосаве!</p> <p>Поћута, поћута, па поче:</p> <p>— |
| м.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, па устаде, прислони тојагу, скиде к |
| не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји стара |
| там!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодоси |
| е можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о |
| — Чудно ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, ш |
| p> <p>— Тако како си почео.</p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека ти смета!</p> <p>— Он ме грди.< |
| } Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђ |
| му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у крев |
| пељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Гос |
| за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и ка |
| > <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} |
| , право да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Ш |
| <p>— Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Вели |
| којни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља.. |
| ти шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је пос |
| ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет |
| и, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах |
| {S} Тодосије продужи:</p> <p>— Таки смо ми, сељаци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но д |
| еља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с н |
| као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак |
| ика човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин |
| ну, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! |
| на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит свети!{S} Боље тебе нашли! — |
| е њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</ |
| лим те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека |
| и помислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тодосије продужује:</p |
| и побратими и она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од х |
| то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево |
| х, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помре |
| није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете љу |
| /p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти ка |
| ва се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p> <p>— Ниси!</p> |
| не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жали |
| бављати са мојим малишанима..{S} Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога. |
| да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ниш |
| умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узел |
| јем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за |
| е застидеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао |
| љује и корача полако, погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у д |
| застадоше мало, протурише још неку, па Мијат тресну руком:</p> <p>— У здрављу, побратиме!</p> |
| ег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране младости и нераздвојени |
| измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:< |
| анас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање...{S} Извол’т |
| Филип, настарији по годинама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их п |
| лише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље з |
| поћута, па поче:</p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и |
| <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио |
| ући имао своје госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> |
| ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити ког |
| /p> <p>— Јес’, онога Видосава!</p> <p>— Микачин!</p> <p>— Виторов унук.</p> <p>За час разјасниш |
| >Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Микачић!</p> <p>— Јест, тако се презивам.</p> <p>— Шта |
| џбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> <pb n="172" /> <p>Још ка |
| и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— Видосав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за |
| <p>Настаде радно доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S |
| м суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марко |
| рукчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S |
| да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозборити неколико речи а да не помене |
| там шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом |
| све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа бр |
| цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног суда.{S} У пр |
| ивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико колико и |
| у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да јед |
| ију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S |
| та ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! .. |
| /p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у старој кући кра |
| "SRP19030_C2"> <head>II</head> <p>Витор Микачић, човек од педесет и неколико година, изгледао ј |
| "SRP19030_C4"> <head>IV</head> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очинс |
| бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он |
| ов ред, који уводи умешна рука Видосава Микачића...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| ти од рада који је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и напр |
| му да се подударају са погледима Витора Микачића.{S} На пример: обојица су поштени људи, мрзе л |
| ad>V</head> <p>Кад пођеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака, угледаћеш једну лепу кућу |
| p>— Шта се... на прилику... тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим др |
| > <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко.. |
| ead> <p>Подмлади се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешавати кућу и двориште. |
| ш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао своме комшији на радост и весеље и дони |
| е слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече пријатно.{S} Месец тек прогрејао и кр |
| г школовања у ратарници, прилике у кући Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље борав |
| доцније много се што шта измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну сасвим.{S} Напуст |
| ри године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се штошта изменило.</p> <p>Сељаци |
| пали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p>1903. </p> </div> </body> </text> |
| уменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног су |
| е село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли јес |
| > <p>Једног празника беху се ужурбали у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, истресли хаљине, н |
| руштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући.</p> <pb n="62" /> <p>— Не можемо тако!{S |
| д се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од |
| :id="SRP19030_C9"> <head>IX</head> <p>У Микачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није би |
| да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p |
| дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао приметити на чича-Витору да с |
| јати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микачићем он није нигда стао пред суд нити је позвао км |
| ко се презивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча |
| ласасто класје на њиви...</p> <p>Витору Микачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде и |
| не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку и та |
| једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да и |
| и у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и |
| ади како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана к |
| ом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачили су и Тодос |
| брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> < |
| гме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми! |
| ваним, умрљаним и нацепљеним листовима, милије су му биле, но <pb n="162" /> икакве друге у нај |
| га.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши |
| Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели |
| <pb n="34" /> <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и |
| Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе нека милина, узврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду |
| , мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још ј |
| ш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој ј |
| ма који му каткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у |
| жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> </qu |
| ако ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш |
| како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак иза ко |
| а.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га |
| и: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А он |
| :</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, |
| је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што с |
| p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим |
| је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи |
| иси така, ти си добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и мам |
| агне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} |
| овала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме о |
| баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им ха |
| т...</p> <p>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима ст |
| има до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разговарамо озбиљно, ка |
| адиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> <p>— Није.{S} То |
| му, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он све |
| и је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и |
| а ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p> <p>—- Посилили од богаства!</p> < |
| — Кажем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, |
| сла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — показуј |
| >— Палим, не бој се; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде |
| сиљком...</p> <p>У другу собу наместише миндерлук, поређаше сељачке сандуке, у којима су биле < |
| све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу него |
| ml:id="SRP19030_C10"> <head>X</head> <p>Минуше трапави дани...{S} Пуче снег и лед, сијну пролећ |
| ки њихов пријатељ из суседства, некакав миран и скроман сиромашак у половном оделу; па младожењ |
| земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад |
| ељаде што уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући |
| а хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p> |
| <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним ус |
| и брковима, расхладили се водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар |
| ко врљика и посматрају.</p> <p>— Здраво мирно, Тодосије!</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p>— Шта |
| и се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> <p>— Здраво, како ти?</p> <p>— Шта |
| ећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Ни |
| ас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јо |
| јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, В |
| з груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо |
| застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} |
| цу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{S} Размисли се — па јој |
| а располаже са својом децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихнога дол |
| љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— Јес’, толико. </p> <p>Па оде у подрум, |
| д сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и д |
| {S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видос |
| S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У то |
| може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји год |
| ратарници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе мислима у ту школу, како му |
| зе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу |
| се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најво |
| те да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.< |
| оумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> |
| давно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде прилика, к |
| ако ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не п |
| т узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет |
| навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} |
| д опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.</p> <milestone unit=" |
| у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава |
| а путу разговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта непов |
| а је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с глав |
| хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се чича |
| викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може о |
| .{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— Јес’, толико. </p> <p>Па оде у п |
| е.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа д |
| да није домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јес |
| манле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</ |
| ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S} Морам, морам!“</p> < |
| , да посвршавамо неки хитнија посла.{S} Мислим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> < |
| — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њ |
| е размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибиј |
| жанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школ |
| му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се до |
| јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу |
| ај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора бољ |
| же раменима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и д |
| XVI</head> <p>Тодосије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике користи од рада који је преп |
| >— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претвара |
| боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку реч м |
| ије и чука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p> |
| ако заборавио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу него у |
| ... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав пр |
| се осмехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па |
| ...</p> <p>— Гледај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метне |
| досав ћути, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то ка |
| p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p>— За оног тв |
| сам.</p> <p>— Како заборавио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место |
| осте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости |
| саве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговарају.< |
| убе они. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори поглед преда се.</p |
| инама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, п |
| се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додаје Мићо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја вас рачунам у |
| ваном госту место за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не поз |
| че један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — повикаше многи.</p> <p |
| и се, разговарати и почастити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не зна |
| одвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.< |
| уче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бо |
| стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек |
| ка га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> <p>— То |
| шире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали |
| искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће |
| о дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и д |
| } За другим столом погурио се секретар, млад човек, завукао руку у густу косу, одупро се на лак |
| аведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више го |
| На пијаци, пред црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху |
| направише се читава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији с |
| зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као да крије за |
| ло, мало па обреди све маторије.</p> <p>Младежи није до тога: она ђаволише.</p> <p>— Пази оног |
| ало прође па почеше гласови...</p> <p>У Младена Варагића било комишање једне вечери уз Међуднев |
| ану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и |
| заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип |
| зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. </p> <p>Настаде радно доба...</p> <p>Ви |
| да поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га прекиде:</p> <p>— |
| ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни помисли |
| “</p> <p>— Прича ’номад Тодосије — поче младић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се |
| аћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бир |
| овном оделу; па младожења, висок, танак младић, леп и личит, у новим уским чакширама, чошном фе |
| Хоћемо ли што да пишемо? — приђе један младић у опанцима.</p> <p>— Тапију, облигацију, жалбу, |
| адесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ра |
| н.</p> <pb n="173" /> <p>— То је красан младић!</p> <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарован сам од с |
| таде вршидба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђ |
| шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} Шта се смеје |
| еч да ће Сојка примити обележје од овог младића.</p> <p>Он слеже раменима, чепка и погледа по њ |
| арног дана у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од <pb n="159" /> плавкастог шајк |
| > <p>Наста нема тишина, само се два три младића прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, |
| >— Знамо, господине!</p> <p>— Има таких младића!</p> <p>— Треба бирати оне младиће чији родитељ |
| аких младића!</p> <p>— Треба бирати оне младиће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по |
| с пијаца да разговара с овим непознатим младићем.</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> |
| гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</ |
| /p> <p>— Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили основну школу, да су доброг вла |
| е се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђоше те се руковаше, па прихватише коње и од |
| шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џе |
| ла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан оде Тодосијев |
| аго њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затеч |
| коли и науци, колико се показује у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је |
| досав објаснио: да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годи |
| а живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb n="137" /> своји |
| ан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с |
| мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње и |
| </p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку реч младога ратарца, који, пошто оприча све што смета пољоп |
| па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али |
| ају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео, кришом баци поглед на девојку, п |
| скроман сиромашак у половном оделу; па младожења, висок, танак младић, леп и личит, у новим ус |
| оведене, са венцима и у свадбеном руху, младожење у новом оделу и са цветовима на капама, измеш |
| пријатељи.{S} Њих петоро: стари Маслаћ, младожењин отац, крупан човек, просед, у широким чакшир |
| шубари са чизмама на ногама.{S} За њима младожењина мајка, старија жена, у памуклији и жућкасто |
| ачу, са једном младом одбрађеном женом, младожењином рођаком.</p> <p>Сви на добрим коњима, са п |
| есет и неколико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и округлас |
| муклији и жућкастом убрадачу, са једном младом одбрађеном женом, младожењином рођаком.</p> <p>С |
| Бога ми!</p> <p>— Ниси!</p> <p>— Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код |
| шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега то јед |
| Филип и Мијат побратимили су се из ране младости и нераздвојени другови.{S} Видосав се с обојиц |
| де ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Пр |
| Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећ |
| </p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— Ама |
| , да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, с |
| долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак |
| д да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни м |
| Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинство над једни |
| рна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији зап |
| рикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</ |
| Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим |
| рејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве.{S} Постављена дугачка трпеза с краја на крај д |
| ...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагове снега, ону сивкасту |
| или га Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, |
| ећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S |
| Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млатајући рукама, декламовати:</p> <quote> <l>„Који оно |
| бо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала ти, синовче, н |
| ди, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посма |
| уо пола розге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мрт |
| човек обичног стања.{S} Каква разлика, млатити маљем по клиповима, издробити кочање, растурати |
| Шта то радиш?</p> <p>— Радим. </p> <p>— Млатиш пасуљ?</p> <p>— Ја. </p> <p>— Седи, море, да сед |
| и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш |
| и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!. |
| га? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то ниј |
| вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд |
| ве, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је н |
| омажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</ |
| лико је нахватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави које си |
| ћо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — повикаше многи.</p> <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је за мене. |
| на из комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и |
| ражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења да он није лу |
| је дружеван човек и пространије руке од многих домаћина.{S} Сваког лета добави он терзију па га |
| а кад је Видосав примио Микачића имање, много се штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су се сме |
| — Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, |
| добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем обија лишће и цвет, |
| е земље у пољу.</p> <p>Ружица постарила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула |
| ахатлук.</p> <p>Служећи по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису знали његови у |
| сли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:< |
| шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету част к |
| d>VIII</head> <p>За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки |
| обично на Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Ми |
| Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не познаје се да је усплахирен.{S} |
| head>XXIX</head> <p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав |
| ту, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То |
| ну раменима...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> <p> |
| на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показао |
| неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долаз |
| овори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p> <pb n="143" /> <p>Он ћути, лиже |
| „американ“, него „осмак", јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк |
| наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p>— Прича ’номад Тодо |
| Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те, брате.</ |
| е може на овој јевтиној справи окрунити много више, оставити сваку кочањку и не просути ни једн |
| оме казати, ни пред ким признати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у |
| ања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је |
| а.</p> <p>— Знам, бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но |
| ајпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати стал |
| е добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш |
| ле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде паметни људи. „То је пркос, смеја |
| кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p> <p>Он устр |
| иђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разговараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко ти то каже? |
| ене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима |
| S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па п |
| ј-де, море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb n="90" /> <p>Тодосије развуче усне.</p |
| тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па продужи:< |
| ога?</p> <p>— Шта ће онде, што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се оне, |
| празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде |
| оме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је ово |
| тврте године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из ц |
| и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он |
| рво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више р |
| } Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао мо |
| јури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тод |
| ебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у стра |
| једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум |
| р, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> |
| Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} Имањ |
| лу,. „ то јест... што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и |
| ој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, |
| о но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Из |
| ићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пили смо доста, — |
| а Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља... — Па потрча да пољуби у руку свога баб |
| баци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и овес |
| ављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља |
| та разбираш?{S} Разбираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састан |
| ну, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> |
| p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толик |
| код окружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што |
| Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао приметити на чича-Витору да се покајао што је ура |
| изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за свога пос |
| корак измакне унапред.{S} Оно што није могао постићи Видосав на своме имању, желео је да пости |
| шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово |
| а му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити лето за крај.</p> <p> |
| у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопран |
| био негде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш онако |
| > <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме суко |
| е продужује и подвикује:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он н |
| кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу д |
| Па поћута и раздра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ј |
| р и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено слуша п |
| зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича нос |
| терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да затупи ни његова дугогодишња служба где је има |
| етања са својим знањем.{S} Али оне нису могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали се |
| га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али нико није мога |
| -Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли с |
| е чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе применити своје знање на имању |
| растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на б |
| рицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио н |
| томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше му се |
| елиш ли озбиља?</p> <p>— Збиљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Н |
| III</head> <p>Ђурици се ни по чему није могло познати да он разбира о односима између чича-Вито |
| Кад сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет |
| десет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа |
| Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А |
| посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, |
| ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка |
| еденије?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у години? — |
| ст волова, па да их побије терајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} Па ш |
| остане међу нама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде |
| ати реп глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да |
| на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах |
| ога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p |
| научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ј |
| не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и |
| ра уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А ов |
| Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а имају ис |
| е дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — |
| стити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака. |
| налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове рудничких планина...</p> <p>Напослетк |
| кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем и ста |
| авом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зн |
| о.</p> <p>Видосав маше главом:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли |
| марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школ |
| га питају: колико би остало прељетака, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену преки |
| вије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набавити човек обичног стања.{S} Каква разлика, |
| узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или с |
| лаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати планове какви м |
| наш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве гл |
| шевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p> <pb n="33" / |
| зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>Н |
| нда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Виторова посинка...</p> <milest |
| што смо увек разговарали...{S} Зар тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да толико з |
| — Не знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде врет |
| мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И |
| уморно, празно...{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и |
| ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и п |
| стисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> |
| му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу...{S} Не мог |
| и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, полако, |
| ајпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо |
| дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p |
| ослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај чо |
| о је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић н |
| се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p |
| е се просипа, како је воћка напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На к |
| ваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и заб |
| ени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодосије махну руком:</p> <p |
| такав принос <pb n="66" /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте |
| и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! |
| иру, мотику, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред заста |
| и утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана |
| н воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради |
| ...{S} Набавиће каламљене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је би |
| тор предузео старешинство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И |
| Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гро |
| е достојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити из такта паметног човека и натерати га да с |
| мало длачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели |
| њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и |
| ли се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, заво |
| ади данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров и темељ те ста |
| ве несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки |
| ти, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и нос |
| очање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрунити много више, остав |
| то има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико му је о |
| ко се показује у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за шк |
| бро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није нег |
| дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени |
| било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте |
| ера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у својих педесет и неколико година да он |
| о што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у својој кући, као |
| кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми његов |
| во?</p> <p>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања. |
| чем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову буду |
| и.{S} Предвиђала је и замишљала све што може најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега то дође |
| ици, пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и п |
| кох: поранићу да му кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међу нама.</p> <p>Витор |
| .{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављен |
| је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме |
| с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом Вито |
| p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему назире пуну ср |
| шавамо неки хитнија посла.{S} Мислим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли |
| икачића кући.</p> <pb n="62" /> <p>— Не можемо тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изо |
| море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј |
| .{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имат |
| ти то каже?</p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, како хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти |
| гом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли |
| љунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац |
| е очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} |
| Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „В |
| причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поода |
| бриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш комотно косити два пута преко лета и опет да на њ |
| овек!...</p> <p>— Нема онаког домаћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и |
| Нек се чује.</p> <p>— Брука и срамота, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ништа одговорити... |
| други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без старих људи, — поче један и о |
| Јошевину?</p> <p>— Моје најбоље имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем з |
| рате? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како то?</p |
| — Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео пропастити моје имање и трампио Јошев |
| смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак Видосав. -</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p> |
| ком састанку тражили његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неист |
| 161" /> намере, него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> |
| в притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле |
| ај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче ус |
| разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет завали у кревет, узмрда сухим |
| паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукуни |
| И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те мој |
| но!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те |
| и очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке к |
| А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протеп |
| воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир |
| p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} Онај мој није при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p |
| : нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је |
| ма, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толи |
| е је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг, не питам ни |
| а па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели |
| свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци р |
| одговорити.....{S}Да, брука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} |
| p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> |
| .</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да краду твоју детелину |
| одине Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Моја Полексија...</p> <p>— А, не! — прекиде председник. |
| м гласом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти |
| појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: |
| сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...</p> <p>Ружици лијнуше сузе низ |
| p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> <p>— |
| </p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попре |
| >Они засјајаше очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви остајете моји... — рече чича дрктавим |
| ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки располаже |
| дине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија... — замуцну чича па се маши у џе |
| м и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки располаже својим имање |
| } Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усин |
| ="39" /> <p>— Јесте, ћери, прва радости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они |
| ра татина девојка... ћери, прва радости моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред очима, како |
| грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p> <p>Код трле |
| оде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> |
| евину?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје најбоље имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да т |
| > <p>— Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џангризалица!</p> <p>— Ти си |
| је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им шт |
| мукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још о |
| његово троје дечице, и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене из |
| и је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p |
| — Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја |
| асена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— |
| p>Видосав се само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> |
| p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те моје добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му |
| на: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову |
| азао суду: мој посинак почео пропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем |
| иси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дук |
| , да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину ба |
| ..{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не д |
| вину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш моје |
| иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И поче га упознавати али |
| ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог ј |
| нашао си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антоније само броји полако:< |
| {S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p> <p>Код трле не беше ни |
| <p>— Ви сте моја дечица... ви остајете моји... — рече чича дрктавим гласом и помилова их по об |
| а им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо...{ |
| !{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , .</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта, пола |
| у, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојич |
| и а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми они све јутро? — скочи |
| , хајд, дете...{S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> <pb n |
| <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Јеси л |
| е ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и м |
| ави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем паст |
| куда си наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кл |
| S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у с |
| ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под стар |
| , а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{ |
| е пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеј |
| а ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукур |
| ес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мој |
| </p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p> <p |
| синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје на |
| ад вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се |
| они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари у меденицу:</p> <p>— |
| .{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изг |
| д?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, |
| } Нису вредили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да |
| ...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу.< |
| и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова |
| мо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодос |
| !</p> <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је |
| Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и повра |
| вети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће. |
| еда јасно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му кло |
| у промуца:</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под |
| овуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до чега с |
| аиште чашу ракије.</p> <p>— Немој више, молим те.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од мало |
| и тури пред Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мил |
| <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмаха руком.</p> <p |
| с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор |
| а и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно!</p> <p>Тодосије му шану на ухо:</p |
| > <pb n="97" /> <p>— Полако, бабо...{S} Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво...{S} Ја с |
| нићу да му кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{ |
| сам попио?{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се подигне те седне и |
| Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодо |
| и знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p |
| ве и погледа га:</p> <pb n="82" /> <p>— Молим те, Тодосије, гледај своја посла.</p> <p>— Бог с |
| у попијемо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да ч |
| ши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то никоме причати.{S} Да чује баб |
| осла!{S} Да по једну попијемо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш од |
| ба.</p> <p>— Треба ти но како.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи руку..</p> <p>— Узм |
| ши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени |
| ?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запи |
| <p>— Нека кеса на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родитеља...</p> <p>— Гледај посла, |
| ти много штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те, брате.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти |
| есе пореску књижицу кметовима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p> |
| >Затим се окрете изасланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо, учинићете велику задужбину ако га изб |
| ало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душ |
| доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине капетане, то сам имао да кажем: да пре |
| и запишта један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господина председника! |
| <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ј |
| и ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте |
| и, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори |
| ме, Тодосије, молим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</ |
| е да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам ч |
| ила да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има |
| еђе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и овај рад ш |
| у те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од кућ |
| лим те, брате.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— Како, Тодо |
| дланове! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну пр |
| а Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и уна |
| у му они причали о свом побратимству, о момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале.{ |
| ко:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И |
| лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор с |
| } Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мр |
| о година дозволити да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’! |
| а уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> <p>И |
| /p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори |
| хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и |
| као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као |
| дитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за |
| ће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дођ |
| досав дужан држати славу моју и служити моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на ду |
| ...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала ти, Вићентије!< |
| а... на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! — |
| о дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а |
| омушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим коп |
| је залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n="88" /> другоме по неку шалу |
| јака!...“</l> </quote> <pb n="42" /> <p>Момци подврискују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на т |
| и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској |
| познаје човек...</p> <p>Један од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, |
| м!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.</p> <p>— Пис!</p> <pb |
| горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују прилоге, они н |
| е пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову с |
| опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику рупу |
| ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија!</ |
| да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече |
| рица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора |
| бро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и |
| и кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у |
| управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдесетим годинама, висок, сувињав, |
| знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детели |
| , ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и по |
| крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} |
| ом, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува з |
| ти на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћ |
| Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под цреп |
| мању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани |
| љугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се с |
| тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој снази и видео |
| је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је о |
| е то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начин рада није смећао с ума.</p> <p>По |
| зи, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и подмигује <pb |
| е и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојица и |
| p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јунаци, који |
| ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> < |
| слили...{S} Морам ићи напред!{S} Морам, морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стресе се и растрља очи.. |
| мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S} Морам, морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стресе се и растрљ |
| јати, што су овако о мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S} Морам, морам!“</p> <p>Скочи Видоса |
| И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казуј |
| S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу |
| је није за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он |
| под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има < |
| .</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S |
| "54" /> <p>— Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тод |
| .</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p> |
| да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да |
| орити, па ће престати.{S} Гледај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као |
| Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди с |
| водиш из Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, срамота! ..</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не |
| > <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb n="9 |
| <p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>— Виторе, море!</p> <p>Он се одазва:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— |
| а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="164" / |
| те, чича-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пили см |
| тиш пасуљ?</p> <p>— Ја. </p> <p>— Седи, море, да седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео с |
| ељак продужи пут.</p> <p>— Пристаде ли, море? — виче Ђурица.</p> <pb n="70" /> <p>— Пристадох а |
| ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за раме.</ |
| и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.</p> <p>— Хајдемо у механу.</p> < |
| ом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се видети.</p> <p>— |
| ва:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Немој, море, правити спрдњу од себе!{S} Он заустави волове, ху |
| о, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n |
| не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, нисмо оч |
| и својим послом.</p> <p>— Оставите то, море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — дод |
| и радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист |
| о гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш!</p> < |
| се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш. |
| аде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвн |
| је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајте посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мал |
| и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај |
| Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин |
| је, вала, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели То |
| .</p> <p>Видосав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комендије! — Притрча да ухва |
| <p>Онај ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и н |
| За њим полако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, Тодосије...</p> <p>— Шта ка |
| еком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?</p> <pb n="144" /> |
| ког феса.</p> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p |
| оња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и |
| какав крупан глас из помрчине:</p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посин |
| ају се, па ће предузети други:</p> <p>— Море, велики измет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што в |
| п.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред при |
| .</p> <p>Тодосије махну руком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта |
| > <pb n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S |
| Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су |
| че да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и |
| е да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са питомцим |
| хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прича чича и не може да се нахвали с |
| <p>Он се трже,, исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> <p>— Здраво |
| као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и стане: б |
| Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се т |
| свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће пр |
| одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разре |
| срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна д |
| неће бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује ка |
| еше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија аш |
| редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено шт |
| заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима |
| кладу, припијају и разговарају: како су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћка напуп |
| угог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! — |
| лужите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече је |
| полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Онај се трже |
| ишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукненим јел |
| и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и мушко < |
| а распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се чуј |
| , колубарка, даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не |
| ако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку промуца:</p> <p>— Немој ме, То |
| е и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са својим пријатељима |
| ра, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} |
| бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица ско |
| а прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес и |
| е то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и заговара ашчију.</p |
| — саветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> |
| ви па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива |
| е’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији |
| азивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађениче!..</p |
| p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут |
| ме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима:</p> <p>— Школе се... науке су... — рече |
| волико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну раменима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, бабо.< |
| ар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну раменима и оћута.</p> <p>После оваких разговора В |
| и и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> <p> |
| ота, море!{S} Еј, срамота! ..</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— З |
| p> <p>— Да те познам.</p> <p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознајеш?</p |
| пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p> <p>— Остави то сад!</p> <p>— Није то |
| све редом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде мест |
| {S} На пример: обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле |
| , што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p |
| олако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разговараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко |
| њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Н |
| — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлиј |
| ео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитр |
| <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, бола |
| .</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару пословиц |
| а је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља |
| иће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој сп |
| ла скорупа, како се сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, да нема |
| ад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако |
| е, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, |
| Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну зем |
| онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, |
| мање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:</p |
| и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p> <p>Видоса |
| се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онд |
| а, а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и поче |
| е и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Ост |
| {S} Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и |
| е на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио |
| е нарочито тражио да се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да |
| је ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљу |
| богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, него, тек ’нако...</p> <p>— Није |
| т љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна ка |
| ди и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или да о |
| р то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видос |
| њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цеду |
| о село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи се у |
| p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио |
| Вићентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се дад |
| да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се |
| > <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као |
| </p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да м |
| ="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни ду |
| гледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, |
| за се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, ск |
| , и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, |
| њем продусрео Видосава.{S} Требао је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85" /> зна |
| IV</head> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је |
| ићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али |
| прилику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним кораци |
| /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда |
| као је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не |
| наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што ј |
| та напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године одкако њ |
| гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из кућ |
| екао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p |
| свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да вид |
| тву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— |
| е тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче |
| Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења |
| дана доцније позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза |
| во! — показа руком на служавник, као да му нешто смета.</p> <p>Она успреми све, само остави ста |
| {S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је то у |
| не тражим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека рад |
| ажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ј |
| е радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно кр |
| га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега |
| свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло |
| ити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријат |
| ошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане |
| онамо!</p> <p>— Немој!</p> <p>— Хоћу да му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb n=" |
| једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механској |
| ашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Вит |
| идео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је сл |
| упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и вр |
| ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p |
| /p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је... |
| ра те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, |
| аде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и о |
| .. да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, |
| } Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си |
| На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добр |
| уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као р |
| најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу. |
| Узе дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не м |
| се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —про |
| н да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с његове стране. |
| в скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, к |
| неочешљан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко |
| е.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица му полак |
| у кревет, узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу р |
| не...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан |
| своје...</p> <p>Кад год се састану, она му прича како <pb n="167" /> су код куће, шта су поради |
| престано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> < |
| апустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, |
| узмаха руком.</p> <pb n="130" /> <p>Она му угледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па |
| мање које више цени од осталог, поклања му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и |
| пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да паз |
| лажи о мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно оз |
| ата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати задао муку на срце, те чов |
| и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати на с |
| госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише св |
| S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде че |
| идосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела |
| да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до |
| ким признати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} |
| >— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци. |
| оје ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек |
| право имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није |
| а је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио |
| приведе пред механу, трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> |
| она.</p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило ка |
| и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао к |
| каста сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицама и широки поја |
| уњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само поглед |
| . даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb n="177" /> <p>— Што си тумарао, тумара |
| и одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобра |
| слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти г |
| си чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’номад баб |
| ујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав узмрда брковима, пружи јој це |
| а сандук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а |
| , као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу |
| дине удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S} |
| а и широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нов |
| к, па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми |
| ба напред.</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> |
| етну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, б |
| неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да |
| ик он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заус |
| знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла ј |
| шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У поч |
| о му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваж |
| како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком: |
| упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад му прате сваки корак, хватају му сваку реч, претресају |
| p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се |
| башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири |
| Опет поћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као |
| Видосав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> |
| , као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно, празно...{S} С ким прозбори, не може |
| врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му |
| хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише |
| ем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли |
| ...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани |
| оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, д |
| {S} Деде, наздрави, пријатељу, — додаде му чашу чича Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива...{S} За |
| p>— Учим ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратарац ру |
| лачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињско |
| кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа вели |
| кав пропали трговац или занаџија, приђе му:</p> <p>— Којим добром ти, стари?</p> <p>Витор убрис |
| гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастил |
| >Она уђе полако, погнуте главе, и приђе му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива била, Ружице! — р |
| <p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби и |
| чи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио под њу, ма |
| детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да |
| >На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави каји |
| а.</p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на < |
| аћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одр |
| ина...</p> <pb n="80" /> <p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће |
| онога...{S} Видосава.</p> <p>— Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— |
| е за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, |
| н замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по сл |
| се полако измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи |
| е мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озбиљно.</p> <p>— Хајдемо |
| .. молим, све исправно!</p> <p>Тодосије му шану на ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб н |
| ажан ево овако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало |
| м и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведен |
| , вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по сто <pb n="49 |
| ..{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још |
| ?</p> <p>— Притврђујем ограду.{S} Време му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p |
| до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђуриц |
| мања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n |
| и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем. |
| Тодосије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} |
| им отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, великој старинској, која личи на |
| подигне те седне и молећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица |
| дио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни |
| он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n="69" /> треба и они |
| пред причест...</p> <p>Видосав отрча те му изведе коња, седланика, огледа колан и ухвати за зен |
| кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те |
| >Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака |
| обичним сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета десила.</p> <p>И посао са живо |
| и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза д |
| лим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вел |
| сеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су посе |
| /p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> |
| нај старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p |
| дне, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му фалити што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их |
| али како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади |
| за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам |
| једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе |
| с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све |
| , посматрати како Видосав ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се утрчавати у његове послове, н |
| мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и памет |
| сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једн |
| ну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“ |
| правио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаш |
| ковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видоса |
| господине,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин |
| искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Што питаш |
| би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио ш |
| о речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у до |
| ћи испред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати |
| чаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у |
| е најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати с |
| јица скочише те се здравише и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво |
| Остало и теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смеју |
| вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за с |
| ија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе |
| рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </div> <di |
| о овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упознао |
| н застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодоси |
| а.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} |
| му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио |
| ећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђе |
| да наследи бар толико очевине колико би му било најпотребније <pb n="14" /> да има на чему разв |
| ога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У том зајеча |
| косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним ободом, |
| /p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> |
| ињати куд хоће и скрајати планове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је оп |
| Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</ |
| </p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и показ |
| иш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја |
| аћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, |
| </p> <p>— Није истина.</p> <p>— Јеси ли му упропастио што имања?{S} Продаде ли што за ове некол |
| а му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам ун |
| в, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико о |
| рио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да |
| у и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прв |
| ута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући... |
| еда сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним рата |
| па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара |
| <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p |
| ћ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брук |
| ја као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише девојке:</p> <q |
| ко!{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Рашчеврљи му вилице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза д |
| , па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, |
| јатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: о |
| поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да |
| испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их |
| ад он, на доколици, гради котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те |
| воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну |
| еће се утрчавати у његове послове, нити му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће |
| одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, |
| свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој |
| Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, |
| оје ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— |
| ништа ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} |
| на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p> |
| роша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> |
| — И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока |
| м ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за |
| штај и настале друге потребе.{S} Поштуј му његову старост и прихваћај паметне савете, а ради он |
| к.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено слуша предавања и ради на шко |
| е шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и с |
| иди и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунова |
| и да потражи Тодосија.{S} Чудновато, он му увек падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неп |
| ор убраја у најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а чове |
| >— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба |
| је стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ |
| >— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С |
| дићем.</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он |
| најеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику |
| нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Микачић!</p> <p>— Јест, тако се прези |
| ићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу пови |
| у чежњу за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Његове радости!{S} Нико с |
| е је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се |
| ао свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га |
| адио из зле <pb n="161" /> намере, него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — прав |
| је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и |
| нство, да он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} |
| ћи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, |
| је, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но |
| о занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му се |
| дох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, не |
| посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадо |
| па се пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика |
| p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напус |
| ка... ћери, прва радости моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те |
| ва, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље стал |
| а, хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана |
| е сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разго |
| о гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тражи посинка преко бела света!</p |
| иди да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати |
| а је било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосиј |
| о, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Т |
| о живети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века |
| S} И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у |
| е што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се |
| ју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша се у ра |
| и и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто к |
| о му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако гру |
| вора Витору је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где двојиц |
| p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за ко |
| амисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и |
| ру, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У |
| елу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се с |
| да, па да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича-Витору је о |
| као.{S} Свака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко присло |
| p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Вид |
| су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије |
| је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај |
| .</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још бо |
| } Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом с |
| а, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог |
| и, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, |
| и тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> |
| тао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би |
| жи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа |
| а и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људ |
| зме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да сед |
| причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћут |
| е горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здогова |
| мила до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да располаже са својом децом...{S} Хо |
| Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тут |
| говори криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истис |
| му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се опет поврати у исти п |
| p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p> |
| би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И |
| е свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања? |
| промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, |
| S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича |
| етом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не зн |
| корача полако, погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у дворишт |
| кове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по |
| лова, па да их побије терајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га |
| већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И |
| рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А |
| нко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек |
| а!{S} Сад му прате сваки корак, хватају му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p |
| размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају |
| тор не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће |
| и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати неколико књижица, кад се првог празника с |
| дост у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова рад |
| чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда је |
| а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у нед |
| где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имањ |
| осла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга |
| ружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимству, о момачком животу и |
| љаним и нацепљеним листовима, милије су му биле, но <pb n="162" /> икакве друге у најлепшем пов |
| ојој се родио, са сродницима за које су му везане толике успомене, одлазак у непознато село и љ |
| ти нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима с |
| р он доноси много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте г |
| е давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су б |
| Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћу |
| и дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га у |
| .{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њим |
| зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци р |
| ш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p> |
| ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те трав |
| суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у |
| {S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{ |
| теш тај приглавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш це |
| да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.< |
| му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се |
| ица!</p> <p>— Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који се подсмевају како изгибосм |
| ... и све...{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га |
| на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, |
| , па му преотео старешство и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђур |
| .</p> <p>— Седи, посинче!</p> <p>— Нема мулевине, но пљуни у дланове! — дирају Вилотија.</p> <p |
| велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ништа...</p> |
| а као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као п |
| би прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског соја: круп |
| м више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако ч |
| на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где |
| и И разно посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спав |
| пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели смок. |
| е помоли Видосав... страшан и необичан: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна ногавица исп |
| укари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко с |
| а изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се в |
| игана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бог |
| кне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и као п |
| он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку промуца:</p> <p>— Немој |
| цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевине, приновили и |
| то ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су г |
| >— Што, Руменија?</p> <p>— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту |
| ава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани о |
| p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он |
| .{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди |
| .</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа руком |
| ога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога...{S} Видосава.</p> <p>— Познаје му се на оку! |
| у чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега |
| јеће ствари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви |
| , а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, који је на |
| е му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом |
| овако расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ни |
| оказати нешто савршеније и практичније, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог не |
| ули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао детелину и већ две г |
| ан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Тол |
| напустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искецаном пантљиком и изгужвани |
| е пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренесе на ме |
| 60" /> <p>Он ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ра |
| ом о земљу:</p> <p>— Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио |
| :</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јо |
| јио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би |
| је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ |
| !{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и |
| ао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од <pb n="159" |
| скецаном пантљиком и изгужваним ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с к |
| леке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, они му секу лесковину и де |
| /> Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учини |
| та хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока и три литре, по трид |
| ном и лепим растанком.</p> <p>Поодавно, на десетак година пред долазак Видосављев, кад су обоји |
| десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаше иза |
| p>— Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је |
| иже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника |
| мо добри пријатељи!</p> <p>— Други пут, на празнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и друг |
| веде га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, шта у |
| његову високом челу и округластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој коси, оставило је вре |
| /p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече |
| <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, него...{S} Ружице, |
| се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћ |
| , бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Он се о |
| рус, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из |
| сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што и |
| з стаклета, закачише на источну страну; на други зид огледало и преко њега пребацише убрус, шир |
| новато, он му увек падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја ка |
| ароши: затурио торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, по |
| ...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Не |
| ба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној постељи, која је прострта преко целе собе.{S} |
| је бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће То |
| Прва радост у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је њег |
| аза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од |
| ог сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмеј |
| дарају са погледима Витора Микачића.{S} На пример: обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадав |
| ма нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бо |
| и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и почели то ист |
| што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано |
| а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и к |
| ао и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у најкраћем време |
| , превија хартију, загледа у законе.{S} На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је п |
| мо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупан пандур у плавим војничким панта |
| </p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и необичан: мутне |
| јбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшени |
| , изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, на пуним сме |
| зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се с |
| : чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубу |
| е псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, да не остане беспослено |
| пио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одм |
| рст на Видосава и потаркивати свађу.{S} На пример чича Вићентије...</p> <p>Њега Витор убраја у |
| едне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукненим јелецима, сед |
| љу, Виторе!{S} Хвала на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав из |
| ад се наљути, — одговара Ружа.</p> <p>— На кога?</p> <p>— Шта ће онде, што није код мобилаца?</ |
| , па се ослободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— |
| же ма шта неповољно о посинку.</p> <p>— На прилику... шта ће он тражити бољег саветника од тебе |
| ће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прилику, синко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су г |
| се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одгов |
| комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за |
| детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради <pb n="93" /> Тодосије к |
| но кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У другој соби два широка |
| } Прозори дупли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље па |
| казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају во |
| искују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, са |
| S} Што заради поједе и попије.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га истерају из једне механ |
| добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура?“</l> |
| ју ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лиш |
| љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div ty |
| потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S |
| !{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, сео |
| упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’д |
| ам све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег |
| о шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће, к |
| но косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Ви |
| ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док |
| де се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ј |
| себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као све |
| е.{S} Постављена дугачка трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем крају старији људи; прого |
| >Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему ш |
| газда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на прагу?</p> <pb n="108" /> <p>— Тек... заборавио сам. |
| али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико зе |
| огледом с предмета на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара. |
| рупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Н |
| је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку, крупна, г |
| и:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу |
| из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> њиви с |
| оџака, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала на огњишту.{S} Она села на столичицу, задела преслицу з |
| снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столичицу, задела преслицу |
| образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се јављати просиоци, све богати |
| иховој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава |
| су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим |
| ва су пуцкарала на огњишту.{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим |
| ва, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, |
| да као да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред |
| ако се обрадовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек б |
| ли за јело, призваше неколико пријатеља на заједничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разго |
| ом фермену и шиљастој шубари са чизмама на ногама.{S} За њима младожењина мајка, старија жена, |
| било најпотребније <pb n="14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућн |
| младожење у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухвати |
| борила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти к |
| дан брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попи |
| S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p> |
| е, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p |
| еса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чутуру, наздравља и радници се поткре |
| јзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то тол |
| о у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио |
| хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на служавнику чашу хладне воде, шећера, стакленце ракиј |
| у је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићенти |
| ешавао да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не |
| говог седланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта |
| услоњени кругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чист |
| више совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превали дан поста |
| на тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упита председник. |
| опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зр |
| p>Витор махну руком:</p> <p>— Нека кеса на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родитеља... |
| или у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, |
| ћи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p |
| о човек који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разб |
| шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штап |
| отњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погледима Вито |
| мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, припијају и разговарају: како су мразеви уори |
| томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли |
| аће ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти |
| <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај таба |
| p>— Ружо, дај ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, у |
| вана.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и ш |
| а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разг |
| :</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p> <p> |
| .{S} Оно што није могао постићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову прип |
| {S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb n="137" /> својим лејама, пресади Тодосије наоко |
| стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видосаве!</p> |
| p>Он их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворе |
| у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћев |
| на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте г |
| адожења се постидео, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка |
| <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дођ |
| Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови само сукћу и један |
| емио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видоса |
| Он ће с новом снагом предузети послове на добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав |
| и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, пон |
| овољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити лето з |
| осматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни да |
| p>Зато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарс |
| бо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Виде |
| и стакленце с ракијом, па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиж |
| .{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на ваш |
| ли а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им смет |
| ти у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема виш |
| ро, напричали сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се |
| ај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојаг |
| елица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а в |
| <p>Видосав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да п |
| би.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца |
| , заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у |
| и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено шт |
| , растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрунити много више, оставити с |
| ић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта с |
| е препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S |
| днекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се н |
| чаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... памета |
| ој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет |
| стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор ста |
| досав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га г |
| <p>Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> |
| И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева.</p |
| у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p> |
| кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и н |
| све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шар |
| да у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе |
| ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им |
| да из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Анто |
| се јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви...</p> <p>Витору Микачићу необично да доколичи |
| >— А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> <p>— Није.{S} То сеје паметан свет.</p |
| а, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем |
| алише свеће лојанице и наместише чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав |
| ева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и |
| руци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— О |
| ли на сандук спрам кревета, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> |
| ађено филаретама, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} П |
| но, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> |
| егох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста љу |
| те.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неколико страна, скупише на гомилу и сместише под на |
| <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то м |
| , што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} |
| о, оставићу.</p> <p>И измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук спрам кревета, спус |
| оли да служи своме народу него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелаци |
| зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се ж |
| ори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати р |
| по свршетку школе применити своје знање на имању и показати корист од напреднијег рада.{S} Њего |
| .</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље колико треба за један в |
| а проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало |
| и — погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помирише се |
| Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, |
| крсте ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код к |
| и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато, он м |
| ад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени |
| обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, одје |
| шта ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На |
| дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио сла |
| н до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица.. |
| дигли и поседали по собама, затурили се на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, |
| свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да |
| место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила с |
| и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Руж |
| звор.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из |
| ан од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што не почитује старијег и не живи како |
| ет устаде, повири на врата и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> |
| , ћути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче |
| бро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| м полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, дај ми воде!</ |
| рочита цео уговор гласно, одмарајући се на тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p> < |
| 55" /> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сме |
| а! — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p> |
| адијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра овај непознат |
| скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа |
| к, завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— |
| е из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да рече |
| ...{S} Видосава.</p> <p>— Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси |
| у.</p> <p>— Молим, да се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако |
| дите, — вели Тодосије и натрпава откосе на сушила.</p> <p>Они се смејуре, згледају се, нешто ша |
| се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Вид |
| рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{ |
| S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, ш |
| , па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... ни |
| тица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, |
| м га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, |
| } Он их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Нав |
| е у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на огњишту, па поседаше на столичице око прочевља.</p> |
| њаку, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> |
| ашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад. |
| тку грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| иде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — |
| >— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомил |
| павице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпрашену кубуру, те ј |
| е се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађена дрв |
| у... да се секираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав прође полако, ногу пр |
| лико година дозволити да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Је |
| ри мало ватрице на огњишту, па поседаше на столичице око прочевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе |
| нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, налеђушке, са потуреним рукама под главу, р |
| сти почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У не |
| крено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По к |
| претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на своје место |
| су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута |
| , разбацане на неколико страна, скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише |
| а вуницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа ш |
| а сунце да се проветре, па се наместише на своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав |
| и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источну страну; на други зид огледало и преко њега п |
| Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1903 |
| <p>Лице се старчево растеже, уста одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb |
| ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен високо и обас |
| шарену торбу пуну ствари, набио повраз на штап, претурио преко рамена, позабацио капу озад и о |
| а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обо |
| то, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> <p |
| ијатељу, — пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је о |
| наш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} О |
| е га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су то |
| а сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више изло |
| е хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њи |
| в му покиселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дотер |
| XXIV</head> <p>Не мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала са |
| n="110" /> <p>Чича Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на |
| е да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> <p |
| р Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је уз |
| ривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана |
| ло, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не т |
| нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнич |
| о су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја с |
| ом совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из др |
| у.{S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, ж |
| уз овај службени посао скренем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p |
| главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у |
| уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом |
| зми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави поса |
| азања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} |
| Такве краве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна ру |
| Витор га прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се |
| . мало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... |
| тимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{ |
| женом, младожењином рођаком.</p> <p>Сви на добрим коњима, са пуним торбама и теркијама.</p> <p> |
| ст!</p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>— То је |
| ио да привремено слуша предавања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га ср |
| и.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају г |
| а.{S} Има их неколико комада у оџаклији на полици.{S} Нису школски уџбеници, него некакве друге |
| ча-Витора Микачића, дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} |
| , па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој |
| он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш как |
| зе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи |
| ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модр |
| Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А |
| чије су прилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нара |
| ад су остали сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш в |
| кне се, седне на кревет поред њега, или на сандук спрам кревета, спусти руке на колена и гледа |
| могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То |
| лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам с |
| дима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хорватовић призортио да освојимо позиц |
| од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали од немаштине. |
| .</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе |
| n="167" /> су код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори |
| ..</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..</p> <p>Ухв |
| е о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у свој |
| су се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти |
| званици, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао |
| ме бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па отпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на |
| ... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале сва |
| Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, |
| ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба. |
| p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, да ми диг |
| <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије једну, |
| га ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Ни |
| абави које сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И |
| па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит свети |
| нагони Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</ |
| та треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа |
| /p> <p>Он се трже,, исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> <p>— Здр |
| обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу |
| е на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи изра |
| , а копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумо |
| се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се |
| е Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и м |
| ап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!< |
| агри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако |
| рук.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја |
| е уснице, пође да устане, па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n= |
| е право својој Јошевини.{S} Само сврати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џе |
| е, куда си наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на |
| осављеву и тај случај почеше претресати на све стране.{S} Радознали сељаци, враћајући се с рада |
| Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи |
| акав „златоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио |
| нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у његовој к |
| и како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{ |
| снабдевати кућу, а што претекне носити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не д |
| ућу Микачића, нико није могао приметити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су |
| бити на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p>— Чује |
| ко хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад |
| е се смеје.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћ |
| дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и |
| Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А |
| , па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор |
| ли га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одгов |
| вој шољи, великој старинској, која личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’т |
| <p>Витору Микачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад с |
| ознатог човека у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је |
| велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дуг |
| неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око совре служи се в |
| ували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосав |
| ињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би ч |
| рећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвал |
| и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лу |
| " /> <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну го |
| назимад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова |
| Чујем, Симо.</p> <p>— Шта ће онај чекрк на путу?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Каква де |
| сад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, они м |
| ко.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам |
| ј Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па |
| од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли д |
| и ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb n="61" |
| озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> < |
| ској школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интер |
| или живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет он! — подвикну То |
| у за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да |
| х људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђима?{ |
| све што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и да га овај |
| совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде место да се о том |
| ади...{S} Измеси’де ово! — показа руком на служавник, као да му нешто смета.</p> <p>Она успреми |
| диш ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађ |
| <p>— У Краљеву! — показа ратарац руком на коју страну долази та варош.</p> <p>— То је добра шк |
| ом чошном јелечету, са свиленом марамом на грудима, лепо и скромно очешљана у плетенице, са јед |
| ...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, наложила ватру и д |
| а ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да |
| опијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде при |
| ај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, обележен сваки усев.{S} Свет пролази, застане, |
| <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p |
| на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао г |
| и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мора |
| јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели |
| аздараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Н |
| у.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући. |
| вини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{ |
| загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то бил |
| сав пуним устима и таквим нагласком као на заклетви. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти си рад да пост |
| чудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антоније?</p> <p>— |
| ете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p> <p>— Хоћемо |
| изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би |
| е рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, н |
| ања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мал |
| ме Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете |
| да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и |
| тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усеви |
| лед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вре |
| Витор занеме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуш |
| сав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако |
| но за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а |
| сије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш она |
| ов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је та |
| , ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули су сламу.{S} Р |
| лутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од колиб |
| tion" /> <p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жб |
| > <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога... |
| у, увезао појасом читаво бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и о |
| Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа, па се |
| ад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате |
| двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати з |
| се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра о |
| ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши к |
| једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: ш |
| ча шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио је дру |
| загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор |
| ио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде по |
| било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрадан св |
| >До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претресати |
| > <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увес |
| ест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније појми да ка |
| а ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— Час посла!{S} Д |
| су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад г |
| а отпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на састанку, него нешто сам чуо за онога твога.</p> <p> |
| , и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за мој Чоло |
| ано, <pb n="30" /> нешто набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор |
| омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опраш |
| та треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоре |
| извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на |
| ..</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, |
| ме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па |
| а ручак и није ништа приметила необично на Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с |
| команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да |
| мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више вид |
| а видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! |
| д од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је имао нових непријатност |
| а Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па г |
| вим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човек |
| овека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> |
| ла... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију д |
| што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јес |
| клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>Он опет кли |
| да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, |
| орову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно поста |
| Поштује ме као родитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје ми старешинство у свакој прилици, |
| <p>Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетел |
| нцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево |
| p>— То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Ј |
| Тодосије!{S} Ене! — повика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, а |
| не почеше његови пријатељи пружати прст на Видосава и потаркивати свађу.{S} На пример чича Виће |
| што су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу ниг |
| е бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја шт |
| да, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу. |
| це.</p> <pb n="17" /> <p>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На п |
| , носи ужину.{S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што |
| и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни бил |
| ави посао, тарну угарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија... нек |
| ано!</p> <p>Ружица промоли чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p |
| подбочи се једном руком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави по |
| схрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Он |
| да је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру з |
| у па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује све ре |
| />, као ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са пригла |
| им је слађе него код куће кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</ |
| пусово лишће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на |
| реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, на |
| ли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би штошта |
| Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он то ради |
| ремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор с |
| остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану |
| му преотео старешство и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица з |
| <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој одгу |
| /p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина рода.{S} Куражило га ј |
| о пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе |
| послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу м |
| а“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="7 |
| попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“</p |
| ти куд хоће и скрајати планове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опред |
| га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт |
| аставао код воденице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао ку |
| , све исправно!</p> <p>Тодосије му шану на ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на пићу.< |
| астиру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у |
| на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни з |
| муса га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима до по |
| а, стакленце ракије с чашицом, па метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, бабо!</p> <pb n=" |
| ресе, узимам слободу скренути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем |
| >Па опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као |
| ачу и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом |
| неколико пријатеља на заједничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На пијац |
| иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљуј |
| о собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погл |
| о, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке |
| са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту |
| че успијати уснама и намештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше о |
| плете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прича чича и не може да с |
| је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, зад |
| ји је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и вр |
| и него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући |
| освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу од тебе.{ |
| дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђењу тапија?</p> <p>— Јес’, господине.</p> |
| то каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p |
| ор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгу |
| родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и |
| ве музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте |
| укуруз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више приноса него,,ос |
| <l>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјак |
| 21"> <head>XXI</head> <pb n="115" /> <p>На кули варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор |
| l:id="SRP19030_C11"> <head>XI</head> <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав н |
| {S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће |
| да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на в |
| неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, |
| гај хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На пијаци, пред црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени |
| то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и стараше се д |
| у му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџ |
| леко, да није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и бел |
| ану па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са с |
| риште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а ци |
| ! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му |
| ерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све |
| пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као |
| о некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По нек |
| час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да |
| Ово је круњач, справа јевтина, може је набавити човек обичног стања.{S} Каква разлика, млатити |
| сељаци се подгуркивали и смејали...{S} Набавиће каламљене лозе којој не може буба нашкодити и |
| њега пазарује тридесет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Р |
| руза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се са голади |
| едали први људи у селу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сеј |
| нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} На |
| {S} Нешто извешано, <pb n="30" /> нешто набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, које |
| аника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак |
| торо прасади...{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S |
| упчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба |
| ак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура?“</l> <l>— Оно |
| } Носи велику шарену торбу пуну ствари, набио повраз на штап, претурио преко рамена, позабацио |
| својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> < |
| све што смета пољопривредном напретку, набраја примере глупости и незнања из своје околине, од |
| Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкат |
| и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш, Тодосије, куда си наумио!{S} |
| јагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Ш |
| 24"> <head>XXIV</head> <p>Не мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад |
| .</p> <p>Видосав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, ту |
| и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новина у његовој кући, то му је као д |
| ономе преплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не мо |
| вас...</p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бит |
| е и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и |
| омио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је све у |
| ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држ |
| ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни с |
| ма деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака |
| о да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих |
| крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него ко |
| овао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад к |
| стане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рач |
| , ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има |
| ме, са овим младим нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше гл |
| лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код воденице и т |
| </p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, |
| p>— Господин’ председниче, један старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, |
| о прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он м |
| располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати планове какви му на <pb n= |
| и! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком као на заклетви. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти |
| <l>Што нагони Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југов |
| Са крсташом у руци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу |
| ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет |
| приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину. |
| и пут чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да |
| То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} |
| сад ће од једаред примити старешинство над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но |
| тве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у |
| .. и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је почео и мн |
| ри поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— Добрим, ув |
| цимо: упали се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли |
| p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин пос |
| > <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С нек |
| , — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, ка |
| граду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узне |
| д тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је т |
| их по неколико, па стану код детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p> <p>— Здраво м |
| се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она |
| кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а |
| {S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица преко |
| се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају с |
| естано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} Они расту, развијају се, одмичу. |
| ло овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју |
| надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на |
| цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? |
| и не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло.</p> <p> |
| иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, средовечним женама у зајитунли ш |
| /p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потр |
| празно...{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштова |
| ти да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb |
| — Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имањ |
| а му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за сов |
| пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија з |
| мад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као |
| </p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у р |
| ма и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у |
| ти.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{ |
| све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> < |
| су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, В |
| .{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу с |
| <p>Кад ступише у двориште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помог |
| напред.</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p |
| тељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, наздрави, пријатељу, — додаде му чашу чича Маслаћ.</p> |
| молитва и наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви па поседаше |
| ч с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} Зат |
| им, с времена на време, приноси чутуру, наздравља и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време р |
| Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p> <pb n="57" /> <p> |
| даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, мало, мало па обреди све маторије.</p> <p |
| кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа |
| и кочине за <pb n="107" /> нерастове и назимад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се сток |
| оже рећи да је превасходио...{S} У њему назире пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одв |
| ка ствар друкчије изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цвет |
| нога који је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му вид |
| њем обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита |
| она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{ |
| да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета |
| аку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, ка |
| је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} |
| некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у бу |
| аш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb |
| етом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из се |
| ?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје најбоље имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи |
| та.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших старих.{S} Дру |
| Вићентије...</p> <p>Њега Витор убраја у најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Д |
| су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао детелину и већ две годи |
| } Него велим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала ти, Вићентије!</p> < |
| имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му р |
| " /> <p>— То је красан младић!</p> <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарован сам од себе!</p> <p>— Чул |
| м да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб. |
| итрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле... |
| .</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим ка |
| прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о посинку.< |
| ише користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати сваковрсне благор |
| а га Ђурица. </p> <p>— Стари људи праве највеће сметње напретку науке.{S} Они свако новачење пр |
| свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не ве |
| /p> <p>И тако све редом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде општини, однесе пореску књижицу |
| ко понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да им |
| сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено код В |
| ћи и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> год |
| са угледнијим људима с којима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упозн |
| пре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и што је увек р |
| уо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате, исмевао његов ра |
| .{S} Нису ништа крили један од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што не почитуј |
| послетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема ни |
| видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да |
| љно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S |
| ћути, све замишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав |
| во да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му с |
| игу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млатајући рукама, декламовати:< |
| <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је Тодосије?..< |
| дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче но |
| може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред застаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрв |
| се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видо |
| На њега ће се угледати још десеторица у најкраћем времену...{S} Зар није боље што сан радио то, |
| биле, но <pb n="162" /> икакве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, размишљ |
| {S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова |
| то уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде општини, однесе пор |
| је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бо |
| ао што доликује: обуче чисте преобуке и најновије одело: простране чакшире од плавкаста сукна, |
| је сазвао среску скупштину да посвршава најнужније послове.{S} Пандури наместише у дворишту клу |
| љинама што се носе у себицу, сандуци са најнужнијим стварима, сто са неколико књижица, с пером, |
| на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове новине уводио је |
| е...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме ништа |
| досије са још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на |
| ди бар толико очевине колико би му било најпотребније <pb n="14" /> да има на чему развити рад, |
| стио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код |
| p>Опет кикот.{S} Девојке се ослободе па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза |
| ама.</p> <p>Кукуруз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више при |
| иво, реци по души...</p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако. |
| јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре пође полако, ураскорак, после све брже и брже, д |
| групише и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише се б |
| нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, залива |
| о недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да располаже са својом децом...{S} Хода, ми |
| нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме ништа помести на путу: |
| м, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, читава шипарица од дванаест година.{S} |
| тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш |
| лико година...</p> <pb n="80" /> <p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шт |
| је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} |
| е натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и п |
| Предвиђала је и замишљала све што може најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега то дође дотл |
| ли какве друге спрдње са које се суседи најчешће поинате, они то све нареде као људи, или, прав |
| да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на твоју бук |
| е иза врата, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза о |
| уменија... некако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не |
| а дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног ју |
| страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} |
| у цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, |
| p>Наста читав урнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, де |
| </p> <p>Наста тајац.{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако крив |
| p>— Нисам ја ништа причао у воденици, — накељи се Тодосије.</p> <p>Поче гуркање, подмигивање, д |
| о се на лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, господине Јанићије, та „ле |
| а упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му т |
| еш, да му штогод напакостиш, него, тек ’нако...</p> <p>— Није тек онако, него, право да ти каже |
| позив?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумараш по њој |
| — Хе, овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави |
| отњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутро |
| </p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тодосије продужује:</p> <p>— Ви б |
| еног прслука, подбочи се једном руком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то пом |
| е.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на |
| и, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојка. |
| се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грања по шевару, увезао појасом читаво б |
| колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претреса и ист |
| о возиоце, свезао неколико снопа, па се налазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био распоређе |
| ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ак |
| очима.{S} Кад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом |
| .{S} Опет тако, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висо |
| } По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не |
| он се извалио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебл |
| дати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, налеђушке, са потуреним рукама под главу, раскорачених |
| /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} |
| да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, пристављени свечарски лонци и сп |
| ан на ногама у кући: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом |
| </p> <p>— Љут... као сваки човек кад се наљути, — одговара Ружа.</p> <p>— На кога?</p> <p>— Шта |
| еч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У веч |
| своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар |
| S} Опрости, домаћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незв |
| оду, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово |
| да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тод |
| аплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! |
| >— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухв |
| е жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити |
| чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо |
| ојног родитеља...{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Том |
| /p> <p>— Молим те, само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста |
| И молим те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с |
| то може.{S} Молим те нек то остане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га притиште озго на |
| и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка |
| и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видоса |
| су и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог |
| и, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо |
| Није он то радио из зле <pb n="161" /> намере, него му се чинило да је мој тата радио како не |
| сати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на |
| цигарице, палидрвца, прашину од дувана, намести вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по |
| не и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у |
| лију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви остали, хајт |
| {S} Сваког лета добави он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се разви |
| оји под његовим кровом.{S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки друг |
| клупе застрте ћилимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, |
| е, преведе децу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, |
| друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то стареши |
| {S} Обрисали двориште, истресли хаљине, наместили собе, опрали стаклиће.{S} У кући гори велика |
| ли су поседали у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало |
| е испра и истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађ |
| и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, |
| собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и наместише чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде к |
| освршава најнужније послове.{S} Пандури наместише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и |
| тоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу наместише миндерлук, поређаше сељачке сандуке, у којима |
| што се ређе употребљавају.{S} У ходнику наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче пор |
| се утрчавати у његове послове, нити му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га |
| а час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и бр |
| Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта припове |
| доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настарији по година |
| оје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ с |
| и видне, патосане треницама Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са за |
| <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилаз |
| а Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама и намес |
| читави људи.{S} У другим собама до њих, намештени су кревети, <pb n="163" /> као за војнике.{S} |
| S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпо |
| хладови шарали по дворишту.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео под <pb n="176" /> јабук |
| ептирак.</p> <p>Једног празника Видосав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећерлију па |
| о...</p> <p>— Како... по чему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му ск |
| Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ружи |
| ј колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, |
| — Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану.{S} О, нано!</p> <p>Ружица промоли чупаву главу на кутња врата |
| аца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану.{S} О, нано!</p> <p>Ружица промоли чупаву главу на |
| А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидан |
| комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и мушко <pb n="40" /> |
| 137" /> својим лејама, пресади Тодосије наоколо своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам |
| једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракија, а жене из куј |
| ча-Јестратију: „Овај мој окренуо сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чолопеку... |
| ајући се на тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упита пре |
| пружи.{S} Први члан узе хартију, натури наочаре и проговори:</p> <p>— Уговор о усиновљењу.</p> |
| аја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то време!{S |
| да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође |
| еме да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о |
| неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он |
| ти но комшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по св |
| криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио |
| није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, него, тек ’нако...</p> <p>— Није тек онако, |
| ти два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је |
| ри и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред |
| >Тамо су већ проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављали здравице све колико их је по |
| евина, Чолопек...</p> <p>— Где ли је се напио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну ра |
| м и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Д |
| прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу јед |
| то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта м |
| то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа |
| едели у старој кући крај прочевља...{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за к |
| едели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за к |
| превали дан поставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџакл |
| псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} |
| атвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњ |
| једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоће |
| да закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетку промуца:</p> <p>— Па што ме онда запиткујеш. |
| тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку промуца:</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим |
| ли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је |
| асте висове рудничких планина...</p> <p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе му:</p> <pb n="142 |
| едног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати неколико књижица, кад се првог |
| гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ образе и замаче на капиј |
| аде, растури кртичњаке, потврди ограде, направи леје у врту, предузе сејање усева.{S} У груписа |
| у увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, ба |
| е је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе ка |
| вају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита сушила, која су изгледала као розг |
| бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и с |
| .{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <pb n |
| ад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао В |
| ?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{S} То је |
| у, она тројица скочише те се здравише и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мал |
| ез престанка те се упрти снег поновац и направише се читава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и |
| на, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се т |
| је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на нек |
| на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога и пр |
| ују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доц |
| су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прило |
| и што је покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцела |
| су овако о мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S} Морам, морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стресе |
| несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности које ће га постићи: зн |
| а? ...</p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама су |
| није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило к |
| оје знање на имању и показати корист од напреднијег рада.{S} Његово имање треба да буде угледно |
| који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као |
| рка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне пома |
| орита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио |
| адио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Његов |
| p> <p>— Стари људи праве највеће сметње напретку науке.{S} Они свако новачење пресрећу с непове |
| што оприча све што смета пољопривредном напретку, набраја примере глупости и незнања из своје о |
| на од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаз |
| рили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може красније бити и да ће година бити родн |
| Они га стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По не |
| су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеши |
| </p> <p>Видосав оде у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре поче |
| аза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила |
| Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, п |
| тој години од једног пропасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и |
| ђе кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, хвали |
| ским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Биће |
| {S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} |
| друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{S} Поштуј му његову с |
| е причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га прекиде:</p> <p>— Не заб |
| изашло последње вријеме, са овим младим нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни помислио!</p> |
| се суседи најчешће поинате, они то све нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије уде |
| >— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од о |
| ла својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ у |
| тим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се да је за |
| Народ по селу. </p> <p>— Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута |
| вори свет?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— Народ по селу. </p> <p>— Који народ?{S} Народ! „Говор’т |
| ите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ П |
| </p> <p>— Народ по селу. </p> <p>— Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“</p> < |
| већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за та |
| це!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже раменима и гледа <p |
| да служи своме народу него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији |
| истар, али он неће; воли да служи своме народу него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га |
| , а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако |
| овори шта хоће.</p> <p>— Треба живети у народу.</p> <p>Тодосије се дурну:</p> <pb n="83" /> <p> |
| у храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њих т |
| и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи утешну р |
| говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју |
| ћу, бабо, науке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећака, беле и ру |
| кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи |
| S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље...{S} И ти |
| Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћ |
| ља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> <p |
| </p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка |
| нако ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се т |
| ="46" /> <p>— Чим шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах сусреће |
| ; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — |
| би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се с |
| а врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде |
| сам се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, дечице, |
| раку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мићо.< |
| е...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог кмества..</p> <p>— |
| ио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му било најпотребн |
| о ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} К |
| е дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p> <p>Код трле не беше никог...{S} Упек |
| за других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што виш |
| трана, скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и н |
| нема посла по дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њи |
| они с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да |
| </p> <p>Он остави посао, тарну угарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Р |
| , под јабуком шећерлијом, сео па клупу, наслонио <pb n="94" /> леђа уз дебло, прекрстио ногу пр |
| морио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра о |
| амом, па кува кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи |
| </p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи |
| и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде она |
| аметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, |
| лиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда, вал |
| ве чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, према свакоме предусретљив па и према деци и |
| лица и несигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у тава |
| оких уста и крезава, увек расположена и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а им |
| српски: кад мало пијнеш.</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А ин |
| рају о мени, то је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он |
| стит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пе |
| аше.</p> <p>— Пст!</p> <p>— Чик!</p> <p>Наста нема тишина, само се два три младића прокртољише, |
| че: „Прој се, чича, доколице“...</p> <p>Наста читав урнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и не |
| да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи |
| та и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их |
| у заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, притврђивао брану на јазу, узима |
| те, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</ |
| сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{ |
| илеше се овци и млади јагањци.. </p> <p>Настаде радно доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да |
| на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог као младић, баца |
| <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас |
| и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и |
| и, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо даље настаје имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, виноград |
| данас, кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{S} Поштуј му његову старост и пр |
| {S} Друкчије су прилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао др |
| _C27"> <head>XXVII</head> <p>Чича Витор настани се код куће, преведе децу, пренесе своје ствари |
| да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље |
| ета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те мељ |
| /p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> |
| <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа |
| их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настарији по годинама, побратим Мијат с десне стране, а |
| е све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се испол |
| > <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе |
| ала је и замишљала све што може најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мис |
| у куће и осталих зграда утрвене путање, насуте шљунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с |
| низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и с |
| е, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кре |
| или се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залог |
| ком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, |
| љацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по |
| S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мог |
| може избити из такта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} П |
| p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</ |
| су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.</p> <p>— Ост |
| агали колико су могли.{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, |
| у и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут човек, п |
| оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на сушила.</p> <p>Они се смејуре, зглед |
| <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, натури наочаре и проговори:</p> <p>— Уговор о усиновљењ |
| а ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— |
| по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је св |
| показује у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школова |
| би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч пр |
| ах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде |
| се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Б |
| нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сарача две |
| на мрдну раменима:</p> <p>— Школе се... науке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим |
| и очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си |
| шуму и корисно је употребљавати, и таке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао пр |
| учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учи |
| тари људи праве највеће сметње напретку науке.{S} Они свако новачење пресрећу с неповерењем и п |
| атарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> |
| не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријат |
| јати:</p> <p>— Нећеш, Тодосије, куда си наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док сам |
| " /> <p>— А ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти ст |
| оме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампи |
| ић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи све ј |
| теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>В |
| тарници.{S} Толико љубави према школи и науци, колико се показује у овом младићу, тешко се може |
| о што су они радили...{S} Није се ни он научен родио, него је препочео од другога... то што рад |
| , а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n= |
| писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свик |
| се снебива:</p> <p>— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста |
| јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли |
| ле, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших старих.{S} Друкчије су прилике биле ка |
| ог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <pb n="168" /> т |
| им ноћима у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлу |
| еје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљ |
| у онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да рад |
| по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци |
| сто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како |
| шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад |
| букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да |
| као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити |
| маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп ручак кој |
| имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад |
| је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио |
| Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се |
| богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у души што је с не |
| се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде. |
| , будак... — прича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред застаде, погледа |
| а се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс прок |
| а неким шљиварским трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и кори |
| не!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани...</p> <p>Чича |
| ним корицама, са изгужваним, умрљаним и нацепљеним листовима, милије су му биле, но <pb n="162" |
| је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако ист |
| г некадањега газде Сима Моравца и његов начин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посвршава пр |
| о губити вољу на пољу око увођења новог начина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да |
| дени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па д |
| ти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S |
| ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буд |
| заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми жив |
| ио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека но све три мрг |
| Зато ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..< |
| И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „америка |
| .</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, че |
| гледао, размишљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, |
| е се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је |
| шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, разго |
| смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по чел |
| попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: о |
| они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџакли |
| а, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Ка |
| <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме би |
| ели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Он се отим |
| као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p> |
| ала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме род |
| што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од |
| одосије изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Вид |
| готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p> <p>Тодоси |
| помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао своме комшији |
| руда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи се:</p> <p> |
| оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Људи се окр |
| шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити |
| {S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми његово имање!</p> <p>— Чу |
| је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га ј |
| ету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бат |
| мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако семе за сваку њиву!</p> |
| ује и подмигује <pb n="109" />, као ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га |
| то, него да сам радио као што су радили наши стари од памтивека...“</p> <p>— И вели он, Видосав |
| ћемо те као своје дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{ |
| слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — ре |
| било најбоље све оно што смо научили од наших старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они на |
| авиће каламљене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари ви |
| сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута |
| ли!</p> <p>— Честит свети!{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се застиде |
| чина покоси једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и му |
| оређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка |
| ло?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и |
| новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна ч |
| и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати сво |
| сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p |
| ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и промуца:</p> <p>— Гово |
| еспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који се подсмевају како из |
| тар, није паметнији од целога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што см |
| расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко |
| иш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и к |
| <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p |
| нео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кум |
| апишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу д |
| прот“.{S} Моја Полексија...</p> <p>— А, не! — прекиде председник. — Друго је „комис-прот“.{S} У |
| <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде в |
| јом и несретниковићима, слуша Тодосија, не признају га поштени људи већ се спрдају са њим као с |
| ару у руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, по |
| а доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем |
| за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.</p> <pb n="152" /> <p>Кад га потреви |
| ..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џангризал |
| да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — подвикује <pb n="19" /> Вит |
| а по врх опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти |
| е су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатр |
| Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у години |
| ише девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане, не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме, |
| е, не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драги |
| ница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа. |
| и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће с |
| та мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p> <p>К |
| ича климну главом:</p> <p>— Лези, лези, не причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња |
| могне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква не |
| д у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Им |
| , суморно, празно...{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искренос |
| ?{S} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не питај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто м |
| с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p> |
| иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане |
| шест волова, па да их побије терајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} П |
| , бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не ваља з |
| p> <p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја г |
| и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита |
| чини јој се да није много нерасположен, не познаје се да је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа |
| , сад је све свршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</p> <p>-— Ка |
| књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се зами |
| с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — подвикује <pb n="19" /> Витор, те би неко |
| </p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јун |
| џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаника; хитао је у суд |
| та ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи |
| шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} |
| поизмаче:</p> <p>— Оканите се, људи... не треба ми ваше познанство!..</p> <p>Они се уклонише, |
| .{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да т |
| е истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па продужи:< |
| сам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Рум |
| .</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите |
| г њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим м |
| ати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али |
| е ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баб |
| то остане међу нама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да |
| вобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} |
| пак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, него да му се избије ста |
| ако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу...{S} Не |
| е но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.< |
| мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један |
| смеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа |
| ом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј с |
| утка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна мног |
| , гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Зат |
| па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— |
| /p> <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим д |
| p>— Нећеш, Тодосије, куда си наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} |
| је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше. |
| } Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинам |
| е! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му усни |
| се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, пола |
| у селу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „амер |
| а нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је |
| вет...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: |
| ведати реп глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити |
| срамота! ..</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — |
| p> <p>— Што, богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, него, тек ’нако...</p |
| ријатељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда |
| е најпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам бити други С |
| ...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га |
| те велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео т |
| емљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жи |
| о би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан |
| ом на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућут |
| ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошеви |
| аци, по сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> |
| а обли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у рук |
| еће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Вито |
| а готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну |
| реба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дот |
| у Микачића кући.</p> <pb n="62" /> <p>— Не можемо тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све |
| !</p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Врат |
| по што хоћеш.{S} Хајде, чича!</p> <p>— Не слушај пискараче, хајде код адвоката у канцеларију.{ |
| >— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми |
| <p>— Чу ли што ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи см |
| у својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога ти здравље!</p> |
| Крмачица!</p> <p>— Да купимо!</p> <p>— Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} Је ли чик?</p> < |
| арио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</ |
| мојој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где |
| p>— Видосаве, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што ћутиш непрестано?</p> |
| ем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се церекате као дечур |
| шалице кукуруза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овак |
| еси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти |
| рави му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, |
| н сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за п |
| прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, |
| радиш ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се видети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се |
| мрдну раменима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим |
| </p> <p>Чича Витор га прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужа |
| ...</p> <p>Председник прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, |
| заћуташе.{S} Док ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> <p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</ |
| ава из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У наш |
| <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред ле |
| ела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Бога ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар р |
| p>— Би ли продали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газд |
| то учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, |
| и: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућ |
| изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S |
| м ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и |
| ура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> |
| ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу |
| ; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отво |
| знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> < |
| ни!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> < |
| ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта рад |
| еспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај |
| о мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</ |
| то то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је ст |
| > Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здравље! |
| да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вин |
| ос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде паметни људ |
| е, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупило се |
| {S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ак |
| и.</p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb n="90" /> <p>Тодосије |
| откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава ста |
| миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се |
| Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> <m |
| им положајем и стањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи пружати прст на Видосава и п |
| се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до ње |
| е шљунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у прош |
| колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је т |
| о.{S} На детелишту су посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с |
| метовима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижи |
| њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде |
| .</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и т |
| ћ не може прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога мож |
| латко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је д |
| он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта К |
| ао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој |
| шио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је о |
| рата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, |
| стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад |
| {S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!</p> |
| е извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Наст |
| што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачи |
| јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу још в |
| задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да |
| волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио |
| .{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} |
| Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме. |
| /p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш |
| да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице међу њима, или да би |
| у зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{ |
| имо!</p> <p>— Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица в |
| ао старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали |
| отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и |
| риви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је д |
| и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{ |
| и, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не б |
| слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> |
| издалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> |
| и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи |
| Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих |
| е се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, |
| </p> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, ба |
| дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — ј |
| Чуо сам, овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И у |
| ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? . |
| p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И н |
| е си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од |
| p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите |
| да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа |
| снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ет |
| ?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто при |
| отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку |
| м школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав узмрда |
| онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, |
| јнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурн |
| у те се просипа, како је воћка напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} Н |
| бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито |
| а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење |
| ј то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све |
| >На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чи |
| е сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и |
| негда био негде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш |
| Они као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде |
| те татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, М |
| астао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чич |
| .</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одош |
| авом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уздржава |
| ише оставити својим млађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га |
| ом више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — подвикује То |
| и док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опростите што ов |
| ак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште.{S} Некакво коље |
| оју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш |
| чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{S} Чича Вит |
| да и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропаст |
| досије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре. |
| лип врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... |
| да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме |
| рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Чове |
| курузе опрашио до Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокоп |
| а ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести |
| — Како заборавио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу нег |
| само колута закрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић или |
| љалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам не |
| ђено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не би п |
| е макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А з |
| о Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <pb n="168" / |
| јцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} |
| полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — угле |
| но, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем обија лишће |
| еље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни |
| здашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, |
| посла.</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не хте проговорити више речи о томе.</p> </div> <div ty |
| синови и наследници...“</p> <p>Код трле не беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у х |
| о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодосије махну руком:</p> |
| е ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Как |
| и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле |
| тане и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па ре |
| и.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика- |
| једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p |
| од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику р |
| на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме |
| па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта са |
| и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо...{S} Изволте... слободно као у својој ку |
| у наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа |
| притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гу |
| и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану |
| човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{S} А њ |
| ати такав принос <pb n="66" /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одра |
| ју.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с ким |
| ћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" |
| ек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехо |
| — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p |
| да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" /> <p>— Није, него ти се ражал |
| неш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који се подсмевај |
| , да се привремено склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} |
| зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њим |
| о!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:</p> <p> |
| неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мо |
| , али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми стани н |
| да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш.. |
| лити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето |
| p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик заград |
| о га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у п |
| воју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ |
| вас него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем |
| би, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и |
| ријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" /> братску љубав |
| шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто |
| р скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поња |
| рављу, побратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по |
| ко...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема |
| га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, пој |
| и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које |
| бају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он ј |
| човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништ |
| секиру, мотику, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред за |
| д мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и та |
| ву кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код воденице намести |
| данашњи свет што не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћ |
| судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микачић |
| де чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку р |
| После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само |
| ао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се ј |
| им здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у |
| хнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здра |
| ови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и ти |
| ецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Н |
| иче Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта т |
| и кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ..“</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господ |
| е!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он |
| торе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је |
| аћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, баб |
| е имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, милов |
| а међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| коше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица |
| ти много више, оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} |
| радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на |
| ам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S |
| та, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо у |
| Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на сушила. |
| га каква незгода, што постиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију |
| е зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по |
| ружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих да |
| овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јут |
| жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти |
| њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb n="127" /> .{S} Онакав радник тра |
| } Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се р |
| је... него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p> <p |
| метила необично на Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с њиве Видосав и његов по |
| ожеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о бла |
| те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека чу |
| е сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, |
| амо шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло |
| ву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као војник.</p> <p>— |
| к.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но како.</p> <p>— Молим те, |
| у крају.{S} Кад приказују прилоге, они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију |
| све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све дру |
| та?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знад |
| језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— З |
| код суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би требало познанство?</p> <p>— Какво познанство?</p |
| и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, с |
| док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, за |
| га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад почну |
| али...{S} Набавиће каламљене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је |
| његовим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син коме отац предај |
| о....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав |
| } То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је с |
| Витор предузео старешинство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} |
| нису имали никога од срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нит |
| та.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица |
| слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и ч |
| би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче о |
| b n="65" /> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пр |
| бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p> |
| о лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те |
| и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше |
| им; нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> < |
| да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се у |
| крену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, |
| , Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу |
| а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чек |
| њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хо |
| те му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је з |
| бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов мла |
| <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он |
| зујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о прочев |
| а и срамота, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота, м |
| о му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тич |
| мо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, о |
| тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Н |
| и се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен. |
| му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи прав |
| и сељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је |
| е: „Како он може дозволити да се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Как |
| колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш |
| ли Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поуч |
| а и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па о |
| џаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код |
| што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и |
| </p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И отку |
| а Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више не |
| радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p> |
| је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с његов |
| у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на |
| није достојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити из такта паметног човека и натерати га д |
| сподине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, слободан сам обратити вам се и замолити в |
| њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он |
| сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} |
| и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоњ |
| ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћутим, него... тек... онако...</p> <p>— Реци ми: јес |
| двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује оно им |
| во, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем |
| ку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на т |
| р га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.< |
| ели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснам |
| а сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што не спаваш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати |
| тио њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи |
| жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, |
| шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па нај |
| оно мало длачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Воле |
| <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред |
| лели су изјадати се на данашњи свет што не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p |
| ње им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто |
| бе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, |
| {S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваљ |
| аже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који свет?</ |
| сијем?</p> <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} |
| мо оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, |
| >Тодосије проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци:</p> <p>— |
| рмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој |
| све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> <p>Мал |
| оре, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га г |
| /p> <pb n="147" /> <p>— Видосав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је |
| аш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозборити неколико речи а да не помене Јошевин |
| <head>XIII</head> <p>Тог лета Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на ње |
| по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам |
| се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да |
| а ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код меха |
| нтије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него |
| утио.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како |
| једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, |
| хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, з |
| сли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и ни |
| пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од |
| у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му |
| о ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров и темељ те |
| па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“ |
| <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толико година живите у селу |
| и и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па |
| > <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девој |
| p> <p>Она занеме.</p> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосав |
| id="SRP19030_C24"> <head>XXIV</head> <p>Не мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска стран |
| упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у в |
| че ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима |
| ку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — |
| ам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи дру |
| жењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњач |
| е ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, по |
| ..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По кући клопарају л |
| , па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оц |
| и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра татина д |
| и гледају шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све |
| илијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није как |
| олако кући.</p> <p>Сутрадан прављаше се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта по |
| а не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем иска |
| а ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети да му контр |
| и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види к |
| ј...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали а |
| тао по служби, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале |
| но, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...</p> <p>Ружици лијнуше сузе низ образ |
| колици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, задубе се да |
| дравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не би могао утиц |
| каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, |
| „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара под ј |
| једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, мало, мало па обреди с |
| се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за кр |
| д јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Боже |
| Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на тво |
| вали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове рудничких планина...< |
| тичније сејати бели кукуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси много више прихода, већи су |
| о је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева.</p> <pb n="75" /> <p>— А што веле так |
| е сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хај |
| нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта разбираш?{ |
| е простране собе и стакленим прозорима, него у оној старој под кровином и брезовим лемезовима, |
| ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— |
| або, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели |
| виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} |
| не плашим.</p> <pb n="6" /> <p>— Није, него ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој |
| поверљив тако?</p> <p>— Није, Тодосије, него... велим...</p> <p>— Немаш ти шта да кријеш од мен |
| других што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Т |
| то радио из зле <pb n="161" /> намере, него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — |
| ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неко |
| Остави то сад!</p> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... шт |
| ао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} Није се ни он научен р |
| ебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> |
| де кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и |
| в посинак не буде слуга у његовој кући, него син коме отац предаје старешинство.</p> <p>Видосав |
| ји на полици.{S} Нису школски уџбеници, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и ре |
| <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћутим, него... тек... онако...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти кр |
| велиш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, него без готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо |
| адили...{S} Није се ни он научен родио, него је препочео од другога... то што ради он, ради пам |
| , тек ’нако...</p> <p>— Није тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p |
| ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим ко |
| .. на прилику, да вам служим све редно, него...{S} Ружице, постави-де ти совру овде...{S} Били |
| седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јови |
| ити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде |
| у...{S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као што су радили наши стари од памти |
| зао сам: не тражим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради |
| <p>— Није се ништа десило на састанку, него нешто сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава |
| а.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, него, тек ’нако...</p> <p>— Није тек онако, него, право |
| си... ни онај човек...</p> <p>— Није... него... чини ти се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта |
| <p>— Не даш се видети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p |
| ај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељ |
| лим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, де |
| д приказују прилоге, они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Ми |
| еба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев р |
| елено па се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{S} А његов отац, покојни кум Антон |
| чвор!</p> <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од ј |
| ој њиви, доношаше му много више приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њива |
| кровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за трпезу или за |
| пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб |
| бишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, |
| му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање. |
| бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири кр |
| акво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— Џимрија!</p> <pb n="43" /> <p>— Сле |
| S} Сад више воле овде код ове четворице него код оноликих гостију у оџаклији.</p> <p>Мало прође |
| <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га он |
| учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају виш |
| ин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по једну попијемо!</p> <p> |
| се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда н |
| и поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S |
| и је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто шт |
| да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио |
| им и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, п |
| у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да б |
| не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам ако |
| до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: |
| своме послу?{S} Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!< |
| а мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге шк |
| али он неће; воли да служи своме народу него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене |
| шта се ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> < |
| ко сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у |
| е, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p> |
| ишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, |
| д земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накастио да се састане с њим, да се л |
| д једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где су |
| танча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци но |
| илији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p |
| рао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да ра |
| ире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</ |
| Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали се Мићо.</p> <p |
| д те траве, или га постигла друга каква незгода, што постиже људе који не гледају посла што им |
| ом напретку, набраја примере глупости и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју је |
| ковима и реткој коси, оставило је време незнатне белеге старости, али поуздан поглед и старачка |
| тим сутрадан му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задрж |
| к.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не теб |
| ништа.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јо |
| е крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју де |
| а живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам човек: не могу се р |
| а у руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле |
| ?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> |
| акву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било |
| но што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор |
| јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међу нама. |
| аповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор |
| у радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај |
| онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеј |
| > <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... |
| } Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.</p> <milestone un |
| пио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, |
| е дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, син |
| Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрз |
| е, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом.</p> <p>— Ос |
| , па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог масла, па ејвала м |
| <p>— Кад се то чује по селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука и срамота, мој Видосаве! .. |
| <p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на |
| Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја н |
| ва!</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он мало поћута па продужи:< |
| ва.</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће.</p> <p>— Треба живети у народу.</p |
| еда и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И ве |
| <pb n="122" />, она ти ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао чо |
| S} Требао је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак т |
| у кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто |
| се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји с |
| S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду зав |
| га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво |
| {S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те |
| а.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Пр |
| у му изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја |
| тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао |
| а главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан |
| шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да |
| оинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он |
| се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који се по |
| ставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад |
| ави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научи |
| би?{S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој |
| и сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће при |
| p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да в |
| ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути |
| амиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — |
| м путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо |
| и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађ |
| одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри пријатељи!</p> <p>— Други пу |
| у и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, св |
| и почео.</p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека ти смета!</p> <p>— Он ме грди.</p> <p>— Нека те гр |
| </p> <p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек |
| ти смета!</p> <p>— Он ме грди.</p> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Не |
| атије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, отвори очи па хајде прав |
| есу!</p> <p>Витор махну руком:</p> <p>— Нека кеса на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као р |
| тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки располаже својим имањем како уме, — додаје В |
| и напада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било. |
| исли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{ |
| ла.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе. |
| едам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе нека милина, узврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам ону о |
| Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта |
| и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не да |
| /p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...</p> <p>Ружици |
| легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и |
| и имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по је |
| збије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, |
| а. </p> <p>— Каква посла?</p> <p>— Имам нека посла.</p> <p>— Хоћемо ли заједно кући?</p> <p>— Х |
| > <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јов |
| и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села |
| товање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, |
| ти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав пи |
| о ситница.{S} Па после прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазил |
| угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начин рада није с |
| а њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав миран и скроман сиромашак у половном оделу; па |
| лече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p>— Море, шта пре |
| ама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мал |
| подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угле |
| Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла. |
| и чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часних Поста.</p> <p>На |
| полици.{S} Нису школски уџбеници, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно |
| осеја овас, уздуж и попреко, помешан са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком тр |
| кући...</p> <p>Успремише и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неколико страна, ск |
| направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се од |
| анџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут некаквом крпом од шаренице поњаве, тумара око оџака и к |
| буче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукаст |
| у, онаког би у зубима понео, али онако, некако, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, б |
| <p>— И, право да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> |
| умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} П |
| .{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необично и у страну, а он притиште кочањком у бр |
| p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S |
| ,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин иде напре |
| алим људима.</p> <p>— Имате да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да |
| <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем |
| копоранима, неко се извалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а с |
| дравице све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на клупама |
| је пријатеље из целог села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: |
| ким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав миран и скром |
| сазвао среску скупштину, да посвршавамо неки хитнија посла.{S} Мислим да можемо отпочети рад, ј |
| довно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књигом п |
| хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што |
| нам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни бил |
| а ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, види |
| чише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и бо |
| ... дужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћ |
| на се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да |
| сприча како се <pb n="26" /> упознао са неким шљиварским трговцем из ваљевске нахије с којим је |
| бо!</p> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како с |
| мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се инати!</p> <p>— Није, |
| отраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!..{S} Јес’ |
| Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље ва |
| еко забринута лица и несигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па |
| ви у механи погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поч |
| три у гомили, са пригрнутим копоранима, неко се извалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звер |
| p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у |
| мо, бре!</p> <p>Сви у механи погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори п |
| е у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута лица и несигурна погледа, неко весео и н |
| таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко |
| ао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао То |
| гурна погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, к |
| ти да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му л |
| цније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбе |
| неправо, то му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, |
| сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и ра |
| о сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чич |
| е као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, |
| вај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.< |
| земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију |
| — подвикује <pb n="19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерли |
| , Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здр |
| се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко |
| авњава се тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не с |
| у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој |
| м, са својим! побратимима, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пиј |
| затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n=" |
| пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму |
| у да продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице к |
| руги дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поч |
| да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> < |
| почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показао би свима да је боље оно што он |
| скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује с |
| г их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те |
| , или да му нисам уназадио имање за ове неколике године одкако њиме управљам?{S} Ако нисам прик |
| тио што имања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од некретности?</p> <p>— Нисам ништа уп |
| ка, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема нигде никога и ту служи у Ви |
| етенцетом.{S} Он, да није докон, скинуо неколике вешалице кукуруза па се забавља.</p> <p>— Не з |
| акшире, копоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлу |
| {S} Некакво коље и врљике, разбацане на неколико страна, скупише на гомилу и сместише под насло |
| сандуци са најнужнијим стварима, сто са неколико књижица, с пером, хартијом и мастионицом.{S} У |
| г вотњака, угледаћеш једну лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространом дворишту, у непос |
| реда се што су донели за јело, призваше неколико пријатеља на заједничку совру на залогај хлеба |
| е чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стар |
| d> <p>Витор Микачић, човек од педесет и неколико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} |
| ко он може дозволити у својих педесет и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А ја |
| репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем пасторче на моме има |
| подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати неколико књижица, кад се првог празника састану у варош |
| свете, да ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> <pb n="80" /> <p>Али најтеже му |
| д тада Витор Микачић не може прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да |
| носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа, па се налазио код куће...</p> <p>Пошто |
| то је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је пс |
| !{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{S} Те |
| b n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што ниј |
| канти и пандури.{S} Међу њих се умешало неколико варошана: запиткују их што су дошли, каква пос |
| сниској и тесној механи поседали за оно неколико столова људи са својом чељади И пријатељима шт |
| маше главом Вићентије.</p> <p>Прође по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио |
| ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да ј |
| ти шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, наднесу се преко врљи |
| ршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији на полици.{S} Нису школски у |
| отадањих година.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су долазили многи и |
| зађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p |
| угог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, мало, мало па обреди све маторије.< |
| са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи с |
| и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме |
| родаде ли што за ове неколике године од некретности?</p> <p>— Нисам ништа упропастио.</p> <p>— |
| нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и |
| оришту, оде опет до везилаца, проговори неку реч, понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцниј |
| е у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и |
| а имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код побратима.{S} Он |
| вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни |
| , па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредил |
| а се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов из |
| е међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не н |
| добацују један <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот |
| а из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи кол |
| а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође он |
| Од Бога ти здравље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скући |
| претекне носити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт |
| могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку п |
| Где си ти, пријатељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, наздрави, пријатељу, — додаде му чашу |
| тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво н |
| и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја. |
| двориште, застадоше мало, протурише још неку, па Мијат тресну руком:</p> <p>— У здрављу, побрат |
| око, ојс!</p> <p>Тодосије проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку му |
| >— Тако, брате.</p> <p>— Није, Бога ми, нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као |
| Ружица примети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредају |
| н, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без старих људи, — поче један и обрну се да |
| диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и подмигује <pb n="109" />, |
| .{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема оваког радина оваког чуваоца, пријатељу, — пљеска |
| кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мис |
| е:</p> <p>— Где си, стари пријатељу?{S} Нема посла без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича |
| вањем.</p> <p>— Седи, посинче!</p> <p>— Нема мулевине, но пљуни у дланове! — дирају Вилотија.</ |
| >— И Витор је красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци |
| е заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и гледај посла.</p> <pb n="48" / |
| ава први сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата |
| {S} Данас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској.{S} Звали су га |
| сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распик |
| ао, треба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што |
| да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, нале |
| поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми њег |
| Кад задружна чељад почну особити, онда нема ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамтити?< |
| евен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то руп |
| ена од шездесет и неколике године, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак го |
| лад.{S} Пролази сви са стране, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола в |
| p> <p>— Пст!</p> <p>— Чик!</p> <p>Наста нема тишина, само се два три младића прокртољише, а дев |
| .</p> <p>Тако при свакоме послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није беспосл |
| да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони |
| вој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметн |
| , па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало |
| може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор пред |
| ају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} Ув |
| .</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном мес |
| n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је В |
| отињске куће, чељаде што уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били с |
| о поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћа |
| да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грд |
| неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа. |
| , ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћу |
| мо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзир |
| рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало |
| ио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унаоколо.</ |
| р казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје имање |
| лео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. |
| ну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</ |
| перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитр |
| ас по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири |
| к те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, |
| Море, не будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о пр |
| " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећ |
| дника.</p> <p>— Имаш ли позив?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако посла.</p> <p>— Није ово ме |
| Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да поп |
| у.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одврати |
| агосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући! — ве |
| је, Тодосије, него... велим...</p> <p>— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда |
| јеш.</p> <p>— Молим те, брате.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш остати доследан!</p> |
| лаву у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима у |
| е би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру. |
| /p> <p>— Право велиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала трој |
| то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Ни |
| ротињском имању, радом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи се в |
| адост: отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно што му је најсвет |
| та ниси, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Зна |
| мем, бабо!</p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здогов |
| сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми! |
| е рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! |
| рићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>Видосав от |
| ише.</p> <p>— Пази оног онамо!</p> <p>— Немој!</p> <p>— Хоћу да му смакнем нови фес!</p> <p>— К |
| рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књ |
| ло доцније заиште чашу ракије.</p> <p>— Немој више, молим те.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега |
| не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једн |
| а, отвори очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, кад те молим! .. |
| а руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни |
| а уснама и напослетку промуца:</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли |
| хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи |
| се одазва:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Немој, море, правити спрдњу од себе!{S} Он заустави вол |
| стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије |
| ећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко |
| орам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му |
| отле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... наш |
| > <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози |
| досије?</p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p |
| е таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако бил |
| витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{ |
| На врата се помоли Видосав... страшан и необичан: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна но |
| ког видела: како је страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разгов |
| им носила ручак и није ништа приметила необично на Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помо |
| рнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Б |
| бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута п |
| а узе вретено и поче га окретати некако необично и у страну, а он притиште кочањком у браду и о |
| ласје на њиви...</p> <p>Витору Микачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије |
| им знањем.{S} Али оне нису могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и застај |
| страшан и необичан: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и |
| ова посинка, покајао се у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му оста |
| ..{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта ћ |
| и хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цига |
| науке.{S} Они свако новачење пресрећу с неповерењем и подсмевком, и тиме онемогућавају да свет |
| >Нисмо се ми од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако?</p> <p>— Није, Тодосије, него... велим |
| пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о посинку.</p> <p>— На прилику... шта ће он т |
| а ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и пог |
| је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи д |
| у штаку.{S} Замислио се и посматра овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} |
| се издвоји с пијаца да разговара с овим непознатим младићем.</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он м |
| су му везане толике успомене, одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одма |
| свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад му прате сваки корак, хватају |
| се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угледамо непознатог човека у селу, ми издражимо очи на њега и пр |
| града у чистом и пространом дворишту, у непосредном суседству Виторова имања.{S} Кућа до пола о |
| ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би |
| > <p>Ту ноћ нису проспавали како треба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Руж |
| n="156" /> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она |
| и и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој ј |
| љство.</p> <p>Кад има радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они |
| поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду положи |
| се.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђури |
| .{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и при |
| љка га, намешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... че |
| у: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича Витор |
| а ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича В |
| авише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата, |
| ом имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе |
| Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку |
| ће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — |
| е као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји |
| његову детелишту, са чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазелен |
| и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао, нити би пре |
| у, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи проз |
| о било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{S} Док су сељаци |
| е <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали |
| два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх ви |
| ио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како |
| ат побратимили су се из ране младости и нераздвојени другови.{S} Видосав се с обојицом упознао |
| Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није како треба.{S |
| ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли <pb n="154 |
| ако да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не познаје се да је усплахирен.{S} Узврпо |
| е са прасади и кочине за <pb n="107" /> нерастове и назимад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на |
| е уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила његова Руме |
| разговарају тихо: неко забринута лица и несигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко завука |
| ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај положај у који је стављен доласком Видоса |
| а шта је то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је |
| досава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, прилегао је пред саму зору, али није ока све |
| је за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, слуша Тодосија, не признају га поштен |
| а се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{S} А његов отац, покојни кум Антоније, би |
| кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али |
| о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља |
| кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p |
| а и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} |
| ад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па |
| То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули |
| с, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семе |
| ш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодосије.< |
| </p> <p>Али док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосиј |
| , ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>Навикоше сви |
| ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда |
| ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмаха руком.</p> <pb n="130" /> <p>Она му |
| осав се старао да не даде никаква знака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује |
| p> <p>— Ко?</p> <p>— Вилотије!</p> <p>— Несуђени посинак Виторов!</p> <p>Опет кикот.{S} Девојке |
| има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду к |
| .{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће |
| овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се |
| Видосав ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се утрчавати у његове послове, нити му наметати св |
| рајка, посматрати како Видосав ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се утрчавати у његове посло |
| ча Антоније само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор |
| љио очима, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво с |
| — Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима |
| да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта |
| <p>Видосав маше главом:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мен |
| вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над варе |
| вор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав р |
| аде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао слежући рам |
| озицију, те, мајчин сине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво |
| вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад ј |
| ош мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да |
| о се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и |
| не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату н |
| ез тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, полако, |
| н је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да се муч |
| а седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Ш |
| } Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу него да седне на народ |
| ила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, |
| иди у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му ни |
| е.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не |
| во... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу |
| , — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота м |
| то си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p |
| </p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— |
| , ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но вели |
| рим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Још |
| ће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је |
| е за Видосавом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... |
| леда, поче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш, Тодосије, куда си наумио!{S} Не’ш се распасати н |
| ти рачуна о свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће говори |
| их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливад |
| да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао сток |
| да у Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није |
| > <p>— Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — |
| да у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад х |
| дох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа н |
| рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друге руке, |
| здвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам сл |
| члан.</p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је кри |
| испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али |
| нак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што оно |
| ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{S} |
| То јест... треба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако весе |
| 3" /> <p>— С киме ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет завали |
| , а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S |
| ртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, ро |
| четак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао, |
| и: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини |
| мешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича Витор се узодао и узн |
| седе поред јаза, са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора об |
| погледе у њега.{S} Он прелистава акта, нешто подвлачи писаљком, превија хартију, загледа у зак |
| ла.</p> <p>Они се смејуре, згледају се, нешто шапћу између себе, па се ослободе и распричају.</ |
| ко имају шест хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у |
| ило случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и како ид |
| ш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала |
| ва....{S} Нешто извешано, <pb n="30" /> нешто набацано једно на друго...{S} А све то искупио је |
| рукава, шајтова, чепова обручева....{S} Нешто извешано, <pb n="30" /> нешто набацано једно на д |
| тане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде |
| зеленом пантљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му |
| сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељали?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим к |
| и је, бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, |
| јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А на |
| } Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадго |
| Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мр |
| у волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p>Она |
| оји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излаз |
| .{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, па |
| о!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и |
| олагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића |
| е нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он ско |
| олико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су хра |
| мо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то?</ |
| S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бит |
| ...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати |
| {S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више |
| н се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, |
| није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ли |
| не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли |
| p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све |
| мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче полако, варак |
| p>— Није данас долазио!</p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} |
| и да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</ |
| е и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и |
| S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се опет поврат |
| исли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по чит |
| какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало |
| и.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури |
| м.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте главом:</p> <p>— Хе, |
| ође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је имао нових неприј |
| сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бе |
| ику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет так |
| S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Хајдемо кући! — |
| људно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p> <p> |
| </p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</ |
| ритврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не |
| натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> <p>— Пр |
| е.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он н |
| старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се п |
| а моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскоруша:</p> <pb n="97" /> <p>— Полак |
| радио деда и чукундеда; треба показати нешто савршеније и практичније, на шта ће се угледати с |
| p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог труда!</p> <p> |
| о поведе исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта то?</p> |
| ?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} |
| Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти рекох, море!</p> < |
| е љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бр |
| Није се ништа десило на састанку, него нешто сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава?</p> |
| о је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и |
| рши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видо |
| порана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Боже, што ни |
| ...{S} Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта си чуо?</p |
| и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шт |
| <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништ |
| застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали.{S} Да је отк |
| а доцније позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; |
| — показа руком на служавник, као да му нешто смета.</p> <p>Она успреми све, само остави стакле |
| кревет, узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу раки |
| рача полако, погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, |
| грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, господине. '</p> <p>Он |
| е:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суд |
| кла само њега.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покос |
| p> <p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Зн |
| .{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, |
| вредили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћ |
| а дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од |
| ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>К |
| ..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он много пије.{S} Шта му би са |
| ку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их ба |
| ему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви |
| га.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси једних Ча |
| шкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се шта распознаје до бели зид |
| ах сакрије поглед.</p> <p>— Чудан си... ни онај човек...</p> <p>— Није... него... чини ти се... |
| самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете |
| зге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахн |
| о?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише |
| /p> <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тод |
| рошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог помо |
| а поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњаку, нигде маховине нити сухе гранч |
| ћи и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа |
| виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} За |
| иш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!< |
| опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p |
| нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме кома |
| Председник прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај |
| ко виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом.. |
| има, затекла само њега.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешч |
| .{S} Нити кога <pb n="166" /> поздравља ни отпоздравља, само колута закрвављеним очима.{S} Кад |
| о и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p |
| ата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на ку |
| чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај по |
| зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши с |
| научио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} О |
| гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — в |
| /> <p>— Видосав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву по |
| а му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „ |
| осав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за про |
| ик прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шта има |
| о...{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S |
| одбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видоса |
| ији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умив |
| пили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све |
| бу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јаб |
| а ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста к |
| обро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао б |
| љаше се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сва |
| викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p> <p>— Можда нећ |
| ишло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор ј |
| зникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док ни |
| а папраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадње |
| како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли ду |
| а.{S} Летина није била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали кол |
| ио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тодосије продужује:</p> <p>— В |
| брадатио, подадуо.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао |
| нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водо |
| Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора |
| и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону ст |
| је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали г |
| ржи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић навикао је да п |
| онолико колико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је дружеван чове |
| јутрос други човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се пол |
| ће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради |
| ибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје н |
| ечи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале |
| его оно што су они радили...{S} Није се ни он научен родио, него је препочео од другога... то ш |
| S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа др |
| _C28"> <head>XXVIII</head> <p>Ђурици се ни по чему није могло познати да он разбира о односима |
| цом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добр |
| па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и н |
| исам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то |
| с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и у |
| у!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ образе и |
| обратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по твоме о |
| /p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| {S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати |
| о?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> |
| тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су |
| им те.</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</p> |
| осно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, пониже |
| .{S} Ту осетљивост није могла да затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљус |
| м нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би р |
| Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p>— Прича ’нома |
| — Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> < |
| <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо све |
| и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршид |
| оли да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и догов |
| с <pb n="66" /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, |
| им.</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и |
| ар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се разма |
| ше, оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све с |
| стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружи |
| где признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, |
| па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, луп |
| си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме з |
| То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треб |
| преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у наш |
| о да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки |
| p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни нак |
| ..{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти |
| орбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видосаве!</p> <p> |
| о са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и с |
| оћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још |
| саопштио.{S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb n="65" /> похвали како ће р |
| > <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке. |
| {S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђим кућама мн |
| има.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару посло |
| ју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p> |
| је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од о |
| данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има |
| аш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! |
| н нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па |
| смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p |
| није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је |
| } Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то оста |
| и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!< |
| о се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав о |
| незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S |
| колико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и прос |
| а оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу |
| домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око власти?{S} Н |
| ошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му до |
| е могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, |
| >— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p |
| уче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, уста одоше на |
| првим суседом Витором Микачићем он није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди к |
| него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од |
| анас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао слежући раменима |
| S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и раз |
| годарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти њег |
| о како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на |
| уна о свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па |
| } Нигде корова ни травуљине по вотњаку, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету: свака шљив |
| коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњаку, нигде маховине ни |
| д шездесет и неколике године, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година. |
| <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном месту це |
| забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек |
| зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и најволи д |
| синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора |
| ене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Рец |
| {S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује |
| стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одат |
| дан крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу пап |
| а шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за че |
| ше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се |
| крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе пред собо |
| II</head> <p>Пред подне чича Витор сиђе низ судске степенице и упути се право својој Јошевини.{ |
| ти! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи |
| одитељска...</p> <p>Ружици лијнуше сузе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Вито |
| речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </div> <div type=" |
| а и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина дев |
| чицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете та |
| драви смо, — одговори она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући преда се, усуди с |
| кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се в |
| ти, ћути, па се наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес |
| је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</ |
| .</p> <p>— Они се застидеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си ба |
| се па загледају, пипају, повлаче прстом низа стабљику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто |
| је ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p |
| ели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру |
| о ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, не |
| чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се |
| ет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури се старац и граби да час пр |
| ом.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он |
| је никоме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb n="65" /> похвали |
| си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао |
| знавати него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав посао почне ид |
| обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Није било никакве штете!</p |
| све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца к |
| прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога света.{S} Нашто би биле школе, |
| и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је њег |
| p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са |
| /p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> <p>— |
| а ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку |
| главе, одговори:</p> <p>— Што, богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, нег |
| ивека...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размећ |
| рдну главом на Видосава што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У том се по |
| иш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре п |
| ека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој буде |
| ради, него оно што су они радили...{S} Није се ни он научен родио, него је препочео од другога |
| зовим лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их н |
| го, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота н |
| на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле <pb n="161" /> намере, него му |
| би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би |
| <p>— Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> |
| S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам в |
| је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воде |
| } Ама што онолико облећу око власти?{S} Није било капетана кога нису призвали кући те частили и |
| о протрља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништа...{S} Његова кућа...{S} Његово имање... и св |
| мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је |
| рећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту бабо!</p> <p>— Стој, куд ћеш?</p> <p>Човек спуш |
| рти се не плашим.</p> <pb n="6" /> <p>— Није, него ти се ражали као ово мени... — рече и задркт |
| лавом:</p> <p>— Остави то сад!</p> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља |
| ам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас долазио!</p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљ |
| ри!</p> <p>— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па |
| <p>— Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Није било никакве штете!</p> <p>— Ми ручали сами! ...</ |
| о је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, он |
| ме, молим те.</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда |
| — Чудан си... ни онај човек...</p> <p>— Није... него... чини ти се...</p> <p>— Шта, чини ми се? |
| ишту.</p> <p>— Полако, бабо...</p> <p>— Није ово Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.< |
| напакостиш, него, тек ’нако...</p> <p>— Није тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Т |
| м позив, већ имам ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се |
| лута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се |
| готово, право велиш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, него без готова, — дода други.</p> <p>— Св |
| одосије?</p> <p>— Тако, брате.</p> <p>— Није, Бога ми, нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, |
| о добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикн |
| то.</p> <p>— Не даш се видети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се изговори али не зна шта ће |
| свет? — показује на детелину.</p> <p>— Није.{S} То сеје паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти |
| грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталит |
| рокртољи на столици па отпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на састанку, него нешто сам чуо за |
| јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!..{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружиц |
| трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна |
| да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Јеси ли му упропастио што имања?{ |
| ли.{S} Што си неповерљив тако?</p> <p>— Није, Тодосије, него... велим...</p> <p>— Немаш ти шта |
| заримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапт |
| </p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жен |
| <p>— Хајде, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче срку |
| и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скинуо неколике вешалице кукуруза па се заб |
| хватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, да |
| а каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањ |
| час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и |
| погледа, прођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види |
| увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га с |
| Није ни то истина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није ист |
| ..{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не познаје се да је усплахирен |
| а баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, |
| а газде Сима Моравца и његов начин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посвршава прве пролетње |
| Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодос |
| је бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, по |
| ="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради |
| истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш |
| а кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћа |
| еме што не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковић |
| оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета земље нити се отима за то.{S} |
| било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он |
| кући ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али није ни оскудна те је берба ипак |
| >Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шт |
| ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује |
| није целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приме |
| сијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су го |
| ди од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз вла |
| иће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, во |
| прављаше се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, ве |
| пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p> <p>— Можд |
| је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше |
| вини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Ви |
| ом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавањ |
| је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, д |
| д хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом мес |
| /p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да је |
| им затуреним роговорима.{S} Такве краве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се но |
| p>— Велиш ли озбиља?</p> <p>— Збиљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> < |
| остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</ |
| и чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем сву |
| овину донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам |
| ривена папраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим |
| му се забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити |
| чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш |
| ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује |
| брашчића и крупних очију.</p> <p>Она се није одвојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој пом |
| p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кес |
| им сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом огра |
| , стидовати због њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи... |
| зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о лед |
| >— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек?</p> <pb n="98" /> <p>— Зашт |
| нао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али, |
| она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, по |
| зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и како |
| и.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они |
| и никоме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је |
| и су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа приметила необично на Видосаву.</p> <p>Али н |
| реда се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> < |
| на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђ |
| па обреди све маторије.</p> <p>Младежи није до тога: она ђаволише.</p> <p>— Пази оног онамо!</ |
| га да разговара са старим човеком, који није његово друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти |
| треба.{S} Летина није била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имал |
| Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{ |
| павања, прилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Вит |
| омислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тодосије продужује:</p> < |
| омози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга |
| p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} Онај мој није при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p |
| а радника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може с |
| и за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже младице |
| астове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сен |
| мали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видоса |
| као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је |
| ло и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не постоја |
| може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избе |
| p> <p>Пошто је посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета |
| е и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наслед |
| и Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Вит |
| зборитији сељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта |
| И са првим суседом Витором Микачићем он није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им изв |
| ер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе |
| ије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео |
| то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> <p>— Није.{ |
| дити код окружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља |
| д је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао приметити на чича-Витору да се покајао што ј |
| сев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим |
| су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за свог |
| ио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан |
| већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом |
| е неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и |
| што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прек |
| , а чича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанку?</p> <p>— Каж |
| Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с његове стране...</p> <p>— Како?{S} Прича |
| преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи свет?< |
| ?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш |
| био главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и па |
| } Сад зна све село <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то |
| раво, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не зна |
| ковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, |
| Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с д |
| жен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измири |
| у Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба д |
| ве то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S |
| бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао, нити би пред ким признао да се о |
| три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надал |
| <p>— На кога?</p> <p>— Шта ће онде, што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају |
| у сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...</p> <p |
| његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер |
| ачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали |
| је имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} |
| који корак измакне унапред.{S} Оно што није могао постићи Видосав на своме имању, желео је да |
| есеторица у најкраћем времену...{S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као што с |
| ри поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну раменима и о |
| /p> <pb n="33" /> <p>Истину рећи, Витор није нимало улепшао Јошевину, нити она друкчије изгледа |
| } Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „ |
| <p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Ви |
| и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала од њене постеље, те је оставила аманет Ви |
| ли.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходником и две простране со |
| какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да затупи ни његова дугогодишња служба где ј |
| одесан за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, пос |
| "> <head>XVI</head> <p>Тодосије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике користи од рада кој |
| каво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за о |
| Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му |
| па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, ост |
| и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јаб |
| видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар |
| вет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p |
| d>XXVIII</head> <p>Ђурици се ни по чему није могло познати да он разбира о односима између чича |
| смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напри |
| ње, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао ни |
| кну:</p> <p>— Ја сам распикућа, про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи једну стопу вратима.</p> <p>— |
| Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гле |
| ади с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у |
| нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваким.{S} |
| а сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мала и |
| поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице међу њима, или да би се видел |
| ном и тако измешану давао те му се није никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом оградом п |
| , није нико долазио!</p> <p>— Није било никакве штете!</p> <p>— Ми ручали сами! ...</p> <p>— Пр |
| , а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запиш |
| т“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У то |
| } И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак? |
| на кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао приметити на чича-Витору да се покајао |
| ће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају, шета |
| Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзир |
| ала ти, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Ви |
| аљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се к |
| усавршавање.</p> <p>Његове радости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико поучних књи |
| мисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Ч |
| , два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављај |
| се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и подмигује <pb n="109" />, као о |
| сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <p |
| , прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио ј |
| анашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе ку |
| оваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Није било никакве штете!</p> <p> |
| и у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад почну особити |
| тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на |
| га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да |
| {S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је |
| огли су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за |
| темо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — п |
| p> <p>— Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који се подсмевају како изгибосмо раде |
| ћао се самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно, пр |
| поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви |
| и у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и |
| евоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки да |
| ше...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И |
| , моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна ви |
| остарио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узал |
| наследници...“</p> <p>Код трле не беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад, зин |
| страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима у све р |
| боље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено |
| p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Бога ми.</p |
| есет и неколике године, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Сл |
| <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у |
| b n="24" /> <p>— Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џангризалица!</p> |
| узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најб |
| >— Право велиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и |
| авест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> |
| Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу ски |
| пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућут |
| што што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он много пије.{ |
| и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао, нити би пред ким признао да се огреши |
| ли их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао ни кураж |
| је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да |
| жићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И она |
| шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџије и ду |
| pb n="33" /> <p>Истину рећи, Витор није нимало улепшао Јошевину, нити она друкчије изгледа у ње |
| е врпољи...{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</p> <p> |
| сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гласом к |
| иси био на састанку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем |
| , ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n=" |
| ј по свима.</p> <p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао |
| о си ономад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у воденици, — накељи се Тодосије. |
| е те иду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли ти...</p> <pb n="55" /> < |
| p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p> |
| гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је |
| еколике године од некретности?</p> <p>— Нисам ништа упропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо тр |
| у место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени:</ |
| х макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено с |
| p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ра |
| шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гледа необич |
| и урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— Па што говори криво?</p> <p>— Говори за |
| а оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра та |
| к остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, |
| <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао |
| /p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то вре |
| м, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим т |
| она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла |
| ућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за |
| а прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук м |
| <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича В |
| борити:</p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бра |
| p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је |
| па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој четерестој или педесетој, ја ћу б |
| ике године одкако њиме управљам?{S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољу па |
| како сам пропасник и распикућа... како нисам ништа приходио за ово време од како смо овде...</ |
| ковића!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу |
| нку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није |
| и онај печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта све овде пише... „Које ја |
| напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године одкако њиме |
| у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, в |
| <p>Тодосије махну руком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли |
| о ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{ |
| о.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p |
| е, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>Затим се поврати те |
| > <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p> <p>— Ниси!</p> <p>— Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га и |
| има зла слутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао |
| p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до теб |
| десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и м |
| а ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш.. |
| да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се |
| све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, п |
| овог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао да свој |
| се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће. |
| а повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} |
| тата, ја нисам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра татина девојка! — милује је он п |
| одосијем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то ниси урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нисам.</p> < |
| младим нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео |
| а, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божј |
| Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p>— Прича |
| p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу |
| шт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Так |
| сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привре |
| рекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни п |
| не!</p> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, |
| се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваки |
| ежеш и завирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако? |
| ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко |
| оји народ?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тодосије продужи:</p> |
| аља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S} Он и купује |
| о му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да |
| лики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око власти? |
| има!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек не уме испричат |
| ну:</p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни |
| ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{ |
| од куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и најволели су изјадат |
| еколико комада у оџаклији на полици.{S} Нису школски уџбеници, него некакве друге књиге што их |
| их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема |
| око власти?{S} Није било капетана кога нису призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта им с |
| боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је почео |
| ва, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде шт |
| ер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радос |
| разметања са својим знањем.{S} Али оне нису могле остати неопажене и за њих су се заинтересова |
| онако како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и исте поглед |
| ишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узд |
| ош двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> < |
| ом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда с |
| својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредовала, расла и |
| о обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на благ д |
| ћама много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци у његову м |
| риповедају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку |
| S} Право велиш, Руменија!</p> <p>Ту ноћ нису проспавали како треба: непрестано су им били пред |
| Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему о |
| чати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила његова Руменија да јој |
| о што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не в |
| ти, неће се утрчавати у његове послове, нити му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, |
| леда, он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распитује.{S} Измејаху секиром и луп |
| , све се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од та |
| и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну глав |
| илика.{S} Али то није никоме исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> < |
| опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту су посејали |
| ке.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распитује.{S} Измеја |
| ћи, Витор није нимало улепшао Јошевину, нити она друкчије изгледа у његовим рукама сада, после |
| дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад у |
| Са суседима се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ра |
| евешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа |
| то и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти |
| колико дана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На дет |
| </p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити кога <pb n="166" /> поздравља ни отпоздравља, само |
| ги човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони |
| м Микачићем он није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или шт |
| лог века није прикупио ни парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је |
| ни травуљине по вотњаку, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатк |
| е; сејеш уродицу <pb n="122" />, она ти ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био |
| S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу <pb n="12 |
| ејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу <pb n="122" />, она ти ниче...{S} И |
| еко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав у |
| у на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да је каб |
| и с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не з |
| мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање...{S} Извол’те, служите, се — |
| ада“...</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг |
| традан прављаше се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Вито |
| о неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p> <p> |
| ад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у воденици, — накељи се Тодосије.</p> <p>П |
| то ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, биће |
| задружна чељад почну особити, онда нема ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамтити?</p> < |
| и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће |
| S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца брук |
| Прођите се, Бога ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху шт |
| њом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је крештао и |
| та, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота, моја Ружо! |
| зговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.</p> <pb n="152" /> <p>Кад га потреви сама у ваја |
| мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури се старац и граби да час пре изб |
| трља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништа...{S} Његова кућа...{S} Његово имање... и све...{ |
| сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа приметила необично на Видосаву.</p> <p>Али не про |
| е ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш |
| јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То |
| д тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем |
| "147" /> <p>— Видосав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио |
| прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше |
| смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из Мора |
| е, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћути |
| е послужење!</p> <p>— Носи, не питај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто место: метну |
| ују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија |
| лег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу |
| на столици па отпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на састанку, него нешто сам чуо за онога т |
| ћи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S} Он и купује и про |
| још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури с |
| е пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како се |
| !{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно |
| S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију, па ипак ч |
| уче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти с |
| хну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уз |
| теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И, доиста |
| главом:</p> <p>— Лези, лези, не причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вич |
| е године од некретности?</p> <p>— Нисам ништа упропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили |
| сам пропасник и распикућа... како нисам ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p> |
| о ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се запове |
| жем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни говор |
| а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" /> братску љубав, и не био |
| Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с д |
| ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— |
| што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је |
| двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — подвик |
| дговори:</p> <p>— Што, богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, него, тек ’ |
| враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опростите |
| осматрати како Видосав ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се утрчавати у његове послове, нити |
| ишта да му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за сва |
| ће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и најволели су изјадати се |
| Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све |
| си пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— |
| ацепљеним листовима, милије су му биле, но <pb n="162" /> икакве друге у најлепшем повезу.{S} О |
| Седи, посинче!</p> <p>— Нема мулевине, но пљуни у дланове! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак |
| ије, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Ви |
| бо...</p> <p>— Није ово Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да |
| <p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне, — об |
| главу и испречиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш г |
| p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да |
| аша плавуља, колубарка, даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље |
| p>— Какву бруку?{S} То није твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек гово |
| а вам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше |
| од куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати водени |
| косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је |
| али тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче н |
| да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да |
| у наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на |
| ликим имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, |
| ена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... ш |
| > <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина |
| јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и над |
| ћио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла |
| че коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале |
| {S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но како.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи р |
| пали се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, |
| се смијури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> |
| атраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Бож |
| престано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а |
| ивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порад |
| увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, |
| досије, брате...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом п |
| ш једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из к |
| а руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S |
| p> <p>— Чујем, бабо. '</p> <p>— Колико ’но имадосмо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета |
| било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут |
| па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И т |
| нам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије з |
| ољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије |
| однији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, него... |
| Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме у |
| {S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па и |
| елу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна рука Видосава Микачића...</p |
| е, погледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из с |
| нку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </div> <div type="ch |
| <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> |
| ику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти б |
| еће сметње напретку науке.{S} Они свако новачење пресрећу с неповерењем и подсмевком, и тиме он |
| памуклију и гуњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје |
| Видосав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, п |
| је детелину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је на смећ |
| опанке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мал |
| або?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени |
| ако иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Бо |
| , ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче пр |
| <p>— Немој!</p> <p>— Хоћу да му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb n="41" /> <p>— |
| зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем и стањем у својој кући, да не почеше ње |
| и и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| евет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне |
| им памучним кошуљама, чистом копорану и новим чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја ра |
| ња, висок, танак младић, леп и личит, у новим уским чакширама, чошном фермену и шиљастој шубари |
| Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па |
| најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове новине уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања |
| пакости над мојом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу з |
| не би њега не би село сазнало за многу новину што раде паметни људи. „То је пркос, смејање у о |
| то на његову детелишту, са чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше з |
| епа шарену кутију у којој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста |
| родужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показао би свима да је |
| мах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још н |
| баци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад до |
| и њих: призвао је терзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са својом качар |
| кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кук |
| ћ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина рода.{S} Куражило га је само то што је вид |
| видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Па |
| Кад пођеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака, угледаћеш једну лепу кућу са неколико зг |
| стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p> <p |
| чак, па се може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то |
| је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходником и две простране собе и стаклен |
| е кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом снагом предузети послове на добро његове куће.</p |
| венцима и у свадбеном руху, младожење у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с мом |
| а, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јова |
| у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и та |
| роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ра |
| оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с баб |
| : призвао је терзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са својом качарском |
| Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не с |
| натише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупи |
| не очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка... |
| цаном пантљиком и изгужваним ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким |
| фермену и шиљастој шубари са чизмама на ногама.{S} За њима младожењина мајка, старија жена, у п |
| {S} Ружица, по обичају, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, наложила ватру и доне |
| идосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобич |
| ор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_C |
| ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит свети!{S |
| а кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобни |
| не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе усниц |
| и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гуњеве па полако раде и тихо разговарају.{ |
| /> леђа уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда |
| аљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим...{S} Н |
| шла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило с |
| тку и оде.</p> <p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се н |
| прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашап |
| </p> <p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и |
| <pb n="94" /> леђа уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па |
| па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича В |
| отуреним рукама под главу, раскорачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да |
| на, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред |
| оћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размис |
| снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, д |
| саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И по |
| милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати кади |
| ржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он с |
| о Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p |
| утекао од таких људи.“</p> <p>— Прича ’номад Тодосије — поче младић, — удовица Јана била у вод |
| ица.</p> <p>— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај |
| акију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке |
| еном ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у себицу, сандуци са најнужнијим стварима, сто са |
| па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све м |
| дељом, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb n="36" /> хвале се како |
| окривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједн |
| вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од |
| ис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу |
| средовечан човек, малог раста, погурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Н |
| ајка ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони с |
| етим годинама, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од црног сукна, копор |
| руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пуну ствари, набио повраз на ш |
| , бабо?{S} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не питај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на |
| е с ракијом, он одгурну руком:</p> <p>— Носи, дијете.</p> <p>Она се узбезекну:</p> <p>— А што, |
| , само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрест |
| у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему |
| и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи сво |
| части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па пор |
| изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све б |
| д иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>К |
| иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем |
| свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и г |
| чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S} Н |
| и гледа <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> |
| а слугом, денули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа приметила необично на Видосав |
| Шта вам је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p |
| } Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа, |
| осити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно |
| и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на |
| е ће он снабдевати кућу, а што претекне носити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, |
| ек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се шта распознај |
| отину врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседа |
| е му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој кући крај про |
| знали сељаци, враћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детелишта, застајкивали и заглед |
| нци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, пространа |
| се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Како је т |
| не:</p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да |
| речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно |
| њу и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код побратима.{S} Они га |
| се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни |
| налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унао |
| еш?{S} Право велиш, Руменија!</p> <p>Ту ноћ нису проспавали како треба: непрестано су им били п |
| је:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</ |
| ам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му к |
| Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако н |
| подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код побратима.{S} Они га стад |
| их дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S |
| же како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дво |
| ге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ |
| бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сирот |
| идосаву.{S} Овај је са својом качарском ношњом: <pb n="32" /> уским чакширама од црног сукна и |
| о су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича |
| а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p> <pb n="57" |
| утка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} |
| } Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да |
| се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Пр |
| има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да слу |
| аточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа, па се налазио код |
| S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво |
| се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и |
| а... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расм |
| S} Разбираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>— |
| г до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, мало, мало па обреди све мат |
| S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Вито |
| > <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снеб |
| тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S |
| а овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, пам |
| м да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати |
| ... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чич |
| дићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу |
| платна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао кр |
| тим подиже обрве високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог располаже.. |
| а његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради |
| ости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: д |
| д би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљено |
| .{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу |
| вори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како |
| >Одспава први сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину в |
| а! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској.{S} Звали |
| е па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се |
| ић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег |
| .</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> |
| говоре људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p |
| е колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>Она занем |
| просио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружиц |
| арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово |
| е ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чини |
| оровог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! |
| ије послове!{S} Тај је посао подесан за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове.{S |
| ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не гло |
| и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у најкраћем времену. |
| се обрадовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био |
| па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта |
| ?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равн |
| чекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио сламу |
| атог човека у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је до |
| разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате пр |
| су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде |
| што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би штошта но |
| Он ће се једити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му |
| <p>И измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук спрам кревета, спусти руке на колен |
| ракије с чашицом, па метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, бабо!</p> <pb n="132" /> <p>— |
| еистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а |
| понео, али онако, некако, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} |
| све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија |
| ца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора! |
| руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште |
| >— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима у све редом за совром.< |
| од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p |
| И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обра |
| може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи |
| або мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека но све |
| тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p |
| код њега пазарује тридесет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Ч |
| <p>Његове радости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је уч |
| Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро с |
| ... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више |
| и од сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за свога посинка.{S} |
| > <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: ј |
| и него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела нико |
| азда-Радојицом, старим трговцем што код њега пазарује тридесет година и од њега набавља за кућу |
| остила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки |
| а не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} |
| да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се самохран и презрен од света |
| у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде паметн |
| прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш к |
| ти.</p> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти о |
| {S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоћ |
| — Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— |
| S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И з |
| ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на другој |
| ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се цер |
| и клупче конаца, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он полак |
| ађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одовуд, |
| ш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, |
| от.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад о |
| е и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb |
| /p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! — |
| о моје куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антоније само б |
| у страну; на други зид огледало и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна |
| ас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и п |
| ном и брезовим лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу |
| и дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} П |
| о пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разговарамо озбиљно, као пам |
| черу.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Вес |
| сејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах |
| ба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, чо |
| едседник. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S |
| </p> <pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо те |
| ревета, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам док |
| оје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш гд |
| си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор |
| му исприча све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{ |
| ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто |
| а преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки позив |
| </p> <p>Они поседаше и упреше погледе у њега.{S} Он прелистава акта, нешто подвлачи писаљком, п |
| .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово |
| мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</p> |
| ј, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам |
| овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад му прате сваки корак, х |
| двојица на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је не |
| S} Кад приказују прилоге, они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Вито |
| .{S} На пример чича Вићентије...</p> <p>Њега Витор убраја у најбоље пријатеље своје; он му је д |
| уз „осмак“ брали и смештали у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb |
| штеним људима него с несретницима.{S} А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било м |
| е се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син ко |
| никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог |
| ди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То је красан младић! |
| на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван’о, В |
| у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посврш |
| е много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухвати |
| он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хв |
| је букао по селу противу тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} |
| и.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} |
| а има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита, поштује га као оц |
| > <p>— Шта је било?{S} Није ништа...{S} Његова кућа...{S} Његово имање... и све...{S} Он је вла |
| је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ткиња, нити Витор Микачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као |
| е.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону кори |
| {S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечиц |
| ихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у души што је с неповерењем |
| да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајк |
| Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да он д |
| да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, к |
| ку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и ран |
| пи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу |
| стано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <milestone unit="subS |
| екивао је док се покажу корисни плодови његова рада, па да ту причека свакога и слободно му у о |
| } Ту осетљивост није могла да затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак |
| /p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> |
| Какву бруку?{S} То није твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори |
| лико година! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској. |
| нас је весеље у његовој кући, прошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице |
| комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако |
| Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђур |
| посинка.</p> <p>Па почеше обилазити око његове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њ |
| новом снагом предузети послове на добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за б |
| у што ме брука!...{S} То није лепо... с његове стране...</p> <p>— Како?{S} Причај ми, Видосаве! |
| е му ништа сметати, неће се утрчавати у његове послове, нити му наметати своје савете.{S} Кад г |
| и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Његове радости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио н |
| ем и стањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи пружати прст на Видосава и потаркивати |
| жи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, разговарају, смеју се.{S} Понеку |
| У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита, по |
| је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и за |
| ем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код воденице намести слугу, да ради, |
| Витор се пољуби са старим пријатељем и његовим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S |
| вота, својим очима, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у |
| в и прав, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му |
| о Јошевину, нити она друкчије изгледа у његовим рукама сада, после дваестину година, сем то тол |
| заинтересовали сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и распитивали о све |
| раније и ништа није могло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то |
| спљешта сухим устима:</p> <p>— Богме... његово имање... његово право... и све...{S} Јакако... — |
| тима:</p> <p>— Богме... његово имање... његово право... и све...{S} Јакако... — проговори с мук |
| ?{S} Није ништа...{S} Његова кућа...{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта |
| показати корист од напреднијег рада.{S} Његово имање треба да буде угледно добро за околину, — |
| изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са подрумо |
| еба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као |
| сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> |
| разговара са старим човеком, који није његово друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене |
| је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо вр |
| ћа из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све моје имање крет |
| човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</ |
| егову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газдашке куће |
| зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то тата? |
| сије продужи:</p> <p>— Теби је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао |
| сторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на вашар и ра |
| Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа |
| и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син коме отац предаје старешинство.< |
| нако како је навикао.{S} Свака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад |
| да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, великој старинској, која личи на турски ф |
| зодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ће |
| м месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p>— Чујем, Симо.</p |
| нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се она |
| педесет и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, н |
| а имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уст |
| >Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије из |
| би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</p> |
| ре, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, |
| у руку.</p> <p>После се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову де |
| е се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, јед |
| .{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>Она занеме.</p> <pb n= |
| рован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето |
| згледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, на пуним смеђим |
| д руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је имао нових непријатности и |
| несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, а |
| воме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} |
| а терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде |
| и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и д |
| чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало |
| е, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истин |
| ти да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А |
| олиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су ос |
| одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, кочоперни |
| спомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ве |
| али његови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио ч |
| ј и настале друге потребе.{S} Поштуј му његову старост и прихваћај паметне савете, а ради оно ш |
| ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи |
| моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, о |
| Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа дов |
| друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с кој |
| и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да |
| а; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је н |
| а покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како |
| овор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> < |
| сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, |
| све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и |
| д својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша |
| роговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало ви |
| накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видоса |
| ена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, л |
| где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више в |
| се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му столицу |
| женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на ње |
| p>Тодосије запали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне уз |
| анак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај ми пријате |
| ији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би |
| ерет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај положај у који је с |
| олико колико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и |
| } Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} |
| н ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити н |
| етан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} |
| га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши |
| Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује |
| не ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире, ко |
| сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћу |
| ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако располо |
| ило.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њег |
| ћи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи |
| S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе |
| леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарск |
| озвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и |
| ља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: |
| е ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом |
| сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који д |
| ред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца |
| ицу може рећи да је превасходио...{S} У њему назире пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчи |
| и га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче |
| лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} |
| ако је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозборити |
| ила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступ |
| а!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јес |
| Руменију, и пред смрт није одмицала од њене постеље, те је оставила аманет Витору да је не тер |
| ем! — смејури се Видосав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ кос |
| а гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки располаже своји |
| тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута |
| совали сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и распитивали о свему томе. |
| им семеном засеја једну од најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове новине уводио је постепено, т |
| елиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради <pb n="93" /> Тодосије који |
| ије за њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом к |
| “.{S} Поче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи ко |
| ке, трешње.{S} Тамо даље настаје имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, виногради...</p> <p>Том |
| о научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав прин |
| нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То |
| ешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови ко |
| лејама, пресади Тодосије наоколо своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, н |
| ате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здр |
| то има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио |
| <p>Али не прође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригрну |
| ш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да н |
| ри радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејат |
| једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили |
| ба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули су сламу.{S} Ружица им носила ру |
| p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа руком на |
| ена, покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све |
| Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори |
| ита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де о |
| — Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак з |
| јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви...</p> <p>Витору Микачићу необично да доколичи на |
| чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p> <p>— Хоћемо ли |
| а поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодо |
| p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једна |
| ерикан“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више приноса него,,осмак“.{S} П |
| е.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан са н |
| о је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и к |
| де полако с друге стране ограде, својом њивом, обухватио сикиру око ушника па се држаљицом пошт |
| ца и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а вези |
| учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како с |
| тор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа, па се нал |
| .. који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да г |
| лађи, једног пролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде пола |
| ало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, како набављ |
| дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гл |
| дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> <milestone unit="subSect |
| он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, |
| тари.</p> <p>— Није овако семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова |
| ољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев кој |
| сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у с |
| широким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав миран и с |
| растреса, узме травку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, прав |
| м обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом убрад |
| >Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролаз |
| ицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полако кући.</p> <p>Сутрадан прављаш |
| /p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести ства |
| Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубениц |
| ича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у го |
| зјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и де |
| еби да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му ј |
| знају га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте |
| 0" /> <p>Она му угледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</ |
| {S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не |
| он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док са |
| , подигнеш главу и испречиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, |
| благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти |
| еље чича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, |
| е свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} |
| поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с по |
| и ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И |
| избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није |
| а обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила |
| прилике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је |
| >— Луд човек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.</p> <p>— |
| с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој ст |
| ише...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си поч |
| дај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му |
| стој шубари са чизмама на ногама.{S} За њима младожењина мајка, старија жена, у памуклији и жућ |
| селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета |
| <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније |
| га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се с |
| разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Д |
| е деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и те |
| пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш, младићу? — изненади |
| и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали ник |
| p>Он слеже раменима, чепка и погледа по њима.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме како знате... што м |
| стано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не ш |
| сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> |
| адовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, |
| , разгледао, размишљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспо |
| вакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати с |
| етенице, са једним природним цветићем у њима, без других украса.{S} Пољуби у руку све редом па |
| дмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и п |
| овољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Ви |
| не даде никаква знака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без сп |
| г, поклања му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јоше |
| <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га пр |
| дио имање за ове неколике године одкако њиме управљам?{S} Ако нисам прикупио које парче земље, |
| рељетака, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Ка |
| ако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица. |
| вде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понаша |
| сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде |
| досав тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </div> <div type= |
| загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, наднесу се пре |
| овица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Со |
| у под Рудником, од сиротне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна к |
| n="178" /> <p>Појавише се пријатељи.{S} Њих петоро: стари Маслаћ, младожењин отац, крупан човек |
| ка се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, н |
| тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— |
| и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она. |
| ли оне нису могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред његов |
| >Наста тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у др |
| ушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложен |
| у покиселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дотера з |
| нђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао |
| Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала |
| храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечет |
| надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој та |
| ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио, х |
| S} И шта ти све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне ст |
| аче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p>Видосав то посматраше из ва |
| а волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђено филарета |
| адоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ пре |
| кукама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђури |
| кућу, дотле се чича постарао да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново новцато одел |
| ао и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица...{S} Па повешће |
| ко њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, како |
| они, читави људи.{S} У другим собама до њих, намештени су кревети, <pb n="163" /> као за војник |
| преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара... |
| арије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слут |
| /p> <p>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји к |
| им имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то |
| > шта ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, |
| зују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро |
| итором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} Они расту, развијају се, одмичу.{S} Уче се раду |
| новници, практиканти и пандури.{S} Међу њих се умешало неколико варошана: запиткују их што су д |
| касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуствује кад расматрају дела која он заступа.. |
| ознати за пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича В |
| </p> <p>Рашчеврљи му вилице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за ро |
| или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге сп |
| а иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари у мед |
| и, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то једног п |
| састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: |
| акширама и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав миран и скроман си |
| е су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихове радости кад приставе лончић уз ватру у воденици |
| head>XXIII</head> <p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојко |
| фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице |
| ену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и св |
| ије, једног празника, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и д |
| нет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да та |
| и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није имао |
| тио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је |
| ходио...{S} У њему назире пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, од |
| м браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, једног празника, Видосав је от |
| манду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да да |
| премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и |
| косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор |
| ву, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао н |
| > <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било с |
| ш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је ниса |
| ше?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Али ш |
| </p> <p>— Није ово механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и г |
| аде и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вин |
| у а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више пр |
| онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупам |
| и кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> |
| S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једн |
| на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Бо |
| Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p> |
| , па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађениче!..</p> </div |
| ао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повис |
| и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше сеља |
| јмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванае |
| аба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором. |
| n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба |
| а је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља ј |
| је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба да |
| непрестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и рас |
| стављена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологла |
| S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену |
| тало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану дав |
| бука отпустила гране, он се извалио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у т |
| идна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока |
| у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’ |
| ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете |
| клиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства раде и п |
| е му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом |
| секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> <p>— Здрав |
| гар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стаја |
| је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како |
| 3" /> <p>Он ћути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакрије |
| це.</p> <p>Наједаред застаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му |
| ети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије п |
| вео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрадатио, |
| , а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип прек |
| {S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, с |
| ршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја |
| на се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви ов |
| ци, пред црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младо |
| апетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S |
| су му они причали о свом побратимству, о момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале |
| од детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је. |
| по неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.< |
| иле <pb n="29" /> разноврсне ствари.{S} О чивилуку извешаше старије аљетке што се ређе употребљ |
| <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану.{S} О, нано!</p> <p>Ружица промоли чупаву главу на кутња вр |
| оравио сам.</p> <p>— Како заборавио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој |
| они заинтаче по неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам какв |
| че дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође |
| p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове |
| о га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове |
| он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забрин |
| скати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... и ниса |
| крила, све се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, п |
| чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да ј |
| ас разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} |
| па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, су |
| в и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја по |
| о чему није могло познати да он разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и |
| <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад |
| о се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи |
| S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и на |
| за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца поле |
| а што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска врата |
| <p>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:< |
| адови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га за |
| ли.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p |
| рлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да ша |
| је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чу |
| /p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> </div> <div type="chap |
| оодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуб |
| ћој собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад |
| ог одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе пра |
| пуне ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире, |
| оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:< |
| ва и врта, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим приликама и очек |
| S} Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљк |
| ку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимству, о момачком животу и друговању и за |
| тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разгов |
| те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.</p> <m |
| а: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>По |
| околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су |
| и, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима г |
| Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S |
| подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p> |
| чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, |
| паше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи |
| аде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и |
| о уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташ |
| д ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако распо |
| И Тодосије не хте проговорити више речи о томе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030 |
| ?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у |
| мотри га, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси |
| > <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} |
| ем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџа |
| Затим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као дериште! ..</ |
| е.</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— |
| — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је |
| ао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — |
| тављени свечарски лонци и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пош |
| S} Он их је читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу ув |
| p>За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости. |
| нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на п |
| еме те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S} Морам, морам! |
| било.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њ |
| атељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало |
| n="180" /> <p>— Е, пријатељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — п |
| ољим пријатељем искаже ма шта неповољно о посинку.</p> <p>— На прилику... шта ће он тражити бољ |
| у.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш |
| ћа?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: |
| ри наочаре и проговори:</p> <p>— Уговор о усиновљењу.</p> <p>— Читај, господине Јанићије.</p> < |
| осподине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усиновљењу?</p> <p>Чича заћута.</p> <pb n="121" /> <p |
| , и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и зами |
| /p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да огов |
| моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, велим... |
| њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у њ |
| т.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: и |
| ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја |
| дећи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: до |
| оравио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу него у штали |
| :</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, уста одоше на јаг |
| S} Совра није дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година. |
| воде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> < |
| ђаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се |
| тарешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и д |
| да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> |
| ....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p |
| е да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по |
| азмисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} |
| неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јо |
| над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој |
| е му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p> <p>Тодосије продужује и подвикује:</ |
| , и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће м |
| } И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре.</p> <p |
| тељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{ |
| акојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ |
| у руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да |
| ебес заглушише девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане, не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разб |
| Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти ј |
| ст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта вели |
| чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грања |
| Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га п |
| pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом. |
| и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мра |
| Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и |
| њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</ |
| о човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вај |
| ике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се |
| ред пута, као цветњак, шпартан на леје, обележен сваки усев.{S} Свет пролази, застане, диви се |
| сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и укућ |
| како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младића.</p> <p>Он слеже раменима, чеп |
| нуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса рупчаге и пукотине, д |
| а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у Витора.{S} Он оставио ка |
| одан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један |
| шта се све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати неколико књижица, кад се првог празника саст |
| но што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па |
| ао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича В |
| не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које ког |
| , вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобрите |
| оњаве, тумара око оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака. |
| пак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> <pb n="146" |
| па затискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и |
| наиђох на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког но |
| а провири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу в |
| шеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава, ћил |
| реба много превртати, јер се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у се |
| црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није |
| се уверио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад, д |
| ају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди |
| ори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и |
| нице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође с |
| ега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилазити око његове куће и загледати шта он то ради.{S |
| аљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева |
| бри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у званици, < |
| сав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, притвр |
| телину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је на смећи кад |
| /p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени обра |
| p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! ... — рече на послет |
| лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опаја |
| е само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђоше те се руковаше, |
| била сва код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне послове, он узва обоје у оџаклији и извади ону х |
| навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му се није никак |
| би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гл |
| а-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распитује.{S |
| осла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Т |
| ио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да |
| справа јевтина, може је набавити човек обичног стања.{S} Каква разлика, млатити маљем по клипо |
| </p> <p>— Нису скупи.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчи |
| ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако корење, извеш |
| ераш из куће посинка, као пропасника? — објасни први члан.</p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећ |
| ако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен |
| Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утиц |
| нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже младице за живу оград |
| да.</p> <pb n="67" /> <p>Чича-Витору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на свет |
| p> <p>— Проба човек, па како испадне, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му фалити што ће проба |
| еба да буде угледно добро за околину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше се споразумеват |
| дук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Вит |
| споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капета |
| > <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="140 |
| имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао: — Разумем, |
| а бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати.</p> <p>— Шта велиш, човече?</p> <p>— Јес’, |
| и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња румен и хл |
| е ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у ра |
| еко целог детелишта....</p> <p>Видосаву облеће она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло |
| Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ... |
| о, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око власти?{S} Није било капетана кога нису приз |
| дркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни |
| дан младић у опанцима.</p> <p>— Тапију, облигацију, жалбу, уговор! — предузе други.</p> <pb n=" |
| олопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да преко њег |
| ли откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Рашче |
| <p>Рашчеврљи му вилице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове |
| ина са искецаном пантљиком и изгужваним ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Микача.</p> <p> |
| набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза црвеном земљом.{S |
| и, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p> |
| што посвршаваше обичне послове, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пруж |
| огледима Витора Микачића.{S} На пример: обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадаваџије.{S} О |
| тени људи, мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, само с том разликом |
| оже се машати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видоса |
| искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека То |
| бо.</p> <p>— Хоћемо!</p> <p>— Хоћемо ли обојица?</p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они к |
| И, кад мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, припијају и разговарају: како су мраз |
| година пред долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тодосије њ |
| и нераздвојени другови.{S} Видосав се с обојицом упознао у једној прилици кад су се удружили у |
| сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов с |
| он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се с |
| о моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само в |
| ича Ружицу.</p> <p>Она мрдну раменима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да р |
| трану, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не м |
| се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне неде |
| одосија, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу |
| тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S |
| идеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким |
| приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не |
| ошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ нико није ни покушавао д |
| од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Право |
| ју што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике године добили |
| ај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у Мик |
| у и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, није нико долаз |
| ени од осталог, поклања му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић им |
| стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> |
| мањем овако како рукују остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба |
| ојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту поче ређати све што је |
| ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код |
| то је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна же |
| а мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, |
| ала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и поклони се |
| ељска...</p> <p>Ружици лијнуше сузе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору з |
| .</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </div> <div type="chap |
| ве у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и др |
| ови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изус |
| брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије |
| добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слу |
| кантарским кукама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он изме |
| ако се лично не познајемо, слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску усл |
| S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуних обрашчића и крупних очију.</p> <p>Она се није одвојила |
| — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бр |
| е чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и погледаше низа |
| љицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n="23" / |
| ни до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика |
| азговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са својим пријатељима Чича- |
| астаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зац |
| оре!{S} Еј, срамота! ..</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те |
| p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, чове |
| скрстила би руке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, |
| утка, неком наздравља, и, мало, мало па обреди све маторије.</p> <p>Младежи није до тога: она ђ |
| еже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћин |
| се буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији |
| S} Тек...{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си |
| казе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га и |
| д воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује: об |
| дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просечен као државн |
| усти токачу пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју столовачу и управ |
| зговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупн |
| ка беху се ужурбали у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, истресли хаљине, наместили собе, опр |
| ди онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као потко |
| а посла без старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад г |
| х, копорана без рукава, шајтова, чепова обручева....{S} Нешто извешано, <pb n="30" /> нешто наб |
| ија, чука у бурад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазу |
| вилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани |
| ече она и показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} Скочи бр |
| вом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма |
| разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе нека милина, узврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам |
| кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и |
| Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли <pb n="154" /> шта ће бити до п |
| по дворишту.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео под <pb n="176" /> јабуку шећерлију па с |
| Једног празника Видосав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и |
| вају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гуњеве па полако раде и тихо разговарају.{S} Жен |
| ко с друге стране ограде, својом њивом, обухватио сикиру око ушника па се држаљицом поштапљује. |
| ди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ то |
| традан рано спреми се као што доликује: обуче чисте преобуке и најновије одело: простране чакши |
| каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то шт |
| ед трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартиј |
| та било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, к |
| оције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Вид |
| >Док један подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет |
| ћа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... |
| }Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прас |
| њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} |
| која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили с В |
| > <p>Чешће Ружица помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засуз |
| м да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ов |
| тета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не ви |
| побије терајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина |
| јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по |
| Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Разумеш?{S} Па <pb n="169" /> да скинеш то |
| а?</p> <p>— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p |
| је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: теш |
| </p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио |
| наш, господине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија... — замуцну чича па се |
| тор подвикну:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</ |
| а.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда |
| "62" /> <p>— Не можемо тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир |
| скројио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са својом качарском ношњом: <pb n="32" /> уским |
| шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} |
| а овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао сл |
| га ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда по |
| </p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад са |
| своју штаку.{S} Замислио се и посматра овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида. |
| ћентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг, н |
| ретресати појединце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко ве |
| И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га прекиде:</p> |
| него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио |
| ћ.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме д |
| олим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну приватну с |
| p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља.. |
| уце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и мол |
| вати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и овај рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бо |
| е радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у којој се родио |
| ти и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p> |
| ти од камена него од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Н |
| ризнајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Ви |
| досав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да |
| што, али њему је одавно постао несносан овај положај у који је стављен доласком Видосављевим.{S |
| меши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се В |
| on" /> <p>Тодосију је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човек |
| <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог |
| то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти |
| } Иде полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате |
| код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје |
| <p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне |
| даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да д |
| а почне претресати појединце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет |
| лед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек... |
| ..“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, д |
| па мрдну раменима и оћута.</p> <p>После оваких разговора Витору је све теже било.{S} Чинило му |
| умети све ово казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам |
| то је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати језиком.</ |
| > <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу |
| мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Е |
| бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, Антоније, — реч |
| </p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Бог |
| порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће ниг |
| >— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога б |
| ро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикну:</p |
| е кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси |
| би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило |
| ли су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они по |
| Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прец |
| како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{ |
| и све село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују остали сељаци и обрађивати га како им |
| му... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} |
| рапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смир |
| да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у реч:</p> <p>— |
| ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Рашчеврљи му вилице, метну међу њих облиц |
| паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ о |
| оћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S} Морам, |
| дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропас |
| Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема оваког радина оваког чуваоца, пријатељу, — пљеска Витор |
| сретан час родио.{S} Нема оваког радина оваког чуваоца, пријатељу, — пљеска Витора по рамену: — |
| је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гледа необично...“ |
| Витору Микачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиж |
| као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте |
| досав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} Овамо!{S} Овамо, бре!</p> <p>Сви у механи погледаше: не |
| дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} Овамо!{S} Овамо, бре!</p> <p>Сви у механи погледаше: неко у Тодос |
| ива се Тодосије.</p> <pb n="54" /> <p>— Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — вич |
| у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! |
| ало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш ли озбиља |
| и време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас |
| изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан са некаквим ситним жутим |
| е добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосит |
| оретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж |
| ачио, заградио, како је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи д |
| > <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код оваца! |
| > <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану.{S} О, н |
| /p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене другу:</p> < |
| ем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у реч:</p> <p>— Реци, бр |
| сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш |
| механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу стра |
| кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зат |
| :</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} |
| бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, |
| је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну о |
| е, што нисам писмен да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга приз |
| главом на Видосава што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли |
| еју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице него код оноликих гостију у оџак |
| посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S |
| овине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разумеш?</p> <p |
| сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде. |
| и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одговори она и |
| итору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем д |
| ако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима |
| и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Паз |
| подмигује <pb n="109" />, као ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га као д |
| имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседањ |
| — Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад?</p> |
| .{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну руком:</p> |
| ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> <p>— Бога м |
| него...{S} Ружице, постави-де ти совру овде...{S} Били <pb n="59" /> доћи раније! — виче Видос |
| бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се гор |
| мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђењу тапиј |
| ара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — реч |
| , и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био |
| нишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да гов |
| S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже раменима:</p> < |
| рзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године одкако њиме управљам?{S} Ако нисам |
| ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и п |
| опастио што имања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од некретности?</p> <p>— Нисам ништ |
| а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S |
| ховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице него код оноликих гостију у оџаклији.</p> |
| {S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> године заградио за читаву ралицу земљ |
| у прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се из |
| а меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жир |
| ели Тодосије.</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта |
| ка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је с |
| p>Уђоше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле о |
| </p> <p>— На прилику, синко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају по трис |
| је Видосав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!< |
| у од најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове новине уводио је постепено, тихо, без ларме и разме |
| ути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и |
| пасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап.. |
| и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу д |
| авића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зов |
| гуркује и подмигује <pb n="109" />, као ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу |
| та је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по сто <pb n="49" /> пара кило.{S |
| му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, как |
| у један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у званици, <pb n="58" /> али |
| , ово ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни по |
| лако се издвоји с пијаца да разговара с овим непознатим младићем.</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p |
| веку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се |
| и Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, |
| ити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће с |
| два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти |
| p>— Није ово Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти те |
| пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком |
| а преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица |
| да их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и отире |
| > <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крив |
| ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараш |
| у му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па |
| > <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављ |
| е му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микач |
| ан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набавити човек о |
| /p> <p>— Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, |
| ему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се |
| како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S} Да је срећ |
| Видосав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’ |
| ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко |
| и свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко и |
| суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо неко |
| спикућа... како нисам ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Вид |
| Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он |
| рно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему ј |
| ба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако весео и загрејан... |
| Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа руком на служавник, као да му нешто смета |
| удем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако се |
| загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, Сој |
| га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, |
| ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p> <pb n= |
| ...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{ |
| </p> <p>— Полако, бабо...</p> <p>— Није ово Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.</p> < |
| ив, већ имам ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води |
| као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!..{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица пов |
| ог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и |
| копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искр |
| га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче да учим ратар |
| а стабљику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти о |
| д.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> |
| p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим т |
| ветоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и ок |
| чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, |
| Послушавам, господине,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> |
| реде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим |
| кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S |
| едну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу |
| или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем |
| "6" /> <p>— Није, него ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он |
| у!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по |
| е шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леј |
| раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како у |
| лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону |
| м <pb n="168" /> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{ |
| а кажем?</p> <p>— Велим: право имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то му |
| шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> <p>— Ни |
| љега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> < |
| е, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Ан |
| као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више н |
| су долазили раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће С |
| ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е |
| е.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли с |
| шији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Руменије.“</p> |
| } Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце |
| на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало в |
| ата реч да ће Сојка примити обележје од овог младића.</p> <p>Он слеже раменима, чепка и погледа |
| ти за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p> <p>Т |
| ети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја памет |
| бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, |
| дседник удари у меденицу:</p> <p>— Води овога човека код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе свој |
| <p>Бирају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> |
| прочитам једно писмо које сам, поводом овога избора, добио од управника ратарске школе.</p> <p |
| астурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрунити много више, оставити свак |
| Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као |
| его на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, ш |
| дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, |
| ="4" /> су се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходником |
| — Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене другу:</p> <p>— Бог |
| шу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава |
| ије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике користи од рада који је препочео од Видосава Ми |
| је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" |
| Чолопек...</p> <p>— Где ли је се напио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну раменима |
| језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И та |
| Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходником и две простране собе и ст |
| ема школи и науци, колико се показује у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} О |
| ови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загл |
| ијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапћ |
| и су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио сламу за пр |
| светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је |
| абора: разгледају свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра |
| За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} |
| мим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, каж |
| урну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо |
| и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њега, |
| ако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја г |
| скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га не |
| , па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То није т |
| ина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n="69" /> тр |
| :</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари |
| да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето в |
| рава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. </p> <p>Настаде радно доба...</p |
| <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачицу.< |
| од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па |
| p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— До |
| потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p>1903. |
| ..{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да |
| сав отрча те му изведе коња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узја |
| акачише на источну страну; на други зид огледало и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак |
| е то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао с |
| , а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога |
| ка, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала на огњишту.{S} Она села на столичицу, задела преслицу за п |
| г за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столичицу, задела преслицу за |
| колибу.{S} Витор спири мало ватрице на огњишту, па поседаше на столичице око прочевља.</p> <p> |
| из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распик |
| ј Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?</p> <p> |
| његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћину. |
| p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} Дамљан Ружић се |
| поћута, па му се забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно озбиљних људи.{S} Али оно не мо |
| е урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке рук |
| </p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, добра је ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан продужи:</p> <p>— |
| ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њивом, обухватио сикиру око ушника па се |
| реби ливаде, растури кртичњаке, потврди ограде, направи леје у врту, предузе сејање усева.{S} У |
| година, сем то толико што је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не разди |
| </p> <p>Па полако, полако и приђу живој огради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагну се па загледају, пи |
| {S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Ка |
| стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже |
| а штета десила.</p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао |
| и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у |
| осав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми |
| <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Притврђујем ограду.{S} Време му је, — одговара Тодосије и чука у је |
| да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадит |
| ну стоке, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје у тежачким радовима? ..{S} |
| две, пресадити по међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те послове, |
| зврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p |
| ше:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Т |
| олац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодосије се смију |
| е можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ран |
| з њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђено филаретама, у које се улази пешке на мала врат |
| да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно сто |
| стише, Видосав их одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по м |
| казивао, нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити в |
| џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао да своју сви |
| а остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћу, са једним |
| пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад |
| Добро јутро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговара он |
| само смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ра |
| мања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом п |
| е.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весе |
| </p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све от |
| о што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде општини, однесе |
| села у планинском пределу под Рудником, од сиротне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, |
| а ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој ш |
| и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав п |
| Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајте посла... |
| е човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, |
| /p> <p>— Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће |
| p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слуш |
| онити продавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозборити неколико речи |
| е, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговарају.</p> <p>Св |
| изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> < |
| ећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опр |
| ше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи |
| га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, до |
| оши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног гове |
| и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ако |
| гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, не |
| Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трношљива.{ |
| стио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне приме |
| ма понео, али онако, некако, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице. |
| и!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије г |
| b n="46" /> <p>— Чим шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах суср |
| Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању д |
| ћ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тога в |
| ан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодоси |
| ног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што п |
| ћи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те баб |
| видео да Тодосије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покај |
| не:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Мо |
| ку... шта ће он тражити бољег саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не т |
| зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица у гори, и, ч |
| да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је |
| јну Руменију, и пред смрт није одмицала од њене постеље, те је оставила аманет Витору да је не |
| деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Вито |
| пних очију.</p> <p>Она се није одвојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје браш |
| Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и |
| језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још |
| него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> < |
| м ношњом: <pb n="32" /> уским чакширама од црног сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела в |
| 12"> <head>XII</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није |
| Виторова имања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамидом.{S} П |
| >Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је с |
| служавка, висока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема нигде никога и |
| љио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми с |
| оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, |
| е прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И н |
| а!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брат |
| од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиш |
| а нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb n="31" /> је и дв |
| о је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у дру |
| шава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да |
| очи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се |
| оје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он продужуј |
| на чељад почну особити, онда нема ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамтити?</p> <p>— Хо |
| ене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што с |
| <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за п |
| јка је најстарије дете, читава шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих п |
| еви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био слобода |
| у радост: отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно што му је најс |
| та ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да п |
| p>Витор стао, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? |
| Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико при |
| <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима у све редом за совро |
| по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој |
| /head> <p>Тог лета Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелиш |
| и у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто б |
| — Молим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претур |
| е на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> |
| аве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока м |
| ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи |
| у велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у одсто |
| то гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, по шесет |
| ао и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу |
| га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад |
| г одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Вид |
| ло од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу. |
| оме шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега то |
| треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним |
| идео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају |
| А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то та |
| е дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младића.</p> <p>Он слеже раменима, чепка и погл |
| њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>О |
| Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у |
| ажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више |
| је је дружеван човек и пространије руке од многих домаћина.{S} Сваког лета добави он терзију па |
| њу у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситни |
| цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о ј |
| S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и |
| како нисам ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> |
| а труда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи се:</p> |
| о у чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа |
| } Продаде ли што за ове неколике године од некретности?</p> <p>— Нисам ништа упропастио.</p> <p |
| _C15"> <head>XV</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се |
| а за школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да поход |
| е подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове!{S} Тај је посао под |
| ђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од црног сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему с |
| ке и најновије одело: простране чакшире од плавкаста сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица му спрем |
| оцније наручио је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђ |
| меће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, па р |
| S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ о |
| не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од љ |
| !{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинство над једним толиким имањ |
| .{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв |
| , завири у сваки пресек, разваљује саће од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши |
| а качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћето |
| } А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена конца и ув |
| и бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека но с |
| црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видоса |
| ад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угле |
| о му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда |
| она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понек |
| ва, с којима је свршио основну школу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у |
| ако тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> |
| што код њега пазарује тридесет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S |
| осто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио основну школу, и |
| ни, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </div> <p |
| метан човек...{S} Само што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А м |
| д?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p>То |
| частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да обл |
| Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.< |
| обро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било на |
| ује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти |
| /p> <p>Његове радости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је |
| ао ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио |
| а чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће т |
| сиротињском имању, радом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи с |
| {S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скор |
| У горњем крају старији људи; прогорели од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, |
| ло мимо остала села!</p> <p>—- Посилили од богаства!</p> <p>— Па пошљу...</p> <p>— Јес’, комеси |
| би било најбоље све оно што смо научили од наших старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они |
| ољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто в |
| ујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако?</p> <p>— Ни |
| домаћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му више пажње у обрађивању и њиме с |
| мање Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника који је напустио кућу и село и оти |
| сам радио као што су радили наши стари од памтивека...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово |
| могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је |
| е.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се по |
| товати као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.< |
| варати за леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву < |
| ко је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда ј |
| најпре, радознало очекивали шта ће бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да |
| p>— Слепи чвор!</p> <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њега!</p> <p>— Али овај се усели у ку |
| ва најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме он |
| сам мислио да ће имати оволике користи од рада који је препочео од Видосава Микачића, кад је н |
| >— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти |
| рао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! |
| одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, |
| ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом |
| у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад |
| !</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— Разум |
| ва и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, |
| о њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Ви |
| <head>II</head> <p>Витор Микачић, човек од педесет и неколико година, изгледао је још младолик |
| ум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним љ |
| омене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p> <pb |
| А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме пог |
| <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— И о |
| тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један |
| орам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натера |
| ковића, — рече она и убриса очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право велиш! _</p> <p>— Ако ти нема |
| и прљав сељак, запрегнут некаквом крпом од шаренице поњаве, тумара око оџака и келнераја, па об |
| те Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те забора |
| на у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет шт |
| сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.</p> <p>— Пис!</p> < |
| !</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, про |
| одмах се познаје човек...</p> <p>Један од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— |
| Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, прилегао је пред саму зору, али није ока |
| акшире од црног сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек распол |
| мевају.{S} Осећао се самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужн |
| би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сут |
| вати од сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за свога посинка.{ |
| од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику |
| да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га |
| анку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} |
| а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p>— Прича ’номад Тодосије — поче м |
| Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p> |
| <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади из |
| од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев рад ра |
| </p> <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном |
| волике користи од рада који је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао дет |
| се ни он научен родио, него је препочео од другога... то што ради он, ради паметан свет у други |
| о које сам, поводом овога избора, добио од управника ратарске школе.</p> <p>Сељаци се прокртољи |
| — Бравос, синовче!{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p |
| S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видоса |
| о детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од смеја.</p> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до |
| је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му ли |
| рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како |
| главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с о |
| раво што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види |
| ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> < |
| па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p |
| и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и уведе |
| <p>— Тако је, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и ко |
| школовати у ратарској школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу среске скупштине и да истичем |
| одосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуг |
| смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде |
| се паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупи |
| аде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли |
| о живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Н |
| пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се |
| >— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} И |
| прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у души што је с неповерењ |
| је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чарш |
| пу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао у м |
| ео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав с |
| двоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} |
| воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} Спава |
| ој мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично |
| осав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој години он је њ |
| своје знање на имању и показати корист од напреднијег рада.{S} Његово имање треба да буде угле |
| масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просечен као државна ленија.{S} Око пута |
| ије ухватите коло! — вели један старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p> <p>Онај Ружи |
| {S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Т |
| се па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђу |
| Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред |
| а пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од <pb n="159" /> плавкастог шајка, у блузи са зеленом |
| о је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да |
| чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је почео размишљати како ћ |
| ашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског соја: крупну са великим затуреним рогово |
| ио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском и |
| /p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb |
| милице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све |
| и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове новине уводио |
| од јабуке: цигарице, палидрвца, прашину од дувана, намести вајат, разгледа шта је успремила баб |
| е?</p> <p>— Немој, море, правити спрдњу од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погле |
| овек, малог раста, погурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, |
| рочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се сети да |
| есу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар |
| у твојим непријатељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодосије.</p> <p>О |
| , опуте, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, екс |
| је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њ |
| тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше им |
| почели из друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох на Т |
| подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најб |
| P19030_C5"> <head>V</head> <p>Кад пођеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака, угледаћеш |
| елим...</p> <p>— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пре |
| шце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с рак |
| и рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на посл |
| , али поуздан поглед и старачка лакост, одавали су човека кога је тежачки рад годинама и ломио |
| ох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Бога ми.</p> <p>— |
| се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме то велиш?< |
| радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! |
| ли живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p>— Па... јес’, господине.</p> <p>— Ти пос |
| p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7 |
| не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да |
| о, бабо...{S} Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта си |
| њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај положај у који је стављен д |
| имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову |
| Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сиј |
| ..</p> <p>— Виторе, море!</p> <p>Он се одазва:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Немој, море, прави |
| ан оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Причај-де, мо |
| ра с овим непознатим младићем.</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио |
| огао...</p> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је |
| >— С ким имаш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам |
| си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— |
| у, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли п |
| као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ж |
| цу земље и засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабдевати кућу, а што претекне носити на |
| ка, који већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, посматрати како Видосав ради.{ |
| куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару. |
| ри се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штого |
| млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на л |
| .“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За |
| ћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p |
| о приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено слуша предава |
| 3" /> <p>— Слепи чвор!</p> <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њега!</p> <p>— Али овај се усе |
| ишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше |
| и жућкастом убрадачу, са једном младом одбрађеном женом, младожењином рођаком.</p> <p>Сви на д |
| мо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се |
| има, седе правилно, сагле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци |
| ре глупости и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оп |
| ор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{ |
| p> <p>— Хоћу, господине. '</p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Разумеш? |
| не књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи |
| е коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене клупе застрте |
| шљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши ви |
| ше те се руковаше, па прихватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, |
| ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се јављати просиоци, све |
| иже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забра |
| среће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је би |
| ти, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан |
| ас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} |
| ића и крупних очију.</p> <p>Она се није одвојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој помаже: |
| срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} |
| S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор |
| ра?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазари |
| воје врзине.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговара он полако.</p> <p>— Срећан рад!</p> <p>Он ћути |
| сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали које сијено?</ |
| — Притврђујем ограду.{S} Време му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p>— Куда м |
| Љут... као сваки човек кад се наљути, — одговара Ружа.</p> <p>— На кога?</p> <p>— Шта ће онде, |
| Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да д |
| мање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, миловао |
| гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превали |
| ека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, |
| маћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љ |
| S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћ |
| ца склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, богме... није то ништа.{S} Не и |
| пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре по |
| вде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одговори она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, |
| радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су моји малишани?</p> < |
| <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко од |
| ри?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Код суда?</p> < |
| Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те мо |
| p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као згр |
| нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, д |
| 03" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни дуљиј |
| ј Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота, моја Ружо!.. — п |
| > <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Што, Видосав |
| у донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p> <p>— Носи, дијете.</p> <p>Она се узб |
| ога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озбиљно.</p> <p>— Хајдемо кућ |
| И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда.. |
| еди мало код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, проговори неку реч, понуди ракијо |
| остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полако кући.</p> <p>Сутрадан прављаше се невешт све |
| ослужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз |
| исли.</p> <p>— Јес’, толико. </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, |
| дом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде општини, однесе пореску књижицу кметовима:</p> <p>— |
| се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се |
| и, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Ов |
| измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и |
| било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он о |
| тора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она |
| и?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone unit="subSecti |
| е, ти ћеш пропасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на пра |
| ишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио нек |
| се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о |
| у.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!</p> </div> <div type="chapt |
| леда низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до вр |
| г човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, |
| деницу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у |
| а му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што је |
| х ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека ј |
| бодно као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служ |
| ираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и седе |
| евено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и ч |
| мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види |
| да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову |
| да и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саће од о |
| адићу.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђур |
| /p> <p>Видосав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску скупштину |
| цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуствује кад расматрај |
| си чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па |
| {S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, |
| икује: обуче чисте преобуке и најновије одело: простране чакшире од плавкаста сукна, памуклију |
| о је терзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са својом качарском ношњом: |
| ојка, у лепом празничном <pb n="179" /> оделу, у плавкастој извезеној сукњи, коју је сама ткала |
| а и у свадбеном руху, младожење у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с момцима и |
| ав миран и скроман сиромашак у половном оделу; па младожења, висок, танак младић, леп и личит, |
| оши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од <pb n="159" /> плавкастог шајка, у блузи са зе |
| колу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав узмрда бр |
| ање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја има |
| стом по столу.</p> <p>— Хајдемо кући! — одзива се Тодосије.</p> <pb n="54" /> <p>— Овамо, кад т |
| </p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незва |
| </p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, са песмом и |
| S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:</p> <p>— О |
| p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја вели |
| S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и |
| овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.< |
| проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што |
| етље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао к |
| рже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче о |
| земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам |
| 3" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p |
| сети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред ме |
| :id="SRP19030_C25"> <head>XXV</head> <p>Одјутри се мало.{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: |
| м уназадио имање за ове неколике године одкако њиме управљам?{S} Ако нисам прикупио које парче |
| а за које су му везане толике успомене, одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља |
| селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једн |
| ете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао |
| име.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Ми |
| ј школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интересе |
| срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само |
| о се хране; заједно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Ка |
| <p>Први члан прочита цео уговор гласно, одмарајући се на тачкама и погледајући испод наочара на |
| у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он ув |
| /p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек...</p> <p>Један од Ружића момчад |
| с, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било |
| де он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће |
| с по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две го |
| у.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакрије поглед.</p> <p>— Чудан си... ни онај чове |
| у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене другу:</p> <p>— Богме право имате, радите |
| е ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:</p> <p>— О, бабо! |
| Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истину, до |
| као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико н |
| n="59" /> доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настарији |
| сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју ш |
| другови и пријатељи с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су |
| ело и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи се у та |
| ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испре |
| ма лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће |
| S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p |
| вим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан присети и рече:</p |
| </p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи |
| рио преко рамена, позабацио капу озад и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p |
| одом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а к |
| рила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала од њене постеље, те је оставила аманет Витору |
| досављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за |
| ј дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачал |
| а оћута и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> |
| ју и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да већ зара |
| ожио у њих.{S} Они расту, развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви |
| изломи колач с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави дома |
| да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог ка |
| ици, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S |
| рица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је |
| њег до највећег.</p> <p>Па оде општини, однесе пореску књижицу кметовима:</p> <p>— Молим, видит |
| рекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</ |
| <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су моји |
| чему није могло познати да он разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и св |
| ="73" /> разговарају осмејкују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> |
| и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав подиже главу, погледа у Со |
| и пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у |
| /p> <pb n="70" /> <p>— Пристадох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> <p |
| се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} Али, пре |
| ју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и рече:< |
| двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стреп |
| итор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приго |
| p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помогао! — одг |
| <p>Поче гуркање, подмигивање, док онај одозго продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и он |
| ечи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза цр |
| Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — ре |
| е ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћат |
| шта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разговор.</p> <p>Видосав је то и |
| .</p> <p>Лице се старчево растеже, уста одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p |
| Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосава обузе |
| е побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како с |
| и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо |
| /> .{S} Онакав радник тражи парника... одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Л |
| мања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и невољу.{S} |
| забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње |
| ити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и и |
| же младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и подићи тр |
| кав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Дос |
| уде који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не |
| де зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подјед |
| <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} М |
| био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све |
| рео Видосава.{S} Требао је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је с |
| {S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша се у разговор |
| е околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: как |
| м и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече глава?“</l> <l>— Оно јесте Бановић Страхиња!</ |
| ш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће т |
| то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишту.{S} Видосав нам |
| њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{S} Разговара и ће |
| је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Он |
| лепо срезане као кутијице и поређане у одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија |
| еди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ва |
| бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као |
| ди, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу до |
| он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и |
| з кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се |
| чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од |
| млад човек, завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наких акта |
| ави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до глав |
| Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Јед |
| се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они по двоји |
| S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> |
| , претурио преко рамена, позабацио капу озад и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу. |
| збиља те питам.</p> <pb n="138" /> <p>— Озбиља ти кажем.</p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ћ |
| с’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb n="138" /> <p>— Озбиља ти каже |
| > <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш ли озбиља?</p> <p>— Збиљскије није могло бити... сем да се |
| ерења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има к |
| у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити из такта памет |
| p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озбиљно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чича Витор устад |
| ну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да није што |
| дно, као у своју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којека |
| њега у страну.</p> <p>— Да разговарамо озбиљно, као паметни људи, онако као што смо увек разго |
| н се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по чарш |
| > <p>Витор занеме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} К |
| рпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</p> <p> |
| остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучин |
| а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад |
| седству Виторова имања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамид |
| ку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла |
| ем Радоњом Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а за час се забора |
| ај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цркву |
| l>„О јаблане, не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завад |
| плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па да их |
| мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађениче!..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| хвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори још неку, али Витор не о |
| ја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори још неку, али |
| гунђори.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>— Виторе, море!</p> <p>Он се о |
| трану, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су сви |
| а, прилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор ни |
| о мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за петље, па пр |
| ш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за ча |
| .{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре с |
| ови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се пон |
| сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: мом |
| подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади наш |
| Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест.. |
| Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју ку |
| /p> <p>Чича Витор се поизмаче:</p> <p>— Оканите се, људи... не треба ми ваше познанство!..</p> |
| — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се |
| е шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим |
| о: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У |
| ко на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да пома |
| трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да д |
| ву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из |
| м кућом.{S} Прозори дупли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Пр |
| ако шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, он измени код ста |
| и један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} К |
| : или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум |
| у село просечен као државна ленија.{S} Око пута засађени ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Там |
| т!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чува |
| л’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окур |
| n="84" /> пакост, те године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича В |
| > <p>— Узврпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће |
| оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било |
| каквом крпом од шаренице поњаве, тумара око оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепињ |
| па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву на |
| досије затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Зв |
| ла, претрнула на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је дев |
| ну трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго |
| и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Пре |
| гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов |
| це на огњишту, па поседаше на столичице око прочевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се |
| та, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чи |
| /p> <p>Кад се сврши рад, сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— Да частиш!</p> <p>— Бравос!</p> |
| еда преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговар |
| зао посинка.</p> <p>Па почеше обилазити око његове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, так |
| ч.</p> <p>Чича Вићентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Је |
| данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ |
| та....</p> <p>Видосаву облеће она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S |
| угој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче |
| смијури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p |
| је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S |
| <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор |
| идосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина рода.{S} Куражило га је само т |
| нег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала на огњишту. |
| узе сејање усева.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и ј |
| ограде, својом њивом, обухватио сикиру око ушника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и |
| е старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и |
| ни сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око власти?{S} Није било капетана кога нису призвали ку |
| Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш |
| аја примере глупости и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на т |
| во имање треба да буде угледно добро за околину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше се с |
| добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинк |
| комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други |
| у паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише |
| S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти данас н |
| да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочи |
| исам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’те, газд |
| гу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене другу:</p> <p>— Богме право имате, радите док ва |
| ка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106" /> све уређено како доликује: извеш |
| " /> <p>Извади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печ |
| и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оц |
| досије проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ак |
| то да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> < |
| нице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на о |
| како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Председник прекиде:</p> |
| 0_C6"> <head>VI</head> <p>Подмлади се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешават |
| хује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Двадес |
| {S} Поградили су грађевине, приновили и окрепили омање, подигли свакојаке стоке, засадили вотња |
| , џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе па је нап |
| таше опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необично и у страну, а он притиште коча |
| и на овој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и н |
| рица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо, учиниће |
| етелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовајући |
| и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљин |
| ка и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вр |
| иди.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме |
| ну...</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Људи се окретоше:</p> <p>— Тодосије Дмитрић!</p> <p>— Откуд он? |
| змери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је |
| ешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донек |
| пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор, јер је |
| к и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој кос |
| х уста и да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам |
| Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног суда.{S} У пространом ходнику пред заседањем з |
| чића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га |
| то, кад се може на овој јевтиној справи окрунити много више, оставити сваку кочањку и не просут |
| {S} Видосава.</p> <p>— Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо |
| , да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде |
| подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за др |
| етали и узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте године у лето, сазва једну велику м |
| ао дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... |
| дном члану.</p> <p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> <p>— |
| јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наб |
| дили су грађевине, приновили и окрепили омање, подигли свакојаке стоке, засадили вотњаке и вино |
| , волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“...</p> |
| обичају, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде, спреми |
| ubSection" /> <p>Тодосију је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборит |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да |
| же!{S} Срећан и овај рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те |
| се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропаст |
| шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодосије ма |
| уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилазити око његове к |
| и јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике |
| и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се |
| д како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он |
| боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново уве |
| ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмеј |
| а на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта не |
| ве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p |
| влији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити ра |
| при свакоме послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> |
| <pb n="154" /> шта ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као шт |
| онеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ б |
| <pb n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а |
| има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не |
| аде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} |
| неприступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се гд |
| и своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу д |
| века на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он |
| у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног кукуруза и кл |
| говара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он п |
| п у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} Овамо!{S} Овамо, бре!< |
| </p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада б |
| е.{S} Пошто посвршаваше обичне послове, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде |
| лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> |
| удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао га у св |
| и, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта |
| и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио под њу, мало се погучио, налактио се и гл |
| , он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља |
| мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не се |
| нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p> |
| еда необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n="95" /> за све |
| Кад ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, нам |
| нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, п |
| све тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што с |
| рић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на свој |
| је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, пр |
| договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нес |
| ко му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она м |
| о ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да с |
| радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа |
| рити.</p> <p>Али, по својој скромности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том |
| у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се са |
| на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, он застаде п |
| ајвише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем шт |
| д му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p> <p>— Носи, дијете.</p> <p>Она се |
| е окно на прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца па све прозоре испра и истре. |
| у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу |
| дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошт |
| се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, и |
| .</p> <p>Пошто је посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прош |
| ну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} |
| е смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жа |
| забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке свој |
| Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> постави, ручају сви заједно, он служи |
| n="149" /> постави, ручају сви заједно, он служи, започиње разговор и добацује пошалице.</p> <p |
| ом фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, ни |
| сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато, он му увек падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву |
| .{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајс |
| S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мис |
| рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља |
| pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта то радиш? |
| иди да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S |
| им.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си в |
| , и да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и |
| е гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно |
| да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне н |
| сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао т |
| 74" /> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју к |
| шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с г |
| ће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то пр |
| да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног |
| Витор убраја у најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а ч |
| Немој, море, правити спрдњу од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> < |
| Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја б |
| м да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дво |
| ла на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити с |
| од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим |
| /> <p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се ј |
| кућа...{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му |
| тимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног |
| ветарцу... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену ци |
| само пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у вод |
| /> те му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да ј |
| ао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље колико треба |
| осима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвор |
| га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једн |
| ни поседаше и упреше погледе у њега.{S} Он прелистава акта, нешто подвлачи писаљком, превија ха |
| {S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} |
| ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од сви |
| тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакн |
| шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне п |
| ш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте гл |
| дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човек |
| све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло и |
| е ништа радили без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.< |
| /p> <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> |
| ер...</p> <p>Сви погледаше у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава их и размотав |
| ма.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, јед |
| осију је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавр |
| се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи |
| p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новина у његово |
| > <p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки бу |
| а да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p> |
| аде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Т |
| слу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Ко |
| арали се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је док се по |
| у, радом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда |
| ни се застидеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак. |
| а му полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као |
| <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како тр |
| е да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="11" /> само у то |
| и њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не при |
| ну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S |
| наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што |
| ују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избе |
| а и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуствује кад расмат |
| инак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек |
| вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> |
| ћом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} |
| да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао слежући раменима, а то је, од прилик |
| да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десе |
| гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље |
| >Видосав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То са |
| већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и |
| ји је стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и |
| воје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те нас |
| ће поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но оби |
| појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скинуо неколике вешалице кукуруза па |
| и га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће |
| којим је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом снагом предузети послове на добро његове |
| Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио детелиште, |
| о ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} |
| ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, устумара се по |
| Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушат |
| тичније, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и њ |
| у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Ка |
| на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио д |
| /> икакве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, размишљао о свему што је у њ |
| е, хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све |
| и у његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити ле |
| е запали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабу |
| Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и |
| до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећ |
| смета.</p> <p>— Нека ти смета!</p> <p>— Он ме грди.</p> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме г |
| Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p |
| ?</p> <p>— Тако како си почео.</p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека ти смета!</p> <p>— Он ме грд |
| е зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — |
| скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели ј |
| ет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да располаже са |
| } Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ни |
| лу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људим |
| Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек ко |
| у да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед |
| едесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од цел |
| Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која |
| т папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и неп |
| се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти каз |
| коле па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је |
| p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отиш |
| њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.< |
| } Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад |
| е за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог |
| окретати некако необично и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> |
| ући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псова |
| — Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе |
| ишанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, во |
| наш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Председник прекиде:</ |
| говора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, б |
| дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде да |
| есту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па т |
| ло једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног |
| седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, дете, сада“...</p> <p |
| у ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, једва |
| м и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов |
| " /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица |
| што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зл |
| рати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо |
| разборитији сељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна ш |
| ст.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му |
| а чини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаш |
| а ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног про |
| његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на ва |
| ици се ни по чему није могло познати да он разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} |
| асице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ |
| от.{S} Старешинство предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању |
| p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли ш |
| и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсме |
| па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се |
| и присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуш |
| иди задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с |
| не.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговара он полако.</p> <p>— Срећан рад!</p> <p>Он ћути, сагао г |
| Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> |
| е тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта |
| ад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмаха руком.</p> <pb n="130" /> <p>Она |
| и инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше |
| ш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се ч |
| > <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али |
| илазити око његове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код |
| еће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не мож |
| м... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она |
| слуша све до ситница.{S} Па после прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбо |
| само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоћ |
| у дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, они му секу лесковину |
| ју му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног л |
| дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад |
| > <p>— Тодосије Дмитрић!</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам виде |
| , чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто коп |
| да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} |
| о је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, как |
| е Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био |
| <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа пр |
| се ти прикрадаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, т |
| и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је |
| рић!</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S |
| ти си добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, |
| дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, ка |
| Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају т |
| тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То |
| у да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога света.{S} Нашто би би |
| /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесн |
| све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она вид |
| p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснам |
| ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара з |
| зиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га п |
| ај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба. |
| ељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако |
| 136" /> Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то у |
| ча-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле <pb n="161" /> намере, него му се чи |
| ако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, в |
| него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и |
| лободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради јед |
| <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: |
| ав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосаво |
| ћа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник. |
| .. пропасник... бекрија? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти вели |
| Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих |
| нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p |
| и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на л |
| посинку.</p> <p>— На прилику... шта ће он тражити бољег саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па |
| мо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више со |
| ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог труд |
| засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабдевати кућу, а што претекне носити на пијац а от |
| ...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њег |
| — Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за |
| покојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде |
| p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</ |
| те и немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор |
| само гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{ |
| .</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помогао! — |
| а.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> |
| и шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле |
| >— Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима.</p> <p>— Знам, бабо.</p> <p>— Изучи |
| менија, не може се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог прслук |
| {S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико |
| нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушај |
| и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да |
| ј радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>О |
| .{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сва |
| се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} |
| и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше п |
| > <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш? |
| ди тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дођ |
| у!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истин |
| ће он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, |
| .</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јунац |
| поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну мало ви |
| о и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{ |
| еговим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па хте |
| ли нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао д |
| у лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам |
| години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ |
| но ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта сл |
| ом сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, п |
| а...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито!</ |
| еког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у кућ |
| чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори |
| раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колуба |
| епи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо из М |
| У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема рад |
| многих домаћина.{S} Сваког лета добави он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дан |
| о је препочео од другога... то што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S} Али он је |
| а дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, се |
| ардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постав |
| сав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим? |
| ли:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеј |
| обратимство увлачили су и Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p> </div> <div type= |
| е, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Как |
| .{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу него да седне на на |
| паметан свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа о |
| удо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац о |
| и, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У ва |
| тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуш |
| ш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања |
| емо ли обојица?</p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад п |
| ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако друг |
| стари од памтивека...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико расипа |
| ћи и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Честит свети |
| ча носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај полож |
| оно што су они радили...{S} Није се ни он научен родио, него је препочео од другога... то што |
| /p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p> |
| је ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је би |
| рода несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пута и имао богат прин |
| <p>— Јес’, добра је ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан продужи:</p> <p>— Чујем, подиже један |
| совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлиј |
| лужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S} Истина, |
| о ће му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну глав |
| и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док |
| да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он |
| о ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Д |
| казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о про |
| <p>И са првим суседом Витором Микачићем он није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им |
| т, а од како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свид |
| није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба д |
| тога посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на р |
| тељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима, — ша |
| истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у својих педесет и неколико година да |
| пак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Ви |
| ћ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та г |
| жио у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да |
| као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у својој кући, к |
| дне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кро |
| ликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, ча |
| , брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без |
| а, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, |
| њег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје дет |
| ине показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} Није се ни он |
| и кукуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и круп |
| м на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет он! — подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да |
| а свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш к |
| осинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, |
| да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се в |
| ори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав |
| сава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га до |
| мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати к |
| он учи ову школу.</p> <pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p |
| стасати и ручак.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да с |
| ного чудан сад...</p> <pb n="143" /> <p>Он ћути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, поглед |
| дају па столичице.</p> <pb n="17" /> <p>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара |
| {S} Бог с тобом, попала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече полако:</p> <p>— Иди!</p> <p>— |
| он полако.</p> <p>— Срећан рад!</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја |
| /p> <p>— Здраво свани, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — ре |
| у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> |
| p>— О, Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да вид |
| :</p> <p>— У здрављу, побратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} |
| разду! ..</p> <p>— Виторе, море!</p> <p>Он се одазва:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Немој, море, |
| .</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> |
| су на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> |
| т?</p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он мало поћута па продужи:</p> <p>— Тодосије, брате...{ |
| p>— Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти рекох, море!</p |
| а имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и наслони главу на руку.< |
| сам себе сатисати...{S} Устани!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим у |
| весеље...</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Он се отима, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{ |
| > <p>— Видосаве.{S} Бог с тобом!</p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништ |
| ће!</p> <p>— Није данас долазио!</p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гу |
| ки пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара са старим човеком, |
| <p>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетк |
| омца!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p |
| ш? '</p> <p>— Хоћу, господине. '</p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Ра |
| рамота, море!{S} Еј, срамота! ..</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p> |
| рука и срамота, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота |
| и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се л |
| то... нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— |
| } Свет може говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напосл |
| о нећу с тобом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет завали у кревет, узмрда сухим устима, закркљ |
| ти ово, синко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо? |
| повика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разум |
| ни у дланове! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочн |
| >— Шта радиш ти? — прозбори она.</p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашљ |
| о као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у стра |
| куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче с |
| римити обележје од овог младића.</p> <p>Он слеже раменима, чепка и погледа по њима.</p> <pb n=" |
| се од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти гледај своја посла. |
| рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не будали!{S} Цареви и краље |
| школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом.</p> <p>— Учим ратарску школу.</ |
| о, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се сне |
| из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића |
| не причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икак |
| ио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, до |
| се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан присети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да |
| дај се! — саветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда раменима и промеће ону цигару из руке у ру |
| и се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у |
| аједно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже,, исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здр |
| и у очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и погледа га са спуштен |
| по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једно |
| у до Тодосија! — повикаше многи.</p> <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћем |
| што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с једног на другог и лукав |
| саве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразу |
| кретати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, ал |
| ога ћемо, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и слеже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чује |
| оведиш, као пред рођеним братом.</p> <p>Он устрепта очима, принесе цигару устима, хтеде да пову |
| ом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необично и страшно, као да се |
| </p> <p>— Седи, море, да седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође |
| се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у ра |
| па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиже обрве високо и поглед |
| онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како |
| који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Ви |
| имо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— Јес’, толико. </p> <p>Па оде |
| једном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p |
| Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па отпоче:</p> <p>— Није се |
| омаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: и |
| рош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{ |
| <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p> |
| > <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједаред подиже гл |
| {S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те |
| не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој |
| треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не п |
| дем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај чове |
| ревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича ст |
| младићем.</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p> |
| о за тим:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> < |
| познајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прили |
| у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Микачић!</p> <p>— Јест, тако се пр |
| што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку промуца:</p> <p>— |
| ело.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Што, |
| ао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћут |
| p> <p>— Па што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Ш |
| pb n="120" /> <p>— Шта ти је то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, натури наочаре и пр |
| качићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу п |
| кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и |
| .</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати се на своје м |
| „Говор’те уста, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тодосије продужи:</p> <p>— Таки смо ми, се |
| ицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</ |
| и се окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, погледа низа се, у |
| p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и |
| никоме казати, ни пред ким признати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, |
| ти ниче; сејеш уродицу <pb n="122" />, она ти ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам и |
| зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, те |
| њад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смеш |
| ериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се у |
| и си, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, т |
| одвојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суч |
| траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица...{S} Па повешће се реч како Видосав хоће д |
| ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и рас |
| мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и направише му место |
| ите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му прича како <pb n="167" /> су код куће, шта су по |
| старешинску власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се см |
| маторије.</p> <p>Младежи није до тога: она ђаволише.</p> <p>— Пази оног онамо!</p> <p>— Немој! |
| олако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и у |
| > <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S |
| су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како ј |
| г, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и зврка |
| сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата |
| како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да госпо |
| ја се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би м |
| ш непрестано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако тужан?</ |
| S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је ле |
| етка Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој кући, издвојила га у |
| ћи за другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необично и у |
| а.</p> <p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је ма |
| "5" /> дрва су пуцкарала на огњишту.{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и зврко |
| да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке |
| и и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. |
| се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p> |
| на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла ов |
| ручак.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољ |
| инесе цигару устима, хтеде да повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све |
| малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — ре |
| не и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над |
| Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“...< |
| кав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да с |
| {S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати кадивицу на глави. |
| > <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{ |
| алише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само свога посла и није разбирала |
| је и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног пра |
| <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је |
| у секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа |
| <p>Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше др |
| синио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би |
| далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону тр |
| <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са хо |
| е, уста одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му на |
| се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом и |
| та могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она зна само |
| н би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на служавнику чашу хладне воде, шећера, стакленце р |
| ог детелишта....</p> <p>Видосаву облеће она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне |
| > <p>— Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређ |
| у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: о |
| се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме м |
| х у Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право вели |
| идосаве, ти ћеш пропасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она |
| Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде |
| ог је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик не |
| ргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој ку |
| .. тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први сан и п |
| и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајтана.< |
| голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и |
| скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што |
| жати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прих |
| имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући |
| у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубиш |
| учеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како |
| а то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава... |
| коло.</p> <p>— Шта радиш ти? — прозбори она.</p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хте |
| <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одговори она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући |
| p>— Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на прагу?</p> <pb n="108" /> <p>— Тек... з |
| итор није нимало улепшао Јошевину, нити она друкчије изгледа у његовим рукама сада, после дваес |
| о да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек |
| сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли |
| да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не |
| Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.< |
| низбрдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије |
| ела... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш т |
| о и узмаха руком.</p> <pb n="130" /> <p>Она му угледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече |
| p> <p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је |
| а ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже раменима и гледа <pb n="52" /> пр |
| "126" /> <p>— Ружо, дај ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже полако, извири се н |
| ице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по је |
| е у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Ка |
| метна жена, и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— |
| . и за његову будућност, дете...</p> <p>Она занеме.</p> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њ |
| биће онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву. |
| кујеш... и што ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухвати за очи:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу |
| А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима:</p> <p>— Школе се... науке су... — |
| лужавник, као да му нешто смета.</p> <p>Она успреми све, само остави стакленце с ракијом, па вр |
| и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, |
| ну руком:</p> <p>— Носи, дијете.</p> <p>Она се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те пос |
| мена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе му руци.</p> <pb |
| ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погле |
| ...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, средовечним женама у |
| ро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, |
| је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо. |
| радаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и п |
| може се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог прслука, подбочи |
| увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и |
| еши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мал |
| и он се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Ј |
| ма уђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође.. |
| пуних обрашчића и крупних очију.</p> <p>Она се није одвојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она |
| ко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде.</p> <pb n="125" /> <p>— Видос |
| ио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну раменима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, ба |
| ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш |
| : „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— |
| коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један |
| ћу.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} Онај мој није при речи како смо казали.</p> <p>— Који т |
| таво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Ви |
| и у својих педесет и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте та |
| </p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, |
| аљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што н |
| чим се његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, обел |
| нце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, неко ’ |
| дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти ку |
| ини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је |
| !</p> <p>— Чујем, Симо.</p> <p>— Шта ће онај чекрк на путу?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> <p |
| /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они с |
| и.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрада |
| које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не б |
| на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} |
| га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да п |
| ј мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види сам |
| има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како кој |
| сакрије поглед.</p> <p>— Чудан си... ни онај човек...</p> <p>— Није... него... чини ти се...</p |
| на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне ј |
| искривити, или сломити, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са овом новом, |
| чи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе мислима |
| .</p> <p>Поче гуркање, подмигивање, док онај одозго продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика |
| >— Море, свет к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што г |
| ола, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учион |
| први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S |
| ку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, не |
| ре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Вит |
| Виторе! — виче Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p |
| чи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш ли озбиља?</p> <p>— Зби |
| и не брини, Ружице. <pb n="127" /> .{S} Онакав радник тражи парника... одрастао је по домаћинск |
| мо увек разговарали...{S} Зар тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да толико забора |
| одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава |
| p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ћ |
| разговарамо озбиљно, као паметни људи, онако као што смо увек разговарали...{S} Зар тебе може |
| ?</p> <p>— Ето не ћутим, него... тек... онако...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он он |
| >Тежак је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, прилегао је пред |
| који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрадатио, подадуо.{S} С |
| гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниск |
| p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> <p>— Па та |
| му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чеп |
| Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новина у његовој кући, |
| "131" /> <p>— Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> < |
| ти.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Ш |
| сам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сукоб |
| е побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, срамота га од њега, подилази га зима и д |
| осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, к |
| се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио с |
| — Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p>Тодосиј |
| ш, него, тек ’нако...</p> <p>— Није тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев |
| <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и |
| је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја |
| и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се зајед |
| о имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу |
| цати на твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} К |
| е у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије н |
| , како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дан |
| м вретенцетом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела ник |
| бразит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из с |
| а га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, срамота га |
| Витор је красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и св |
| унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мораве |
| тога: она ђаволише.</p> <p>— Пази оног онамо!</p> <p>— Немој!</p> <p>— Хоћу да му смакнем нови |
| а Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душмане |
| кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стек |
| е.{S} Кад задружна чељад почну особити, онда нема ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамт |
| е истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се |
| водити рачуна о свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће г |
| S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешств |
| онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли т |
| да око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше |
| сејао детелину и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, То |
| дана кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом кона |
| е могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав |
| напослетку промуца:</p> <p>— Па што ме онда запиткујеш... и што ме узнемираваш...</p> <p>Она с |
| ле како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама ко |
| љугама косе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p |
| вају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље |
| бри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се |
| и свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нарашта |
| ћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда ударе порез! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— |
| а цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки |
| екле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући д |
| натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погл |
| ра:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! |
| /p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са л |
| </p> <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и |
| ло пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећиво салети, те му крију |
| p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединце у селу: те оваки је ова |
| ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала |
| муца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, ка |
| него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је мо |
| де је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> < |
| — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и вид |
| ове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S |
| дан подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан |
| мљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се капетан.</p |
| а?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако н |
| Ружа.</p> <p>— На кога?</p> <p>— Шта ће онде, што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било |
| его у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p>— Видосаве! |
| али о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не |
| есно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докажи!</p> |
| га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у |
| дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћ |
| ао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb n="137" /> с |
| а, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од П |
| о селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се наљути, — о |
| /p> <p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и за |
| урио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, |
| ме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису могле остати неопажене и за њих су се заинтере |
| школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учит |
| ма таких младића!</p> <p>— Треба бирати оне младиће чији родитељи имају лепо имање, да би могли |
| и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, |
| ти и виђени људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, |
| рећу с неповерењем и подсмевком, и тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он |
| и жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу |
| оче кикот.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p> |
| {S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети н |
| њени, матори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n= |
| где у крају.{S} Кад приказују прилоге, они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег ком |
| ужица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> < |
| дње са које се суседи најчешће поинате, они то све нареде као људи, или, правије рећи, све то Т |
| ости, за великом совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија |
| S} Кад он, на доколици, гради котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њем |
| ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да с |
| евено и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао п |
| м и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало |
| плели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и |
| } Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb n="36" /> хвале се к |
| чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје ко |
| сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, |
| ику, синко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају по триста брава ситне ст |
| и, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</ |
| вати по селу, већином код побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, п |
| праве највеће сметње напретку науке.{S} Они свако новачење пресрећу с неповерењем и подсмевком, |
| где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, ве |
| ад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и заузе место |
| очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред собом виде своје ста |
| {S} То му признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је |
| S} Старац је сву наду положио у њих.{S} Они расту, развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вред |
| и помилова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђури |
| наду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све |
| ! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији |
| са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И |
| омак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се |
| умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад р |
| е доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си навро |
| зи да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су започели.< |
| ође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит с |
| њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, о |
| раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту бабо!</p> <p>— |
| лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на пр |
| па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред собом |
| {S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се промени у л |
| дугачке собе са, клупама, у којима седе они, читави људи.{S} У другим собама до њих, намештени |
| едају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапа |
| пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакл |
| сваке године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се д |
| онца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју па |
| однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све весе |
| >У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| ице, наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је |
| деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, |
| буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <div |
| колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки од |
| p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— |
| о тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не |
| љати са мојим малишанима..{S} Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...< |
| га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само сме |
| 105" /> се подсмевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скр |
| или у повратку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимству, о момачком животу и др |
| рих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се подига |
| <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се чича постарао да понови њ |
| е боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} Није се ни он научен родио, него је пр |
| неке госте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље |
| . не треба ми ваше познанство!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га пискарачи:</p> <p>— Хоћем |
| у, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и ве |
| ије и натрпава откосе на сушила.</p> <p>Они се смејуре, згледају се, нешто шапћу између себе, п |
| /p> <p>— Није скупа: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то грош |
| p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи |
| м за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се:</p> <p>— Крмачица!</p> <p> |
| м, да се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он |
| ца!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјајаше очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... в |
| пем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и чувајући стоку...</p> |
| n="138" /> <p>— Озбиља ти кажем.</p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ће предузети други:</p> < |
| — рече и заузе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у њега.{S} Он прелистава |
| брате, српски: кад мало пијнеш.</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{ |
| а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и п |
| и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо |
| задрља са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то р |
| о и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају св |
| а и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> </div> <div type="ch |
| ну ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћуткује |
| еба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, припијају и разговарају: как |
| одаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка |
| , да још који корак измакне унапред.{S} Оно што није могао постићи Видосав на своме имању, желе |
| или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и |
| >Пак двадесет одсијече глава?“</l> <l>— Оно јесте Бановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јуна |
| <l>Преко себе у Ситницу тура?“</l> <l>— Оно јесте Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак |
| <l>И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са |
| лио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се |
| осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седн |
| парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за се |
| ом.</p> <pb n="130" /> <p>Она му угледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа |
| узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не може да усуч |
| е да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб |
| но“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад чо |
| p>У сниској и тесној механи поседали за оно неколико столова људи са својом чељади И пријатељим |
| би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших старих.{S} Друкчије су при |
| мо се испричали.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си оно |
| од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Витор ућут |
| Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, |
| "13" /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао п |
| лике године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} Није |
| ета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— Јес’ |
| ="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је до |
| пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Те |
| учају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} |
| во он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим |
| рост и прихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће |
| а тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> < |
| кама, декламовати:</p> <quote> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљ |
| Оно јесте Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l |
| но јесте Бановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље на |
| и највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну ра |
| ање није достојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити из такта паметног човека и натерати |
| а правиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи г |
| Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— Народ |
| ?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе |
| Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надул |
| свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} Није се ни он научен родио, |
| ца од немила до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да располаже са својом децом. |
| претрнула на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка |
| чила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе дево |
| док онај одозго продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, д |
| оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја |
| е га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре пође полако, ураскорак, после све брже и брж |
| Онда би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> < |
| дозго продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала ст |
| ..</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p>— За оног твог.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и |
| ’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели ст |
| ан човек...{S} Само што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми с |
| едају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукује к |
| објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се |
| је до тога: она ђаволише.</p> <p>— Пази оног онамо!</p> <p>— Немој!</p> <p>— Хоћу да му смакнем |
| ће један подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Да |
| <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се капета |
| <p>— Шта велиш, човече?</p> <p>— Јес’, онога Видосава!</p> <p>— Микачин!</p> <p>— Виторов унук |
| <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па в |
| сило на састанку, него нешто сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега |
| треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога...{S} Видосава.</p> <p>— Познаје му се на оку!</p |
| овек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, та |
| је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је о |
| ели из друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодо |
| ја.</p> <p>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, |
| ране собе и стакленим прозорима, него у оној старој под кровином и брезовим лемезовима, затекла |
| ше воле овде код ове четворице него код оноликих гостију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето |
| и његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше |
| е му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему ни друго |
| и у раду треба имати мере, треба радити онолико колико је човеку потребно за живот, да не би ос |
| ене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Витор ућута.</ |
| дини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио, хеј, колико би он |
| рим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око власти?{S} Није било капетана кога н |
| да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи посао.</p> |
| наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{ |
| т, тако се презивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му ис |
| ре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Не м |
| — А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и тури |
| — Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништа прича |
| ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а што ј |
| гонише, прегонише, док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“ |
| >Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p |
| .{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> |
| ли ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а сво |
| ка киша скиде и последње трагове снега, ону сивкасту паучину с ливада, проби густа зелена трава |
| љишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подиг |
| ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} Ре |
| ледају свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престан |
| шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, по |
| и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што с |
| </p> <p>Он само мрда раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако стра |
| и:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи. |
| м....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако |
| лове, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево т |
| {S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часни |
| и се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај м |
| S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Р |
| а, узврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно |
| се у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коруж |
| опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, налак |
| тиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам |
| ркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, добра је ограда! — |
| не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички к |
| рак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} |
| било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна рука Видосава Микач |
| 0_C4"> <head>IV</head> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригр |
| у њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да |
| очекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с |
| сије му додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући. |
| еше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, заворњева, брњица разне величине, опуте, фишек |
| ца испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и ба |
| а два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су вол |
| јас алове боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S |
| ама, чистом копорану и новим чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу свиј |
| и што да пишемо? — приђе један младић у опанцима.</p> <p>— Тапију, облигацију, жалбу, уговор! — |
| бо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и ч |
| е: „1884 година“.{S} Предсобље патосано опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, па |
| орова имања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под |
| .{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзн |
| /p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Разумеш?{S} Па <pb n="169" /> да ск |
| умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама |
| олако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, |
| ед њим нигда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом које |
| пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с |
| ри пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, налакти се и гледа т |
| идишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет он! — подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почет |
| из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се ока |
| фору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје го |
| бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, |
| аред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} |
| осла без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како |
| о ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније поћута, |
| нтије.</p> <p>Прође по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:< |
| кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан са некаквим |
| си, не питај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони с |
| Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, н |
| леда, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>Он опе |
| мало код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, проговори неку реч, понуди ракијом и |
| {S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта |
| о што му се припило као оскоруша, па се опет поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе с |
| ду у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат поче |
| ...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се |
| и мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда |
| с тобом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет завали у кревет, узмрда сухим устима, закркља му н |
| ти и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа прек |
| му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изгово |
| емо! — вичу сви.</p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Вит |
| осмо радећи за другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необ |
| ! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што |
| еш комотно косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</ |
| {S} Извол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до |
| поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{ |
| среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина |
| забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће |
| имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имал |
| ајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— Пр |
| p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> <p |
| ћемо, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и слеже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо |
| ет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде |
| p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати се на своје мест |
| ћи, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, а |
| има у све редом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде |
| м!</p> <p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</p> <p>Опет се закикоташе.</p> <p>— Пст!</p> <p>— Чик!</p> <p> |
| > <p>— Несуђени посинак Виторов!</p> <p>Опет кикот.{S} Девојке се ослободе па најпре полако пев |
| сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старј |
| се удвојеном снагом зацерекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p |
| тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му |
| о нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може |
| /p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S |
| — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче Витора Мика |
| p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по двори |
| а рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се |
| p>— Имате да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са |
| риште, истресли хаљине, наместили собе, опрали стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пр |
| па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. Јован |
| S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не би попластио до Пет |
| 134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види |
| ехану у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта рад |
| сваку реч младога ратарца, који, пошто оприча све што смета пољопривредном напретку, набраја п |
| ов унук.</p> <p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и |
| /p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно!.{S} Опрости, домаћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да |
| веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти |
| </p> <p>— Седи да разговарамо!</p> <p>— Опрости, имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу |
| Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу |
| не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу |
| ригрнутим копоранима, неко се извалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и дру |
| што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У том зајеча сви |
| нака, заворњева, брњица разне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа, кутија б |
| од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде општини, однесе пореску књижицу кметовима:</p> <p>— Мол |
| ери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па |
| ао државна ленија.{S} Око пута засађени ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо даље настаје има |
| руго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, н |
| е знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S} Па до |
| ве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођу |
| е...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плу |
| ви и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p>Она мрдну |
| локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и остало дрвено посуђе, те |
| ад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с д |
| стише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друг |
| с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја о |
| ном Светог Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У другој соби два широка кревета за спавање, |
| 115" /> <p>На кули варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице згр |
| што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се |
| путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада сад, |
| </p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на врем |
| и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, |
| на и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се п |
| умен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на нога |
| шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло му |
| да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим н |
| имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ ср |
| чи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријате |
| греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је освитао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошт |
| _C16"> <head>XVI</head> <p>Тежак је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од не |
| а Пандиралу, па Хорватовић призортио да освојимо позицију, те, мајчин сине, хоће бити, те неће |
| не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у кућу |
| и и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, о |
| хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам и |
| ца ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се су |
| и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побри |
| н свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се у |
| :</p> <pb n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему ш |
| је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да затупи ни његова дугогодишња с |
| свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад |
| уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и пр |
| у сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се самохран и презрен од света, као нико у селу. |
| љу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јур |
| о, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти |
| сија.{S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Притврђ |
| парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} То |
| ји људи; прогорели од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се водом |
| <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскоруша:</p> <pb n="97" /> <p>— Полако, бабо...{S} Мол |
| да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се опет поврати у исти положај.</p> <p>— Т |
| о је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио д |
| S} Летина није била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико |
| е; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог |
| дају се, нешто шапћу између себе, па се ослободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи т |
| торов!</p> <p>Опет кикот.{S} Девојке се ослободе па најпре полако певуше, а затим по две и две |
| суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад по |
| де на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се |
| до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко темена и чела, |
| ишта.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Витор Ми |
| вога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, т |
| стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код |
| аним силавима, уозбиљио се, суче брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеша |
| је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто |
| и, доношаше му много више приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њивама и н |
| иканом“.{S} Док су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салашеве, његов кукуруз стига |
| е сејати бели кукуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси много више прихода, већи су му кл |
| њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев рад разуме |
| , на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем |
| ја.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је |
| ку реч, а кад <pb n="73" /> разговарају осмејкују се и све одобравају а у истини мало за кога и |
| ци по души...</p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Рец |
| о ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осмехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам пар |
| есну чичу по леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... сл |
| } Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш ли озбиља?</p> <p>— Збиљскије н |
| p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За |
| .</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који |
| ткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p> |
| саљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан |
| ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p> <p>— Како, газда?</p> <p>— Тресни рђу |
| здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Школа далеко, а он сир |
| ве какви се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга |
| браћо, траже се младићи који су свршили основну школу, да су доброг владања и из домаћинске кућ |
| и од својих другова, с којима је свршио основну школу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све |
| ш два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш |
| /p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад почну особити, онда нема |
| ти особине.{S} Кад задружна чељад почну особити, онда нема ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли |
| авири у сваки пресек, разваљује саће од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гд |
| n="169" /> да скинеш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ев |
| S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Притврђујем о |
| оји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо...{S} Изволте... слободно као у својој кући, |
| е старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> <p>Мало д |
| >Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се памет |
| ао и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат поб |
| — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чуј |
| јаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и почеше се |
| раваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије |
| и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће |
| а ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, п |
| ану, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже д |
| о ракије и тури пред Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми с |
| н?</p> <p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Што, Видосаве?</p> <p>— Тако.</p> < |
| ба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p> <p>— Остави то сад!</p> <p>— Није то остави, него ја... ја н |
| . </p> <p>Капетан махну руком:</p> <p>— Остави.{S} Решите сами како знате.</p> <p>Сви се саглас |
| Видосав приђе згладићу и шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} |
| мање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и наслони главу на руку.</p> |
| што смета.</p> <p>Она успреми све, само остави стакленце с ракијом, па врати и стаде на своје м |
| p> <p>— Остави то сад!</p> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе |
| продусрео Видосава.{S} Требао је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85" /> зна, ј |
| ву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још?</p> <p |
| рт није одмицала од њене постеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њих |
| на пуним смеђим брковима и реткој коси, оставило је време незнатне белеге старости, али поуздан |
| а прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! |
| о што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и |
| ву и испречиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и |
| } Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно кретати и ухв |
| ..</p> <p>Сви погледаше у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.< |
| јте свог посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видоса |
| својим путем и својим послом.</p> <p>— Оставите то, море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било |
| ој јевтиној справи окрунити много више, оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S |
| упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се |
| год привреди и прикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не принови, провео |
| Видосаве?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Ето, оставићу.</p> <p>И измакне се, седне на кревет поред ње |
| паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико им |
| шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се р |
| ором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим пријатеље |
| га шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна |
| жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и чувајући стоку...</p> </di |
| цама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви остајете моји... — рече чича дрктавим гласом и помилова |
| ш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо |
| јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p> <p>—- Посилили од богаства!</p> <p>— П |
| ња у ратарници, прилике у кући Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чарш |
| е ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полако кући. |
| да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој п |
| Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и пошт |
| вао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те их је |
| раво велиш, Тодосије.</p> <p>Устадоше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто прис |
| ку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, Тодосије.. |
| ести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— Шта ћ |
| му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p> <p>Тодосије продужује и подвикује:</p> |
| “ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве м |
| ко је руковати имањем овако како рукују остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и ч |
| у.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више јаза, |
| веде сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и црвоточина |
| ошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобрите неке мање су |
| о,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде |
| подвезама, изгледао као бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натер |
| оришту засађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте шљунком.</p> <p>И |
| о колач и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, |
| , чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витор |
| ти кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није |
| } Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} |
| уши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је |
| >И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може ли се које продати.{S} С њиме^се |
| аћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му више пажње у обрађивању и њиме се п |
| аве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна рука Видоса |
| S} На детелишту су посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с ре |
| руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, ла |
| је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико |
| главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам човек: не могу се рвати и |
| , нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га прит |
| с друштвом, са својим! побратимима, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође ку |
| } Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Предсе |
| да шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, |
| > <p>Чича Витор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у |
| , бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије |
| са својим знањем.{S} Али оне нису могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и |
| осити и исполагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шир |
| ослушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузм |
| <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако |
| S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не зауста |
| а се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су започели.</p> |
| ича све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није |
| же но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер с |
| здуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{ |
| лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је с |
| ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је то бил |
| људима него с несретницима.{S} А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је с |
| уде слуга у његовој кући, него син коме отац предаје старешинство.</p> <p>Видосав Ђурковић родо |
| ини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзи |
| S} Њих петоро: стари Маслаћ, младожењин отац, крупан човек, просед, у широким чакширама и прост |
| и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p |
| Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље вид |
| е ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије |
| се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стаја |
| очели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> |
| /p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не о |
| C19"> <head>XIX</head> <p>„Затисни уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видо |
| епрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угле |
| оре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антоније.</p> <p |
| ом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, |
| ији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обредише по р |
| а се привремено склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њем |
| н главом, зликовачки укратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а о |
| други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав |
| и поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У та |
| ељи!</p> <p>— Други пут, на празнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код |
| није прикупио ни парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: г |
| ...</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Он се отима, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Ост |
| и, кочопернији.{S} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима |
| били на сиротињском имању, радом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а по |
| и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступи |
| и укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не дам |
| између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири |
| уком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb |
| тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, ја поб |
| ком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Боже, шта |
| S} Доцније, једног празника, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових у |
| у?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он из |
| вицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бо |
| опасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га з |
| уше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље |
| у је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истину, до ситниц |
| кућу, а што претекне носити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује пос |
| глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала |
| и не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на сушила.</p> <p>Они се смејуре, згледају се, н |
| .{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро осуш |
| каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од пе |
| једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у |
| — Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли у кућу?</p> <pb n=" |
| ше:</p> <p>— Тодосије Дмитрић!</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га ниса |
| ти, подгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— К |
| д тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... на |
| на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} |
| о и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и |
| еврљи му вилице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пус |
| } Нити кога <pb n="166" /> поздравља ни отпоздравља, само колута закрвављеним очима.{S} Кад не |
| ма се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И седају |
| ече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао с |
| ш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па отпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на састанку, него |
| ртију, загледа у законе.{S} На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, дана |
| неки хитнија посла.{S} Мислим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p |
| олину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и обј |
| по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они ск |
| , скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и н |
| о, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио под њу, мало се погучио, |
| га, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајало, само пршти вода о воде |
| >Пошто посвршава прве пролетње послове: отреби ливаде, растури кртичњаке, потврди ограде, напра |
| е усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод до |
| редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, п |
| ака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, кочопернији.{S} Видиш просто како се отима |
| рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разговор.</p> <p>В |
| Витор се опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паме |
| илици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комш |
| " /> <p>— Ружо, дај ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже полако, извири се на вр |
| и било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по х |
| утиш сад пред причест...</p> <p>Видосав отрча те му изведе коња, седланика, огледа колан и ухва |
| Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p>Тодосије отрча.</p> <p>— Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука |
| упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кући:</p> <p>— Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — пов |
| ече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шо |
| ше казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш виш |
| прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> |
| {S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња румен и хладан дах пир |
| е и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и у |
| у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, Видосаве |
| теде рећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... вру |
| зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи д |
| Право веле људи“, — па мрдну раменима и оћута.</p> <p>После оваких разговора Витору је све теже |
| Бог с тобом, попала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече полако:</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што |
| меја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То ј |
| сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, бр |
| ије штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да м |
| паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и док |
| шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао |
| кује Тодосије, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угле |
| 38" /> <p>— Озбиља ти кажем.</p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ће предузети други:</p> <p>— |
| под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и |
| прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— |
| ије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пили смо доста, — смеш |
| оку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутар |
| p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица? |
| паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио н |
| , радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово чест |
| еници.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А ве |
| ати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она |
| имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капе |
| подсмева се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p> <p>— Нис |
| /p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> |
| то му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му било најпотребније <pb n="14" /> д |
| и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала ј |
| .</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радознало очекивали шта ће бити од тог Тодосијева посла: како ће |
| е.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни плодови његова рада, |
| лако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p>Видосав то |
| и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хв |
| зеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан |
| њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагод |
| еном марамом на грудима, лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним природним цветићем у њи |
| и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у мех |
| ’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</ |
| ће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <div type="chapter" x |
| образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>Видо |
| е дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>Посл |
| узнемираваш...</p> <p>Она се ухвати за очи:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу се разговарати а |
| пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме ниг |
| {S} Бог с тобом!</p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништа...{S} Његова к |
| > <p>Скочи Видосав, стресе се и растрља очи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_ |
| о и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А нећ |
| и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по с |
| дам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право велиш! _</p> <p>— |
| куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а |
| зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зида |
| здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по гла |
| тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега |
| тајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава |
| ног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухв |
| ли Видосав... страшан и необичан: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна ногавица испала му |
| <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодосије гу |
| итор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица ре |
| бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја |
| ба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта гово |
| ко, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим |
| ек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видо |
| — Нека их, сине... „Затисни уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш |
| head>XIX</head> <p>„Затисни уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је |
| S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој з |
| непознатог човека у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, шт |
| Он опет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што |
| ено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а |
| познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{ |
| ци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од т |
| мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ен |
| ом.</p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али о |
| е паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом!{S} Какву је новину |
| .{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спр |
| Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усну на |
| > <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно озбиљних људи.{S} |
| м сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила |
| је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим р |
| , он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у |
| ам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p> |
| p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Н |
| а да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича-Витору је објасн |
| ви надзорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упрт |
| погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну.</p> <p> |
| p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве |
| <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то ра |
| кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад му прате |
| ништа није могло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђ |
| ањаста, дугих пуних обрашчића и крупних очију.</p> <p>Она се није одвојила од Ружице.{S} Што ма |
| /p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окрет |
| а посла! — смешка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио комш |
| ког пречег од њега. — рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну гл |
| <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: с |
| или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... |
| пред рођеним братом.</p> <p>Он устрепта очима, принесе цигару устима, хтеде да повуче, а она се |
| ца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала ствар, бра |
| а! ..“ Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико |
| у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са |
| авила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла вел |
| мућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној мо |
| мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се |
| имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упоз |
| како треба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <mi |
| S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодосије махну руком:</p> <p>— Мо |
| ш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— А |
| рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало |
| ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја вољ |
| ча Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да ње |
| хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетку промуца:</p> <p>— Па |
| и отпоздравља, само колута закрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за столом, налакти се, глед |
| е па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у ду |
| од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> разговар |
| <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ниш |
| азио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, прито |
| ам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат |
| ам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјајаше очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви остајете мој |
| и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође п |
| би изостао иза других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прикупи ка |
| груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосиј |
| ом крпом од шаренице поњаве, тумара око оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и |
| за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала на огњишту.{S} |
| те га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њива |
| оја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </div> <div type="c |
| р пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па столичице.< |
| кочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распоја |
| > <p>И седају у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, |
| ља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији на полици.{S} Нису школски уџбеници, него нека |
| ршаваше обичне послове, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видоса |
| било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у вр |
| носи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у ком |
| тво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријем |
| столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор |
| е четворице него код оноликих гостију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на |
| че Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{ |
| кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донекле обој |
| како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу пос |
| снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о Видоса |
| же кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју столова |
| ио капу озад и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата |
| ше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимовима и ш |
| м у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо |
| амршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му |
| цу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Ви |
| фикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и вр |
| ема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни та |
| омаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма н |
| јином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за г |
| "1" /> <div type="titlepage"> <p>ТАДИЈА П. КОСТИЋ</p> <p>ПРВО ВЕСЕЉЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>С |
| како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да по |
| је негда био негде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти рад |
| Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како с |
| p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— |
| плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>Навикош |
| сељак упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не могу му поорати као ова дв |
| у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и разв |
| о ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да |
| pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо теби!</p |
| се покажу корисни плодови његова рада, па да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</ |
| воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не зн |
| а хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да |
| е поњаве, тумара око оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пиће из барда |
| ешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Н |
| мам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да |
| но: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом |
| S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом |
| у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакрије поглед.</p> <p>— Чудан си... ни онај ч |
| 58" /> му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тат |
| — угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</ |
| ад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се з |
| ута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.< |
| ће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по не |
| стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Код суда?</p |
| ово Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово |
| > <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?< |
| ама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесној механи посе |
| та вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је н |
| почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— |
| зме с друштвом, са својим! побратимима, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође |
| , и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о |
| и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и |
| казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му ј |
| а једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној постељи, која је |
| да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</ |
| е нудио возиоце, свезао неколико снопа, па се налазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био рас |
| како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прек |
| удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем крају.</p |
| нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зу |
| А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа |
| разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам |
| прича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја |
| ај ми, Видосаве!</p> <p>Поћута, поћута, па поче:</p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: |
| је лажи о мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно |
| може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и |
| а тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати задао муку на срце, те |
| мало, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније посед |
| е учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе мислима у ту школу, како му је причао рат |
| е гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и |
| е нешто што му се припило као оскоруша, па се опет поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам |
| е да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав с |
| у: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.< |
| ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се за |
| ди шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, је |
| > <p>— Опрости, имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше се. |
| ко, газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти тра |
| а,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели старац па чепа о |
| , згледају се, нешто шапћу између себе, па се ослободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти и |
| бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњ |
| и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> |
| ли му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај |
| што ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан.. |
| ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива |
| да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим в |
| е да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су |
| он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Так |
| гостију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p> |
| b n="111" /> <p>Антоније појми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> |
| а и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полако кући.</p> <p>Сутрадан прављаше се невешт |
| и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката г |
| као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао св |
| а радост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Ч |
| > <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га |
| глав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај |
| есвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више н |
| ија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеж |
| ни му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они г |
| тоније поћута, чукну штапом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код |
| ачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље |
| еме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и но |
| вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— |
| зговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ен |
| па му уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и треп |
| оби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није су |
| ним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крма |
| ка.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и д |
| о бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше њ |
| укаше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на своје место.{S} У сарачани беше крв |
| се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спрем |
| енија?</p> <p>— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну |
| > <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замисли |
| ажем.</p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ће предузети други:</p> <p>— Море, велики измет чини |
| з жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А |
| оста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио погл |
| људи, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, е |
| ври...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удвојеном снагом зацерекају.</p> <p>Опет заћуташе |
| } Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није |
| рже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, па устаде, прислони тојагу, скиде капу и прекрсти се.</ |
| Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му нам |
| му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати н |
| чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, ти ћеш п |
| осије и младићи приђоше те се руковаше, па прихватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одв |
| осав их одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер с |
| товање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек б |
| у.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе |
| књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млатајући рукама, декламоват |
| и где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} |
| друзи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за |
| о сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстиш |
| го ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p |
| да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, тор |
| во велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да |
| роизношењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће. |
| ве лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на |
| p>Донеше и врућу ракију, попише по три, па поставише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати |
| екиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио |
| е јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде в |
| .</p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи: |
| оја посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће престати.{S} Гледај посла, море!..</p> <p>— А как |
| кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао |
| а решавао да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме |
| бо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу те об |
| о и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше т |
| ас долазио!</p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаук |
| е!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца б |
| и научио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S |
| тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то н |
| младић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем |
| и.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и |
| аца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, пре |
| ако је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно шт |
| сломити, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича |
| по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па |
| Тако, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му |
| >— Прођите се, Бога ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху |
| је рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вал |
| је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Вид |
| рску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим |
| онесе прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико |
| p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... |
| .{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, |
| са старим пријатељем и његовим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуб |
| и све, само остави стакленце с ракијом, па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узвр |
| се запрегао са чистом куповном марамом, па кува кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и ча |
| мешан са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, кој |
| ћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише |
| де, шећера, стакленце ракије с чашицом, па метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, бабо!</p |
| једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{ |
| .</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} |
| да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинат |
| м дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по |
| немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор опет |
| гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И |
| рзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је ниша |
| ; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напа |
| ажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да |
| и кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради ка |
| ..{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш виш |
| јана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у дворишт |
| а и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом. |
| мој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што |
| зао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, |
| уче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да |
| гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетку промуца:</p> <p>— Па што ме онда запиткуј |
| дозволио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није поно |
| а, усукао два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S |
| ор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Пр |
| зи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављев |
| се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видо |
| ви га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да г |
| тане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде д |
| то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, наднесу се преко врљика и посма |
| уд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато |
| х послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а |
| а посла без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де ка |
| у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуствује кад расматрају дела кој |
| шао до тако груписаног имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељима својом |
| те се уверио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад |
| д воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантар |
| лу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ра |
| кола далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и пис |
| змије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног |
| као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја н |
| тао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је з |
| ун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, т |
| љали здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на к |
| {S} Прекрстише се и обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а В |
| није могло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разг |
| он се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на |
| да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживе |
| те, застадоше мало, протурише још неку, па Мијат тресну руком:</p> <p>— У здрављу, побратиме!</ |
| та, тата!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> < |
| остидео, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло |
| } И Ружица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође но |
| ете.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружич |
| Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе |
| о је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути |
| на и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер |
| ра:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хорватовић призортио да освојимо позицију, те, мајчи |
| јем, подиже један, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да глед |
| могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима. |
| /p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је Тодосије? |
| се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је |
| једном руком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде с |
| па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге на |
| S} Видосав скинуо пола розге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{ |
| он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад ј |
| оге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила |
| и...</p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени |
| тио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко |
| да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им |
| S} Витор спири мало ватрице на огњишту, па поседаше на столичице око прочевља.</p> <p>— Право в |
| Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то |
| ни.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руков |
| ижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче конаца, приђе |
| здравље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате... |
| викати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи |
| није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он |
| н и скроман сиромашак у половном оделу; па младожења, висок, танак младић, леп и личит, у новим |
| , па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек |
| </p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то |
| амаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.< |
| у буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што |
| призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра |
| ин сине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p |
| } Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам ник |
| д лета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Ка |
| идосављеви побратими, она тројица...{S} Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} |
| смејури:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пи |
| ао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у својих педесет и неко |
| рати као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради |
| у децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако несносно и теш |
| аше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као об |
| вој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптава |
| теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано |
| емљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича он како је некад било, какве су цене бил |
| здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се |
| а се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног |
| Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако н |
| се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћ |
| жили његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, он |
| се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешт |
| ва.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје де |
| ако је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да н |
| да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мија |
| <p>— Да опереш ова кола.{S} Разумеш?{S} Па <pb n="169" /> да скинеш точкове и подмажеш осовине. |
| Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да |
| </p> <p>— Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни т |
| А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну раменима и оћута.</p> <p>После оваких разговор |
| свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича |
| ветога Јована, славу мога родитеља... — Па потрча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрд |
| амота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем др |
| „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније поћут |
| деца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Он |
| ет пута за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то ра |
| отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p> <p>—- Посилил |
| p> <p>—- Посилили од богаства!</p> <p>— Па пошљу...</p> <p>— Јес’, комесију!</p> <p>— И комесиј |
| — Дошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинар |
| p> <p>— Мој посинак Видосав. -</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, госп |
| пек, са Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то ниси урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нис |
| но Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчи |
| ва.</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она |
| p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече А |
| је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb n="111" /> <p>Ан |
| се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p> <pb n="143" /> <p>Он ћути, |
| </p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где |
| ве?</p> <p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— Па што говори криво?</p> <p>— Говори зато што му се так |
| е чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика |
| <p>Поче пуктање у доњем крају.</p> <p>— Па ће ударити поред Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Ч |
| задуго, па напослетку промуца:</p> <p>— Па што ме онда запиткујеш... и што ме узнемираваш...</p |
| p>Чича-Витору заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у г |
| оворан.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p>— Па... јес’, господине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко |
| љег саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p |
| треба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти си сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја |
| блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се оч |
| ји.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{ |
| овек може се машати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p> |
| реписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило |
| си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, |
| о појасом читаво бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кућ |
| окон, скинуо неколике вешалице кукуруза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Румени |
| ојом њивом, обухватио сикиру око ушника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва |
| p>— Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш м |
| <p>— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> |
| ивади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га по |
| е стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он |
| ићентије.</p> <p>Прође по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађ |
| моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је |
| чем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непр |
| амо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, В |
| ашно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, па устад |
| говори шта хоће!</p> <p>Он мало поћута па продужи:</p> <p>— Тодосије, брате...{S} Ти ме боље п |
| Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све м |
| Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, |
| ено хартијом, он измени код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, на |
| моја покојна Руменија... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n="120 |
| и насмејан, према свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне |
| <p>Они као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>И |
| одаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда |
| ели људи прекрстили ноге, обукли гуњеве па полако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе |
| остат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здрави с |
| говоран, распитује <pb n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се з |
| продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осмехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја нем |
| адоше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кућ |
| оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени |
| > <p>Опет кикот.{S} Девојке се ослободе па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају |
| {S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S |
| одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали се Ми |
| о јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...</p> <p>У Младена Варагића било ком |
| аљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} За |
| алим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за ду |
| .</p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то |
| ли и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.< |
| , значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И н |
| н.{S} Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и |
| атурио торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} |
| оке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже и |
| по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али |
| седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млат |
| се на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав одн |
| p>Ђурицу обузе нека милина, узврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Б |
| а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После н |
| огради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагну се па загледају, пипају, повлаче прстом низа стабљику.</p> |
| бо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао |
| знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме |
| </p> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сасвим наопа |
| "140" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за к |
| насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практ |
| } Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p> |
| : тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у |
| и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на о |
| >— Море, не будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о |
| А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан са некакв |
| рави домаћину.{S} Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, |
| го раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у |
| сам ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p> |
| p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— Ама прича |
| чења!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад |
| стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док с |
| ћ вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је |
| >— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без т |
| у и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао гл |
| ајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па отпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на састанку, н |
| ка их, сине... „Затисни уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код |
| о гуњче, ухватио мале рогуље за парожак па се поштапљује и корача полако, погнуте главе.{S} Миј |
| го се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се с |
| их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш |
| угих украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећ |
| по коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како је кл |
| ају Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресати:</p> < |
| лицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио преко целог детелишта....</p> |
| ије?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на па |
| тајац.{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?< |
| и дворишта, под јабуком шећерлијом, сео па клупу, наслонио <pb n="94" /> леђа уз дебло, прекрст |
| ад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће пом |
| е нутка, неком наздравља, и, мало, мало па обреди све маторије.</p> <p>Младежи није до тога: он |
| зговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за кака |
| . није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{ |
| жеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напо |
| е ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку реч младога ратарца, који, пошто оприча |
| еко се извалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и до |
| Витор шурка у својој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодосије полако.</p> < |
| Срећан рад!</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љу |
| е ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучи |
| џаклије под јабуку шећерлију и поседају па столичице.</p> <pb n="17" /> <p>Он узме штапић на га |
| аћина.{S} Сваког лета добави он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се |
| е куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајат |
| ије изломи колач с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави д |
| сео под <pb n="176" /> јабуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хва |
| о и обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочи |
| Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> |
| сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже |
| е руком, загледа, растреса, узме травку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> <p>— М |
| ан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрв |
| огледаше у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb n="91" |
| ачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало кр |
| његовог седланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Ш |
| долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па п |
| раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он с |
| рби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му |
| n="77" /> хтела да краду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се зг |
| ошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за же |
| се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде? |
| <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија |
| њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, б |
| дужи:</p> <p>— Узврпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А О |
| вај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим |
| а је ждере свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и раздра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет г |
| много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p> |
| , мисли.</p> <p>— Јес’, толико. </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шип |
| /p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S |
| p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пут |
| л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну страну:</p> <p>— И о |
| ако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас |
| ли у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене другу:</p> <p>— Богме право имате, ради |
| и се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и |
| ра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... тр |
| е и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилазити око његове куће и загледати шта он |
| ори она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p |
| редом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде општини, однесе пореску књижицу кметовима:</p> < |
| } Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?< |
| е она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пи |
| сне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огради.</p> <pb n="139" |
| даду товарног коња са прибором.</p> <p>Па поче распитивати полако, изнаоколо, да ли коме шта д |
| Носи, не питај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу на главу и ослон |
| ако њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си д |
| је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало |
| о, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу |
| аком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан |
| ом браном.</p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S |
| га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>О |
| и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} |
| де и чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога м |
| мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су |
| ражи Тодосија.{S} Чудновато, он му увек падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприлику и |
| стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћа |
| гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича он како |
| е више цени од осталог, поклања му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Ми |
| е интересе, узимам слободу скренути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам ово н |
| е да вам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези |
| н чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори |
| н се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нист |
| /p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа: п |
| на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb n="141" |
| арцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види младића у ле |
| е састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један од д |
| Радојицом, старим трговцем што код њега пазарује тридесет година и од њега набавља за кућу све |
| кавости и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта про |
| жи није до тога: она ђаволише.</p> <p>— Пази оног онамо!</p> <p>— Немој!</p> <p>— Хоћу да му см |
| сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p |
| ала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на |
| у, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се стар |
| утљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А |
| ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, |
| хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и пон |
| и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога рад |
| Бритком сабљом и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече глава?“</l> <l>— Оно јесте Банови |
| јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} С |
| ек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те године удари слана око Крстова дана и сав му |
| људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом!{S} Какву је новину донео у |
| као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> |
| А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем па |
| избриса стрвољ испод јабуке: цигарице, палидрвца, прашину од дувана, намести вајат, разгледа ш |
| игару.</p> <p>Тодосије запали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га. |
| м ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— |
| ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благод |
| овица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S |
| уо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та д |
| е се загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>В |
| ова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то |
| јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог има |
| кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би б |
| Није.{S} То сеје паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, |
| е он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми |
| Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је кру |
| Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног човек |
| на детелину.</p> <p>— Није.{S} То сеје паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — |
| очео од другога... то што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и |
| Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— |
| туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити лу |
| а му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није |
| доше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, шт |
| >— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тодосије продужује:</p> <p>— Ви би хтели |
| диш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се састали.{S} |
| и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у |
| седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса оч |
| ани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице с којим је кућ |
| S} Поштуј му његову старост и прихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисн |
| и село сазнало за многу новину што раде паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости |
| у.</p> <p>— Да разговарамо озбиљно, као паметни људи, онако као што смо увек разговарали...{S} |
| му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} |
| ћи, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би х |
| !</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би на |
| а што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога света.{S} Нашто би биле школе, кад |
| уго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и зам |
| он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> |
| </p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видос |
| p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Сам |
| ду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћуткује.</p> < |
| ање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и |
| и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђе |
| шло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb n="165" /> вид |
| је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, д |
| уди.{S} Али оно не може избити из такта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у др |
| м радио као што су радили наши стари од памтивека...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово ку |
| њима младожењина мајка, старија жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младом одбрађ |
| : простране чакшире од плавкаста сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с дв |
| S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чистом копорану и новим чарапама и о |
| а и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хорватовић призортио да освојимо позицију |
| сео суд?</p> <p>— Што питаш? — прогунђа пандур.</p> <p>— Имам посла код председника.</p> <p>— И |
| ка!</p> <p>Председник лупи у меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господин’ |
| ад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подви |
| у заседање.{S} На вратима стоји крупан пандур у плавим војничким панталонама и копорану, са пр |
| p> <p>— Пусти га!</p> <pb n="119" /> <p>Пандур се измаче и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор у |
| ину да посвршава најнужније послове.{S} Пандури наместише у дворишту клупе, сто и столице.{S} К |
| , како творижу чиновници, практиканти и пандури.{S} Међу њих се умешало неколико варошана: запи |
| стоји крупан пандур у плавим војничким панталонама и копорану, са припасаним силавима, уозбиљи |
| о се, на глави му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним ободом, на ногама траље.{S} Звал |
| са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему |
| Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} |
| Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте му руке |
| .{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом |
| а, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо изм |
| раве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад тр |
| окосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза гра |
| ексери, ливењаци, по сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их ску |
| ам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно |
| <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одврати:</p> |
| а и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је и |
| свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, али он нећ |
| гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере |
| а добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>В |
| и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кес |
| е да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> |
| <pb n="127" /> .{S} Онакав радник тражи парника... одрастао је по домаћинским кућама и зна свак |
| штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p>И с |
| пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље за парожак па се поштапљује и корача полако, погнуте главе |
| телину!..{S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се |
| слиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у |
| и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — ве |
| е, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан бр |
| екне носити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је н |
| м дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па |
| ме управљам?{S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, |
| ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво |
| иходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица постарила много.{S} И |
| за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како ћеш подићи |
| нас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уре |
| д су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао детелину и већ две године скида |
| дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа, про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи једну стопу вратима.</p> |
| криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу ограду и у |
| о које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гво |
| више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш |
| ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па пр |
| не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седла |
| ет и неколико година дозволити да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему |
| и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, |
| ове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио пр |
| ју кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, |
| радиш?</p> <p>— Радим. </p> <p>— Млатиш пасуљ?</p> <p>— Ја. </p> <p>— Седи, море, да седимо.</p |
| га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатл |
| прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стар |
| тим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као дериште! ..</p> |
| , — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи |
| а другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница в |
| ог се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама Једна соба намештена за госте, са дв |
| мњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље патосано опекама, из ког се улази у три собе, велике и |
| и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и црвоточина, претресоше се хаљине, ишчукаше и |
| у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жи |
| он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресе |
| и последње трагове снега, ону сивкасту паучину с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше |
| S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који н |
| какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живо |
| Тамо даље настаје имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, виногради...</p> <p>Том кућом управља |
| мању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, |
| сле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина |
| ко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева |
| S} Девојке се ослободе па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <q |
| једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају мла |
| имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он продужује:< |
| ачњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом ш |
| ad>II</head> <p>Витор Микачић, човек од педесет и неколико година, изгледао је још младолик и д |
| рампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} |
| ута и раздра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како |
| ом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онак |
| а веле: како он може дозволити у својих педесет и неколико година да онај витла његовом имовино |
| его глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем пасторче н |
| да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграше ус |
| ко нисам паметан у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— |
| шевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>— Лези, лези, |
| бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио сламу за простирку по соби.{S} В |
| раво својој Јошевини.{S} Само сврати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{ |
| јицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља ј |
| .{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> |
| куповном марамом, па кува кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и по |
| одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље колико треба за је |
| ратарницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му вели |
| еба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним ов |
| старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог се |
| , са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Све |
| ештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, |
| им стварима, сто са неколико књижица, с пером, хартијом и мастионицом.{S} У трећој собици стоје |
| ду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у се |
| ви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани |
| о скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји с |
| } Јесте ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milesto |
| ју из комшилука, са другог комишања, са песмом и подврискивањем.</p> <p>— Седи, посинче!</p> <p |
| сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала на ог |
| да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугри |
| <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапташе:</p> <p> |
| да коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ва |
| године скида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукур |
| ос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радознало очекива |
| , они зачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу о |
| 78" /> <p>Појавише се пријатељи.{S} Њих петоро: стари Маслаћ, младожењин отац, крупан човек, пр |
| ара Константина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, ја |
| обом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па само шап |
| обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да прочит |
| ок не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба |
| и се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио сламу за простирку по соби.{S} Вечерал |
| олако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па блену у ов |
| г, ограђено филаретама, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију |
| ку... тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам |
| !..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, чиста, б |
| , чуда...</p> <p>Поседаше под трем пред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели д |
| о ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тодосиј |
| ке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их |
| ајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p |
| полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли ти...</p> <pb n="55" /> <p>Колико |
| и једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се м |
| чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се само |
| досав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу. |
| е да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га пр |
| ли су и Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| а је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили с Видос |
| абдевати кућу, а што претекне носити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не доса |
| атарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непознатим младићем.</p> <p> |
| га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; човек мален, ст |
| га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од <pb n="159" /> |
| хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На пијаци, пред црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени до |
| поновац и направише се читава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, |
| а је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом |
| цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где |
| он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једв |
| покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, |
| јеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам ј |
| чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, мало, мало па |
| брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљ |
| е, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали г |
| , гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи |
| >— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за |
| асати и ручак.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се о |
| зати, ни пред ким признати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим |
| те коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно т |
| /p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</ |
| се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у |
| насмејаше.</p> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од с |
| </p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} |
| </p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало пијнеш.</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Јест, Тодосиј |
| Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> < |
| Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како |
| а.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, разговарају, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав |
| аде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у |
| о мога оца! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пили смо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у |
| је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, |
| на, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Са |
| им радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час п |
| — А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије |
| ла, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог да |
| pb n="139" /> <p>Сагну се па загледају, пипају, повлаче прстом низа стабљику.</p> <p>— Велиш, Т |
| пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме травку па загризе. |
| етни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом!{S} Какву је новину доне |
| ока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по обичају |
| мчадије кијну и стаде пуктати.</p> <p>— Пис!</p> <pb n="44" /> <p>— Кија као мачка!</p> <p>. — |
| ор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије па продужи:< |
| .{S} Он прелистава акта, нешто подвлачи писаљком, превија хартију, загледа у законе.{S} На посл |
| ше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, |
| ном селу.{S} Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред |
| ћеш.{S} Хајде, чича!</p> <p>— Не слушај пискараче, хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је м |
| ..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе је |
| и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да |
| печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор |
| а седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам у |
| n="171" /> <p>—“ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога избора, добио од управник |
| даје ми старешинство у свакој прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта |
| млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала скорупа, како се сири млеко, д |
| шапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја им |
| ади оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се |
| чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч. |
| ле навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само ве |
| „Како он може дозволити да се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како м |
| аш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује |
| у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па |
| шти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је ов |
| ="55" /> <p>Колико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао |
| } Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не питај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто мест |
| згласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се н |
| коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, љу |
| мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око ог |
| га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може ли се које про |
| /p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џангризалица |
| ли ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми стани на п |
| о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</ |
| е као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb n="138" /> <p>— Озбиља ти кажем.</p> <p> |
| е:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну руком:</p> <p>— Остави.{S |
| код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану.{S} О, нано!</p> <p>Ружица промоли чупаву г |
| не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у је |
| икоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му |
| да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све му |
| е искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> < |
| 1" /> <p>— Богме како знате... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога |
| </p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? |
| </p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Што питаш? — прогунђа пандур.</p> <p>— Имам посла код предс |
| ле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе |
| S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској школи.{S} Дал |
| е.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки |
| Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог сина за питомца!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он заврнуо р |
| ажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</p> |
| би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да |
| да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасланицима:</p> <p>— |
| .{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с је |
| ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Знамо, господине!</p> |
| .{S} Али, пре тога, да свршимо посао са питомцима.</p> <p>Сељаци подигоше главе.</p> <p>— Тражи |
| руг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</ |
| заједничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На пијаци, пред црквом, читав с |
| е.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод док |
| дем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{ |
| носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде |
| Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове трчкара из куће у кућу, доба |
| обиђе столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром п |
| а.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта |
| ему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разгова |
| p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p> <p>— З |
| он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, прич |
| ше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише господин управник:</p> <p>„Поштовани господине кап |
| о нисам писмен да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем |
| ву цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим д |
| стакленим окнима, а на великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље патосано опекама, из |
| — Јефтино.{S} Хајдмо у механу!</p> <p>— Пишем по што хоћеш.{S} Хајде, чича!</p> <p>— Не слушај |
| га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе један младић у опанцима.</p> <p>— Тапиј |
| па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, ја |
| Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Ви |
| дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса ч |
| кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија Ви |
| S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по |
| личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и д |
| ње.{S} На вратима стоји крупан пандур у плавим војничким панталонама и копорану, са припасаним |
| е ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до де |
| и најновије одело: простране чакшире од плавкаста сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица му спремила |
| младића у лепом оделу од <pb n="159" /> плавкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом с |
| епом празничном <pb n="179" /> оделу, у плавкастој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала |
| и...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила |
| о Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека но све три мргуље к |
| ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комишаоце с једне стране |
| муше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије |
| куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство предаје Видосаву |
| еци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са п |
| се приближује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чу |
| е далеко, у модрикасте висове рудничких планина...</p> <p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе |
| ине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш < |
| ић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Рудником, од сиротне породице.{S |
| може човек нагињати куд хоће и скрајати планове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће он |
| о за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и ч |
| ла.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао |
| кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У на |
| отегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то |
| рење, извешала записе, издржала кадове, платила све читаније по црквама и манастирима и доспела |
| нам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их заглед |
| ацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову спом |
| то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена конца и увоштанио, па ушио и |
| ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда ударе п |
| да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у хо |
| а баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030 |
| трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта ва |
| а!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право велиш, Руменија!</p> <p>Ту ноћ нису пр |
| е од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S |
| ..{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" /> <p>— Није, него ти се ражали к |
| јпријатнија забава староме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како му р |
| прогорели од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се водом па седе |
| ко су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му |
| је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пре |
| м на грудима, лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним природним цветићем у њима, без дру |
| , они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихов |
| ј посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад музе краве, |
| изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p |
| ама и очекивао је док се покажу корисни плодови његова рада, па да ту причека свакога и слободн |
| угли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор н |
| ели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосав |
| а ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће |
| о сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак уп |
| , свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} |
| ола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не могу му |
| ћи с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p> |
| е могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како |
| ом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио преко целог детелишта....</p> <p> |
| ког радина оваког чуваоца, пријатељу, — пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате.. |
| во ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чи |
| чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри |
| Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима.</p> <p>— Знам, бабо.</p> <p>— Изучио м |
| ди, посинче!</p> <p>— Нема мулевине, но пљуни у дланове! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак, с |
| угогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газда |
| е се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... — прича председник једном члану.</ |
| а: у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану |
| ачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једно |
| у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на ногама у кући: омела је, оп |
| one unit="subSection" /> <p>Тек што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, а В |
| ина: имају по триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећ |
| ку: седамдесет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} |
| земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад пов |
| несе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се |
| махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, неко се |
| шати и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, по својој скромности, он се једва показивао да зна и дв |
| му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти ре |
| че он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од смеја.</p> |
| Јес’, толико. </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је |
| д на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код побратима.{S} |
| и сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, о |
| по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, |
| човеку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је но |
| апустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се заустави |
| као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала |
| чи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! ... — рече |
| много је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих |
| {S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баб |
| редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књиго |
| њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вре |
| змишљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је рас |
| аде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Ш |
| а иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зг |
| ј дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива |
| трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је боле |
| д се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и узвер |
| /p> <pb n="27" /> <p>— Час посла!{S} Да по једну попијемо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и |
| И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p>— |
| осије извади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, |
| тујеш више него родитеља...{S} Хајде да по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо |
| ом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе |
| је.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} |
| > <p>Он слеже раменима, чепка и погледа по њима.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме како знате... шт |
| е обележје...</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца з |
| рча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па иза |
| озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „ |
| ршио основну школу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавос |
| е да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов |
| лази сви са стране, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујска и к |
| ејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је |
| </p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у другим селима је |
| о време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџ |
| вао да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не сме |
| учио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме |
| , разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у |
| <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара Видосав.</p> |
| о, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? - |
| нег поновац и направише се читава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуж |
| <p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи |
| гледа Видосава!{S} Накупио сувога грања по шевару, увезао појасом читаво бреме, затурио на леђа |
| а знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни |
| ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у ког |
| е.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти дана |
| , служите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече |
| грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по н |
| ког чуваоца, пријатељу, — пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да с |
| живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече из |
| Они загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— Видосав Мика |
| очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p>— Бога сам обишао |
| ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, проговори неку реч, |
| тови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p |
| читује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} |
| јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се |
| вет?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— Народ по селу. </p> <p>— Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста |
| , донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, |
| ead> <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи но |
| ј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу |
| дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи |
| сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан с |
| о да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, в |
| . — маше главом Вићентије.</p> <p>Прође по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухва |
| ринос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радознало очек |
| кав радник тражи парника... одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарав |
| изназдрављали здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурил |
| ироки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, |
| , издржала кадове, платила све читаније по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод |
| едне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош н |
| је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука и срамо |
| ашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже |
| те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пукотина и |
| ци добацују један <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па ки |
| кара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи |
| е блате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњаку, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету |
| а, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође |
| ито стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја д |
| мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено кој |
| буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица |
| полако, извири се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно ч |
| у се дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... |
| даш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се креће и разговара, суче брке и п |
| Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа |
| е дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобрите неке мање |
| мате другог посла но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати |
| </p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју |
| јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног празника Видоса |
| живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије |
| Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као д |
| е се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђоше те се руковаш |
| целе куће.{S} Прекрстише се и обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји пр |
| {S} Од Бога ти здравље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и ск |
| е.</p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по три, па поставише ручак, принеше јела, почеше јести |
| а им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи |
| ш се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим сусе |
| шља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог с |
| дније се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> < |
| можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико к |
| акачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и |
| ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми ј |
| ло сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је б |
| терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, прибави се |
| не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нар |
| а.{S} У врх совре седе Филип, настарији по годинама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с ле |
| мам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— |
| је ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмев |
| и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, уста одо |
| је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на клупама и столицама, замастил |
| <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена |
| едар, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишту.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео |
| родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе применити своје знање на имању и пока |
| иша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за р |
| 8"> <head>XXVIII</head> <p>Ђурици се ни по чему није могло познати да он разбира о односима изм |
| , да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, бабо...</p> <p>— Није ово |
| го у Маринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три г |
| , матори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" |
| е причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише |
| осиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани мо |
| .{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код побратима.{S} Они га стадоше викат |
| што претекне носити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} |
| ош првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разу |
| те напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код кућ |
| — Па усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије се бори с јунет |
| кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> < |
| сава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се оне.</p> <p>— |
| ао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису |
| х тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си |
| асади...{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим с |
| ди.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па се уоз |
| тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачк |
| <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, ни ј |
| p>Она се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме |
| стања.{S} Каква разлика, млатити маљем по клиповима, издробити кочање, растурати и ђубрити жит |
| ино.{S} Хајдмо у механу!</p> <p>— Пишем по што хоћеш.{S} Хајде, чича!</p> <p>— Не слушај пискар |
| би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> < |
| лободе па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред |
| ан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мучени |
| ели од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и |
| х гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресву |
| врпољи се, погледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торб |
| оглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Хајдемо кући! — одзива се Тодосије.< |
| се Видосав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Ша |
| си добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па |
| ља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате, исмевао његов рад и светио се баб |
| а у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где |
| равља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је б |
| а који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где |
| слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није дав |
| једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија г |
| имо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је та |
| ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио, хеј, колико би |
| Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматр |
| а кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је н |
| Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову брук |
| p>— Где си ти, пријатељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, наздрави, пријатељу, — додаде му ча |
| одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> |
| је!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1903 |
| <head>XIV</head> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случ |
| , премештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n= |
| на... само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не чује |
| остима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији.{S} Да није било ско |
| ну и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишт |
| и људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призват |
| ри се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече |
| жиће!{S} Они су газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Ал |
| е узме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врт |
| као печеницу, уносио сламу за простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, |
| вече!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Д |
| вљена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав в |
| ане као кутијице и поређане у одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића п |
| , бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Н |
| цу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо з |
| код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и |
| и и пријатељи с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све мл |
| рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и погледаше н |
| едати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, наднесу се преко в |
| ла.</p> <p>— Није ово механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур |
| ас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрв |
| ани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак. |
| с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживети?</p> <p>— |
| регне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не могу му поорати као ова два гвозден |
| } Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, ср |
| овре седе Филип, настарији по годинама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ру |
| о, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухватио мале |
| >Поћута, поћута, па поче:</p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у |
| неку ноћ ноћевати по селу, већином код побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, те на |
| Мијат тресну руком:</p> <p>— У здрављу, побратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни речи.</p> < |
| алили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица...{S} Па повешће се реч како Вид |
| >— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поједе два нај |
| ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмака |
| ња, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране младости и нераздвојени друго |
| S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побратимима, па остану до неко доба у чаршији, и кад ок |
| или и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачили су и Тодосија, али он се само сме |
| ароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимству, о момачком животу и друговању и затурали |
| дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав заста |
| и вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао |
| <p>Видосаву облеће она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може д |
| авом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и |
| се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу в |
| <pb n="162" /> икакве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, размишљао о свему |
| селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника чов |
| а у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, нег |
| сављеви побратими, она тројица...{S} Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људ |
| /p> <p>— Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — повика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле |
| — рече Мићо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — повикаше многи.</p> <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је |
| ављеву детелину, Тодосије, да би сузбио повику против <pb n="136" /> Видосава, решио се да је п |
| све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он |
| иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Ш |
| има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати се на своје место:</p> <p>— Б |
| о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у |
| у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} С |
| p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гле |
| ужића!..{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p> |
| урица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n="180" /> <p>— Е, пријатељу, говорис |
| забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о |
| 9" /> <p>Сагну се па загледају, пипају, повлаче прстом низа стабљику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, |
| p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо овас...</p> |
| III</head> <p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се |
| “ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога избора, добио од управника ратарске школе |
| велику шарену торбу пуну ствари, набио повраз на штап, претурио преко рамена, позабацио капу о |
| ма, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад |
| нише у механу и почеше се припремати за повратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и ра |
| пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јад |
| ?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвикну:</p |
| уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p |
| , испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта |
| ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>Затим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Памет |
| p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не н |
| га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, и |
| прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p> <p>— Ето.< |
| му се припило као оскоруша, па се опет поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе сатиса |
| едак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима |
| о у једној прилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом по |
| читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабдевати кућу, а што претекне |
| > <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво |
| тно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море |
| , Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, |
| {S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ов |
| смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати |
| очима, принесе цигару устима, хтеде да повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; |
| та.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> |
| апали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучиц |
| понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, |
| ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред |
| их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио преко целог детелишта... |
| p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете в |
| м, погледа у Тодосија, па одмах сакрије поглед.</p> <p>— Чудан си... ни онај човек...</p> <p>— |
| а, завали се у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је М |
| жицу.</p> <p>Она мрдну раменима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем д |
| а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо |
| стану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чич |
| а, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p> |
| твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Прав |
| {S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким гости |
| поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га по |
| им капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разговарамо озби |
| .{S} Младожења се постидео, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S |
| лони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S |
| под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица примети да је |
| Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне.</p> <p |
| е незнатне белеге старости, али поуздан поглед и старачка лакост, одавали су човека кога је теж |
| ју и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> < |
| тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: |
| своје дечице.</p> <p>Наједаред застаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{ |
| <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну |
| је се да је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се |
| лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакрије поглед.</p> <p>— Ч |
| браваш ли?</p> <p>Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти |
| ко је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полако кући.</p> <p>Сутра |
| то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нисам!</p> <p>— Ниса |
| поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n="23" /> Тодо |
| е с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... |
| у тихо: неко забринута лица и несигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у р |
| > <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необично и страшно, као да се бори |
| дића.</p> <p>Он слеже раменима, чепка и погледа по њима.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме како зна |
| добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта |
| {S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога |
| } Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb n="82" /> <p>— Молим те, Тодосије, |
| мо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ј |
| S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, о |
| досаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те... |
| .{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, т |
| т узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Б |
| баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озбиљно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чича |
| p> <p>Он развуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим |
| ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича-Витору је објаснио с |
| n="154" /> шта ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Б |
| осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му с |
| приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконо |
| њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да није штогод погр |
| ка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су с |
| јури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита с |
| ј посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је |
| та детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он ра |
| успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвар |
| овор гласно, одмарајући се на тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све |
| залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, припијају и разгов |
| е и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за |
| брашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p> |
| ажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове |
| амо!{S} Овамо, бре!</p> <p>Сви у механи погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S} Чича Ви |
| даје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напосл |
| а сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није |
| прокртољише у својим седиштима и упреше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише господин упра |
| за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у њега.{S} Он прелистава акта, нешто подвлачи п |
| очувао забране и поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се по |
| а живот мало у чему да се подударају са погледима Витора Микачића.{S} На пример: обојица су пош |
| пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И што вол |
| и се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с човека на човека.{S} |
| — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом.</p> <p>— Учим ратарску школу.</p> <p>— А где |
| <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> <div type="cha |
| цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „Поштовани родитељу!{S |
| арац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну мал |
| p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n=" |
| ио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је |
| ан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, богме... није то |
| рожак па се поштапљује и корача полако, погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} К |
| азгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— |
| .{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица ст |
| ек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и ч |
| неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Онај се трже:</p> <p> |
| учили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевине, приновили и окрепили омање, под |
| ој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и нап |
| тарца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи рук |
| спод ћивота Светога Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тад |
| а где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Как |
| ођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спрем |
| засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима:</p> |
| Варагић, средовечан човек, малог раста, погурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се п |
| зе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> </div> <div ty |
| редовечан и просед.{S} За другим столом погурио се секретар, млад човек, завукао руку у густу к |
| мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавшти |
| ла гране, он се извалио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у |
| и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са подрумом под целом кућом.{S} Прозори дупл |
| о.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, сео па клупу, наслонио <pb n="9 |
| ма.{S} Пред подне примети га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се при |
| ола од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} З |
| S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Св |
| кревету, налеђушке, са потуреним рукама под главу, раскорачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, |
| е је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и остало др |
| извири се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо. |
| ма, пресади Тодосије наоколо своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на сво |
| ња и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чи |
| p>Тек што се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усплахир |
| > <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчиј |
| гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па столичице.</p> <pb n |
| би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те |
| полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву |
| о?{S} Чудна ми, чуда...</p> <p>Поседаше под трем пред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и о |
| ко страна, скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише камење игде који би, |
| ући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад |
| имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код воденице намести слугу, да р |
| па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} |
| Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> < |
| /p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Је |
| стакленим прозорима, него у оној старој под кровином и брезовим лемезовима, затекла само њега.{ |
| велика, зидана, под црепом са подрумом под целом кућом.{S} Прозори дупли, са стакленим окнима, |
| <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао. |
| у да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је вре |
| Видосав намирио посао и обукао се, сео под <pb n="176" /> јабуку шећерлију па се шали и забављ |
| Видосав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан |
| } Јабука отпустила гране, он се извалио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину |
| тиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде из |
| >Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ра |
| поносио као јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцни |
| ра, из једног села у планинском пределу под Рудником, од сиротне породице.{S} Њих три брата у ј |
| те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи |
| ако исто запуштен, постарио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврат |
| огледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар свак |
| на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радит |
| испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у |
| осав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако ми |
| ушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђ |
| номад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам |
| оде вретено за -крило сукненог прслука, подбочи се једном руком и накрену главу на страну, па, |
| е испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни |
| досав... страшан и необичан: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна ногавица испала му из ч |
| пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор се по |
| раби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</p> |
| ским чакширама од црног сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу осталим сељацим |
| — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих бесп |
| ебе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет он! — подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш и |
| рати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дер |
| па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра- |
| ко семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада коси четири |
| леда на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам |
| еда и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пружи прс |
| верује.{S} То су женска посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и |
| ћа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — подвикује <pb n="19" /> Витор, те би неко из куће рекао |
| стали људи!</p> <p>Тодосије продужује и подвикује:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му |
| а тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари пријатељу?{S} Нема по |
| сваки пресек, разваљује саће од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод пр |
| де у њега.{S} Он прелистава акта, нешто подвлачи писаљком, превија хартију, загледа у законе.{S |
| шилука, са другог комишања, са песмом и подврискивањем.</p> <p>— Седи, посинче!</p> <p>— Нема м |
| ..“</l> </quote> <pb n="42" /> <p>Момци подврискују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се о |
| хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињ |
| загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву |
| n="104" /> причао у механи, а сељаци се подгуркивали и смејали...{S} Набавиће каламљене лозе ко |
| газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и подмигује <pb n="109" />, као ови наши овд |
| ледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се јављати |
| е је штала, озидана, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{ |
| радити ситније послове!{S} Тај је посао подесан за њега, старог човека, који већ није за тежачк |
| мељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале иск |
| свим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по селу |
| пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb n="137" /> својим лејама, пресад |
| ли на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{S} Пошт |
| него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево имање.{S} Хо |
| до врата, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> < |
| грађевине, приновили и окрепили омање, подигли свакојаке стоке, засадили вотњаке и винограде.< |
| у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и |
| S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећиво салети, те му кријући донес |
| да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим...{S} Но, ост |
| ршимо посао са питомцима.</p> <p>Сељаци подигоше главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два пи |
| </p> <p>Дамљан продужи:</p> <p>— Чујем, подиже један, подиже други у селу, па рекох: дај да вид |
| продужи:</p> <p>— Чујем, подиже један, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како ј |
| а бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје у тежачким радо |
| распикућа... пропасник... бекрија? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то ш |
| Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му с |
| није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кр |
| жеш: кажи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</ |
| та, кљуцну штапом у земљу, па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А |
| од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати неколико књижиц |
| н их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скупшти |
| де!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, устумара се по вајат |
| есто.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћер |
| Шта радиш ти? — прозбори она.</p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље н |
| ести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, |
| еш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n="87" /> <p |
| сплођавати сваковрсне благородне воћке, подизати шуму и корисно је употребљавати, и таке науке |
| ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати сваковрс |
| анку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му |
| али онако, некако, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад г |
| у, кроз годину две, пресадити по међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посвршав |
| земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више к |
| да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш комотно косити два пута преко лета и о |
| дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> < |
| срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и ов |
| } Па <pb n="169" /> да скинеш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде |
| акељи се Тодосије.</p> <p>Поче гуркање, подмигивање, док онај одозго продужи:</p> <p>— Знаш оно |
| оравца.{S} Нема нико да се подгуркује и подмигује <pb n="109" />, као ови наши овде, већ се угл |
| њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се самохран и през |
| свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n="8 |
| гну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, зам |
| ml:id="SRP19030_C6"> <head>VI</head> <p>Подмлади се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав |
| раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је и била: |
| аног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу п |
| RP19030_C22"> <head>XXII</head> <p>Пред подне чича Витор сиђе низ судске степенице и упути се п |
| ="SRP19030_C14"> <head>XIV</head> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видоса |
| целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни |
| брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда по |
| кове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе! |
| ана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све |
| еду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца |
| /p> <p>— Јес’, толико. </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери |
| чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко |
| .{S} Кућа велика, зидана, под црепом са подрумом под целом кућом.{S} Прозори дупли, са стаклени |
| '</p> <p>— Колико ’но имадосмо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трош |
| бираш?{S} Разбираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p |
| м извезла.</p> <pb n="38" /> <p>— Ти? — подсмева се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> < |
| његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, бра |
| сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта ј |
| ди нашом муком нико из села..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p> <p>Заћ |
| моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам сна |
| еши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам |
| да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> <pb n="8 |
| свако новачење пресрећу с неповерењем и подсмевком, и тиме онемогућавају да свет прима што је д |
| е ствари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у |
| ија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погледима Витора Микачића.{S} На пример: |
| ен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица |
| {S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и почеше се прип |
| о на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полако кући.</p> <p>Сутрадан прављаше се |
| <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био н |
| земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме п |
| ико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је |
| <p>Тек што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио с |
| ока кревета за спавање, са шареницама и подшивеном ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у се |
| да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати на столицу и само гледа у |
| је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S |
| ead>XIII</head> <p>Тог лета Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његов |
| :</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре пође полако, ураскорак, после све брже и брже, док Видо |
| !{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p |
| новили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| десила.</p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав |
| id="SRP19030_C5"> <head>V</head> <p>Кад пођеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака, угле |
| ати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш комот |
| у и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кућ |
| а?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она |
| на, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив! |
| ојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите коло! — вели |
| повраз на штап, претурио преко рамена, позабацио капу озад и одмереним корацима уђе у оџаклију |
| заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> |
| subSection" /> <p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} |
| а једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> <p>Беше не |
| и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и мо |
| говарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својо |
| ћем он није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пре |
| адовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, |
| > <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му Витор примети да се вр |
| ност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај ниј |
| говори реч.{S} Нити кога <pb n="166" /> поздравља ни отпоздравља, само колута закрвављеним очим |
| е искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види ка |
| зне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са избијени |
| <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, |
| посла код председника.</p> <p>— Имаш ли позив?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако посла.</p> |
| </p> <p>— Имаш ли позив?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа д |
| е.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га!</p> <pb n="119" / |
| ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће |
| лу, па Хорватовић призортио да освојимо позицију, те, мајчин сине, хоће бити, те неће бити....{ |
| де.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега им |
| а при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда |
| — Ја, на онога...{S} Видосава.</p> <p>— Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?< |
| а велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! — рече Ружић.</p> |
| и јој се да није много нерасположен, не познаје се да је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа ни |
| Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек...</p> <p>Један од Ружића момчадије, Дамљ |
| S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то д |
| дине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, слободан сам обратити вам се и замолити вас |
| олико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p |
| >— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толико година живите у селу, а |
| > <p>— Тодосије, брате...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на |
| — Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па отпоче:< |
| и ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или има |
| > <p>— Какво познанство?</p> <p>— Да те познам.</p> <p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p>— С ки |
| чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и д |
| и ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, средовечним женама у зајитунли шамијама, и |
| >— Оканите се, људи... не треба ми ваше познанство!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га писк |
| е би требало познанство?</p> <p>— Какво познанство?</p> <p>— Да те познам.</p> <p>Чича Витор мр |
| <pb n="116" /> <p>— Да ти не би требало познанство?</p> <p>— Какво познанство?</p> <p>— Да те п |
| глобите човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! — утисну се међу њих један подб |
| то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један сипљив ста |
| <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопранио се, на глав |
| ead> <p>Ђурици се ни по чему није могло познати да он разбира о односима између чича-Витора и В |
| поче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, да посвршав |
| е и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта т |
| едусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекуј |
| пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор се поизмаче:</p> <p>— Оканите се, људи... не треба ми ваше |
| Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, |
| друге спрдње са које се суседи најчешће поинате, они то све нареде као људи, или, правије рећи, |
| дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа |
| </p> <p>— Ево их!</p> <pb n="178" /> <p>Појавише се пријатељи.{S} Њих петоро: стари Маслаћ, мла |
| а села на столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти на |
| а села на столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није доко |
| нове чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измаз |
| е комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на р |
| рупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекл |
| д угледа суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председ |
| Накупио сувога грања по шевару, увезао појасом читаво бреме, затурио на леђа па се упутно у ва |
| и што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељ |
| да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} |
| вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако |
| обратими и она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке |
| м, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</ |
| , ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео |
| ј вотњака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни травуљине по в |
| S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не ста |
| проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође да ус |
| астанку?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније појми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али |
| </p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — |
| чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи |
| ба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено |
| зеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутро поранио |
| ви други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура |
| ао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни плодови његова рада, па да ту причека св |
| њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа руком на служавник, као да му нешто смета.</p> < |
| е му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратарац руком на коју страну долази та варош.</p |
| ам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: отишао |
| .</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не мо |
| штошта ново увео, и за неколике године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно ш |
| шу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Његове радости!{S |
| ако им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савршеније и практичније, на шта ће се у |
| школе применити своје знање на имању и показати корист од напреднијег рада.{S} Његово имање тр |
| рчево растеже, уста одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb n="96" /> <p>В |
| >Али, по својој скромности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стид |
| т?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> <p>— Није.{S} То сеје паметан |
| о љубави према школи и науци, колико се показује у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину |
| воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по сто |
| да и да је то научно од његова посинка, покајао се у души што је с неповерењем продусрео Видоса |
| је могао приметити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и ог |
| је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се старешство избило из ш |
| широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нове п |
| понеко имање које више цени од осталог, поклања му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} |
| S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну б |
| е.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> < |
| рецимо... кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија... — замуцну чича па се маши у џеп и и |
| гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И поче га упознавати али пост |
| а него с несретницима.{S} А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко |
| ћи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али |
| ило ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међу нама, чу се |
| .{S} Служила <pb n="31" /> је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала од њене пос |
| ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту к |
| асте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ће остати сама |
| скопаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што ј |
| чувати детелиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао ј |
| <pb n="107" /> нерастове и назимад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се стока поји и сви |
| а: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга как |
| ваки има, свој кревет, свој простирач и покривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све |
| била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћу, са једним витлом у коме није ни једн |
| а озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему вели |
| ућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича |
| близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привреме |
| те ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће |
| Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, |
| почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не |
| о рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера си |
| во! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим. |
| ло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је н |
| датио, подадуо.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</ |
| срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има све услов |
| ека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек, п |
| а.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом подр |
| ну и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну.</p |
| ом суседству Виторова имања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ће |
| та.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Вид |
| одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај |
| е ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, напр |
| се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S |
| узима ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> |
| Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра ниј |
| промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпустила |
| p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири н |
| е маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше к |
| штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагн |
| S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Тодосије |
| ду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило као и пре доласка Ви |
| ши као оскоруша:</p> <pb n="97" /> <p>— Полако, бабо...{S} Молим те, бабо... теби је одавно неш |
| га ти здравље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта полако?{S} Како ја?{S} Р |
| сви, добри пријатељи моји! , .</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И |
| закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, бабо...</p> <p>— Није ово Тодосије текао, но Ви |
| људи прекрстили ноге, обукли гуњеве па полако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе јед |
| ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огради.</p> <pb n="139" /> |
| д верујем! — смејури се Видосав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади |
| /p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта полако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p |
| ље за парожак па се поштапљује и корача полако, погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказу |
| ак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њивом, обухватио с |
| је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић нај |
| але...{S} Погледа за њим подуже, па оде полако кући.</p> <p>Сутрадан прављаше се невешт свему, |
| и ћеш пропасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на прагу, |
| руци, препредајући клупче конаца, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено |
| <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре пође полако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав о |
| на послетку и оде.</p> <p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, усл |
| ела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе му руци.</p> <pb n="131" |
| <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, устумара се по вајату, док |
| ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не обазире се.</p> <p>— Море |
| кикот.{S} Девојке се ослободе па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа: |
| ити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта |
| е бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпрашен |
| трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p |
| све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у кућу.</ |
| те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече полако:</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што?{S} Ајдемо заједно!< |
| што попева и маше рукама, па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p |
| Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> </div> |
| благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непознат |
| а, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мно |
| очањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди |
| > <p>— Школе се... науке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву. |
| њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видн |
| ање! ..</p> <p>Чича Антоније само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{ |
| са прибором.</p> <p>Па поче распитивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у |
| реса, узме травку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право ка |
| рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <p |
| </p> <p>— Бог ти помогао! — одговара он полако.</p> <p>— Срећан рад!</p> <p>Он ћути, сагао глав |
| <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</p> |
| што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебив |
| е, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан колико је |
| ве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и |
| риви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Што питаш? — |
| а тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелис |
| Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и |
| Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Моја Полексија...</p> <p>— А, не! — прекиде председник. — Др |
| с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, па устаде, прислони тојагу, с |
| онела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спа |
| ди, седи за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета на предме |
| S} Има их неколико комада у оџаклији на полици.{S} Нису школски уџбеници, него некакве друге књ |
| а од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато |
| ва, некакав миран и скроман сиромашак у половном оделу; па младожења, висок, танак младић, леп |
| као оскоруша, па се опет поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе сатисати...{S} Устани |
| али њему је одавно постао несносан овај положај у који је стављен доласком Видосављевим.{S} Он |
| можда би се чича Витор измирио са новим положајем и стањем у својој кући, да не почеше његови п |
| нство!{S} Како је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетк |
| ас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} |
| о с чича-Витором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} Они расту, развијају се, одмичу.{S} У |
| роби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. </p> <p>Наста |
| обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта |
| тарца, који, пошто оприча све што смета пољопривредном напретку, набраја примере глупости и нез |
| <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина рода.{S} Куражило га је с |
| ада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица постарила много.{S} Изгледа као да |
| ог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чу |
| цветићем у њима, без других украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служавник и послужи их ш |
| , славу мога родитеља... — Па потрча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p |
| Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеж |
| вати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразумела и с његовом |
| Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим пријатељем и његовим суседом, па шануш |
| ђе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бог |
| Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и заб |
| у и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И |
| оније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S} И, нек о |
| ошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — вели Вид |
| .</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије...{ |
| а шта је међу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет |
| он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор је наточио чуту |
| /p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, |
| н стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове трчкара из куће у кућу, добацује к |
| посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>Оно ж |
| а од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце |
| да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у карлиц |
| литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљ |
| и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дош |
| јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, пристав |
| лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом |
| кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p |
| а, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег има |
| е може прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с |
| у на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> <p> |
| „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу н |
| муца он, кад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој кући |
| аговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он |
| че да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запал |
| где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> |
| најслађе се смеје.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и |
| и па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља |
| е моји... — рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и |
| .</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и |
| као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{ |
| >— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с |
| крају.{S} Кад приказују прилоге, они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чи |
| лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помирише се са судбином...</p> <p>Тако једног зимњег ве |
| рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шт |
| .{S}Да, брука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на си |
| се још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{S} Разм |
| драве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Коли |
| и нерасположен, кад га обузме сета при помисли <pb n="154" /> шта ће бити до послетка, он погл |
| араштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи |
| <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај |
| свеже воде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав? |
| а.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам с |
| довуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговара он полако.</p> <p>— Срећан рад!</p> |
| диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакле си ти |
| :</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гостима |
| ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, |
| воје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавка, висока, пргава и сипљива жена о |
| м није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква знака н |
| иште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — дочека Витор.</ |
| клопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи с |
| } Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор о |
| му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и овај рад што радили!{S} Омрази |
| се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се |
| овање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако гово |
| даред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и необичан: мутне очи, подбуо |
| то да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био |
| и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Чести |
| ор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну тојагом о зе |
| Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} В |
| ом о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног |
| ш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без те |
| p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Вит |
| /p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угледамо непознатог човека у сел |
| мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала к |
| о и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи |
| он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта и |
| буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повученији, ретк |
| досав не примети да му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим |
| мео се наћи у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, по својој с |
| </p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог кмества..</p> <p>— Ама |
| је и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му и |
| <head> VII</head> <p>Сваки домаћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му више |
| <p>Тако другог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти п |
| совром пију, разговарају, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те с |
| опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ра |
| ј Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, срамота га од њега, подилази |
| ије позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; човек |
| p> <p>— Послушавам, господине,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке ствари што је покупов |
| о, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу!</p> <p>Витор махну руком:</p> <p>— Нека ке |
| p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавка, висока, пргава и сип |
| каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше помињати |
| осадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руко |
| је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.< |
| или!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих |
| /p> <p>— Јес’, господине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усиновљењу?</p> <p>Чича заћута.</p> < |
| оло игра без престанка те се упрти снег поновац и направише се читава гумна по пијаци.{S} Младе |
| пшавали кућу, дотле се чича постарао да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново новца |
| {S} Обиђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног |
| а Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па су |
| жица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим то |
| себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на жив |
| докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му н |
| мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чич |
| ња му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" ко |
| аслаћа.{S} Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фа |
| и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он |
| да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом танади |
| си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тобом поносити!...</p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А т |
| дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по десеторо |
| брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш тиме!</p> <p>— То је реткост!</p> <pb n="174" / |
| тако груписаног имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељима својом вештин |
| стану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав |
| е опет до везилаца, проговори неку реч, понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, он |
| ?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</ |
| а уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава, ћилимова, јастука, руха свакојака за сву чељад. |
| к, запрегнут некаквом крпом од шаренице поњаве, тумара око оџака и келнераја, па обиђе столове |
| није!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да н |
| ети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и |
| ад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако |
| ши смијурином и лепим растанком.</p> <p>Поодавно, на десетак година пред долазак Видосављев, ка |
| орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} |
| ..</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо ова |
| а, па да их побије терајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је |
| и га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече полако:< |
| , па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе.</p> |
| удња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче полако, варакајући |
| S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш |
| њиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Ш |
| драви сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред |
| ако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан |
| заузела чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и к |
| као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више разго |
| т од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га истера |
| те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, д |
| ојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у |
| ло у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим прилика |
| {S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у |
| а метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да м |
| ="27" /> <p>— Час посла!{S} Да по једну попијемо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{ |
| е него родитеља...{S} Хајде да по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала |
| Немој више, молим те.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Ружице... |
| и ти...</p> <pb n="55" /> <p>Колико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је б |
| пију, разговарају, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободни |
| лазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S |
| а.</p> <p>— Где си ти, пријатељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, наздрави, пријатељу, — дода |
| може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да |
| кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по три, па поставише ручак, принеше јела, почеше |
| почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из т |
| а здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је почео размишљати како ће т |
| опрашио до Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} |
| ђе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан са некаквим ситним жутим семеном, па г |
| и он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" |
| г, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p |
| мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те моје добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и |
| ио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} По |
| како <pb n="167" /> су код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да с |
| де Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо гла |
| све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две ве |
| > <p>Чича-Витору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде дана |
| еци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напос |
| ма иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А |
| трта преко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и |
| орист од тога посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у п |
| ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што може.{S} Молим те не |
| приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се снебива, сти |
| <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у водениц |
| ри.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао н |
| е године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност да легну још |
| као анђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би д |
| пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шал |
| какве комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па г |
| граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припре |
| ца.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу?{S} Ми попи |
| су се заинтересовали сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и распитивали |
| е у доњем крају.</p> <p>— Па ће ударити поред Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича Витор успи |
| у.</p> <p>И измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук спрам кревета, спусти руке на |
| гова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, обележен свак |
| ћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детелишта, застајкивали и загледали, као да имају |
| две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан де |
| Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену вр |
| ину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта радиш ти? |
| и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и |
| од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је до |
| p> <p>У другу собу наместише миндерлук, поређаше сељачке сандуке, у којима су биле <pb n="29" / |
| гачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве |
| , комесију!</p> <p>— И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири |
| та више порезе...</p> <p>— И онда ударе порез! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’, Бога |
| да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</p> |
| онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда ударе порез! ..</p> <p>Сељаци |
| за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се |
| највећег.</p> <p>Па оде општини, однесе пореску књижицу кметовима:</p> <p>— Молим, видите ту, д |
| сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, о |
| Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без тати |
| би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога |
| ата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи пра |
| инском пределу под Рудником, од сиротне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ож |
| људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у |
| чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му тр |
| јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за |
| ије се нигда извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су би |
| умем, господине.</p> <p>Видосав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао |
| те, и радити ситније послове!{S} Тај је посао подесан за њега, старог човека, који већ није за |
| /p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш ма |
| се налазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Посе |
| се није никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице |
| , као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здра |
| p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И |
| ко! — рече Тодосије па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: к |
| о.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну приватну ствар која стој |
| Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти |
| н малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мај |
| итор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно |
| ав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да посвршава |
| посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није |
| Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај пригла |
| — Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p> <p>— Х |
| ао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој посао.{S} Остари |
| баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у |
| вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала скорупа, како се сир |
| шарали по дворишту.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео под <pb n="176" /> јабуку шећерл |
| </p> <p>Једног празника Видосав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом |
| у мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са питомцима.</p> <p>Сељаци подигоше главе.</p> < |
| {S} Данас је сазвао среску скупштину да посвршава најнужније послове.{S} Пандури наместише у дв |
| ин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посвршава прве пролетње послове: отреби ливаде, растури |
| трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже време за сејање кукуруза. |
| , данас сам сазвао среску скупштину, да посвршавамо неки хитнија посла.{S} Мислим да можемо отп |
| S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне послове, он узва обоје у оџаклији и |
| ку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; ка |
| !{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџак |
| ђе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па столичице.</p> <pb n="17" /> <p>Он узме шта |
| ецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну пре |
| тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као љу |
| олико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на клупама и столицама, |
| но.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од |
| коло.</p> <p>У сниској и тесној механи поседали за оно неколико столова људи са својом чељади |
| > <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те их је наместио у стару кућу |
| и мрачна...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо |
| Витор спири мало ватрице на огњишту, па поседаше на столичице око прочевља.</p> <p>— Право вели |
| и домаћину.{S} Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, уз |
| чи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што су донели |
| ече и заузе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у њега.{S} Он прелистава акта |
| > <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</p> <p>Поседаше под трем пред пивницом.{S} Чељад су била у пос |
| аспоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту, оде опет до |
| } Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад т |
| ај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан са некаквим ситни |
| у је шта приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и то ј |
| оравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са ког |
| поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло виде |
| идосава Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S} Онда, кад је |
| оста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш |
| ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће Тодоси |
| {S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо |
| <pb n="136" /> Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како |
| вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста М |
| скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда |
| то је село мимо остала села!</p> <p>—- Посилили од богаства!</p> <p>— Па пошљу...</p> <p>— Јес |
| !</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Вилотије!</p> <p>— Несуђ |
| уковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син коме ота |
| :</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, |
| ad> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био ск |
| ад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако ј |
| о?</p> <p>— Вилотије!</p> <p>— Несуђени посинак Виторов!</p> <p>Опет кикот.{S} Девојке се ослоб |
| га ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео пропастити моје имање и трампио Јошевину |
| казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак Видосав. -</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти |
| тан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и |
| рима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И поче г |
| а, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича |
| подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| д тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у души што је с неповерењем продуср |
| ли шта може бити са лудоријама Виторова посинка...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Видос |
| а чути рђаву <pb n="71" /> реч за свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и како са |
| руги.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама ла |
| <pb n="121" /> <p>— Да истераш из куће посинка, као пропасника? — објасни први члан.</p> <p>Чи |
| p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тражи посинка преко бела света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> |
| ити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољ |
| но на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилазити око његове куће и з |
| спрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и пос |
| неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава староме човеку |
| преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да |
| им пријатељем искаже ма шта неповољно о посинку.</p> <p>— На прилику... шта ће он тражити бољег |
| ко Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали са |
| песмом и подврискивањем.</p> <p>— Седи, посинче!</p> <p>— Нема мулевине, но пљуни у дланове! — |
| подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те! |
| ници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за |
| еђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кући:</p> <p>— Ђурица!{S} Тодосије!{S} |
| чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева посла! — смешка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Вит |
| очекивали шта ће бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала г |
| ошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују |
| у.</p> <p>— Имам посла. </p> <p>— Каква посла?</p> <p>— Имам нека посла.</p> <p>— Хоћемо ли зај |
| страна она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта је међу људима.{S} Људи као |
| и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично, у расв |
| Само луд човек може се машати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код запи |
| д било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу д |
| скупштину, да посвршавамо неки хитнија посла.{S} Мислим да можемо отпочети рад, јер сте сви до |
| овори свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће престати.{S} |
| > <p>— Молим те, Тодосије, гледај своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо свет?</p |
| ћута, па рече:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по |
| а не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју |
| p> <p>— Каква посла?</p> <p>— Имам нека посла.</p> <p>— Хоћемо ли заједно кући?</p> <p>— Хоћемо |
| м нико ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чују.</p> <p |
| дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без старих људи, — поче један и обрну се да види |
| > <p>— Где си, стари пријатељу?{S} Нема посла без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Вито |
| S} Пролази сви са стране, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујс |
| питује <pb n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с дец |
| епртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим |
| А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја.. |
| p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући! — вели им она кад |
| човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром |
| ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајте посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! .. — виче |
| и?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарам |
| дуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и |
| ће говорити, па ће престати.{S} Гледај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како? |
| , бабо, као родитеља...</p> <p>— Гледај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да |
| p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и гледај посла.</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не хте проговори |
| да разговарамо!</p> <p>— Опрости, имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> |
| питаш? — прогунђа пандур.</p> <p>— Имам посла код председника.</p> <p>— Имаш ли позив?</p> <p>— |
| p> <p>— Хајдемо у механу.</p> <p>— Имам посла. </p> <p>— Каква посла?</p> <p>— Имам нека посла. |
| зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Код суда?</p> <p>— Ја, код суда.</p> <p |
| а и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n="18" / |
| p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и нев |
| ам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну |
| в?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумараш по њој кад х |
| адноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— Час посла!{S} Да по једну попијемо!</p> <p>— Молим те!</p> |
| згода, што постиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад по |
| заседањем закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и разгова |
| друкчије изгледа у његовим рукама сада, после дваестину година, сем то толико што је притврдио |
| > <p>Оно најпре пође полако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасо |
| љ у селу,. „ то јест... што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну |
| па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p |
| е сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{ |
| шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом ку |
| у и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича он како је некад било, какве су цене биле, |
| како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да |
| и“, — па мрдну раменима и оћута.</p> <p>После оваких разговора Витору је све теже било.{S} Чини |
| >Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразумела и с његовом браћом и с његовом Руж |
| лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагове снега, ону сивкасту паучину с ливада, |
| во велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараштајем.{S} Да ти н |
| маштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је за |
| и помисли <pb n="154" /> шта ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p> |
| /> <p>Он ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ратар |
| ревија хартију, загледа у законе.{S} На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је позн |
| . да се секираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав прође полако, ногу пред |
| га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врат |
| у, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до |
| ахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се чуде как |
| шта сметати, неће се утрчавати у његове послове, нити му наметати своје савете.{S} Кад га за шт |
| реску скупштину да посвршава најнужније послове.{S} Пандури наместише у дворишту клупе, сто и с |
| чувати имање од штете, и радити ситније послове!{S} Тај је посао подесан за њега, старог човека |
| а код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне послове, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију |
| а.</p> <p>Пошто посвршава прве пролетње послове: отреби ливаде, растури кртичњаке, потврди огра |
| без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имад |
| ућио.{S} Он ће с новом снагом предузети послове на добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је изве |
| икли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпа |
| омшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} Рецимо: упал |
| {S} Нек иде сваки својим путем и својим послом.</p> <p>— Оставите то, море! — виче домаћин.</p> |
| за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив |
| али од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} |
| шчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људи |
| S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу него у штали о диреку |
| ацује пошалице.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, те |
| ељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало за |
| трем пред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам н |
| очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он |
| , а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојт |
| .</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке го |
| за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобразио |
| рилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, ка |
| екну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не питај ме ништа јутрос.</p> |
| а оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па ук |
| уби у руку све редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну р |
| пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соб |
| чи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију, ручали, |
| стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију |
| ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуш |
| наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окиња |
| , све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви |
| даље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и по |
| е упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и да |
| муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и п |
| не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чис |
| ушаваш кад ти ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, господине,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и |
| <p>— Па... јес’, господине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, |
| о крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара |
| /p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, господине. '</p> <p>Он га од |
| о уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали |
| , одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад |
| нио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да |
| е пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се с |
| од детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p> <p>— Здраво мирно, Тодосије!</p> <p>— Д |
| чке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, посматрати како Видосав ради.{S} Неће му ништа сметати, |
| Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на ледину, па |
| и се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... |
| њих двојица учинити.</p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пр |
| као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја ве |
| ли.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служила, з |
| <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, |
| уза у клиповима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава, ћилимова, јастука, |
| некаква болешчина покоси једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео в |
| ам служим све редно, него...{S} Ружице, постави-де ти совру овде...{S} Били <pb n="59" /> доћи |
| ку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> постави, ручају сви заједно, он служи, започиње разгово |
| онеше и врућу ракију, попише по три, па поставише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати зд |
| } Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко |
| е.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превали дан поставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и каља |
| широко грање просипа бледе млазеве.{S} Постављена дугачка трпеза с краја на крај дворишта.{S} |
| стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и људи седају за њу по реду ка |
| Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај положај у који је стављен доласком |
| ао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен |
| к су они улепшавали кућу, дотле се чича постарао да понови њих: призвао је терзију те је скроји |
| једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица постарила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, |
| је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ нико није ни п |
| е на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета |
| навикао је да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="11" /> |
| нију, и пред смрт није одмицала од њене постеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ |
| па сви спавали <pb n="56" /> на једној постељи, која је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је |
| е, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone unit=" |
| а код куће.</p> <p>Ове новине уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања са својим знањем |
| еније.“</p> <p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са угледнијим људима с којима ћ |
| му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што постиже људе који не |
| ићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са |
| . </p> <pb n="102" /> <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије!</ |
| гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и с |
| аметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао слежући раменима, а то |
| ли га постигла друга каква незгода, што постиже људе који не гледају посла што им је Бог одреди |
| ед замишља све непријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани р |
| измакне унапред.{S} Оно што није могао постићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он |
| ио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микачићем |
| кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код воденице намести слу |
| Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А ш |
| учио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио у в |
| наћве, сланицу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари на |
| и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једн |
| ви пријатељи пружати прст на Видосава и потаркивати свађу.{S} На пример чича Вићентије...</p> < |
| лове: отреби ливаде, растури кртичњаке, потврди ограде, направи леје у врту, предузе сејање усе |
| Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почи |
| и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </p> <p>За дуго није могао |
| овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђењу тапија?</p> <p>— Јес’, господине.</p> <p>— И |
| а га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар ску |
| Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта све |
| приноси чутуру, наздравља и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, |
| ове и назимад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде к |
| измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прв |
| p>Поћута мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато, он му увек падне <pb n= |
| му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и тек п |
| да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</ |
| подигао други нараштај и настале друге потребе.{S} Поштуј му његову старост и прихваћај паметн |
| но орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазни |
| , треба радити онолико колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ ра |
| тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, под к |
| аје ништа.</p> <pb n="152" /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђ |
| нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до |
| <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо...{S} Изволте... слободно к |
| ога Јована, славу мога родитеља... — Па потрча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну |
| <p>— Чим шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: |
| идосав лежаше на кревету, налеђушке, са потуреним рукама под главу, раскорачених ногу и разбару |
| ратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно што му |
| {S} Причај ми, Видосаве!</p> <p>Поћута, поћута, па поче:</p> <p>— Каже побратим Мијат све како |
| о и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, п |
| е ждере свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и раздра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет годи |
| уткује док он не почне.</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где |
| најгадније лажи о мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није |
| p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он мало поћута па продужи:</p> <p>— Тодосије, брате...{S} Ти ме |
| м... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешств |
| ву раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија. |
| >— Како?{S} Причај ми, Видосаве!</p> <p>Поћута, поћута, па поче:</p> <p>— Каже побратим Мијат с |
| и шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да |
| је време незнатне белеге старости, али поуздан поглед и старачка лакост, одавали су човека ког |
| кад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради |
| њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мај |
| а види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са |
| авете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради ка |
| n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с нашим приј |
| сретнији од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са |
| >Један старији човек у цокулама и лаким похабаним хаљинама, сигурно какав пропали трговац или з |
| већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из |
| о ни куражи да се унапред <pb n="65" /> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти |
| хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик |
| азде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену |
| та ти не беше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, заворњева, брњица разне величине, оп |
| ав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје ми старешинство у свакој п |
| ,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да п |
| јима је волео састати се, разговарати и почастити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на веж |
| ве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже раменима:</p> <p>— Што ј |
| окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш, Тодосије, куда |
| покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба |
| > <p>Један од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио |
| му много више приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и |
| служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је |
| ој прико, нема посла без старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видо |
| а речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш д |
| ст... то јес’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о |
| p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима.</p> <p>— Знам, бабо.</p> <p>— |
| <p>— Јеси ли се надао оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дош |
| људи.“</p> <p>— Прича ’номад Тодосије — поче младић, — удовица Јана била у воденици, па боса, п |
| т.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p |
| Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати кадивицу на глави.</p> |
| денице и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам |
| ми, Видосаве!</p> <p>Поћута, поћута, па поче:</p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: ба |
| ије поћута, чукну штапом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код ко |
| друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао главу |
| и до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, |
| ду товарног коња са прибором.</p> <p>Па поче распитивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугу |
| репи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи о |
| е наоколо своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</p> <p> |
| ема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{ |
| и и саветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, |
| изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у |
| с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре п |
| та.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млатајући рукама, декламовати:</p> <quote> <l>„Ко |
| <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необично и у страну, а он прити |
| ава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Хајдемо ку |
| те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и овај |
| братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са углед |
| је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати.</p> <p>— Шта велиш, човече?</p> <p>— |
| г пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у кући, |
| — Хоћемо! — вичу сви.</p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посина |
| црвени образ под старост...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" /> как |
| ници, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем крају.</p> <p>— Па ће ударити поре |
| Па ће ударити поред Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гу |
| воденици, — накељи се Тодосије.</p> <p>Поче гуркање, подмигивање, док онај одозго продужи:</p> |
| мене су се угледали први људи у селу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим дет |
| шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи и х |
| е.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n=" |
| и дреку на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године |
| у земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допират |
| ћи и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код побрат |
| тницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} |
| шство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је |
| — Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта с |
| — Како, Тодосије?</p> <p>— Тако како си почео.</p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека ти смета!</p |
| ес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео пропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолоп |
| грешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина рода |
| овек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу |
| ди како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и не |
| деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у |
| — Тако је, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код в |
| подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> <p |
| еде и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кућ |
| ине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И т |
| > <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, |
| е меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засе |
| три, па поставише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошл |
| је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</ |
| е све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је д |
| Прекрстише се и обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видо |
| ес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...</p> <p>У Младена Варагића било комиша |
| због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилазити око његове куће и загледати шта он то |
| очео размишљати како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и исме |
| испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба |
| положајем и стањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи пружати прст на Видосава и пота |
| одуже, а старији се склонише у механу и почеше се припремати за повратак.</p> <p>За чича-Виторо |
| о на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претресати на све стране.{S} Радознали сељаци, в |
| и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p |
| > <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не |
| ковати имањем као својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше |
| и су изјадати се на данашњи свет што не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p> < |
| етно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сара |
| и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старијег и да прикод |
| оћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све старије, и добро се в |
| >— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединце у селу: те оваки је овај те |
| .</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испри |
| еш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о прочевље, |
| нигда извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на |
| /p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје пр |
| ко имати особине.{S} Кад задружна чељад почну особити, онда нема ништа од такве задруге.{S} Хоћ |
| тено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему |
| чагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло |
| ранима, неко се извалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џа |
| атимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељали?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из ваја |
| ђу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет све дође на |
| одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p |
| он служи, започиње разговор и добацује пошалице.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S} Кад нема ра |
| драви смо, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p |
| то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она види.< |
| влаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га нате |
| <p>—- Посилили од богаства!</p> <p>— Па пошљу...</p> <p>— Јес’, комесију!</p> <p>— И комесија р |
| е, ухватио мале рогуље за парожак па се поштапљује и корача полако, погнуте главе.{S} Мијат му |
| олике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} В |
| ватио сикиру око ушника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огра |
| овићима, слуша Тодосија, не признају га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</ |
| ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио с |
| тора Микачића.{S} На пример: обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица су р |
| треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје |
| да.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{S} А његов отац, п |
| јвећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разгов |
| хвата сваку реч младога ратарца, који, пошто оприча све што смета пољопривредном напретку, наб |
| p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је оволики с |
| оресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. |
| зник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне послове, он узва обоје у оџакл |
| има и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види и с |
| јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије |
| ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда с |
| снопа, па се налазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био распоређен, он није имао шта да ради |
| ов начин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посвршава прве пролетње послове: отреби ливаде, р |
| ојагу, скиде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогун |
| е где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а ме |
| ченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче да учим ратарску шк |
| Ево шта пише господин управник:</p> <p>„Поштовани господине капетане,</p> <p>И ако се лично не |
| — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање...{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опе |
| рипијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем свет |
| и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и |
| > <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S |
| једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, |
| ги нараштај и настале друге потребе.{S} Поштуј му његову старост и прихваћај паметне савете, а |
| гда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а ш |
| : његова Ружица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву |
| м себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми почаст на сваком месту |
| > <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! ..</p> <p>— Хвала, син |
| да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по једну поп |
| мао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је |
| је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S} |
| аше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p> <pb n="33" /> <p>Истину |
| о да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи праве највеће см |
| ат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здрави се и |
| правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи праве највеће сметње напретку науке.{S} Они свако новач |
| ј Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> |
| је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и з |
| а ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријат |
| увао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb n=" |
| , који није његово друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђе |
| инате, они то све нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки сукоб |
| евојке у тесним сукненим јелецима, седе правилно, сагле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и |
| > <p>— Шта ти је?</p> <p>— Немој, море, правити спрдњу од себе!{S} Он заустави волове, хукну у |
| се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне.</p |
| ни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодос |
| не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p> |
| же, па оде полако кући.</p> <p>Сутрадан прављаше се невешт свему, као да ништа није ни било: ни |
| и неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" /> |
| ке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, т |
| пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, Тодосије...</p> <p>— Шта кажем?</p> <p>— В |
| <p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! |
| нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, него без г |
| ’нако...</p> <p>— Није тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђ |
| ...</p> <p>— Шта кажем?</p> <p>— Велим: право имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, |
| аш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није неко ради |
| аво велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да |
| >— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње ври |
| умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... |
| и и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну раменима и оћута.</p> <p>П |
| ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право велиш, Руменија!</p> <p>Ту ноћ нису проспавали ка |
| ја: у њега је све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао |
| аше на столичице око прочевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко |
| убриса очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право велиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S |
| намо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> |
| што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Види |
| ући!</p> <p>Чича Витор устаде:</p> <p>— Право велиш, Тодосије.</p> <p>Устадоше и остали.{S} Вид |
| и.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у |
| } И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, св |
| вему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из |
| не... „Затисни уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких љу |
| о селу: затисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав маше гла |
| ad> <p>„Затисни уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упамтио ове |
| осе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онд |
| p>Па одмах окрене другу:</p> <p>— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л |
| ор сиђе низ судске степенице и упути се право својој Јошевини.{S} Само сврати на пекарницу те с |
| шао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније л |
| одосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим |
| исте сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравц |
| p> <p>— Богме... његово имање... његово право... и све...{S} Јакако... — проговори с муком и с |
| мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао ј |
| вај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упознао с |
| толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе га нек |
| е одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао |
| наш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако |
| а, северац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" /> др |
| а, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на |
| око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад |
| зда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на прагу?</p> <pb n="108" /> <p>— Тек... заборавио сам.</p |
| вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и н |
| лиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео |
| ране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се стар |
| ене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p> |
| у и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цв |
| дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким |
| /p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је освитао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошто посврш |
| ећа дати неколико књижица, кад се првог празника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Мл |
| жљубила њихову децу.{S} Доцније, једног празника, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто |
| и пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој кући, издвојила га у вајат, села на са |
| а у његову кућу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладови шара |
| по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног празника Видосав намирио посао и обукао се, сео под јаб |
| и, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у Микачића кући.{S} Обрисали |
| евини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празнике пропратише све како је уобичајено.{S} Чича Вит |
| ук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S} На нек |
| добри пријатељи!</p> <p>— Други пут, на празнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други п |
| ијатеље из целог села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жет |
| ду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничном <pb n="179" /> оделу, у плавкастој извезеној |
| S} Куд се макне, све му тужно, суморно, празно...{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне р |
| љи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва радост у |
| таван и врата, како творижу чиновници, практиканти и пандури.{S} Међу њих се умешало неколико |
| унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, него „осмак |
| деда; треба показати нешто савршеније и практичније, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то ви |
| ругом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n="107" /> нерастове и назимад. |
| а свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сл |
| ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га |
| тара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.< |
| о нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрестано в |
| се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се ур |
| и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му |
| ло у њега, непознатог човека!{S} Сад му прате сваки корак, хватају му сваку реч, претресају и ш |
| века у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с |
| рвољ испод јабуке: цигарице, палидрвца, прашину од дувана, намести вајат, разгледа шта је успре |
| ћи.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћери, прва радости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод о |
| и: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радости моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред |
| Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклиј |
| разно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није како треба.{S} На уму му је Ви |
| е чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радости |
| је смећао с ума.</p> <p>Пошто посвршава прве пролетње послове: отреби ливаде, растури кртичњаке |
| <p>— Шта ти је то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, натури наочаре и проговори:</p> |
| заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, |
| а... — узмуца он, кад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њих |
| уке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево имање.{ |
| ма из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и почели то исто набављати...{S} Не да |
| куће посинка, као пропасника? — објасни први члан.</p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га |
| се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвал |
| а је радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодо |
| <p>— Читај, господине Јанићије.</p> <p>Први члан прочита цео уговор гласно, одмарајући се на т |
| — прича председник једном члану.</p> <p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у |
| му може суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микачићем он није нигда стао пред |
| Хода, мисли, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било је |
| е воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни у |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Још првих дана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је би |
| убуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p>1903. </p> </div> < |
| "titlepage"> <p>ТАДИЈА П. КОСТИЋ</p> <p>ПРВО ВЕСЕЉЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p |
| шта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека средовечна, црвенкасте ко |
| му обећа дати неколико књижица, кад се првог празника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било. |
| ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те купи ј |
| ешто им помогне стара служавка, висока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике године, ко |
| е мање суме за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са питомцима.</p> <p>Сељаци |
| а ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из |
| <pb n="43" /> <p>— Слепи чвор!</p> <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њега!</p> <p>— Али ова |
| се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Па |
| ако је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше |
| ема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb n="31" /> је и двори |
| Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један ди |
| 0" /> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</ |
| олако, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, све |
| Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бо |
| је.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са |
| дају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и |
| p>— Шта сам попио?{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се подигне те |
| а, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост његова, а |
| уго, — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види |
| воје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да ко |
| пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзну |
| ану; на други зид огледало и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна; на |
| ре.{S} Колико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: |
| ом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, |
| а на здравице.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превали дан поставише велику совру.{S} Напољу је било х |
| раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — подвикује <pb n="19" /> Витор, те би неко из |
| — Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим |
| г милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему назире пуну срећу за њихову ку |
| ead> <p>Чича Витор настани се код куће, преведе децу, пренесе своје ствари и намести их у оџакл |
| елистава акта, нешто подвлачи писаљком, превија хартију, загледа у законе.{S} На послетку отпоч |
| да је не треба много превртати, јер се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу |
| осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем обија лишће и цвет, који с |
| да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам |
| и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће Тодосије рећи ономе твоме |
| кви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође о |
| Радознали сељаци, враћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детелишта, застајкивали и з |
| и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ћ |
| чашу пића и разговор.</p> <p>На пијаци, пред црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени доведене, |
| енце ракије с чашицом, па метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, бабо!</p> <pb n="132" /> |
| од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, под кућом.{S} Изнео ро |
| знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви с |
| не, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор ш |
| и моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре то |
| ете, никако!</p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:</p> <p>— Мо |
| ком.</p> <p>Поодавно, на десетак година пред долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, јед |
| нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се |
| кани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>Видосав отрча те му изведе коња, |
| зговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше |
| а доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и |
| леба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек |
| Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупан пандур |
| е и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсл |
| ан и изломљен од неспавања, прилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и не |
| > <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што је |
| ико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пун |
| рина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видоса |
| оденице, кад један сиромашак тера прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чар |
| {S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној страни оружје. |
| n="130" /> <p>Она му угледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— И |
| евог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} |
| 31" /> је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала од њене постеље, те је оставила |
| итор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о поси |
| као па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p> |
| о је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, учт |
| } Али то није никоме исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видоса |
| инко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То ме |
| авали како треба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p |
| — она то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, |
| домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, — брани се Ви |
| вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се п |
| Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усини |
| на ми, чуда...</p> <p>Поседаше под трем пред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су вол |
| им а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим д |
| о се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба |
| Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p> <p>Он устрепта очима, принесе |
| да и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је |
| ом Витором Микачићем он није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потриц |
| иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да заустављ |
| код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу пропрати да |
| оба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује |
| а то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да |
| ади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је с |
| они се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, преблед |
| оде.</p> <p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рог |
| окружног суда.{S} У пространом ходнику пред заседањем закрчио свет; људи који имају посла код |
| вет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, |
| ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје к |
| .</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили ра |
| ам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{S} Пошт |
| рен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали |
| ад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био п |
| id="SRP19030_C22"> <head>XXII</head> <p>Пред подне чича Витор сиђе низ судске степенице и упути |
| ло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дот |
| а, слеже раменима и гледа <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до са |
| о потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шт |
| ли се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стид |
| х штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му кошту |
| о двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиро |
| хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их д |
| од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паме |
| шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до с |
| о се промени у лицу, Мијат обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким гостима? — п |
| шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p> <p>О |
| оцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше неколико прија |
| м низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> |
| пог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и п |
| p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе н |
| људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи се у таком по |
| већ сам му дозволио да привремено слуша предавања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прил |
| послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја |
| в план за будући живот.{S} Старешинство предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се |
| луга у његовој кући, него син коме отац предаје старешинство.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је |
| , па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено |
| те, упознаћемо те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати |
| кивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може најцрње наступит |
| из Качера, из једног села у планинском пределу под Рудником, од сиротне породице.{S} Њих три б |
| гледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек |
| дине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>За |
| у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он |
| у полић или у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко ш |
| итора.</p> <p>— Је ли све тако? — упита председник.</p> <p>— Тако је, господине.{S} Све је тако |
| ле грожђа, по фртаља смокава... — прича председник једном члану.</p> <p>Први члан услони врх ол |
| Полексија...</p> <p>— А, не! — прекиде председник. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу |
| стртим зеленом чохом, седели су: у врху председник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с д |
| мене код господина председника!</p> <p>Председник лупи у меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта ј |
| стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помо |
| {S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Председник прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега |
| ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари у меденицу:</p> <p>— Води овога човека |
| им ја тебе, пусти ти мене код господина председника!</p> <p>Председник лупи у меденицу и пандур |
| рогунђа пандур.</p> <p>— Имам посла код председника.</p> <p>— Имаш ли позив?</p> <p>— Немам поз |
| и врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим речима, господине Атанасиј |
| <p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господин’ председниче, један старац навро хоће да уђе у заседање. |
| великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље патосано опекама, из ког се улази у три собе, |
| е, потврди ограде, направи леје у врту, предузе сејање усева.{S} У груписаном имању око куће им |
| >— Тапију, облигацију, жалбу, уговор! — предузе други.</p> <pb n="117" /> <p>— Јефтино.{S} Хајд |
| <p>— Разумем, господине.</p> <p>Видосав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је |
| своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не |
| ј човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ра |
| ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, тај човек не може да дође себи, |
| /p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ће предузети други:</p> <p>— Море, велики измет чиниш тој |
| "12" /> скућио.{S} Он ће с новом снагом предузети послове на добро његове куће.</p> <p>Чича Вит |
| ој пријатеља у селу, који су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи |
| а, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизмаче и ст |
| ек расположен и насмејан, према свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће |
| , док <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p |
| о ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се са |
| е био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми |
| и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, за |
| одосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт |
| зме травку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, То |
| х и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја брука |
| ем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће |
| p> <p>— Микачић!</p> <p>— Јест, тако се презивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је заора |
| њега исмевају.{S} Осећао се самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све |
| /> хтела да краду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згране.< |
| еда Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узв |
| {S} Моја Полексија...</p> <p>— А, не! — прекиде председник. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега |
| ујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p>— Море, |
| ај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци: и |
| ренуо други лист и...</p> <p>Председник прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си |
| које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршиј |
| време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не д |
| ан глас из помрчине:</p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нис |
| на би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он |
| јеш око моје куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антоније |
| љи, затим подиже обрве високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог распо |
| Тако му и треба!</p> <p>— Тражи посинка преко бела света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један |
| руком ослонио се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе |
| /> на једној постељи, која је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чес |
| одјазници можеш комотно косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана |
| кида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „амери |
| d> <p>Кад пођеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака, угледаћеш једну лепу кућу са некол |
| кад му затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не настану |
| је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио неколик |
| па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, |
| ди, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обредише по ракију, |
| ико, па стану код детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p> <p>— Здраво мирно, Тодос |
| е за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви с |
| као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у зван |
| источну страну; на други зид огледало и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог |
| апе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> |
| кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у вра |
| м водом проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто стареши |
| и Тодосијевој.</p> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти |
| расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бога ми, |
| чича се погао па плужи...{S} Забраздио преко целог детелишта....</p> <p>Видосаву облеће она ра |
| ствари, набио повраз на штап, претурио преко рамена, позабацио капу озад и одмереним корацима |
| појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови само су |
| n="94" /> леђа уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа |
| е би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим.. |
| ебао си, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме |
| l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура?“</l> <l>— Оно јесте Срђа Зло |
| име и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно п |
| } Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљут |
| S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и за |
| де кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што с |
| > <p>Пошто се убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога |
| а устаде, прислони тојагу, скиде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку, |
| едаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну мало вина |
| сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гуњеве па полако раде и тихо ра |
| , наслонио <pb n="94" /> леђа уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу |
| ..{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испречиш ци |
| е, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обредише по ракију, па почеше доносити |
| /p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> <p>— И |
| поседаше и упреше погледе у њега.{S} Он прелистава акта, нешто подвлачи писаљком, превија харти |
| овао томе, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у којој се родио, са |
| их води те га питају: колико би остало прељетака, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и |
| уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, према свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S |
| смејан, према свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да |
| е школује у ратарници.{S} Толико љубави према школи и науци, колико се показује у овом младићу, |
| о донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен м |
| а Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на |
| теже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} |
| ..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те |
| итор настани се код куће, преведе децу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и предузе |
| p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није |
| онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратарац. |
| Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што |
| оче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни саве |
| жење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћерамидом ка |
| спреми се као што доликује: обуче чисте преобуке и најновије одело: простране чакшире од плавка |
| пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати задао муку на срце, те човек |
| ци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види как |
| орао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а што је нави |
| раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и крештећи |
| а имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и зад |
| е то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога кој |
| е имати оволике користи од рада који је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању по |
| {S} Није се ни он научен родио, него је препочео од другога... то што ради он, ради паметан све |
| ши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти |
| у признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио |
| капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче конаца, приђе полако и седе до њега |
| идосав на <pb n="137" /> својим лејама, пресади Тодосије наоколо своје њиве под кућом, а друге |
| које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и подићи трајну ограду без врљике и к |
| гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb n="36" /> |
| и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи м |
| p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саће од осова, подвлачи се испод амба |
| и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празнике пропратише све како је уо |
| и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p> < |
| чине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, који |
| ош по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разр |
| шту...{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.... „Бом |
| њишту.{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, |
| е напретку науке.{S} Они свако новачење пресрећу с неповерењем и подсмевком, и тиме онемогућава |
| зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише с |
| чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради к |
| ледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег поновац и направише се читав |
| сла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће престати.{S} Гледај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с |
| набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помирише се са судбином...</p> <p>Та |
| је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих образа. |
| да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, |
| брате.</p> <p>— Није, Бога ми, нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек, р |
| и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако, бра |
| {S} Одатле ће он снабдевати кућу, а што претекне носити на пијац а откидати по неку пару да му |
| у су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n="118" /> столом, застртим |
| алаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, |
| почеше допирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, |
| рате сваки корак, хватају му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође |
| о и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединце у селу: те оваки је овај те таки ј |
| телишту Видосављеву и тај случај почеше претресати на све стране.{S} Радознали сељаци, враћајућ |
| н па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио н |
| свуда се избриса паучина и црвоточина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се |
| .{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила руке око оно деце што јо |
| како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана л |
| </p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— Видо |
| еда му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p>— Бога сам |
| орбу пуну ствари, набио повраз на штап, претурио преко рамена, позабацио капу озад и одмереним |
| корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку реч младога р |
| дити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми. |
| у: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима у све редом з |
| зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се |
| радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на до |
| има кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’н |
| <pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>Прештампано из „Бранкова кола“ за год. 1903.</p> </div> |
| два показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Как |
| в?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја |
| инут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли <pb n="154" /> шта ће бити до послетка, он |
| ако то?</p> <p>— Тако.{S} Онај мој није при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мо |
| испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...</p> <p>Ч |
| почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове тр |
| итор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад при |
| зговор и добацује пошалице.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом |
| сец дана.{S} Ту се развије труба сукна, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па тер |
| ку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, |
| молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав р |
| се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је и |
| без споразума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе |
| алом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, |
| да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>Па поче распитивати полако, изнаоколо, |
| е те моје добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, каж |
| походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам м |
| службени посао скренем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’ |
| одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узду, колан, |
| маш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</ |
| ице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и по |
| <p>Чича узврте главом:</p> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд |
| — Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то |
| Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте главом:</p> <p>— Хе, хе, пр |
| века очува што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставити својим мла |
| ли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то?</p> <p> |
| ам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено слуша предавања и ради на школском имању.{S} |
| је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не отера кући, и мало н |
| изну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} |
| али.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он ус |
| и кад нешто попева и маше рукама, па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види |
| } Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видоса |
| Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева |
| рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добр |
| вако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето н |
| о.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, да не ост |
| оду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад посе |
| он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под |
| је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не пит |
| да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и |
| полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабу |
| осав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље за парожак па се по |
| омци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, неко се извалио и опрућио, неки |
| јем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што |
| Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграше уснице:</p> <p>— |
| рно какав пропали трговац или занаџија, приђе му:</p> <p>— Којим добром ти, стари?</p> <p>Витор |
| цом у руци, препредајући клупче конаца, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све с |
| паване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију |
| чи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе један младић у опанцима.</p> <p>— Тапију, облигац |
| уке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, |
| Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „ |
| киром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њ |
| а у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли гла |
| размотава.</p> <pb n="91" /> <p>Видосав приђе згладићу и шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А |
| ! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је |
| /p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива била, Ружиц |
| pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, си |
| .</p> <p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче изг |
| на крочи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио под |
| сијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Се |
| >Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупан |
| то Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор погл |
| говор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестан |
| види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разго |
| је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у св |
| и сухе образе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну |
| сту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи зем |
| добриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобраваш |
| у мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо |
| ети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разговар |
| p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мен |
| е!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим |
| убише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђоше те се руковаше, па прихватише коње и одведоше у |
| вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагну се па з |
| власти?{S} Није било капетана кога нису призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта им се вид |
| , дотле се чича постарао да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново новцато одело Вид |
| , или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшиј |
| турише преда се што су донели за јело, призваше неколико пријатеља на заједничку совру на зало |
| тимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу |
| ља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} При |
| какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.</p> <pb n="152" /> <p>Кад га потреви са |
| . „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да |
| и несретниковићима, слуша Тодосија, не признају га поштени људи већ се спрдају са њим као са б |
| уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај ра |
| није никоме исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ |
| ид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Не |
| не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то ни |
| ад смо били на Пандиралу, па Хорватовић призортио да освојимо позицију, те, мајчин сине, хоће б |
| еденицу:</p> <p>— Води овога човека код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе своју хартију, тури у |
| ови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговори Ружица |
| је на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван’о, Виторе. |
| ма и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав миран и скроман сиромаша |
| га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле... после мо |
| те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кутију у којој стојаше д |
| ко?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и слеже раменима.</p> <p |
| ао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића? |
| је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, |
| току тога времена добио је велики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали и узи |
| то су донели за јело, призваше неколико пријатеља на заједничку совру на залогај хлеба, чашу пи |
| обу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> <p>Беше неки празничић и л |
| е...</p> <p>Њега Витор убраја у најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се о |
| да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овако |
| > <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Б |
| осав продужи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се н |
| невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о посинку.</p> <p>— |
| у вајату.{S} Витор се пољуби са старим пријатељем и његовим суседом, па шануше Видосаву те и о |
| о их!</p> <pb n="178" /> <p>Појавише се пријатељи.{S} Њих петоро: стари Маслаћ, младожењин отац |
| рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништ |
| е крију што раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш н |
| и су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах по доласку и заволе |
| ли и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно, |
| ањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи пружати прст на Видосава и потаркивати свађу. |
| ти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме зауз |
| } Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , .</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— |
| је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови |
| бо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри пријатељи!</p> <p>— Други пут, на празнику! — отима се |
| еколико столова људи са својом чељади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав и |
| а обрвама и живо се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентијем Радоњом Жикићем.{S} Видосав |
| е као своје дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А т |
| но, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељима својом вештином: како је умео склонити прод |
| сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о то |
| обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира |
| <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Витор ућута.</p> <p>— |
| у се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још јед |
| .{S} Нема оваког радина оваког чуваоца, пријатељу, — пљеска Витора по рамену: — и на готово дол |
| и повирују.</p> <pb n="180" /> <p>— Е, пријатељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу рад |
| p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! — утисну се међу њих |
| и пописмо по неку...{S} Деде, наздрави, пријатељу, — додаде му чашу чича Маслаћ.</p> <p>Видосав |
| совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, наздрави, |
| љно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари пријатељу?{S} Нема посла без стара човека!{S} Тамо, амо |
| лим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала ти, Вићентије!</p> <p>— И још |
| ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све сел |
| сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече пријатно.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко грање пр |
| стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују прилоге, они не помињу њега него виче чауш: „ |
| ги но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без старих људи, — поче један и обрну |
| се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подс |
| оје Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно |
| мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно |
| да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он так |
| већа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се заце |
| ије за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, посматрати како Видосав ради.{S} Неће му ниш |
| што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} Ко |
| прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сут |
| толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета земље нити се отима за то.{S} А оно |
| дине одкако њиме управљам?{S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину |
| само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица постар |
| травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио, хеј, |
| собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење.{S} |
| !{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Им |
| } Онако уморан и изломљен од неспавања, прилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опе |
| бавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем дог |
| ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим |
| о његову посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели на ру |
| и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он сврати ко |
| о свему томе.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни плодови њ |
| >И поче га упознавати али постепено и у приликама са угледнијим људима с којима ће имати највиш |
| године Ђуричиног школовања у ратарници, прилике у кући Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав |
| о смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради |
| научили од наших старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су |
| p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, |
| хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока и три литре, по тридесе |
| Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ов |
| <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече и з |
| >— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, него...{S} Ружице, по |
| : где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа В |
| .</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од ма |
| ма шта неповољно о посинку.</p> <p>— На прилику... шта ће он тражити бољег саветника од тебе, В |
| из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прилику, синко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су газд |
| мшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за сов |
| ог говечета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну |
| мам слободу скренути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре |
| {S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док |
| д господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозборити.</p> |
| ом месту, даје ми старешинство у свакој прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, |
| Видосав се с обојицом упознао у једној прилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тад |
| омчадијом где у крају.{S} Кад приказују прилоге, они не помињу њега него виче чауш: „Да видите |
| оштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем крају, а он п |
| тадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их |
| е настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причувљава стоку, зими |
| ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће |
| одсмевком, и тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији о |
| олим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведо |
| по имање, да би могли по свршетку школе применити своје знање на имању и показати корист од нап |
| ш веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева.</p> <p |
| ају са погледима Витора Микачића.{S} На пример: обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадаваџи |
| ље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшеницу |
| је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах |
| на Видосава и потаркивати свађу.{S} На пример чича Вићентије...</p> <p>Њега Витор убраја у нај |
| смета пољопривредном напретку, набраја примере глупости и незнања из своје околине, одведе га |
| оглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, |
| ити невешт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор |
| утра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља |
| Поздрави се с неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојан |
| {S} Ружица им носила ручак и није ништа приметила необично на Видосаву.</p> <p>Али не прође мно |
| ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступ |
| p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у детелини, |
| в ушао у кућу Микачића, нико није могао приметити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S |
| <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се штошта изменило.</p> <p |
| м!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би м |
| људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младића.</p> <p>Он слеже рамен |
| ји је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинство над једним толиким имањем, које је |
| На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} Ка |
| ужује и подвикује:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он није са |
| ђеним братом.</p> <p>Он устрепта очима, принесе цигару устима, хтеде да повуче, а она се угасил |
| p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и г |
| леда у цигару.</p> <p>Тодосије запали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и про |
| " /> се Тодосије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози Б |
| х одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако |
| изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући |
| е, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, великој старинској, која |
| с закуче кантарским кукама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те |
| ију, попише по три, па поставише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад по |
| оставити својим млађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хв |
| и инокосник.{S} Поградили су грађевине, приновили и окрепили омање, подигли свакојаке стоке, за |
| детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до д |
| равио детелиште, са кога ће имати такав принос <pb n="66" /> какав се не може добити ни са какв |
| у ливаду косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</ |
| :на једној њиви, доношаше му много више приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у оста |
| ко ћеш са парчета земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да има |
| ра сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чутуру, наздравља и радници се поткрепљују.{S} |
| на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекат |
| им војничким панталонама и копорану, са припасаним силавима, уозбиљио се, суче брке и ослушкује |
| је погледаш, оно сели обојица на кладу, припијају и разговарају: како су мразеви уорили земљу т |
| није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свак |
| p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — поч |
| гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се опет поврати у исти положај |
| јој стојеће рухо и непрестано јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича Витор се узодао и узнемирио |
| скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је |
| ет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} |
| ИЈА П. КОСТИЋ</p> <p>ПРВО ВЕСЕЉЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИ |
| ању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се |
| о време у заседању су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n="118" /> |
| а који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и ор |
| тарији се склонише у механу и почеше се припремати за повратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром |
| скромно очешљана у плетенице, са једним природним цветићем у њима, без других украса.{S} Пољуби |
| да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да располаже са сво |
| — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан присети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здр |
| Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да до |
| >— Полиј ми, дијете! — рече, па устаде, прислони тојагу, скиде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто |
| да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта ј |
| У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи по |
| е деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракиј |
| у упознали.</p> <p>А њихове радости кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па они сп |
| !</p> <p>— Ми ручали сами! ...</p> <p>— Приставили сланине и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> < |
| ужици.{S} У кући наложена велика ватра, пристављени свечарски лонци и спрема се као о светоме.< |
| ће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства раде и пома |
| ара?</p> <p>Сељак продужи пут.</p> <p>— Пристаде ли, море? — виче Ђурица.</p> <pb n="70" /> <p> |
| ? — виче Ђурица.</p> <pb n="70" /> <p>— Пристадох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде сво |
| .{S} Поред њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћем |
| да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И |
| но!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не пор |
| диш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“< |
| висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од црног сукна, копоран и фермен од |
| } Видосав гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк |
| ји.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} С |
| дваестину година, сем то толико што је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да вод |
| S} Чича Витор је наставао код воденице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га троши |
| </p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти провичи....{ |
| орљиво:</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Притврђујем ограду.{S} Време му је, — одговара Тодосије |
| осле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} |
| бринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да затупи ни њег |
| нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да прогов |
| ретати некако необично и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> <p> |
| игрли.{S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и п |
| Море шта ти је, шта правиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му са |
| маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи прија |
| е, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразумел |
| му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да ме љу |
| и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За т |
| м је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јављ |
| ју совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удвојеном снагом зацерекају.</p> <p>Опет |
| је и младићи приђоше те се руковаше, па прихватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе |
| потребе.{S} Поштуј му његову старост и прихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је бољ |
| досије који се на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још |
| је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинк |
| о што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је овај Тод |
| него „осмак", јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га |
| оље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби |
| , нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у |
| опасник и распикућа... како нисам ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта |
| се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати |
| итор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на |
| жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, па рече:</p> <p> |
| таљ киле грожђа, по фртаља смокава... — прича председник једном члану.</p> <p>Први члан услони |
| држаљицу на секиру, мотику, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p |
| та, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’ном |
| да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав узмрда брковима, пружи |
| и много утекао од таких људи.“</p> <p>— Прича ’номад Тодосије — поче младић, — удовица Јана бил |
| то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је св |
| се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у се |
| на ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као свако дериште, а ка |
| овори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те ј |
| јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће помену |
| жљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је |
| д јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти |
| ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је о |
| ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> < |
| села на сандук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усини |
| олако, погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застад |
| је...</p> <p>Кад год се састану, она му прича како <pb n="167" /> су код куће, шта су порадили |
| опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава д |
| .. с његове стране...</p> <p>— Како?{S} Причај ми, Видосаве!</p> <p>Поћута, поћута, па поче:</p |
| азва се:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</ |
| е.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, |
| климну главом:</p> <p>— Лези, лези, не причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и о |
| и њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— |
| А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— Ама причај-д |
| ју, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међуднев |
| замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гости |
| и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Виторов |
| у повратку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимству, о момачком животу и другов |
| м:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уздржава се |
| сије развуче усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испри |
| немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја... о |
| итеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци се подгуркивали и смејали...{ |
| <pb n="71" /> реч за свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што жи |
| чао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у воденици, — накељи се Тодосије.</p> <p>Поче гу |
| поре?</p> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у вод |
| пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зград |
| је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{ |
| S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде |
| p> <p>— Молим те, бато, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љ |
| Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p> |
| бити, те неће бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се из |
| насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне |
| о се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — |
| авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све село |
| адују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> <pb n="80" /> <p>Али нај |
| рити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" |
| у корисни плодови његова рада, па да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> <pb n= |
| о те напада сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш |
| ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и прес |
| је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се |
| се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>Видосав отрча те му изведе коња, седл |
| обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у механу те се огрејаше, |
| сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доц |
| сем то толико што је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, |
| шевини: прима жито те меље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и |
| Видосав скинуо пола розге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} |
| ц па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренема |
| гу новину што раде паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом!{S |
| што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село с |
| ше се читава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склон |
| су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут некаквом крпом од шаренице поњав |
| у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у љу |
| и да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p |
| д ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} |
| атим дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа, про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи једну стопу вратима.< |
| иш?</p> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне, — објашњава други.</p> <p |
| t="subSection" /> <p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао као |
| други.</p> <p>— Шта ће му фалити што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца по |
| е снега, ону сивкасту паучину с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеш |
| p> <pb n="129" /> <p>Одспава први сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче јеле |
| ао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло и нади |
| p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, ка |
| својим млађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како |
| подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се |
| аљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на своје место.{S} У сарачани |
| ?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас ко |
| тврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се ос |
| ма и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и |
| и.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, добра је о |
| о црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Студеници — погрбљ |
| Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, |
| .</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</ |
| шета по дворишту, оде опет до везилаца, проговори неку реч, понуди ракијом и врати се кући.</p> |
| што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао |
| ="164" /> <p>— Јес’, добра је ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан продужи:</p> <p>— Чујем, по |
| његово право... и све...{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењем, као да говори с чове |
| озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто |
| вали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити кога <pb n="166" /> поздравља ни |
| икну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>Н |
| Први члан узе хартију, натури наочаре и проговори:</p> <p>— Уговор о усиновљењу.</p> <p>— Читај |
| е себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, |
| заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дера |
| е стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад с |
| </p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не хте проговорити више речи о томе.</p> </div> <div type="cha |
| оришта.{S} У горњем крају старији људи; прогорели од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и |
| икачића.{S} Вече пријатно.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве.{S} |
| спод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе |
| Је ли засео суд?</p> <p>— Што питаш? — прогунђа пандур.</p> <p>— Имам посла код председника.</ |
| убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не пом |
| леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} |
| цијалитет...</p> <p>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вр |
| дрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> |
| <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако |
| е умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозборити неко |
| својом вештином: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић |
| p>— Јеси ли му упропастио што имања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од некретности?</ |
| а.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од |
| и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им н |
| им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и з |
| пример:{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћи |
| у и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сеља |
| евтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека ц |
| о оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Вит |
| без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се |
| Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода ни |
| ена, — одговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо. |
| > <p>— Упропастио сам твоје имање...{S} Продао сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо |
| ли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин |
| икну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осмехну.</ |
| ко би остало прељетака, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако |
| .</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>— Виторе, мо |
| шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли |
| еби ти, море...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну с |
| и се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад |
| је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог масла, |
| е да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мен |
| /p> <p>— намигну он на оног до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели старац па чепа око |
| ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Вито |
| вори шта хоће!</p> <p>Он мало поћута па продужи:</p> <p>— Тодосије, брате...{S} Ти ме боље позн |
| ом.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај |
| и, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женид |
| Тако је! — додаје Мићо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да |
| те пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тодосије продужи:</p> <p>— Таки смо ми, сељаци, увек.{S} Волимо |
| ом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко од његовог џанкања.{S} |
| ош онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се |
| а тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га н |
| ћеш дати за четири динара?</p> <p>Сељак продужи пут.</p> <p>— Пристаде ли, море? — виче Ђурица. |
| е ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан продужи:</p> <p>— Чујем, подиже један, подиже други у с |
| господине! — рекоше сви.</p> <p>Капетан продужи:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже се младић |
| умно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се |
| е гуркање, подмигивање, док онај одозго продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удови |
| {S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и з |
| ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разговор.</p> <p>Видосав је то испричао Витор |
| Човек к’о остали људи!</p> <p>Тодосије продужује и подвикује:</p> <p>— Ко би могао приморати В |
| није ни накрај памети!</p> <p>Тодосије продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и об |
| сет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од целог |
| </p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор |
| покајао се у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му остави одрешене |
| рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабук |
| ила необично на Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побра |
| у и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...</p> <p>У Младена Варагића би |
| ноликих гостију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.< |
| , шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше гл |
| а којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлиј |
| , хе... — маше главом Вићентије.</p> <p>Прође по неколико дана па опет заинтачи, као да је се п |
| </p> <p>Ружица се трже натраг:</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Ж |
| о ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} |
| ари, унаоколо.</p> <p>— Шта радиш ти? — прозбори она.</p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у г |
| и дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што не спаваш?</p> <p>— Спавала сам |
| е му тужно, суморно, празно...{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би виде |
| S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да с |
| прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и чиња |
| езиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... и нисам те зв |
| прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, по својој скромности, он се јед |
| тијом, он измени код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, наместише |
| црепом са подрумом под целом кућом.{S} Прозори дупли, са стакленим окнима, а на великом димњак |
| дником и две простране собе и стакленим прозорима, него у оној старој под кровином и брезовим л |
| треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца |
| Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са произношењем гласа како је учио у школи, па се занео и |
| евину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“...</p> <p>Наста читав урнебес. |
| корупа, како се сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, да нема какв |
| ластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види |
| је.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па отпоче:</p> <p>— Није се ништа |
| та нема тишина, само се два три младића прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме |
| авника ратарске школе.</p> <p>Сељаци се прокртољише у својим седиштима и упреше погледе у капет |
| а и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изос |
| и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока нема посла по дворишту. |
| н на леје, обележен сваки усев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S |
| ило, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p |
| ећао с ума.</p> <p>Пошто посвршава прве пролетње послове: отреби ливаде, растури кртичњаке, пот |
| ош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — подвикује |
| вљев, кад су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, ка |
| је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ ј |
| апави дани...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагове снега, он |
| </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори поглед преда се.</p> <p>— Ј |
| је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом.</p> <p>— Учим ратарску школу.</p> <p> |
| > <pb n="17" /> <p>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прилику |
| одосије.</p> <p>Он само мрда раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то т |
| питамо нану.{S} О, нано!</p> <p>Ружица промоли чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеј |
| под јабуком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, по меко |
| хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и глед |
| и но како.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и г |
| на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмаче |
| дине у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас ист |
| еним очима, гледа задуго, па напослетку промуца:</p> <p>— Па што ме онда запиткујеш... и што ме |
| <p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку промуца:</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те!..</p> < |
| /p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча |
| јдемо кући!</p> <p>Он се отима, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене.. |
| Таки смо ми, сељаци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> |
| !</p> <pb n="132" /> <p>— Хајде, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи шеће |
| исли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да |
| лаким похабаним хаљинама, сигурно какав пропали трговац или занаџија, приђе му:</p> <p>— Којим |
| к.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распикућа... пропасник... бекрија? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти |
| пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сео |
| уд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како нисам ништа приходио за о |
| је купио у тридесетој години од једног пропасника који је напустио кућу и село и отишао по зан |
| /> <p>— Да истераш из куће посинка, као пропасника? — објасни први члан.</p> <p>Чича се замисли |
| истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће ч |
| почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешст |
| <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> |
| /p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, ти ћеш пропасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</p> < |
| ишта пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истргнути имањ |
| удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у |
| p> <p>— И казао суду: мој посинак почео пропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са |
| сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ос |
| очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегава |
| се Витор пресели кући.</p> <p>Празнике пропратише све како је уобичајено.{S} Чича Витор је иша |
| p> <pb n="119" /> <p>Пандур се измаче и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање погрб |
| старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} |
| и и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављали зд |
| Маслаћ, младожењин отац, крупан човек, просед, у широким чакширама и пространом гуњу; за њим н |
| лав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} За другим столом погурио се секретар, млад ч |
| као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просечен као државна ленија.{S} Око пута засађени ораси |
| двела на један сабор, почеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb n="175" /> |
| Месец тек прогрејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве.{S} Постављена дугачка трпеза с к |
| ају: како су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може красније бити и |
| аво велиш, Руменија!</p> <p>Ту ноћ нису проспавали како треба: непрестано су им били пред очима |
| к ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...</p> <p>Ружици лијнуше су |
| разговарали...{S} Зар тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на |
| ојнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простирач и покривач, своје рубље и хаљине стојеће и но |
| осав је пекао печеницу, уносио сламу за простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једно |
| н све отреситији, кочопернији.{S} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од својих дру |
| пава...{S} Мало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу |
| обуче чисте преобуке и најновије одело: простране чакшире од плавкаста сукна, памуклију и гуњ.{ |
| е у овом новом конаку са ходником и две простране собе и стакленим прозорима, него у оној старо |
| ...</p> <p>Тодосије је дружеван човек и пространије руке од многих домаћина.{S} Сваког лета доб |
| и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђено филаретама, у које се улази |
| ан човек, просед, у широким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседств |
| лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространом дворишту, у непосредном суседству Виторова и |
| уз степенице зграде окружног суда.{S} У пространом ходнику пред заседањем закрчио свет; људи ко |
| м ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутуриц |
| pb n="56" /> на једној постељи, која је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те |
| много више, оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ет |
| — прекиде председник. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокв |
| чима, господине Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Моја Полексија...</p> <p>— А, не! — прекиде п |
| од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича |
| к и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће! |
| детелину, Тодосије, да би сузбио повику против <pb n="136" /> Видосава, решио се да је посеје о |
| кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У другој соби два широка кр |
| ј Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га |
| идосаве.{S} Бог с тобом!</p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништа...{S} |
| би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још неку, па Мијат тресну руком:</p> <p>— У з |
| ричати где стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачић |
| p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак |
| <pb n="76" /> седели у старој кући крај прочевља...{S} Напољу је била мећава, северац је засипа |
| а огњишту, па поседаше на столичице око прочевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зач |
| </p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ј |
| ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лишће! |
| /p> <p>— Умесили смо колач и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..</p> <p>Ухвати |
| а у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти к |
| далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, п |
| ј, господине Јанићије.</p> <p>Први члан прочита цео уговор гласно, одмарајући се на тачкама и п |
| потковица: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из |
| сељаци.</p> <pb n="171" /> <p>—“ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога избора, до |
| рио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи и |
| о шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, проговори не |
| {S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, |
| епо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све |
| краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџарк |
| во, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.</p> < |
| p>Она забоде вретено за -крило сукненог прслука, подбочи се једном руком и накрену главу на стр |
| мо смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка је најста |
| /p> <p>— То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазре:</p> < |
| !{S} Тодосије!{S} Ене! — повика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више каза |
| , да не почеше његови пријатељи пружати прст на Видосава и потаркивати свађу.{S} На пример чича |
| : „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећ |
| а будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то |
| о како је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— |
| 110" /> <p>Чича Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на ог |
| Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И |
| >Сагну се па загледају, пипају, повлаче прстом низа стабљику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ћ |
| обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Хајдемо кући! — одзива се Тод |
| е од дебелог ланеног платна, усукао два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они има |
| у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић з |
| дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ј |
| јој кући, да не почеше његови пријатељи пружати прст на Видосава и потаркивати свађу.{S} На при |
| Ружица.</p> <p>Видосав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај пос |
| клији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени не |
| нути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазре: |
| Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — повика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа виш |
| њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и |
| идосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш?< |
| </p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — |
| n="120" /> <p>— Шта ти је то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, натури наочаре и прого |
| арочито тражио да се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га |
| ду, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Ка |
| ад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упоз |
| и отпустиле крила, све се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повир |
| ви јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и сређ |
| се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а сед |
| S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дуг |
| не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако |
| , па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту су п |
| шња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</ |
| Ја!</p> <p>Опет се закикоташе.</p> <p>— Пст!</p> <p>— Чик!</p> <p>Наста нема тишина, само се дв |
| и клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују |
| ла од дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу.. |
| днику премаза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За т |
| и чађаве дуварове, омалтериса рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући |
| па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем крају.</p> <p>— Па ће ударити поред Још |
| /p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.</p> <p>— Пис!</p> <pb n="44" /> <p>— Кија као |
| ју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа... |
| еђана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошев |
| рата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако им |
| .{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он |
| имадосмо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно бур |
| а Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом, клупама и ст |
| ром, до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове |
| утисну се међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор се поизмаче:</p> <p |
| е; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија уз часни пост. |
| који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава, ћилимова, јастука, руха свакојака |
| ову високом челу и округластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој коси, оставило је време |
| ођаком.</p> <p>Сви на добрим коњима, са пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у дворишт |
| /p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком као на заклетви. </p> < |
| и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, |
| елика, престигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела н |
| дина.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуних обрашчића и крупних очију.</p> <p>Она се није одв |
| ку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ |
| и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p> <pb n="33" /> <p>Ис |
| маовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи |
| доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посл |
| и да је превасходио...{S} У њему назире пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је |
| у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пуну ствари, набио повраз на штап, претурио преко рамен |
| као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише девојке:</p> <quot |
| алашеве, његов кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те године уда |
| којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају |
| вдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колик |
| род?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тодосије продужи:</p> <p>— |
| итор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> |
| старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господина председника!</p> <p>Председ |
| се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како |
| куд ћеш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га!</p> <pb n="119" /> <p>Пандур се измаче и проп |
| прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати |
| привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p |
| ом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера с |
| војничким цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p |
| } И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: ш |
| ..{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам |
| и смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није |
| — Чик загради!</p> <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а |
| шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштв |
| ђох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђењу тапија?</p> <p>— Јес’, господине.</p> <p> |
| — узмуца он, кад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој |
| Ми смо добри пријатељи!</p> <p>— Други пут, на празнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и |
| има се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије |
| р; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S} Он и |
| за четири динара?</p> <p>Сељак продужи пут.</p> <p>— Пристаде ли, море? — виче Ђурица.</p> <pb |
| /p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати |
| их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књигом па чит |
| о и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се |
| итора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p |
| смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочи |
| могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Ка |
| ико. </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила |
| анке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да м |
| ежњу за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Његове радости!{S} Нико срет |
| ива масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просечен као државна ленија.{S} Око |
| сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор ј |
| у у подјазници можеш комотно косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђе |
| ри пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда ударе порез! ..</p> |
| <p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и |
| и се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао јо |
| азове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, обележен сваки усев |
| н“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па на по пут |
| о му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи |
| се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што |
| p>— Еј, људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> <pb n="7 |
| години он је његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси |
| И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да ува |
| селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе.. |
| мотку над комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се и |
| одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступи |
| ело просечен као државна ленија.{S} Око пута засађени ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо да |
| да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета. |
| о два разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не |
| једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, т |
| оси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља з |
| ине скида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „ |
| а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радознало очекивали ш |
| а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте шљунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не |
| да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{ |
| обри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S |
| те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом.</p> <p>— Оставите то, море! — ви |
| твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију |
| им ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не |
| ича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка |
| ме, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то |
| икачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме |
| е смеје.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу о |
| ем, Симо.</p> <p>— Шта ће онај чекрк на путу?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Каква деца! |
| уди!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђима?{S} |
| идиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..< |
| и ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква |
| бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је |
| ..{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Каче |
| {S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми |
| цу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, |
| м.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста с |
| утру је чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља |
| песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала на огњишту.{S} Она села на столичицу, задела |
| сипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столичицу, задел |
| d>X</head> <p>Минуше трапави дани...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и пос |
| 9030_C14"> <head>XIV</head> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву |
| досијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из Груж |
| вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позва |
| лицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и своји |
| бу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, |
| бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, отв |
| .{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се прогура |
| слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То му је |
| <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, ка |
| те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспа |
| еколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка....{S} |
| ене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо |
| {S} Витор Микачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини прода |
| азвуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, уста одоше |
| етелишта....</p> <p>Видосаву облеће она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљив |
| де брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, намеш |
| инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери |
| ба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти |
| у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> <p |
| осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Ви |
| се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њег |
| иховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче к |
| м.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад в |
| а“.</p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Ка |
| аво да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе нека милина, узврпољи се па се |
| ко ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали он |
| као по селу противу тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад |
| III</head> <p>Тог лета Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову дет |
| , али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђуриц |
| ило у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде |
| milestone unit="subSection" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже |
| пути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи вели |
| да Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, с |
| оде у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ н |
| игару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окр |
| } Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све |
| кост, одавали су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се |
| аклетви. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодо |
| ија посла.{S} Мислим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Св |
| је <pb n="14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И |
| е сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <di |
| другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— Да частиш!</ |
| ко раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао слежући |
| </p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и овај рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! |
| > <p>Тодосију је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да |
| људи у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Заш |
| рновом браном.</p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторо |
| прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов |
| ају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш |
| им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њег |
| S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и |
| не међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се |
| ! — одговара он полако.</p> <p>— Срећан рад!</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> |
| ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} С |
| је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љут |
| чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне |
| телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана пр |
| ма, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они скочише.</ |
| у, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, д |
| је док се покажу корисни плодови његова рада, па да ту причека свакога и слободно му у очи погл |
| а Тодосије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у |
| имању и показати корист од напреднијег рада.{S} Његово имање треба да буде угледно добро за ок |
| ан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена |
| м мислио да ће имати оволике користи од рада који је препочео од Видосава Микачића, кад је на с |
| добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи. |
| дањега газде Сима Моравца и његов начин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посвршава прве про |
| не.{S} Радознали сељаци, враћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детелишта, застајкива |
| >Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он |
| тављени лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с |
| је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се с |
| код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он |
| и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и |
| о.{S} Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда пос |
| ама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видоса |
| рекрстили ноге, обукли гуњеве па полако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз д |
| е да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, |
| не би село сазнало за многу новину што раде паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пак |
| <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему.</p> < |
| а..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вре |
| S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без |
| шинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се |
| настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p |
| препочео од другога... то што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S} Али он је осет |
| акој прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, |
| га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа руком на служавник, |
| у старост и прихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шт |
| за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други |
| ну корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том |
| овом.{S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као |
| Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог век |
| сао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту, оде |
| се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко |
| положена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што го |
| подује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он |
| се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грех |
| те.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дотера |
| /p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n |
| му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" /> м |
| запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> |
| али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и па |
| ва ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као |
| старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} |
| е није одвојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрв |
| е ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему |
| Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И |
| начило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на д |
| се извалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозив |
| посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p |
| шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У |
| на прилику... тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p> |
| равским њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видо |
| уз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене угледао и к |
| , из прикрајка, посматрати како Видосав ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се утрчавати у њег |
| о женско чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у с |
| уме да ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду. |
| мо колута закрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић или у с |
| а непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће |
| >— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он мах |
| а да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не д |
| вори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{ |
| ва деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Да г |
| е:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Ни |
| Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она узд |
| e> <p>— Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите коло! — вели један старчић од в |
| озволио да привремено слуша предавања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да |
| ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одб |
| старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, ни |
| огао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Ви |
| >— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја по |
| њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} |
| .{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом |
| у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он |
| ребао је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак |
| у и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими д |
| свакоме послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p> |
| {S} Старешинство предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у п |
| у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би |
| и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз с |
| показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} Није се ни он на |
| дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone |
| ин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтини |
| b n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има |
| диркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче |
| — Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> |
| коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и данас им |
| тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: т |
| Тодосије па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да т |
| и око његове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код детел |
| и чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у |
| високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико дока |
| , него је препочео од другога... то што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S} Али о |
| ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а ње |
| оворисмо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну |
| оје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да м |
| и он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, приба |
| порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и |
| ље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} Није се ни он научен родио, него је препоч |
| од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора. |
| и су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Погра |
| — Помози Боже!{S} Срећан и овај рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га |
| и.</p> <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села. |
| радио то, него да сам радио као што су радили наши стари од памтивека...“</p> <p>— И вели он, |
| ако ви?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава |
| ако ти?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим. </p> <p>— Млатиш пасуљ?</p> <p>— Ја. </p> <p>— С |
| своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, |
| шта се кога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p> |
| ича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта ради |
| кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не |
| у! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — |
| не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у зем |
| е... у сретан час родио.{S} Нема оваког радина оваког чуваоца, пријатељу, — пљеска Витора по ра |
| — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори Ружица. |
| људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разум |
| о!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{ |
| је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb n="165" |
| амере, него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стар |
| боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} |
| синак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то нау |
| стали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савршеније |
| и: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије н |
| S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је п |
| S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је |
| ио узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио |
| {S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио па |
| акнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити. |
| Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не може |
| није боље што сан радио то, него да сам радио као што су радили наши стари од памтивека...“</p> |
| ћем времену...{S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као што су радили наши стар |
| е како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, како т |
| аво, то му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што |
| Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што ве |
| ао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Гд |
| ора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле <pb n="161" /> намере, него му се чинило д |
| рене другу:</p> <p>— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</ |
| то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на сушила.</p |
| ржи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико колико је човеку потребно за живот, да н |
| ити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> |
| тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n="160" /> <p>Он ћути |
| дреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича остави |
| , раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пут |
| е унапред <pb n="65" /> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Нау |
| куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове!{S} Тај је посао подесан за њега |
| ило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки н |
| а, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али |
| едном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прецене људи |
| Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и |
| н продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си |
| да јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се видети |
| ла као стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта радиш ти? — прозбори она.</p> <p>Он подиже главу.{S} За |
| се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и услони |
| па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ј |
| ао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога бабајка, и то ти је |
| ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он ућу |
| радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да с |
| н’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли |
| жем?</p> <p>— Велим: право имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то му је.< |
| оја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — п |
| једном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Притврђујем ограду.{S} Време му је, — о |
| p> <p>— Добро, како ви?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Тодо |
| > <p>— Здраво, како ти?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим. </p> <p>— Млатиш пасуљ?</p> <p>— |
| !{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић |
| {S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Б |
| ини, Ружице. <pb n="127" /> .{S} Онакав радник тражи парника... одрастао је по домаћинским кућа |
| уд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у зем |
| ...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам под |
| угом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протепа:</ |
| боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав посао |
| рити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми његово и |
| <p>Тако при свакоме послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није беспослан ни |
| му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не |
| адаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, само с том разликом што Тодосије држи да и у р |
| е може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, |
| а на време, приноси чутуру, наздравља и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца д |
| мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, само с том разликом што Тодосиј |
| овци и млади јагањци.. </p> <p>Настаде радно доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже |
| е по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новос |
| и поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— Час посла!{S} Да п |
| ио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски во |
| а што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у жив |
| старог човека, који већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, посматрати како Вид |
| друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу |
| ограду и уводи нове обичаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак т |
| чај почеше претресати на све стране.{S} Радознали сељаци, враћајући се с рада, пред ноћ, свраћа |
| о пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радознало очекивали шта ће бити од тог Тодосијева посла |
| у све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> |
| ло, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше главом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, |
| код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољ |
| сте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са |
| p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше главом:</p> <p>— До |
| или у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем што код њега пазарује тридес |
| {S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на |
| , нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори љу |
| ред кућом у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, пр |
| а са својим пријатељима Чича-Вићентијем Радоњом Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио се по челу |
| ала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џ |
| в.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека п |
| , он је невесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав |
| пре толико година! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радости родит |
| а и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се чу:</p> < |
| совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из друго |
| Витора Микачића, дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И п |
| да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од немила до недр |
| p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћери, прва радости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџакли |
| и си добра татина девојка... ћери, прва радости моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред очим |
| је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он |
| ао му пут за усавршавање.</p> <p>Његове радости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико |
| ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихове радости кад приставе лончић уз ватру у воденици или трл |
| добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност да легну још више на |
| дост његова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и д |
| су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...</p> </div> <pb n="10" /> <div typ |
| има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сеја |
| расту, развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће т |
| , јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није н |
| ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за |
| с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико колико је ч |
| дак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да нас |
| и мало се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се |
| бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се |
| богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и при |
| ад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распитује.{S} Измејаху секир |
| плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је |
| а тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколи |
| </p> <pb n="6" /> <p>— Није, него ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница |
| а.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити |
| м рукама под главу, раскорачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се јед |
| е и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неколико страна, скупише на гомилу и смест |
| служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, он |
| дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| се ни по чему није могло познати да он разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он |
| не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,< |
| е досад гледала само свога посла и није разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, пољуте |
| > <p>— Јок, вала, него ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш да би се с |
| </head> <p>За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од |
| дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче |
| ек, разбирам.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за сов |
| ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш да би се сутра могао подсме’нути |
| ука, руха свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, в |
| очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са |
| овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде за напретком, |
| га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења да он није лудак ил |
| тим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саће од осова, подвлачи се испод амбара да ви |
| девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане, не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l |
| е сву наду положио у њих.{S} Они расту, развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и пос |
| собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, прибави се гајтана, чојице, копчи |
| нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где т |
| потребније <pb n="14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људ |
| Моба је.</p> <pb n="90" /> <p>Тодосије развуче усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте мл |
| ре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> |
| очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним |
| и онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не |
| сом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, |
| љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се оне |
| аше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> <pb n="146" /> <p> |
| рвца, прашину од дувана, намести вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, упути Со |
| атила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, |
| се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде по |
| п, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, |
| ли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: разгледају свет, распитују те за ову, те за ону, заглед |
| тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе нека милин |
| у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима нашао.{S} По |
| а на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у кући, за св |
| ћерлију па се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ кос |
| дскочило повисоко и хладови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати |
| едимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара са старим човеком, који није његово друштво.< |
| засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непознатим младићем.</p> <p>— Одакле с |
| ор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентијем Радоњом |
| оће, слободно, као у своју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали са људима и женама и зат |
| у чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Ви |
| </p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосије |
| смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хорва |
| ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и част |
| зноји се по челу, слободније се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда миш |
| е штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прилику, синко, што гледаш ове К |
| и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, како је бил |
| <p>Чича Витор и његови за совром пију, разговарају, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало |
| хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> разговарају осмејкују се и све одобравају а у истини ма |
| S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, |
| <p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо |
| д суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута лица и несигурна погле |
| и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сел |
| ћа.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на сл |
| сије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли ти. |
| ма, расхладили се водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ћ |
| оно сели обојица на кладу, припијају и разговарају: како су мразеви уорили земљу те се просипа |
| и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S} Насмеје |
| ге, обукли гуњеве па полако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошт |
| ашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разг |
| и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} Он је изб |
| ао паметни људи, онако као што смо увек разговарали...{S} Зар тебе може онакав простак, Витор, |
| поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разговарамо озбиљно, као паметни људи, онако као што см |
| !</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да разговарамо!</p> <p>— Опрости, имам посла!</p> <p>— Е, |
| па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, нес |
| де је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор |
| ене људе, с којима је волео састати се, разговарати и почастити.</p> <p>С Мићом се упознао кад |
| и:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој...</p> <p>О |
| /p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разговараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко ти то каже?</p> |
| и и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по |
| ио.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити |
| ати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.</p> <p |
| ручају сви заједно, он служи, започиње разговор и добацује пошалице.</p> <p>Тако при свакоме п |
| у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само |
| се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разговор.</p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је д |
| чку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На пијаци, пред црквом, читав сабор.{S |
| у и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Витор |
| рцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли |
| од Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони |
| , шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! |
| троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би приста |
| у раменима и оћута.</p> <p>После оваких разговора Витору је све теже било.{S} Чинило му се да с |
| ..“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n="95" /> за све па, ако има |
| век мален, стар, крошњав, али живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p>— Па... јес’, |
| али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши |
| акастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и за |
| језик, те слободније говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:< |
| да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли глава.</p> <p>— |
| јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћу |
| ја се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, пови |
| чај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве вез |
| ричувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} |
| вет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и раздра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без те |
| Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријам |
| н!</p> <p>— Виторов унук.</p> <p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан |
| набавити човек обичног стања.{S} Каква разлика, млатити маљем по клиповима, издробити кочање, |
| а су радници и воле раднике, само с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере |
| о ти је једно чудновато замјешателство: разлупају се дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле |
| дају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике године добили су ћерку и два сина.{ |
| — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му |
| уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису могле остат |
| кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — |
| ника и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људ |
| ро говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не |
| уста зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. </p> <p>Настаде рад |
| а ли мисле ова деца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта он |
| ебере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га |
| ачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, |
| нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као |
| И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| и, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шт |
| в хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовиц |
| д га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћ |
| е својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу п |
| се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је ув |
| м повезу.{S} Он их је читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи |
| ачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беш |
| у од поплаве...</p> <p>Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допирати глас |
| у колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије па чист |
| вио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb n="91" /> <p>Видосав приђе згладићу |
| их поцепаних опанака, заворњева, брњица разне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеленелих о |
| цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: |
| сандуке, у којима су биле <pb n="29" /> разноврсне ствари.{S} О чивилуку извешаше старије аљетк |
| оје дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да |
| ав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Школа далеко, |
| ко ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту ост |
| жем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p |
| p>— Јес’, комесију!</p> <p>— И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду |
| смехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу нег |
| меле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Стој!</p> < |
| авање.{S} Слегао је раменима и рекао: — Разумем, бабо...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их |
| кутија коломаза...{S} Разумеш?</p> <p>— Разумем, господине.</p> <p>Видосав предузе посао, а кап |
| /p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је |
| осао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с не |
| и и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У том се зачу ларма пред врати |
| тисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим |
| овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разумеш?</p> <p>— Разумем, господине.</p> <p>Видосав пр |
| у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Разумеш?{S} Па <pb n="169" /> да скинеш точкове и подма |
| је беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му |
| њ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа обручеве.{S} |
| а је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав се запрегао с |
| чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан све виш |
| а, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом куповном марам |
| p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају |
| ла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и спуст |
| ику чашу хладне воде, шећера, стакленце ракије с чашицом, па метну на сто, пред њега.</p> <p>— |
| чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кукур |
| .{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио |
| су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, |
| — Море, баталите то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</p> <mil |
| м, бабо. '</p> <p>— Колико ’но имадосмо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из тр |
| могли.{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколик |
| и и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> <p>— Немој више, молим те.</p> <p>— Шта сам |
| м и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш |
| до везилаца, проговори неку реч, понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кућ |
| /p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p> <p>— Носи, дијете.</p> < |
| на успреми све, само остави стакленце с ракијом, па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се |
| езву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао |
| вном марамом, па кува кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужу |
| ле куће.{S} Прекрстише се и обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји при в |
| олеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако ст |
| је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор |
| ла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по три, па поставише ручак, принеше јела |
| Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсто |
| рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му |
| <pb n="68" /> године заградио за читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће о |
| S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и погледа |
| авала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</p> <p> |
| дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — рече и седе |
| ши: затурио торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбу |
| </p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> < |
| о да иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, |
| у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате |
| писници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видоса |
| и, набио повраз на штап, претурио преко рамена, позабацио капу озад и одмереним корацима уђе у |
| било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и заговара ашчију.</p> <p> |
| ветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— |
| о у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже раменима и гледа <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи за |
| огрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, |
| ша, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то да |
| ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хва |
| пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и слеже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели м |
| ележје од овог младића.</p> <p>Он слеже раменима, чепка и погледа по њима.</p> <pb n="181" /> < |
| доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао: — Разумем, бабо...</p> </div> <div ty |
| остидети.{S} Он се само смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти |
| а ће орати усред лета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо |
| месно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима:</p> <p>— Школе се... науке су... — рече и пол |
| ? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну раменима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p |
| е тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну раменима и оћута.</p> <p>После оваких разговора Витору |
| — Да те познам.</p> <p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознајеш?</p> <p>— |
| е мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и узвера д |
| чуваоца, пријатељу, — пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачу |
| {S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источну страну; на други |
| е, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по |
| <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p |
| .{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране младости и нераздвојени другови.{S} Видосав се с о |
| Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите коло! — вели један старчић од ватре.</p |
| и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију, |
| што су ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и |
| тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га |
| овру овде...{S} Били <pb n="59" /> доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх сов |
| оштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака |
| т би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а к |
| мшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у двориш |
| а дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује: обуче чисте преобуке и |
| Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су |
| о да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети |
| пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — подв |
| рилику... тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја |
| <p>Једно јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије по |
| штити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака... |
| ра а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестан |
| раће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле. |
| саве: није ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле |
| : ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући.</p> <pb n="62" /> <p>— Не мо |
| леђушке, са потуреним рукама под главу, раскорачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту |
| и у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква |
| доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је |
| мицали од њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} З |
| оцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта |
| мо, па седне међу њих и присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} Седи као са друго |
| оље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За дугач |
| косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, господине Јанић |
| ш, Тодосије, куда си наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо |
| зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душмане...“</ |
| буња нешто без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Где ли је се н |
| казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати задао муку н |
| викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како нисам ништа приходио за ово време од |
| друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распикућа... пропасник... бекрија? .. — подиже се он.</ |
| в?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа, про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи једну стоп |
| о у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из |
| ешство.... и мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији и селу... |
| де да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Ч |
| д његових њива и врта, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим прил |
| варног коња са прибором.</p> <p>Па поче распитивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S |
| д је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n="95" /> за све па, ако има посла, он ид |
| децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Руж |
| чно, нити се радује, нити се чуди, нити распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S |
| адоше унаоколо сабора: разгледају свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелек |
| и као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и |
| ити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати сваковрсне благородне воћке, подизати шуму |
| пла... ни видна ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке деба |
| Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на |
| S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се з |
| присвојио оно што му је најсветије: да располаже са својом децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа |
| /p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоћ |
| њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки располаже својим имањем како уме, — додаје Видосав.</p> |
| увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.</p> <p> |
| {S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, према свакоме предусретљив па и |
| сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да |
| ј је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки р |
| и бркова, широких уста и крезава, увек расположена и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним |
| је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађ |
| о код куће...</p> <p>Пошто је посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мало ко |
| .. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићен |
| што шапћу између себе, па се ослободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — п |
| омаћин Варагић, средовечан човек, малог раста, погурен, носи чутуру од једног до другог и даје |
| е кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом и би му |
| одосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му об |
| добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разгле |
| ко му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у којој се родио, са сродницима за кој |
| е сваки сукоб заврши смијурином и лепим растанком.</p> <p>Поодавно, на десетак година пред дола |
| ајде да по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на |
| и по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, уста одоше на јагодице и показаше се она три з |
| овица: један босоног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе |
| још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме травку па загризе.{S} За њим полако пређ |
| рам!“</p> <p>Скочи Видосав, стресе се и растрља очи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| бабо, како хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаш |
| тарац је сву наду положио у њих.{S} Они расту, развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни с |
| и маљем по клиповима, издробити кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној |
| ели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} Онај |
| а прве пролетње послове: отреби ливаде, растури кртичњаке, потврди ограде, направи леје у врту, |
| и поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљувал |
| и са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и разговарају тихо и |
| бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он |
| еву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимо |
| детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.< |
| та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратарац руком на коју страну долази та варош.</p> <p>— |
| вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напре |
| е мислима у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зграда, као |
| неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са изгужван |
| рећи:</p> <p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разг |
| <p>За три године Ђуричиног школовања у ратарници, прилике у кући Микачића остале су исте.</p> |
| дсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо о |
| ег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љубави према школи и науци, колико |
| S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па |
| о твог сина за питомца!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точкове, чи |
| оводом овога избора, добио од управника ратарске школе.</p> <p>Сељаци се прокртољише у својим с |
| ира два питомца, који ће се школовати у ратарској школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу ср |
| а срез избере два питомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</p> <pb |
| га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њо |
| p>Он га промери погледом.</p> <p>— Учим ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— |
| овани родитељу!{S} Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог |
| С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђури |
| Ђурица зинуо па хвата сваку реч младога ратарца, који, пошто оприча све што смета пољопривредно |
| пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дан |
| да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разговор и |
| е на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђим кућама много је штошт |
| ивот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосиј |
| ти задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на че |
| ачуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока и три литре, |
| пава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну као и она од |
| тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бл |
| осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи с |
| ова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред његови |
| /p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за |
| ета!{S} Тако!{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Рашчеврљи му вилице, метну међу њих облицу, отпаса се и |
| ико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стој |
| ав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Старих п |
| аља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— |
| међу нама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p |
| та са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, |
| су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} |
| ља...{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар |
| на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питом |
| >— Шта је, брате? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— |
| {S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја |
| оћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, |
| руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за свога посинка.{S} Причао је |
| а као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли ка |
| и, сељаци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала |
| ?</p> <p>— Како, газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не |
| а какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе п |
| </p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна рука Видосава Микачића...</p> </ |
| то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до |
| мараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чи |
| ао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио |
| е своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се |
| м она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> < |
| Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људи |
| S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме |
| лено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав ј |
| је се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Руж |
| о веле... на прилику, да вам служим све редно, него...{S} Ружице, постави-де ти совру овде...{S |
| настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после вру |
| у да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим |
| друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита |
| Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разгова |
| па праве ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... ко |
| није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде општини, |
| — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу |
| д њега. — рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видо |
| без других украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду |
| Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде |
| аздрављали здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурили с |
| на је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више |
| еве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у ваја |
| има и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничном <p |
| па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, дво |
| а.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и ба |
| а по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, паз |
| авикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се м |
| и образ под старост...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" /> како је |
| ише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев с |
| чивилуку извешаше старије аљетке што се ређе употребљавају.{S} У ходнику наместише дугачки сто, |
| чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Т |
| ..{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, |
| века, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо |
| удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми |
| <pb n="19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Ј |
| е би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p>— |
| и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао: — Разумем, бабо...</p> </div> <div type="chapter |
| је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, п |
| како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи |
| "49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у о |
| ане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет |
| не капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, |
| са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— |
| да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрсти |
| се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — започе он.</p |
| игла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти на |
| е тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао |
| још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава |
| га тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те с |
| не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана |
| Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p> |
| нтонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одм |
| м могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што може.{S} Моли |
| /> <p>— Опет он! — подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да |
| им, Виторе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> |
| <p>— Опет она! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар н |
| , подиже један, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам |
| Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш |
| га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбо |
| у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше сељаци.</p> <pb n="171" /> <p>—“ Да вам прочитам |
| како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекоше сви.</p> <p>Капетан продужи:</p> <p>— Као што зн |
| <p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је |
| садили вотњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: |
| ас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих пед |
| е може заповедати реп глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико година |
| У Качеру је био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више |
| му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу |
| ластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој коси, оставило је време незнатне белеге старости |
| ио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово... — поче Филип |
| реба да се поносиш тиме!</p> <p>— То је реткост!</p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на твоме м |
| ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ратарац се засм |
| аврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, као шт |
| p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили |
| уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа дети |
| мен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p |
| у.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком |
| као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему назире пуну срећу з |
| их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb n="65" /> п |
| ни то све нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши с |
| е прегонише, прегонише, док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си на |
| тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше гл |
| .{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?</p> <p |
| о год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направ |
| p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он мало |
| твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће.</p> <p>— Треба |
| {S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син он |
| да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?</p> |
| о страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрав |
| ли које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома |
| е повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село! |
| пи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако |
| е дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама бл |
| .{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађениче!..</p> </div> <div type= |
| p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p>— |
| резам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трап |
| </p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шуни |
| <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— |
| > <p>Обредише по неку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А |
| {S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њега.. |
| је данас долазио!</p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} У том |
| етај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћ |
| ује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече |
| сав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о се |
| у домаћине.</p> <pb n="33" /> <p>Истину рећи, Витор није нимало улепшао Јошевину, нити она друк |
| та ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па с |
| ти да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то т |
| ој му ништа ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити |
| се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> |
| ћутим, него... тек... онако...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобо |
| p> <p>Тодосије му упаде у реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало пијнеш.</p> <p>Они се нас |
| </p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код т |
| бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад |
| Ето да ти причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија |
| вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја |
| ловицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом надати но ком |
| могао од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за свога посинка.{S} Причао је свуда како је задово |
| богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младића.</p> < |
| Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А |
| ратими, она тројица...{S} Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбе |
| Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити кога <pb n="166" /> поздравља ни отпоздрав |
| ако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало пијнеш.</p> |
| оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да и |
| аци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, гото |
| е радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи |
| ћута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре |
| менима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Ма |
| оздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па |
| ећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку реч младога ратарца, који, пошто оприча све што смета п |
| штву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> разговарају осмејкују се и све |
| му прате сваки корак, хватају му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало п |
| у, оде опет до везилаца, проговори неку реч, понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мал |
| куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њ |
| прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође она у в |
| знице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, п |
| е научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> |
| о да се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се |
| акој прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, по својој скромности, он се |
| лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је |
| ају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно околиши око Витора да |
| а Витор погледа по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судб |
| си ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, |
| Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! — рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћин викну:</ |
| г.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он у |
| /p> <p>— Лези, лези, не причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Т |
| <p>— Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и |
| — Добро, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p |
| столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S |
| а се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, па устаде, прислони тојагу, скиде капу и прекрсти |
| чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!</p> </div> <div type |
| pb n="131" /> <p>— Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.< |
| олове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слут |
| ста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком као на зак |
| ведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искрпљеним чакширам |
| опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p |
| ућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде.</p> <p |
| — Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли р |
| — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — повикаше многи.</ |
| тано се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него |
| исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— |
| авам, господине,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Гос |
| ш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор п |
| га.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p> <p>— Шта, Видоса |
| си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p |
| S} Они скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упр |
| p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p> |
| на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p> |
| е спаваш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, по |
| /> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право |
| } И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби |
| те....</p> <p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мен |
| и очи.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван пакл |
| зволте... слободно као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији руча |
| : не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао |
| м...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, ка |
| говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и слеже рамен |
| > <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те |
| .</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањару.</p> <p>— |
| е дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit |
| е, молим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодоси |
| бичају... да се секираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав прође полако, но |
| те моја дечица... ви остајете моји... — рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима. |
| је, него ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> |
| p>— Видосаве, ти ћеш пропасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: |
| има:</p> <p>— Школе се... науке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донес |
| и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>В |
| уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искаш |
| ло се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, мор |
| ије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже,, исправи се и услони |
| ... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и |
| им по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнут |
| .{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао |
| ича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну |
| ича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја бри |
| д, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му с |
| еца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћуб |
| у кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ обр |
| љу, побратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по тв |
| есе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошл |
| итор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Што |
| ејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у ку |
| — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобраваш ли?</p> |
| ав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури ц |
| Антоније.</p> <p>Он се доцкан присети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} |
| оју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“...</p> <p>Наста читав у |
| Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што си |
| Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете.. |
| p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се!..</p> <p>— Знаш |
| пала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече полако:</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што?{S} Ајдемо заје |
| Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> |
| хат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га |
| лонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, па се пов |
| да оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, ти |
| /p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него |
| е оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би с |
| смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно |
| Е, пријатељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ |
| се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад?</p> <p>— |
| вре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како |
| Тодосије.</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не о |
| ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га |
| а слика пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва |
| > <p>И Тодосије не хте проговорити више речи о томе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| ад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, |
| /p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ образе и за |
| атиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по твоме обич |
| <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030 |
| аде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица |
| то?</p> <p>— Тако.{S} Онај мој није при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој по |
| нимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...</p> <p>Чича |
| ике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао |
| тор Микачић не може прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек о |
| осав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </d |
| но гледа у председника.</p> <p>— Другим речима, господине Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Мој |
| хо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога |
| агрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодосије му у |
| у није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би б |
| спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па на по пута ста |
| е и тише, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молит |
| повику против <pb n="136" /> Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га |
| је остало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да преста |
| лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани! |
| апетан махну руком:</p> <p>— Остави.{S} Решите сами како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђури |
| е Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се у |
| бом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те |
| м пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће |
| он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа ра |
| нство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и |
| </p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:< |
| тпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} |
| ије отрча.</p> <p>— Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по лево |
| рског соја: крупну са великим затуреним роговорима.{S} Такве краве није било у селу.</p> <p>И н |
| седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица |
| S} Видосав пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље за парожак па се поштапљује и корача полако, пог |
| S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вај |
| зноја стекли, оставимо некоме од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала |
| и вољу на пољу око увођења новог начина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су мног |
| орамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурков |
| љски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој години он је његову лив |
| ад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он |
| к буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, |
| у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би |
| м у животу: растанак с кућом у којој се родио, са сродницима за које су му везане толике успоме |
| у они радили...{S} Није се ни он научен родио, него је препочео од другога... то што ради он, р |
| де.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако не |
| еше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема оваког радина оваког чуваоца, пријатељу, |
| „ то јест... што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погл |
| те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља... — Па потрча да пољуби у руку свога баба.</p |
| остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мо |
| слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас |
| вом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родитеља...</p> <p>— Гледај посла, синко.{S} Ти мислиш |
| је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје ми старе |
| синко, Видосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а |
| к си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по једну попијемо!</p> <p>Витор |
| јим, нас гледати и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — ре |
| </p> <p>— Треба бирати оне младиће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школ |
| ете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...</p> <p>Ружици лијнуше сузе низ образе.{S} |
| ова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а о |
| вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па |
| едом.{S} У њему стајаше ово: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја |
| може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав сукоб изравњава се тим |
| је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је почео разми |
| е старешинство.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу |
| м младом одбрађеном женом, младожењином рођаком.</p> <p>Сви на добрим коњима, са пуним торбама |
| p> <p>Ђурица викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па |
| аш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p> <p>Он устрепта очима, принесе цигар |
| е га посматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек |
| у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, они му с |
| нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била в |
| имети га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и |
| ме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече полако:</p> <p>— И |
| усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе. |
| ргасте и кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку с |
| уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци. |
| о ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови само сукћу и један др |
| ревет, свој простирач и покривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико б |
| <p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби |
| су остали сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала |
| напричали сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да |
| из једног села у планинском пределу под Рудником, од сиротне породице.{S} Њих три брата у једно |
| тамо негде далеко, у модрикасте висове рудничких планина...</p> <p>Напослетку се јави иза џбун |
| ко! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, |
| — Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и заговара |
| о сваки човек кад се наљути, — одговара Ружа.</p> <p>— На кога?</p> <p>— Шта ће онде, што није |
| је се човек.</p> <p>— Да Бог да! — рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћин викну:</p> <p |
| p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов |
| амо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је |
| /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине капетане, то сам |
| адићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева |
| слушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скупштини.</p> <p>— Г |
| , погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате, исмевао ње |
| ре точкове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и баз |
| шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича |
| мах се познаје човек...</p> <p>Један од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј |
| десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим крив |
| ах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на ногама у кући: омел |
| вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити да је бабо |
| и у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и остало дрвено пос |
| ошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и две тр |
| спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој сто |
| е главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто |
| од плавкаста сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицама и широ |
| <head>XXV</head> <p>Одјутри се мало.{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: цигарице, палидрвца |
| /> њиви са слугом, денули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа приметила необично |
| дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и забавља |
| ече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинко |
| е крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану |
| образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} У |
| њих тројице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као |
| у им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <milestone unit="subSection" |
| ћи донесе још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{ |
| сти родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукн |
| у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и де |
| радише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавка, висока, |
| , па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани |
| Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витор |
| .{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су моји малишани?</p> <p>— Сојка |
| а Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, ж |
| рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљена и |
| шају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти глед |
| ш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав узмрда брковима, пружи јој цедуљ |
| ућа Коружића!..{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.< |
| <p>— Да питамо нану.{S} О, нано!</p> <p>Ружица промоли чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав |
| па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{ |
| т с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде |
| му коштуњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само |
| за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом оче |
| укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, пребледео, нема капи крви |
| убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а |
| ћ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци |
| икупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица постарила много.{S} Изгледа као да ја болест бол |
| уци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао и отпо |
| {S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећиво |
| ш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb n="127" /> .{S} Онакав радник тражи парника |
| и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у |
| . није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти си сад друкчији човек.</p> |
| ку, да вам служим све редно, него...{S} Ружице, постави-де ти совру овде...{S} Били <pb n="59" |
| не!</p> <p>— Шта полако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фу |
| и својом руком.</p> <pb n="146" /> <p>— Ружице!</p> <p>— Чујем, бабо. '</p> <p>— Колико ’но има |
| ати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и нов |
| и!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови ј |
| чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> |
| итор узвера, скочи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти де |
| х очију.</p> <p>Она се није одвојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје брашно, |
| ба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова пијан |
| две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, пристављени св |
| е проста моја нега родитељска...</p> <p>Ружици лијнуше сузе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухват |
| разумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, једног праз |
| ва Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све моје |
| V</head> <p>Не мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само |
| де ли је се напио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну раменима и обори поглед:</p> < |
| ожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Жен |
| “ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на служавнику чашу хлад |
| ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђ |
| в је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста |
| обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} З |
| ири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала скорупа, как |
| и се на кревет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, дај ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се |
| ... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље |
| ворити.....{S}Да, брука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћ |
| > <p>Узе дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а |
| лом опази се нов ред, који уводи умешна рука Видосава Микачића...</p> </div> <div type="chapter |
| осав се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! |
| е Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у месту |
| и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Од |
| и смо, — одговори она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући преда се, усуди се да |
| фесова масних и излизаних, копорана без рукава, шајтова, чепова обручева....{S} Нешто извешано, |
| p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Руж |
| кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право велиш! _</p> <p>— Ако |
| пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из |
| та то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, |
| а ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И |
| и, па наједаред клипи и поче, млатајући рукама, декламовати:</p> <quote> <l>„Који оно добар јун |
| ну, нити она друкчије изгледа у његовим рукама сада, после дваестину година, сем то толико што |
| аше на кревету, налеђушке, са потуреним рукама под главу, раскорачених ногу и разбарушен.</p> < |
| ојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше В |
| агвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује |
| ти.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над |
| а лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div type="chapte |
| оловала, претрнула на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка ј |
| а Радојица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име... |
| приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци. |
| и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује |
| ad> <p>Тог лета Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, |
| дредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видоса |
| од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имањ |
| <p>И посао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb n=" |
| а и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци |
| едам у других што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао.. |
| одосије је дружеван човек и пространије руке од многих домаћина.{S} Сваког лета добави он терзи |
| леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb n="71" |
| сти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} Спава на механс |
| ава.{S} Требао је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки поче |
| убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја |
| " /> <p>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прилику, синко, шт |
| о мрда раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако т |
| де да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође |
| м те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтед |
| жио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и с |
| на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта би д |
| еђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> < |
| га, или на сандук спрам кревета, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника |
| , неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу ч |
| ли би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, слу |
| ојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шар |
| и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича шт |
| илике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити. |
| те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као сво |
| оче савијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да м |
| ем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чин |
| весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновниц |
| <p>— У здрављу, побратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој |
| ћане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују остали сељаци и обрађ |
| иди за живота, својим очима, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не буд |
| је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, ал |
| мо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почитовати ка |
| ју.{S} Тодосије и младићи приђоше те се руковаше, па прихватише коње и одведоше у шталу, а чича |
| Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и |
| дити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућан |
| .{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа руком на служавник, као да му нешто смета.</p> <p>Она у |
| рзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: отишао је на д |
| p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да с |
| лим те! — учеста он нестрпљиво и узмаха руком.</p> <pb n="130" /> <p>Она му угледа оно чутурче |
| преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме травку па загризе.{S} За |
| p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овден |
| кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га загрли. |
| , па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се |
| све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чи |
| е се тобом поносити!...</p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! .. |
| то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> <pb n="146" /> <p>— Ружице!</p> <p>— Чујем, |
| у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко темена и |
| ило сукненог прслука, подбочи се једном руком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јо |
| ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече глава?“</l> <l>— Он |
| е их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— |
| огу, здрави смо, — одговори она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући преда се, у |
| воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p> <p>— Носи, дијете.</p> <p>Она се узбезекну:< |
| ло, протурише још неку, па Мијат тресну руком:</p> <p>— У здрављу, побратиме!</p> <p>Он се руко |
| {S} Узврпољи се, погледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спусти |
| же очима гледати.</p> <p>Тодосије махну руком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад |
| капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</ |
| ... да га питамо. </p> <p>Капетан махну руком:</p> <p>— Остави.{S} Решите сами како знате.</p> |
| p> <p>— Понеси кесу!</p> <p>Витор махну руком:</p> <p>— Нека кеса на свом месту.</p> <p>— Молим |
| /p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити |
| па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му |
| а?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратарац руком на коју страну долази та варош.</p> <p>— То је до |
| се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим т |
| ту као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову п |
| гледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тоб |
| <p>— А он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну |
| посао, тарну угарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија... некако |
| вети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу од тебе.{S} |
| јицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичај |
| то си тако тужан?</p> <p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Што, Видосаве?</p> < |
| p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, |
| ?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој |
| огурио се секретар, млад човек, завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у ра |
| е.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе са |
| Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </ |
| и ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с пр |
| идим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му м |
| човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међу нам |
| >Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прилику, синко, што гледа |
| раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је уз |
| {S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: |
| у њима, без других украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служавник и послужи их што је у р |
| ога родитеља... — Па потрча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p> <p>— Ос |
| те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те |
| а очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразумела и с његовом браћом и |
| о повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— |
| ко ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве |
| теља и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озбиљно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> < |
| дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао |
| .</p> <p>Том кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдесетим годинама |
| це међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ се |
| p>— Честит свети!{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Ми |
| .{S} Лако је руковати имањем овако како рукују остали сељаци и обрађивати га како им је радио д |
| ак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије про |
| ка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} |
| му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, |
| авља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — започе он.</p> <p>Он |
| на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко наканити да то |
| /p> <p>— Не бих, Бога ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар радили и мучили се, па, овај...д |
| ем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право велиш, Руменија!</p> <p>Ту ноћ нису проспавали како треба: неп |
| сао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Каже |
| нити Витор Микачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песниц |
| Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели |
| ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла једног пра |
| у речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| .. кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија... — замуцну чича па се маши у џеп и извади та |
| Ово је ној посинак, братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И поче га упознавати али постепено и |
| Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу. |
| жила <pb n="31" /> је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала од њене постеље, те |
| мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља ка |
| само обели чађаве дуварове, омалтериса рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне лок |
| а се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, им |
| и, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боц |
| д сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад |
| пуни ствари: поњава, ћилимова, јастука, руха свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк |
| ма Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича |
| сени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младожење у новом оделу и са цветовима на капама, |
| ила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти каже |
| 96" /> <p>Видосав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, синовче! |
| е образе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом |
| и.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p>— Бога сам обишао све |
| итор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му с |
| нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче конаца, приђе полако и седе д |
| лату коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на буљуке </l> < |
| и поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бит |
| Видосав ћути, ломи прсте и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти к |
| чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш о |
| да у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, |
| а уђе полако, погнуте главе, и приђе му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива била, Ружице! — рече |
| телишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да се |
| донесу јело, он <pb n="149" /> постави, ручају сви заједно, он служи, започиње разговор и добац |
| а Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења се |
| ију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има ме |
| м, денули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа приметила необично на Видосаву.</p> |
| ућу ракију, попише по три, па поставише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} |
| — Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ручак.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори.{S |
| читати и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи |
| ру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они |
| .</p> <p>Тамо су већ проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављали здравице све колико и |
| и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разгов |
| >— Није било никакве штете!</p> <p>— Ми ручали сами! ...</p> <p>— Приставили сланине и бунгура. |
| смејури се Видосав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> |
| дници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> постави, руч |
| да у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио основну школу, и од својих вршњака п |
| ијим стварима, сто са неколико књижица, с пером, хартијом и мастионицом.{S} У трећој собици сто |
| годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, разговарати и почастити.< |
| >— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље |
| . — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори Ружиц |
| ају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чутуру, наздравља и радници |
| аки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} |
| идосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта |
| ли шара погледом с предмета на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком |
| му што ме брука!...{S} То није лепо... с његове стране...</p> <p>— Како?{S} Причај ми, Видосав |
| уда, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с |
| не, све му тужно, суморно, празно...{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој б |
| прељетака, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} |
| ухвати за очи:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мо |
| бабо!</p> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како |
| и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се инати!</p> <p>— Ниј |
| како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, |
| <p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> |
| е човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} За другим с |
| у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе га н |
| ина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да рад |
| А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако |
| S} Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет углед |
| засејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одм |
| <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и п |
| е млазеве.{S} Постављена дугачка трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем крају старији људ |
| ајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је |
| је клип?</p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно ба |
| рај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“</l> </qu |
| иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни |
| пено и у приликама са угледнијим људима с којима ће имати највише додира.{S} Кад су били у варо |
| p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видо |
| ло да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овч |
| још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног паз |
| тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђуриц |
| овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији пона |
| м сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и ов |
| иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако и |
| .{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га |
| н, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче конаца, приђе по |
| полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непознатим младићем.</p> <p>— Одакле си ти?</p> |
| и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију |
| лива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуше људи |
| ила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канд |
| и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече |
| p> <pb n="125" /> <p>— Видосаве.{S} Бог с тобом!</p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је би |
| ени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи |
| осије, гледај своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово ниј |
| ба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свеч |
| р не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у |
| Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам |
| еје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се заустави |
| зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред о |
| на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница |
| му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му каже |
| ћи.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку иза |
| шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја |
| огу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Омиље ра |
| у и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p> <pb n="33" /> <p> |
| дом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича |
| е сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онак |
| егова посинка, покајао се у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му ос |
| ицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они с |
| у хладне воде, шећера, стакленце ракије с чашицом, па метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’т |
| шљиварским трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и |
| у и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња г |
| ре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побратимима, па остану до неко д |
| едеље чича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу ре |
| и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p |
| гуњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав |
| ма и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није има |
| ад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бру |
| ошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му осван |
| потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!..{S} Је |
| p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— |
| укао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило пов |
| и и нераздвојени другови.{S} Видосав се с обојицом упознао у једној прилици кад су се удружили |
| ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, средовечним женама у зајитунли шамијама, |
| p> <p>Али не прође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригр |
| изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.< |
| у и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сниск |
| бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже оч |
| се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S |
| ране.{S} Радознали сељаци, враћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детелишта, застајки |
| а поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с |
| о Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма |
| ва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; човек мален, |
| чићемо те као своје дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо |
| ошевини.{S} Само сврати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, ка |
| <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то |
| је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом снагом предузети послове на добро његове куће.< |
| себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— К |
| <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео |
| анас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори |
| аметна човека,“ сродника своје домаћице с којим је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом |
| .</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p> <p>— Носи, дијете.</p> |
| >Она успреми све, само остави стакленце с ракијом, па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он с |
| Пламен лиже високо и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном кр |
| се на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у |
| и у руку.</p> <p>После се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову |
| успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и п |
| пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њ |
| е...{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта |
| сле се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, ј |
| аки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ |
| рестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не |
| оме послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ |
| ве и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone unit= |
| сије па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме п |
| м носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момч |
| се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да ниј |
| :</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже раме |
| ти и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговор |
| >Ратарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непознатим младићем.</p> < |
| њу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше се |
| у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују прилоге, они |
| тиме, што су се сва тројица побратимили с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле в |
| шли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и |
| и што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је неве |
| >— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича |
| ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не п |
| сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахну |
| лаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да |
| >— А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шт |
| како необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијет |
| страни трбуха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи |
| с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта |
| во... и све...{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који г |
| а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не зна |
| ја?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{ |
| да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молил |
| човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да с |
| се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и |
| Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p |
| неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад ј |
| умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао прек |
| адзорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио в |
| пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју столовачу и управи поглед у о |
| на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чис |
| ром ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Код |
| но посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слу |
| био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у којој се родио, са сродницима за које су му в |
| <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.</p> <p> |
| ма пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — по |
| да у полић или у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко |
| , а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и |
| на и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може ле |
| .</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— |
| а на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он ид |
| задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њим |
| ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у ци |
| Видосав тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </div> <div typ |
| Моравца и његов начин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посвршава прве пролетње послове: от |
| ђу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити: |
| иш?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш |
| па се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{S} А његов отац, покојни кум Антоније, |
| г с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој |
| јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку пр |
| меје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му |
| д куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њивом, обухватио сикиру о |
| игда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандирал |
| аље.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити кога <pb n="166" /> поз |
| Обојица су радници и воле раднике, само с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имат |
| њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} |
| ослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав |
| , побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принес |
| ђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у клиповим |
| <p>— Није ово Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти |
| , настарији по годинама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи |
| о или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ак |
| дње трагове снега, ону сивкасту паучину с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља |
| више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си п |
| ледај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу |
| <p>— С киме ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет завали у кр |
| у науке.{S} Они свако новачење пресрећу с неповерењем и подсмевком, и тиме онемогућавају да све |
| таше сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију |
| .</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} П |
| оз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би |
| ати се, разговарати и почастити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не з |
| и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио |
| хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} |
| p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, са песмом и подврискивањем.</p> <p> |
| рац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са изгужваним, умрљаним и нацепљеним листовима, милије |
| м рођаком.</p> <p>Сви на добрим коњима, са пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у двор |
| ивају из комшилука, са другог комишања, са песмом и подврискивањем.</p> <p>— Седи, посинче!</p> |
| за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом, клупама и столицама.{S} Зидови иски |
| бо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у л |
| p>Видосав лежаше на кревету, налеђушке, са потуреним рукама под главу, раскорачених ногу и разб |
| оре, ово ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни |
| тав сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младожење у новом оделу |
| гој соби два широка кревета за спавање, са шареницама и подшивеном ћебади, чивилук са хаљинама |
| реницама Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом, клупа |
| етелину, од њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <pb n="66" /> какав се не |
| а, лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним природним цветићем у њима, без других украса. |
| може најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је |
| } Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, неко се извалио и опрућио, не |
| умом под целом кућом.{S} Прозори дупли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише: „1884 г |
| де сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна |
| је имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то ниси урадио |
| се и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, ч |
| годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побратимима, па остану до неко доба у чаршиј |
| том зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поноси |
| оту: растанак с кућом у којој се родио, са сродницима за које су му везане толике успомене, одл |
| лавим војничким панталонама и копорану, са припасаним силавима, уозбиљио се, суче брке и ослушк |
| ала и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиленом марамом на грудима, лепо и скромно очешљана |
| нат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је имао нових непријатности и то у доба кад се |
| ана, тесна и сниска, покривена папраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и |
| ена у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог |
| жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младом одбрађеном женом, младожењином рођаком |
| атило као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, све се стишало: нити га ко зади |
| звуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци погле |
| да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на |
| приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разговараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко ти то ка |
| уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тон |
| куће десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се својим радо |
| > јабуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади |
| квим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, којима тај рад п |
| упознавати али постепено и у приликама са угледнијим људима с којима ће имати највише додира.{ |
| у, занеопранио се, на глави му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним ободом, на ногама т |
| постепено, тихо, без ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису могле остати неопажен |
| се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>Па поче распитивати полако, изнаоко |
| <p>Он се снебива, стид га да разговара са старим човеком, који није његово друштво.</p> <p>— А |
| венио, мрда обрвама и живо се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентијем Радоњом Жикићем.{ |
| и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему |
| младо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и о |
| ленелих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних, |
| по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и ште |
| ш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њ |
| десет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и граб |
| то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна |
| мају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они, читави људи.{S} У други |
| а из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са изгужваним, умрљаним и нацепљ |
| и други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он |
| оно што му је најсветије: да располаже са својом децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успоме |
| а, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и |
| .{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Пр |
| ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са својом качарском ношњом: <pb n="32" /> уским чакшира |
| обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни |
| ко Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са произношењем гласа како је учио у школи, па се занео |
| токе, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поинате, они то све нареде к |
| {S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг ше |
| ћи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... |
| >Тада се престаше вајкати и помирише се са судбином...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор |
| а стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, слуша Тодосија, не при |
| а што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим ша |
| м себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико м |
| а другом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n="107" /> нерастове и назим |
| анџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима мил |
| м у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у б |
| зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрав |
| таким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатл |
| у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{S} Док су сељаци свој кукуру |
| несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зе |
| заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и црвоточ |
| адбеном руху, младожење у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девојка |
| жица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p> |
| њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микачићем он није нигда стао п |
| оја остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим пријатељем и његовим суседом, па шануше Видос |
| арији људи; прогорели од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се вод |
| } Видосав је био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и |
| уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред шта |
| и поседали за оно неколико столова људи са својом чељади И пријатељима што су се ту десили, а м |
| реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{S} А његов отац |
| pb n="159" /> плавкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, |
| } Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сој |
| , час се разговара озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад |
| е му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрање |
| а били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па |
| pb n="66" /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он |
| ој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, |
| ирама, чошном фермену и шиљастој шубари са чизмама на ногама.{S} За њима младожењина мајка, ста |
| ећ се приближује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, |
| је Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз |
| г ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми они све јутро? — ско |
| ће чувати детелиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држа |
| иђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Виторова посинка...</p> <milestone unit=" |
| нај језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И |
| хаљинама што се носе у себицу, сандуци са најнужнијим стварима, сто са неколико књижица, с пер |
| шареницама и подшивеном ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у себицу, сандуци са најнужнији |
| икада...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, п |
| о...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са подрумом под целом кућом.{S} Прозори дупли, са стакл |
| ка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је |
| , па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} |
| т посеја овас, уздуж и попреко, помешан са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком |
| донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх |
| ле врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом куповном марамом, па кува кафу, меди и пени р |
| рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, |
| ају дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p> <p>Ч |
| поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону тр |
| у исприча како се <pb n="26" /> упознао са неким шљиварским трговцем из ваљевске нахије с којим |
| Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем што код њега пазару |
| /> <p>Још првих дана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био |
| је никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице које ј |
| ова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са питомцима.</p> <p>Сељаци подигоше главе.</p> <p>— Тр |
| ије навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му се није ни |
| >Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем и стањем у својој кући, да не почеше |
| мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега |
| у, сандуци са најнужнијим стварима, сто са неколико књижица, с пером, хартијом и мастионицом.{S |
| у из рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до ње |
| и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем крају, а о |
| > <p>— Како, газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај |
| признају га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прс |
| а на живот мало у чему да се подударају са погледима Витора Микачића.{S} На пример: обојица су |
| — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њ |
| кући, то јест није у овом новом конаку са ходником и две простране собе и стакленим прозорима, |
| едну сивуљу од колубарског соја: крупну са великим затуреним роговорима.{S} Такве краве није би |
| ин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, д |
| овог вотњака, угледаћеш једну лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространом дворишту, у не |
| оља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како ћеш поди |
| е </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на |
| и ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли у кућу?</p> <pb n="110" /> <p>Чича |
| унак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом руком,</l |
| пут бритком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече г |
| р.</p> <p>На пијаци, пред црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свад |
| ubSection" /> <p>У вече слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече пријатно.{S} Ме |
| S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се јављати просиоци, све богати и виђени |
| Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта нека |
| зајитунли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: разгледају свет, распитују те за ову, те за ону |
| и га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, бр |
| е вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили се ко |
| да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: |
| одина бити родна...{S} На крају крајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кресати не |
| врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче |
| е године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио. |
| овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у о |
| је!</p> <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{ |
| адиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече В |
| његове послове, нити му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ћ |
| ј му његову старост и прихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без |
| о, по неку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га |
| — На прилику... шта ће он тражити бољег саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али |
| д побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по в |
| а виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда раменима и пр |
| те, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто о |
| ји грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор |
| клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко праг |
| у дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у ц |
| и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— |
| жван паклић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу н |
| се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије зап |
| олест боловала, претрнула на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p> |
| {S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за |
| сен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре торбу на кладу и |
| ја реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо од |
| у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те, брате.</p> <p>— Немаш шт |
| деда и чукундеда; треба показати нешто савршеније и практичније, на шта ће се угледати свет.{S |
| ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодосије п |
| о.</p> <p>— Срећан рад!</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао |
| крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} |
| } Решите сами како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једн |
| есним сукненим јелецима, седе правилно, сагле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове |
| иђу живој огради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагну се па загледају, пипају, повлаче прстом низа стаб |
| два три младића прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодоси |
| иш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њеном |
| ћа кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинство над једним толик |
| ји.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се |
| ђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он полако, не гледајући у њу |
| вом:</p> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p |
| > <p>— Е, пријатељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари |
| укама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову ра |
| ију упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад му прате сваки корак, хватају му сваку реч, претрес |
| гасови одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунето |
| !{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Рашчеврљи му вилице, метну међу |
| да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи |
| досијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла с |
| ата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасполож |
| „Овај мој окренуо сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с |
| утао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те б |
| ивиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p |
| ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице него код оноликих |
| досав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А г |
| то истина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није истина.{S} А |
| /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но к |
| "133" /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заг |
| сав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист |
| е своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме са |
| <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоћ |
| има Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе рат |
| p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то к |
| ти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да |
| и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га напа |
| уштен, постарио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би |
| Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи |
| предавања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ј |
| о није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побратимима, па ос |
| >Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви вел |
| е.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као ц |
| — Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу: |
| скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси |
| ес’, камо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде |
| исли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како х |
| осио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сеља |
| се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметн |
| /p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у с |
| <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</p> <p>Поседаше |
| његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом ру |
| е дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га |
| ицију под кишом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди |
| S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пр |
| ам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— |
| адно доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је ос |
| ати као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> |
| црвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене ко |
| вљен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ поста |
| адила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> |
| Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да виде н |
| љка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила |
| њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да потра |
| Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на ра |
| ицу <pb n="122" />, она ти ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и оста |
| па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и тре |
| разнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати |
| S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је |
| p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да г |
| а, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога пе |
| м могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаш |
| же, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, ск |
| ризнати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад с |
| — Како, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти си сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распикућа.. |
| а и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло |
| ко за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> |
| нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја |
| зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p> <pb n="143" /> <p>Он ћути, лиже цигару и гле |
| м се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за с |
| слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераћ |
| најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, ки |
| Право велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се |
| ричао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући |
| виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по |
| Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ |
| >Витор мрдну главом:</p> <p>— Остави то сад!</p> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за |
| иђе згладићу и шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те |
| је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу |
| ни до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра. |
| вати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?< |
| посинак Видосав. -</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} |
| е, окани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>Видосав отрча те му изведе к |
| ћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди о |
| да не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видоса |
| се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узне |
| дрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би |
| Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} |
| е приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> |
| ковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у |
| он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не вели. |
| и она друкчије изгледа у његовим рукама сада, после дваестину година, сем то толико што је прит |
| се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, направио |
| е сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовн |
| кће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> < |
| о га окуражи те, четврте године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све с |
| Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му |
| капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да посвршава најнужније послове |
| о!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, да посвршавамо неки хитнија по |
| није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано |
| а Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазва |
| но не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе ут |
| > <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако?</p> <p>— Није, Тодо |
| досава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде паметни људи. „То је п |
| талама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђим ку |
| ца.{S} Али од Тодосија није могао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо са |
| икан“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихо |
| човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> <p>— Право вел |
| о чутурче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div |
| Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакрије поглед.</p> <p>— Чудан си... ни онај човек...</ |
| трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док се |
| свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} К |
| к, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, |
| цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су |
| p>И онда се подигне те седне и молећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу.</p> <p>Че |
| рио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не би |
| ора који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш т |
| С неким се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљ |
| уци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Мар |
| !{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко т |
| авикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја |
| оре, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: порани |
| ко ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти н |
| м рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих |
| во велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи |
| исам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама? |
| Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као што су радили наши стари од памтивека...“ |
| лашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковић |
| е...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</ |
| >— Гледај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст |
| уту.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог |
| он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље позн |
| Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S |
| и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодосије |
| тва..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад ради |
| е...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим |
| ... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, овај. |
| сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распикућа... пропасник... бекрија? .. — подиже се о |
| слеже раменима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог |
| ири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозвол |
| мало поведе исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта то?< |
| досав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа, про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи једну |
| о ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p> <pb n="38" /> <p>— Ти? — подсмева се В |
| ћу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла. |
| p> <p>— Што не спаваш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бо |
| . и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракиј |
| шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер ј |
| ко.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме ка |
| д оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за л |
| у да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— |
| <p>— Немој више, молим те.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Ружиц |
| к се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати п |
| није?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих доша |
| } Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> |
| ам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија... — замуцну |
| <p>Па поћута и раздра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Мог |
| је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па |
| а.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p |
| Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже? |
| p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвог |
| огод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом з |
| Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> < |
| не.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је |
| га од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарај |
| еди, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица |
| шљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће д |
| ора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{ |
| ead>XVI</head> <p>Тодосије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике користи од рада који је |
| куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно |
| <p>—“ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога избора, добио од управника ратарске |
| а. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива! |
| Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта |
| S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, |
| p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави се |
| {S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је т |
| кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Ви |
| пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти св |
| } Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава |
| /p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ру |
| е њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</p> <p>Кукуруз „амери |
| доле, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за |
| ауке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ј |
| е’ш се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш тра |
| 7" /> <p>— Што си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше |
| в млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Шт |
| </p> <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— |
| p>И ако се лично не познајемо, слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску |
| на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па |
| они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.</p> <p>— |
| {S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радит |
| а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онак |
| Упропастио сам твоје имање...{S} Продао сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек |
| сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, него да му се избиј |
| не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и |
| радиш? — приђе му руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси |
| стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима и |
| p> <pb n="108" /> <p>— Тек... заборавио сам.</p> <p>— Како заборавио?{S} О чему мислиш, кад не |
| Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама |
| ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије киј |
| Продао сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p |
| Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не м |
| едну стопу вратима.</p> <p>— Упропастио сам твоје имање...{S} Продао сам твоју Јошевину...{S} Т |
| но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда |
| крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих ч |
| : „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнад |
| баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и са |
| у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како нисам ништа приходио |
| — Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и. |
| од њих прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек |
| си ли ти...</p> <pb n="55" /> <p>Колико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта |
| </p> <p>— Молим, господине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере |
| оси се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и |
| а твоме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке |
| о ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ |
| ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{ |
| b n="63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу |
| о код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти |
| се ништа десило на састанку, него нешто сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— |
| уо...</p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} |
| <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да |
| Виторе, нек то остане међу нама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и |
| Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, да посвршавамо неки хитниј |
| ченик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено слуша предавања и ради на |
| јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села дев |
| поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе сатисати...{S} Устани!</p> <p>Он сену цигаром |
| {S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну руком |
| , у плавкастој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиле |
| Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, под кућом.{S} |
| а.</p> <pb n="152" /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га |
| исполагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бок |
| е, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један оздо.</p> |
| не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Стој!< |
| махну руком:</p> <p>— Остави.{S} Решите сами како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} |
| {S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то никоме |
| едном му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче |
| било никакве штете!</p> <p>— Ми ручали сами! ...</p> <p>— Приставили сланине и бунгура..{S} Им |
| у била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред |
| твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...< |
| pb n="166" /> поздравља ни отпоздравља, само колута закрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за |
| /p> <p>— Чик!</p> <p>Наста нема тишина, само се два три младића прокртољише, а девојке сагоше г |
| , и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и сван |
| му нешто смета.</p> <p>Она успреми све, само остави стакленце с ракијом, па врати и стаде на св |
| чући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Гд |
| .{S} Обојица су радници и воле раднике, само с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба |
| S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам ра |
| школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и као привата |
| о.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> < |
| се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива д |
| нуле и отпустиле крила, све се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, |
| не сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће н |
| вели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све |
| жи да је домаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскут |
| неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p |
| ену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин д |
| } Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с |
| ист на грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви... |
| о и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се |
| ина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зов |
| воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљ |
| е и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека с |
| це и упути се право својој Јошевини.{S} Само сврати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и |
| Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> |
| и...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо...{S} Изволте... сл |
| } Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, ..“ Па се |
| Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у о |
| а кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти |
| ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и заговара ашчиј |
| Као женска страна она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта је међу људима.{S |
| кровином и брезовим лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону д |
| тора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у в |
| p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здра |
| он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало по |
| и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> |
| и дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса рупчаге и пукоти |
| а не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!< |
| ња новог начина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дош |
| олако приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред |
| ниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антоније само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја |
| Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће радит |
| хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, с |
| рцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Д |
| еде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} Тодос |
| овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, зна |
| мство увлачили су и Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p> </div> <div type="chapt |
| о, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткуј |
| га ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мис |
| посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том |
| е да устане, па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— |
| бе на рпу окомишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Вараги |
| за копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Боже, ш |
| вамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати |
| > <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане |
| ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно п |
| а, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с у |
| ј се! — саветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда раменима и промеће ону цигару из руке у руку. |
| теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигуј |
| но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су долазили мн |
| је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек усит |
| у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила оч |
| н и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Бог их је об |
| ричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикну |
| о пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и ум |
| неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— |
| алица!</p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> <p>— Умукни!</p> <p>— У |
| непрестано јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весе |
| {S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} |
| и онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак знао.</p |
| подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се |
| изломљен од неспавања, прилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприли |
| оћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо |
| да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих ум |
| ала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуч |
| јкраћем времену...{S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као што су радили наши |
| вој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</ |
| се, седне на кревет поред њега, или на сандук спрам кревета, спусти руке на колена и гледа у њ |
| кну алов фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се |
| мом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на другој стран |
| у наместише миндерлук, поређаше сељачке сандуке, у којима су биле <pb n="29" /> разноврсне ства |
| вилук са хаљинама што се носе у себицу, сандуци са најнужнијим стварима, сто са неколико књижиц |
| ом.{S} У трећој собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се |
| ног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механској авл |
| е вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се |
| а.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухв |
| ије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија |
| као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које В |
| е имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А |
| ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну < |
| да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, заворњева, брњиц |
| е, па се наместише на своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао до |
| а овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здра |
| с.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче |
| вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чоло |
| и Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} |
| , брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{ |
| а чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.</p> <pb n="152" /> <p>Кад г |
| /p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, |
| домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди |
| лач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и з |
| : ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде с |
| ти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав |
| ти од онога дана кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у ово |
| х и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи |
| ратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</ |
| >Једне недеље чича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву |
| смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи да |
| иле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад |
| колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да ј |
| ле: скупило се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту |
| ња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од колибе.{ |
| , био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније појми да каже, |
| тпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на састанку, него нешто сам чуо за онога твога.</p> <p>— З |
| сме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нисам ни п |
| одиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па |
| неколико књижица, кад се првог празника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратар |
| једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи |
| подалеко, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана у ч |
| де и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му прича како <pb n="167" /> су код куће, |
| е нашао искрене људе, с којима је волео састати се, разговарати и почастити.</p> <p>С Мићом се |
| здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми људи н |
| исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе сатисати...{S} Устани!</p> <p>Он сену цигаром и избаци |
| . </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему. |
| е године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, поп |
| амбар, завири у сваки пресек, разваљује саће од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису |
| .{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја јед |
| иромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће за |
| на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жи |
| а: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђ |
| ћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се:</p> <p>— Крмачица!</p> <p>— Да купимо!</p |
| е допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао два п |
| се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а |
| Совра није дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S |
| патос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачи |
| ице.{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко |
| ио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њег |
| е: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек не у |
| ан је освитао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне послове, он у |
| о који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна ка |
| завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили с Видосавом.{S} И тада су се љу |
| .{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници |
| орити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шт |
| е те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се |
| и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он з |
| ладе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младожење у новом оделу и са цветовима |
| дили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева |
| м те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав |
| е.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.< |
| <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S |
| зире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по |
| не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p> |
| пружати прст на Видосава и потаркивати свађу.{S} На пример чича Вићентије...</p> <p>Њега Витор |
| ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољ |
| >У доњем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и к |
| маховине нити сухе гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од |
| е.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новина у његовој кући, то му је као да веру мења. |
| да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршит |
| је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове...{S} |
| и, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало с |
| се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњак |
| и пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изн |
| ограђен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трношљива.{S} |
| ати за леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb |
| де, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} Спава на |
| колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас |
| овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или |
| вети, <pb n="163" /> као за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простирач и покривач, свој |
| је стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би изост |
| моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки располаже својим имањем како уме, — додаје Видоса |
| ли данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога |
| с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, да се приб |
| одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, |
| .</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уг |
| овори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом.</p> <p>— Оставите т |
| икао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам ја пр |
| нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспех |
| веку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чича Вит |
| види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му заб |
| вије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијурином и лепим растанком.</p> <p |
| ега, непознатог човека!{S} Сад му прате сваки корак, хватају му сваку реч, претресају и што јес |
| у, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и т |
| ена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што год рад |
| ти слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког да |
| као цветњак, шпартан на леје, обележен сваки усев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали г |
| е? — питају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се наљути, — одговара Ружа.</p> <p>— На |
| и му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му |
| ода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, у |
| ину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саће од осова, подвлачи се испо |
| , ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се саст |
| :id="SRP19030_C7"> <head> VII</head> <p>Сваки домаћин има понеко имање које више цени од остало |
| да...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ј |
| ане па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је о |
| к мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По нек |
| га и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газдашк |
| е највеће сметње напретку науке.{S} Они свако новачење пресрећу с неповерењем и подсмевком, и т |
| ана прича што смешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се у |
| — Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је |
| прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да ј |
| имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз |
| и најбољу лозу, калемити и расплођавати сваковрсне благородне воћке, подизати шуму и корисно је |
| пространије руке од многих домаћина.{S} Сваког лета добави он терзију па га намести у собу да т |
| ије им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Н |
| и плодови његова рада, па да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> <pb n="67" /> |
| наче сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме поглед |
| о и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозборит |
| на сваком месту, даје ми старешинство у свакој прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што може |
| ствари: поњава, ћилимова, јастука, руха свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чун |
| градио за читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабдевати кућу, а шт |
| момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао |
| не, приновили и окрепили омање, подигли свакојаке стоке, засадили вотњаке и винограде.</p> <p>Љ |
| је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако корење, извешала записе, издржала кадове, пла |
| тује ме као родитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје ми старешинство у свакој прилици, пи |
| /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то |
| о.{S} Увек расположен и насмејан, према свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S} Има |
| власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа |
| ор и добацује пошалице.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом или |
| : уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шт |
| ра четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неуглед |
| а у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео ј |
| арешинство у свакој прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и по |
| наши стари.</p> <p>— Није овако семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, људ |
| ако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома |
| ити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку реч младога ратарца, који, пошто оприча све што с |
| ој справи окрунити много више, оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, п |
| у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> разговарају осмејкују се |
| S} Сад му прате сваки корак, хватају му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И |
| пријатељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антон |
| у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p |
| е виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, |
| S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</p> <p>Т |
| ебива:</p> <p>— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није |
| укале у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} |
| <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог до |
| вета, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно, празно...{S} С ким прозбори, не |
| ко чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и |
| њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Т |
| он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} |
| све нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијури |
| едан сабор, почеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јес |
| ира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно!</p> <p>Тодосије му шану на ухо:</p> <p>— |
| Видосављева.{S} Са суседима се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазив |
| а ужинамо, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те |
| </p> <p>— Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја к |
| зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај |
| сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали прв |
| смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106" /> све уређено како доликује: извешана цедила услоњени кру |
| овом па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он |
| ају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности |
| лу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, |
| суђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан |
| он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уво |
| седник.</p> <p>— Тако је, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уг |
| та са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као |
| оје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; |
| е трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и најволи да |
| и, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало |
| неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </div> <div |
| <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.< |
| ете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} |
| <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{ |
| > нешто набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На п |
| у велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> <p>Беше неки пра |
| м: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда се |
| ру је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, |
| ако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије |
| у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размис |
| је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чисти |
| вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким раз |
| разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе во |
| разговоран, распитује <pb n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он |
| а и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он |
| м журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Ње |
| заћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега |
| јекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до в |
| вешала записе, издржала кадове, платила све читаније по црквама и манастирима и доспела да се п |
| као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако корење, извешала зап |
| } Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности које ће га постићи: зна да тај глас б |
| .{S} Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде |
| те преко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из основне |
| са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колик |
| као да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очи |
| а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала |
| вљеву и тај случај почеше претресати на све стране.{S} Радознали сељаци, враћајући се с рада, п |
| а.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор ј |
| р од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, али он |
| ла.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом |
| хартијом, он измени код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, намес |
| Боже, што нисам писмен да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга |
| ао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> </div> <div t |
| реч младога ратарца, који, пошто оприча све што смета пољопривредном напретку, набраја примере |
| учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико нау |
| заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича- |
| е, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича он како је некад било |
| ица ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: о |
| њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у о |
| ли.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек не т |
| уго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико |
| пава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упита, |
| ко и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p> < |
| у, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје мес |
| >— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n |
| и туђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини т |
| I</head> <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту завод |
| ad>IX</head> <p>У Микачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али није ни |
| ци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, |
| им човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb |
| ади као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их неп |
| ше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И |
| да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би ку |
| /p> <p>После оваких разговора Витору је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему |
| иве па праве ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала.. |
| и у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућ |
| нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, |
| но најпре пође полако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови оди |
| .</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки мраз |
| ашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших старих.{S} Друкчије су |
| ати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у в |
| сте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то |
| у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, п |
| кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} |
| тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати неколико књ |
| пу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред ве |
| али, напили се и изназдрављали здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали п |
| p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> |
| Виторов унук.</p> <p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гл |
| ресели кући.</p> <p>Празнике пропратише све како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак |
| и, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав |
| {S} Његова кућа...{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не |
| ме... његово имање... његово право... и све...{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењем |
| нка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну р |
| ида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и ј |
| добро, да почитујеш господина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p |
| сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и пом |
| ега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новина |
| нилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са под |
| изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују |
| pb n="73" /> разговарају осмејкују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч. |
| Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успрем |
| Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у дру |
| } Свака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— Ин |
| еком наздравља, и, мало, мало па обреди све маторије.</p> <p>Младежи није до тога: она ђаволише |
| </p> <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти |
| испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упита председник.</p> <p>— Тако је, господи |
| е.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрд |
| имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се зам |
| едише.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад б |
| /p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега. |
| о да му нешто смета.</p> <p>Она успреми све, само остави стакленце с ракијом, па врати и стаде |
| са мојим малишанима..{S} Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...</p> |
| окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица |
| и не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодосије се најпре осм |
| под старост...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало |
| треба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако весео и загреја |
| где стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући |
| Ружице!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би так |
| м и његово троје дечице, и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мен |
| о ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, него...{S} Ружице, постави-де ти совру овде. |
| .{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не з |
| вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, кочопернији.{S} Видиш просто како се от |
| омишању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву |
| пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред |
| а од како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{ |
| би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад |
| } Тодосије затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p> |
| Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био |
| >— Нису скупи.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} |
| се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити ле |
| pb n="67" /> <p>Чича-Витору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овак |
| Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обр |
| , да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде општи |
| плавуља, колубарка, даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... |
| па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> <pb n=" |
| А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје гл |
| вку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније каза |
| које се суседи најчешће поинате, они то све нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије |
| се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, |
| , па поче:</p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо в |
| вељају се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Ба |
| де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, с |
| ег од њега. — рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на |
| а сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна ш |
| p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што |
| ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији |
| ма, без других украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служавник и послужи их што је у реду: |
| ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Так |
| е стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жељ |
| , копоран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, прем |
| у и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Ф |
| ину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум |
| м ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала |
| идесет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бу |
| n="102" /> <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шт |
| ...{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогн |
| гледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је п |
| </p> <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим |
| је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно!.{S} Опрости, домаћине!</p> <p>— Треба |
| о, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио једну трлу од чатм |
| е, молим те.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И |
| поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима по |
| а к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред собом виде своје старије: сви |
| у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодосиј |
| Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из |
| није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио |
| о расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, завири с |
| м хаљинама и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! |
| акије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа, па се налазио код куће...</p> <p |
| кве краве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна рука |
| } Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је |
| ује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је |
| и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја посл |
| а бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу |
| одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе |
| и врта, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекив |
| Он их је читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек |
| "180" /> <p>— Е, пријатељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поч |
| ући.</p> <p>Сутрадан прављаше се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Ви |
| како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише р |
| ији.{S} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио о |
| о, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и |
| е^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па |
| езао, устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p |
| рилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор није ц |
| се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, о |
| одосије се смијури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје има |
| њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре. |
| — Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Ка |
| ели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрв |
| партан на леје, обележен сваки усев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Морав |
| ећеш нигда моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће престати.{S} Гледај посла, море |
| <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, |
| и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... м |
| м и подсмевком, и тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметн |
| е су прилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нарашта |
| ад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на л |
| је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глав |
| {S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и раздра се:</p> |
| овог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још |
| ад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад с |
| има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати |
| рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— Народ по селу. </p> <p>— Који народ?{S} |
| та, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он |
| г и најволели су изјадати се на данашњи свет што не почитује старијег и не живи како су стари ж |
| и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати да сме т |
| p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— Народ по селу. </p> |
| ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђати.{S} Све |
| је и практичније, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Мо |
| } Замислио се и посматра овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, к |
| >— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он мало поћу |
| а брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће.</p> <p>— Треба живе |
| ного разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи не |
| а ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упусти у до |
| ај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко он |
| ко ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог чове |
| ко се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, спр |
| лину.</p> <p>— Није.{S} То сеје паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се |
| другога... то што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив. |
| И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре.</p> <p>— |
| и нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићен |
| бе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је |
| остраном ходнику пред заседањем закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гом |
| мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> <p>— Није.{S} То сеје |
| ао да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он све горе. |
| ем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, на п |
| /p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — показује на |
| иковачки укратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио |
| , и стадоше унаоколо сабора: разгледају свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и |
| ко је он стар, није паметнији од целога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све |
| реба!</p> <p>— Тражи посинка преко бела света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Коружић |
| сути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарниц |
| а, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он у |
| ају.{S} Осећао се самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, |
| с бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико година |
| p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и ж |
| p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит свети!{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе они. </p> |
| ожића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали |
| па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посеј |
| ковао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове |
| селу противу тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је до |
| вакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам пос |
| и ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> |
| вини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пић |
| углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У другој |
| би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да кам |
| ма и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и набраше |
| се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко |
| у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља... — Па потрча да п |
| дужан држати славу моју и служити моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и |
| коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Вито |
| вљени свечарски лонци и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто |
| {S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а т |
| е што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад |
| марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже вла |
| ети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и наместише чираке на совру.{S} Тодосије |
| не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то |
| сметала даљина да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ниш |
| да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали |
| кући наложена велика ватра, пристављени свечарски лонци и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича |
| S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причес |
| виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље |
| — Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја вел |
| вуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње |
| и му каткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.< |
| раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је |
| ољно.{S} Пред собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих. |
| у га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину сток |
| Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут |
| вему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица н |
| </p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви т |
| сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! |
| па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге |
| посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз помрч |
| едном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној постељи, која је пр |
| народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне ме |
| огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, п |
| те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , .</p> <p>— Полако, домаћин |
| Мислим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p |
| ружином! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, узе букли |
| наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекр |
| , ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се |
| /p> <p>— Да бирамо, господине! — рекоше сви.</p> <p>Капетан продужи:</p> <p>— Као што знате, бр |
| Не заустави га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њем |
| {S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита |
| на, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Је |
| село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта |
| — Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, рад |
| д, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред |
| војим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све |
| p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продуж |
| >— И онда ударе порез! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и |
| јело, он <pb n="149" /> постави, ручају сви заједно, он служи, започиње разговор и добацује пош |
| почели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служил |
| му за простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, п |
| арчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам каж |
| досије!{S} Овамо!{S} Овамо, бре!</p> <p>Сви у механи погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосав |
| се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бр |
| ћа Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се |
| тави.{S} Решите сами како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше ј |
| ном женом, младожењином рођаком.</p> <p>Сви на добрим коњима, са пуним торбама и теркијама.</p> |
| .{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} |
| диш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p> <pb n="74" /> |
| треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој четерестој или педе |
| свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће престати.{S} Гледај |
| ску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видос |
| p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се |
| > <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отрес |
| у стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом на |
| руги човек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево их!</p> |
| ке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да |
| у да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, п |
| грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Е |
| и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиленом марамом на грудима, лепо и скромно очешљана у |
| аснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и да га |
| атлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обо |
| то му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, |
| е Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављај |
| о увео, и за неколике године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они р |
| — Знам ја коме велим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, ни ја!< |
| ајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</ |
| сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и |
| а, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад |
| </p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... ра |
| е и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n="107" /> |
| ка вијуга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњаку, |
| н га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особине. |
| олог.</p> <pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стар |
| ко како не би изостао иза других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и |
| ква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} М |
| и!{S} А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите ви мене... |
| осаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умр |
| ђу чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и за |
| не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђ |
| е се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начин рада н |
| ужица помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца |
| од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и к |
| е јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...</p> </div> <pb n="10" /> <div type="chapter" x |
| ву.{S} Ти радиш онако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове |
| ката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Ну |
| на, као да болест болује, без старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се |
| ра и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, в |
| се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, зв |
| каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да шт |
| женска страна она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта је међу људима.{S} Људ |
| асузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица |
| одитеља... — Па потрча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p> <p>— Остави |
| ="163" /> као за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простирач и покривач, своје рубље и х |
| за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простирач и покривач, своје рубље и хаљине стојеће |
| него без готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> |
| иње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слоб |
| у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више д |
| Видосав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да посв |
| у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад од |
| укурузом „американом“.{S} Док су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салашеве, његов |
| лудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али |
| два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не мог |
| што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће престат |
| "82" /> <p>— Молим те, Тодосије, гледај своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо св |
| мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чу |
| рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај |
| свој кревет, свој простирач и покривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: |
| кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице с којим је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} |
| такленце с ракијом, па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиже о |
| аћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у су |
| устаде, повири на врата и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> <p |
| унце да се проветре, па се наместише на своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се |
| ња по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог |
| га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара |
| ро јутро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговара он по |
| и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па |
| длу среске скупштине и да истичем какве своје интересе, узимам слободу скренути вам пажњу на је |
| лику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> <p>Беше неки празнич |
| ају свега задовољно.{S} Пред собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и б |
| зао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратн |
| p>Њега Витор убраја у најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на д |
| тани се код куће, преведе децу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу к |
| старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му прича како < |
| p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта |
| гледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То ис |
| , набраја примере глупости и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту |
| ом.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је рукова |
| .. — прича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред застаде, погледа у њу, у |
| још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Бо |
| вати у његове послове, нити му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, |
| да би могли по свршетку школе применити своје знање на имању и показати корист од напреднијег р |
| , вели, човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у наш |
| ца па се искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим |
| е.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и предаће |
| ао својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве |
| стаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мића Сав |
| својим лејама, пресади Тодосије наоколо своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из сем |
| ушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао |
| уди, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати д |
| .{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати његовим имањем, и хоћ |
| је је подигао Видосав на <pb n="137" /> својим лејама, пресади Тодосије наоколо своје њиве под |
| ицу, задела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш онако је н |
| друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, који је најпр |
| скрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што ј |
| да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке ме |
| динама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побратимима, па остану до неко доба у чаршији, |
| степено, тихо, без ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису могле остати неопажене и |
| ио, мрда обрвама и живо се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентијем Радоњом Жикићем.{S} |
| > <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви |
| о ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је ср |
| о као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се |
| а ливада?</p> <p>— Нека сваки располаже својим имањем како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И по |
| ојком пред кућом у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у ба |
| издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— М |
| иче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом.</p> <p>— Оставите то, море! — виче домаћ |
| чају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, |
| {S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом.</p> <p>— Оставите то, мор |
| ицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скинуо неколи |
| /p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој ку |
| еди и прикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век уз |
| {S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје |
| имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље...{ |
| е школе.</p> <p>Сељаци се прокртољише у својим седиштима и упреше погледе у капетана.</p> <p>— |
| Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од |
| с којима је свршио основну школу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у ре |
| о како се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио основну школу, и од |
| ..{S} Па веле: како он може дозволити у својих педесет и неколико година да онај витла његовом |
| а разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Овај Д |
| оју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, велим...</ |
| е низ судске степенице и упути се право својој Јошевини.{S} Само сврати на пекарницу те с ћепен |
| и и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, по својој скромности, он се једва показивао да зна и две у |
| кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — ви |
| н може дозволити да се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гле |
| е, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа, |
| славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је |
| р измирио са новим положајем и стањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи пружати прст |
| амотимо...{S} Изволте... слободно као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> <p> |
| врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде кући: |
| каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек |
| ао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали о |
| до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не снебивам се...{ |
| итор, иде полако с друге стране ограде, својом њивом, обухватио сикиру око ушника па се држаљиц |
| носно тиме и хвалио се међу пријатељима својом вештином: како је умео склонити продавца да то б |
| о што му је најсветије: да располаже са својом децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успомена |
| о новцато одело Видосаву.{S} Овај је са својом качарском ношњом: <pb n="32" /> уским чакширама |
| оседали за оно неколико столова људи са својом чељади И пријатељима што су се ту десили, а меха |
| еба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> <pb n="146" /> <p>— Ружице!</p> <p>— |
| а напретком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који кора |
| p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде шт |
| а што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој четерестој ил |
| о светску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} |
| део је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке годи |
| се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, вер |
| јао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра овај непознати с |
| ђе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, |
| !</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, нева |
| а код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурених леђа, из |
| га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на з |
| па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки |
| и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у |
| асипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала |
| и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у |
| аклију, обриса зној с лица, завали се у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шару на |
| еспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђ |
| н сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали са љу |
| , што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па |
| итор махну руком:</p> <p>— Нека кеса на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родитеља...</p |
| што у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући |
| и се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити |
| сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак |
| из вароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимству, о момачком животу и друговању и зату |
| Видосав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали |
| Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити. |
| } Оно што није могао постићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомо |
| репочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S} О |
| ио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако |
| де министар, али он неће; воли да служи своме народу него да седне на народну грбачу...{S} И зн |
| авио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу него у штали о |
| шег комшију чича-Витора Микачића, дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику |
| ама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час с |
| упути се право својој Јошевини.{S} Само сврати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури |
| Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад шт |
| ника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, |
| јде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</p> <milestone unit="subSection" / |
| сељаци, враћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детелишта, застајкивали и загледали, |
| Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и |
| седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p> <p>— |
| жда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико кома |
| дитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе применити своје знање на имању и показат |
| но кући?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разг |
| га из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— Да час |
| знате, браћо, траже се младићи који су свршили основну школу, да су доброг владања и из домаћи |
| , ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох |
| а оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са питомцима.</p> <p>Сељаци подигоше глав |
| n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</ |
| змакне и од својих другова, с којима је свршио основну школу, и од својих вршњака по годинама.{ |
| учиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И д |
| а, ћилимова, јастука, руха свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању с |
| непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} Они расту, развијају се, одм |
| вицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољ |
| е ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше |
| мрчине:</p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде |
| шће састају, пуше и разговарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их |
| p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и црвоточина, претресоше се ха |
| први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подг |
| " /> реч за свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p |
| Он прохода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по |
| а памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би друг |
| зи као озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гл |
| од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S |
| p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав подиже г |
| с’ и поштовање...{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо |
| та сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шт |
| ако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу |
| ретресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја |
| p>Чича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољн |
| S} На крају крајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да |
| и поседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу |
| бе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку |
| специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На |
| .</p> <pb n="38" /> <p>— Ти? — подсмева се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути! |
| .</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Причај-де, море, што |
| столу.</p> <p>— Хајдемо кући! — одзива се Тодосије.</p> <pb n="54" /> <p>— Овамо, кад ти кажем |
| >— Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном гос |
| један подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута |
| је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово сп |
| аћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима п |
| за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разговор.</p> < |
| ник. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Раз |
| ема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером. |
| човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чича |
| н, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за кака |
| ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по десето |
| остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: |
| е речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, ма |
| и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав за |
| н.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врат |
| ио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не отера кући, и мал |
| ивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није |
| спира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А |
| у се да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} О |
| Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта |
| Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће |
| а се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод |
| ет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без сток |
| н приђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш |
| ико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, испрућ |
| косима дуже но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много преврта |
| ти једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију. |
| тићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то при |
| !{S} Немој ти... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</p> |
| па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугу |
| <p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расх |
| >Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необи |
| од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и |
| је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве? |
| ар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш тиме!</p> <p>— То је реткост!</p> <pb n="174 |
| де једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед зем |
| такта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек гов |
| зео старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта |
| до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и |
| беђен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од забл |
| н, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да сед |
| е по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Студеници — пог |
| ању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} О |
| о, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и повр |
| а дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, за |
| иле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана |
| ве од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велик |
| а га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне |
| чио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо! |
| да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах |
| да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му ув |
| ала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комендиј |
| мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред за |
| , и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} |
| .{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, |
| ете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвикну: |
| ику, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред застаде, погл |
| чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па |
| о што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{ |
| , кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну |
| си чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, мало, мало |
| познати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио са |
| .{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може |
| > <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Наст |
| Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и највол |
| сије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокој |
| оведи, краву колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини Тодос |
| се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти |
| да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</ |
| узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме |
| ети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чуд |
| чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући.</p> <pb n="62" |
| е хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на своје место.{S} У сарач |
| ше чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет д |
| оли, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шт |
| то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тр |
| е главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је д |
| ра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање с |
| {S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан пр |
| во кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, |
| је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му каз |
| дмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и ка |
| гама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора б |
| чи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта |
| које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{ |
| извести, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, је |
| га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, ст |
| за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, м |
| о.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му |
| ји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо...{S} Изволте... слободно као у својој |
| о избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара чове |
| А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb n="65" /> похвали како ће радити, док не |
| вет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раме |
| сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом м |
| ад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо |
| аци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште.{S} |
| — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади |
| рди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дан |
| е с неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и намес |
| во свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да |
| .{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у својој кући, као да је његов пастор |
| е пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му ос |
| ни гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb n="36" |
| се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Ч |
| ша, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, до |
| p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— |
| p>— Збиљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељал |
| и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство... и |
| , то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете |
| бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гле |
| , али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј м |
| тали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одј |
| рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па |
| ало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!..{S} |
| ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о |
| " /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече |
| исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губит |
| м.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Вито |
| је виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оц |
| <p>Једне недеље чича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му ка |
| да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се п |
| дем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби |
| али газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и подмигује <pb n="109" />, као ови наши |
| д ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки ка |
| "112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Ш |
| умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже вод |
| будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за божја |
| p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни ти |
| и јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже, |
| сава што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска вр |
| укратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно што |
| мејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он |
| иште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побего |
| — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ прор |
| чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђу |
| младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љубави према школи и |
| досија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погледима Витора Микачића.{S} На приме |
| је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума |
| није могао приметити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и |
| ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p> < |
| ..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскоч |
| та радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S |
| S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће ра |
| ем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговарају.</p> <p>Сву тројиц |
| и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помирише се са судбином...</p> <p |
| .{S} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, |
| чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио так |
| же раменима и гледа <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и |
| ажи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш |
| а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има |
| а услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве р |
| ица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; н |
| у ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију |
| осава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно ра |
| а пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница |
| ромени у лицу, Мијат обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким гостима? — поче Фи |
| поседаше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше неколико пријатеља н |
| рукав.</p> <p>Па затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— |
| на седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, м |
| ћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_C1 |
| и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него ко |
| сава.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра |
| p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И |
| p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудори |
| е.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећиво салети, те му кријући до |
| То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и црвоточина, претресоше се хаљине, |
| и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је св |
| ути, па се наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, изв |
| сплахирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p |
| <p>— Они се застидеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов у |
| о били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb |
| се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем |
| не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му |
| . — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гл |
| за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада н |
| а.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак кој |
| ем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу. |
| већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радн |
| е затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе |
| аки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Руж |
| ћи.</p> <p>— Тодосијева посла! — смешка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није |
| чувала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{ |
| ица стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час |
| ад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="16 |
| > <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> < |
| кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> |
| им гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор у |
| иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, |
| ранио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд |
| а, пристављени свечарски лонци и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мо |
| сав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> |
| пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити |
| аг дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија |
| p> <p>— Други пут, на празнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе |
| те у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија |
| те, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу |
| ; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплач |
| е цигару устима, хтеде да повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све сел |
| изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже раменима и гледа <pb n="52" /> преда |
| ш... и што ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухвати за очи:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу се |
| вица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на |
| уком:</p> <p>— Носи, дијете.</p> <p>Она се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те послуже |
| , па да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у |
| ш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полак |
| предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и оче |
| х обрашчића и крупних очију.</p> <p>Она се није одвојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој |
| ашој деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде.</p> <pb n="125" /> <p>— Видосаве. |
| сти гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео, кришом баци поглед на девојку, па се врчи |
| старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама и лаки |
| е привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из кућ |
| и дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти |
| о гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није |
| гледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> |
| отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажа |
| вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не в |
| ао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је ш |
| удио возиоце, свезао неколико снопа, па се налазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био распор |
| овица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем крају.</p> < |
| чи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратара |
| ешто што му се припило као оскоруша, па се опет поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себ |
| гледају се, нешто шапћу између себе, па се ослободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изић |
| ти чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и |
| нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, |
| ајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајт |
| му уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће. |
| ити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше њего |
| ше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на своје место.{S} У сарачани беше крв и л |
| уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми ш |
| а!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед |
| и, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве |
| ...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удвојеном снагом зацерекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S |
| турче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, ти ћеш проп |
| /p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му |
| зношењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p |
| — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче |
| омити, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и |
| p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Как |
| облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p |
| ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то |
| за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{ |
| чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав |
| е: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде дале |
| ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато, о |
| до тако груписаног имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељима својом веш |
| и здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на клуп |
| идео, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у |
| .</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин |
| као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је п |
| .</p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ов |
| кати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи там |
| једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат п |
| к може се машати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Вид |
| ојасом читаво бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кући:< |
| н, скинуо неколике вешалице кукуруза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, |
| м њивом, обухватио сикиру око ушника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва по |
| о, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, па устаде, |
| немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, ве |
| а покојна Руменија... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n="120" / |
| одао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осмехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам |
| уњче, ухватио мале рогуље за парожак па се поштапљује и корача полако, погнуте главе.{S} Мијат |
| се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се саст |
| ије човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{S} |
| да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напосле |
| под <pb n="176" /> јабуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата |
| обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило |
| вао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало круту |
| 77" /> хтела да краду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згран |
| ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало ма |
| же полако, извири се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једн |
| тарији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обредише п |
| /p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и раздра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без тебе; мог |
| у вилице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне |
| те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да с |
| аједаред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и необичан: мутне очи, под |
| га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо |
| се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моб |
| приђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не с |
| иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она с |
| амисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче Витора Микачића шта ради рас-п |
| Сељак стаде па се осмехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опе |
| атраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме ваја |
| то причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба по |
| ма тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати неколико |
| затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свем |
| Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Д |
| су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолоп |
| јом децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу |
| у трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо |
| Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како см |
| а у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут |
| а нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше |
| p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не |
| е: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.< |
| ука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио преко целог детелишта |
| сника? — објасни први члан.</p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам о |
| еду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким |
| решио језик, те слободније говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Ви |
| надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала скорупа |
| ицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?< |
| имати такав принос <pb n="66" /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас о |
| /p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице међу њим |
| кија, па после врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом куповном марамом, па кува кафу, м |
| чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја ниса |
| ости и нераздвојени другови.{S} Видосав се с обојицом упознао у једној прилици кад су се удружи |
| ubSection" /> <p>Још првих дана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Вид |
| S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта т |
| рила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се креће и ра |
| 030_C18"> <head>XVIII</head> <p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој к |
| Попрешће те моје добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, б |
| утрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> <p>— Дел |
| ам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти ј |
| дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p |
| раше бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпра |
| Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијн |
| па је остало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да пре |
| де да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p>— Тако то жив човек научи свашта и ш |
| а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S |
| аде му чашу чича Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> |
| .{S} Предсобље патосано опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама |
| и варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног суда |
| тку му обећа дати неколико књижица, кад се првог празника састану у вароши.</p> <p>Тако је и би |
| S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{ |
| и кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрунити много више, ос |
| стали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{S} П |
| есеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га |
| унцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и оста |
| по обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у механу те се огрејаш |
| ну прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, |
| } Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице виш |
| осла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Бр |
| лиже кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом и би |
| дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се од |
| мао нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стањ |
| <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је |
| и.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не |
| воле кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, је |
| имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико |
| дуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд |
| не.</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се наљути, — одговара Ружа.</p> <p>— На кога?</p> <p>— |
| ежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} |
| његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му ј |
| и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’...</p |
| ог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Наш |
| досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао ка |
| поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно пос |
| днога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— Да |
| свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га пусти |
| Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу |
| је чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побратимима, па остану |
| <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју |
| је био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и |
| не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видосављев |
| та сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те |
| у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... стр |
| ободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му прича како <pb n="167" /> су код кућ |
| нинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106" /> све уређено како доликује: из |
| езрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно, празно...{S} С ким про |
| алакти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто |
| ичну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> <pb n="172" /> |
| итро одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са |
| е у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} Он |
| сављева.{S} Са суседима се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S |
| ...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гру |
| — И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> |
| </p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, |
| ака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија |
| д кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и м |
| се саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу.. |
| на да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</ |
| ва спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они, чи |
| ијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче Витор |
| андарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели |
| саву облеће она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћ |
| утрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаника; хитао је у суд и није и |
| меју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам |
| кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, средовечним женама у зајитунли шамија |
| и:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили основну школу, да су доброг |
| ћа... пропасник... бекрија? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти в |
| и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или сломит |
| знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено з |
| никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек р |
| да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у |
| ла више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове |
| иже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога г |
| како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да |
| колико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, |
| Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Где ли је се напио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну |
| ш, бабо, како хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да зала |
| — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! — рече Ружић.</p> <pb n=" |
| да није много нерасположен, не познаје се да је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, м |
| Бравос, комшија!{S} Та ти ваља! — смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додаје Мићо.</p> <p>Ви |
| > <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га |
| мири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и |
| ти него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му |
| , него оно што су они радили...{S} Није се ни он научен родио, него је препочео од другога... т |
| ољи на столици па отпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на састанку, него нешто сам чуо за оног |
| увеселио, зноји се по челу, слободније се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста |
| ва раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спрем |
| е живо, реци по души...</p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо ла |
| пљесну чичу по леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... |
| по левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му |
| — искриви главу Витор.</p> <p>Тодосије се смијури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања |
| Треба живети у народу.</p> <p>Тодосије се дурну:</p> <pb n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив |
| јунетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од смеја.</p> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} За |
| окле је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме |
| ог деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поинате, они то све нареде као људи, |
| земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта рад |
| но као трг, ограђено филаретама, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрил |
| >Он, момак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, ј |
| е у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с |
| шће на поветарцу... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у то |
| Виторов!</p> <p>Опет кикот.{S} Девојке се ослободе па најпре полако певуше, а затим по две и д |
| е беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се ута |
| јци нову котарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош |
| другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурења |
| а Сојком пред кућом у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у |
| размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, п |
| > <p>Она мрдну раменима:</p> <p>— Школе се... науке су... — рече и полако се измаче из собе, а |
| итрча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и |
| p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се чича постарао да понови њих: призвао је терзију те ј |
| јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пре |
| акију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с |
| клања му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" |
| м што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико му ј |
| који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за |
| {S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни траву |
| е.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љ |
| атеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђоше т |
| сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене |
| ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш д |
| ...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— |
| хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n=" |
| а тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и |
| p> <p>— Ето, оставићу.</p> <p>И измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук спрам кре |
| пају се дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава |
| шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам |
| кав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грања по шева |
| ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ |
| е полако.</p> <p>Онај ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — про |
| и.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа |
| м, морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стресе се и растрља очи...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витор |
| исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празнике пропратише све к |
| правије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијурином и лепим растанком.</p> |
| рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојиц |
| ка“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о ње |
| о да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити лето за крај.</p> |
| ања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Т |
| и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег поновац и направише се читава гумна по пи |
| дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што до |
| ви и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окуп |
| и па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну ма |
| ао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко |
| завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у |
| ео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази и прикра |
| и дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — вели |
| ад уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и направише му место.{S} Види се у чему је |
| ичају.{S} Тодосије и младићи приђоше те се руковаше, па прихватише коње и одведоше у шталу, а ч |
| прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> <milestone unit="subSection" / |
| с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим посл |
| <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња |
| хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} То |
| варају: како су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може красније бит |
| ичестише, Видосав их одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше п |
| да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у |
| е, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовајући..</p> |
| у.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљинама и н |
| рпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S |
| Ружица се трже натраг:</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се п |
| ну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — где је сло |
| ича Витор се поизмаче:</p> <p>— Оканите се, људи... не треба ми ваше познанство!..</p> <p>Они с |
| звол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — |
| Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те о |
| у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељали?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из в |
| ло одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао |
| е међу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет све дођ |
| приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у најкраћем времену...{S} За |
| лу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> <pb n |
| што савршеније и практичније, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега г |
| Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну тојагом о |
| .{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно |
| ма шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то |
| овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} Мора |
| е ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској школи.{S} Далеко од тога да ут |
| на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети д |
| д чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је т |
| аву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је под |
| <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тобом поносити!...</p> <p>А другом руком Јовицу:</p> |
| а види за живота, својим очима, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не |
| е бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те тра |
| а одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича ост |
| ко дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти |
| обро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — |
| ајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек ј |
| ав ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се утрчавати у његове послове, нити му наметати своје с |
| врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је тре |
| ом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p |
| од обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, о |
| побратими, она тројица...{S} Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, бе |
| овче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, уста одоше на јагодице и показаше |
| ко дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије |
| Они расту, развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ћ |
| и он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то при |
| у се.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, није нико долазио!</p> <p> |
| теже, уста одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му |
| е полако кући.</p> <p>Сутрадан прављаше се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта |
| сој говеди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини |
| Студеници — погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и поми |
| аршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се:</p> <p>— Крмачица!</p> <p>— Да купимо!</p> <p>— Не |
| а трава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. </p> <p>Настаде радно доба... |
| а Светога Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се прест |
| , проби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. </p> <p>На |
| ошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да поме |
| војчила и одвела на један сабор, почеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb |
| а старији се склонише у механу и почеше се припремати за повратак.</p> <p>За чича-Виторовом сов |
| објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају |
| ињати кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, д |
| — Шта би?{S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели |
| Ево их!</p> <pb n="178" /> <p>Појавише се пријатељи.{S} Њих петоро: стари Маслаћ, младожењин о |
| ка те се упрти снег поновац и направише се читава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и з |
| ао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> године загр |
| да комшија.</p> <p>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и што је увек развучени |
| .</p> <p>Али не прође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пр |
| ну и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други р |
| <p>Тада се престаше вајкати и помирише се са судбином...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Вит |
| у или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже |
| се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} До |
| а свршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали |
| У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је |
| хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, т |
| збриса паучина и црвоточина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, п |
| знака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Виторо |
| ад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи т |
| p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на какв |
| д то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем и стањем у сво |
| Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увесел |
| да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Констант |
| нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја вел |
| знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте главом:</p> <p>— Х |
| .{S} Ту се развије труба сукна, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реж |
| .{S} Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошл |
| сав изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му Витор примети да се врати у соб |
| ишта не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем и |
| е Тодосије.</p> <p>Он се трже,, исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Видосаве!< |
| иш, море?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p |
| ?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <mile |
| ки усев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгу |
| ка да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове с |
| каткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> |
| .{S} Решите сами како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још ј |
| P19030_C6"> <head>VI</head> <p>Подмлади се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче уде |
| здравише и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало ви |
| таке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то на |
| ="129" /> <p>Одспава први сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и пола |
| ко Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било |
| ова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо |
| аћину...</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Људи се окретоше:</p> <p>— Тодосије Дмитрић!</p> <p>— Откуд |
| <p>Па затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су. |
| нде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.</p> <pb |
| p>Сељаци подигоше главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску шк |
| и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у |
| кикот...</p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело |
| а.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљ |
| авља стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, слуша Тодосија, не |
| вега што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим |
| у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна рука Видосава Микачића... |
| и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и почеше се припремати за повратак |
| вори врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, |
| слади нашом муком нико из села..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p> <p> |
| кошеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава, |
| ран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија. |
| То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их некол |
| но шта ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} |
| а и онако како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и исте пог |
| {S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да |
| гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се креће и разговара, суче брке |
| ком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакн |
| ју: колико би остало прељетака, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> |
| , то је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Шт |
| обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— Добрим, |
| пити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да пре |
| Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже рамени |
| човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто гр |
| у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шар |
| о да имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуч |
| ада се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут с |
| <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радин |
| ја је пречи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти по |
| поред његових њива и врта, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим |
| љад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио |
| незваном госту место за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не |
| <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата, тат |
| делу и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сн |
| <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућу.</p> < |
| Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га |
| а нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’те, г |
| и плевом по коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: к |
| ећан и овај рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прог |
| уди који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута |
| едан до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројиц |
| у већ проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављали здравице све колико их је по реду, п |
| а кукуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Наоколо гомил |
| ки дигли и поседали по собама, затурили се на клупама и столицама, замастили се па зевају, брек |
| ли се на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав |
| ао две сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевин |
| Руменија?</p> <p>— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту се заг |
| више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што н |
| “! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на ј |
| > <p>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... ти |
| е ова деца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{ |
| ашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видос |
| ава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су з |
| ам ја ништа причао у воденици, — накељи се Тодосије.</p> <p>Поче гуркање, подмигивање, док онај |
| га рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао |
| > <p>Ђурицу обузе нека милина, узврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S |
| ознаје се да је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да м |
| S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од |
| у, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А г |
| ите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако, |
| те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе! |
| на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам |
| Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!< |
| > <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја т |
| ... чини ти се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погледа |
| иси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада...{ |
| <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме и |
| раво да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што |
| било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш м |
| изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује: обуче чисте преобуке и најновије о |
| тор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест...</p> |
| ава.</p> <p>— Остави, молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дош |
| head>XXVII</head> <p>Чича Витор настани се код куће, преведе децу, пренесе своје ствари и намес |
| рекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чука |
| ју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и |
| Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на |
| , за великом совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија кој |
| омилова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу з |
| брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, |
| госте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p |
| треба ми ваше познанство!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли |
| и натрпава откосе на сушила.</p> <p>Они се смејуре, згледају се, нешто шапћу између себе, па се |
| <p>— Није скупа: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — |
| те, српски: кад мало пијнеш.</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А |
| p>Ружица му полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она ст |
| сто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалил |
| огу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p> |
| у, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} Посл |
| S} Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, с |
| ати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone u |
| ан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“ |
| зато на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p |
| а извор.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, |
| ује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом |
| мештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Ста |
| од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Заш |
| 19030_C25"> <head>XXV</head> <p>Одјутри се мало.{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: цигариц |
| еби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њеном ручицом по свом длану.< |
| Ето то је, није ништа друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Зат |
| суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши |
| /p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо. |
| ши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан ча |
| ијатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту |
| е у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p> <p>— Како, газда?</p> <p>— Тресни |
| е тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред |
| о? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па |
| е пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је имао нових неп |
| је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} На |
| Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужио од т |
| годинама, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од црног сукна, копоран и |
| о сам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити бог |
| бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђори. |
| ст да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твоји |
| прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам с |
| /p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу |
| S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да вид |
| век...</p> <p>— Није... него... чини ти се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи |
| но што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове |
| им.</p> <pb n="6" /> <p>— Није, него ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усн |
| него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти ње |
| брашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <div type="chap |
| зе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> < |
| чима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не може д |
| ли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спус |
| ад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> < |
| као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо |
| један од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што не почитује старијег и не живи к |
| даље маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јеца |
| говори неку реч, понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича н |
| опет устаде, повири на врата и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.< |
| искрене људе, с којима је волео састати се, разговарати и почастити.</p> <p>С Мићом се упознао |
| ада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже |
| му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају |
| он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у ј |
| } Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распитује.{S} Измејаху се |
| век, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и зам |
| ека није прикупио ни парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео |
| S} Кад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предме |
| т тако, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове рудни |
| ’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" /> <p>— Није, него ти се ра |
| ло се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја |
| га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље |
| уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је крив |
| посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека и |
| о се убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Н |
| прислони тојагу, скиде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку, прекрсти |
| добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| атим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, дај ми воде |
| Витор сиђе низ судске степенице и упути се право својој Јошевини.{S} Само сврати на пекарницу т |
| еда старешинство!{S} Како је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао |
| > <p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за |
| нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће |
| укама, па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикра |
| н прочита цео уговор гласно, одмарајући се на тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p |
| стране.{S} Радознали сељаци, враћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детелишта, заста |
| Све ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зг |
| ="155" /> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не |
| бица! — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> |
| pb n="104" /> причао у механи, а сељаци се подгуркивали и смејали...{S} Набавиће каламљене лозе |
| управника ратарске школе.</p> <p>Сељаци се прокртољише у својим седиштима и упреше погледе у ка |
| ме, приноси чутуру, наздравља и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу је |
| 030_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Ђурици се ни по чему није могло познати да он разбира о односи |
| есек, разваљује саће од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, |
| а то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст |
| !</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за тим:</ |
| јат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кр |
| ено за -крило сукненог прслука, подбочи се једном руком и накрену главу на страну, па, као и до |
| 123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђу |
| е.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти бе |
| ица трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари пријат |
| Хвала, синовче, пили смо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте |
| И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она зна са |
| нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест бол |
| :</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти с |
| камена него од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам |
| има, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда раменим |
| погоди поврх високог феса.</p> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш с |
| .{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш ли озбиља?</p> <p>— Збиљскиј |
| <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана |
| че... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p |
| Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим па |
| тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S |
| дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не познаје се да је успл |
| .{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" |
| ти у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да |
| елом у животу: растанак с кућом у којој се родио, са сродницима за које су му везане толике усп |
| велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту |
| та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више принос |
| ..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“...</p> <p>Наста читав урнебес.{S} Ч |
| ? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одврати:</p> <p>— Добро, мали га |
| лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред |
| ј мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеје.{S |
| хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја б |
| Кад се то чује по селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука и срамота, мој Видосаве! ..</p> |
| о има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезак |
| он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још |
| оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који се подсме |
| а мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку |
| е се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је порез |
| руз, да се привремено склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{ |
| се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не |
| гавао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни плодови његова рада, па да ту причека |
| мо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде. |
| и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарача |
| не познајемо, слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових |
| <p>— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, |
| ћи!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>Обредише |
| а „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> упознао са |
| пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и ка |
| Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S |
| не, не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка |
| о на састанку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на сас |
| каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да и |
| кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и шт |
| ади с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно |
| врати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{ |
| таде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет уст |
| рак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек ид |
| приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пиј |
| ђу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и |
| > <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натм |
| нине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој |
| ије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>— Виторе, |
| на на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба доче |
| си ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>Затим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Па |
| нути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати |
| Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо, учин |
| т: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне |
| се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута |
| </p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С |
| љиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки гла |
| Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе |
| ост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево их!</p> <pb n="178" /> <p>Појавише |
| етан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скуп |
| место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је |
| разговарати и почастити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што |
| прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта в |
| посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не ра |
| приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа |
| и.</p> <p>Али, по својој скромности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је |
| н.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто с |
| ат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља ре |
| n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта то радиш?</p |
| леда му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за |
| за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље колико треба за |
| им и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, |
| .{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Вид |
| га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, |
| воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, устумара се по ва |
| а спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у з |
| апира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и непрес |
| а скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна |
| нем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим |
| идљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевај |
| ице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам нау |
| сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, пола |
| атимство увлачили су и Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p> </div> <div type="ch |
| вима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како |
| брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p |
| О, Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш |
| p> <p>— У здрављу, побратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Не |
| ду! ..</p> <p>— Виторе, море!</p> <p>Он се одазва:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Немој, море, пр |
| еље...</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Он се отима, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} |
| пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара са старим човеком, кој |
| ... нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Гд |
| ећу с тобом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет завали у кревет, узмрда сухим устима, закркља м |
| че и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не будали!{S} Цареви и краљеви |
| причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве |
| сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док с |
| управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан присети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бо |
| дно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже,, исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво |
| > <p>— Седи, море, да седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође се |
| врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа п |
| дном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> < |
| оније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па отпоче:</p> <p>— Није се ниш |
| ћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде |
| .</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} |
| је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку промуца:</p> <p>— Нем |
| с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш? |
| усту косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, господине |
| тео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађ |
| e unit="subSection" /> <p>У вече слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече пријат |
| гу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопранио се, |
| ава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се тр |
| је то научно од његова посинка, покајао се у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Т |
| .</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Зам |
| ишту.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео под <pb n="176" /> јабуку шећерлију па се шали |
| празника Видосав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља |
| о јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како нисам ништа п |
| е, подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд |
| ата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се старешство избило и |
| > <p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, |
| аца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворено:</p> <p>— Знам ј |
| Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентијем Радо |
| , умео се наћи у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, по својо |
| воје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог м |
| е с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једа |
| је Видосав примио Микачића имање, много се штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали В |
| XIX</head> <p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у |
| дно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је т |
| оји би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч |
| о.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмн |
| ом Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па ст |
| по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне |
| појевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељима својом вештином: како је умео склон |
| вој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружн |
| дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те доч |
| би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико |
| наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је вре |
| орану, са припасаним силавима, уозбиљио се, суче брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искрив |
| до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пр |
| ати: напустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искецаном пантљиком и изгуж |
| и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра овај непоз |
| а, скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгле |
| ата, кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тод |
| чују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју |
| н и просед.{S} За другим столом погурио се секретар, млад човек, завукао руку у густу косу, оду |
| ени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника |
| ротиву тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло вре |
| валио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су |
| <p>— Како... по чему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву |
| рез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мал |
| у против <pb n="136" /> Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је нау |
| и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с |
| тије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме ниш |
| како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} |
| досава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душман |
| !{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у стран |
| бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:</p> |
| огао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па |
| товани господине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, слободан сам обратити вам се и з |
| Пита колико је нахватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави |
| шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да с |
| сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо |
| ао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{ |
| !</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче.. |
| им и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> упознао са неким шљиварским трговцем и |
| Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомен |
| p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро? |
| д у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као |
| ље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао |
| {S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а имају |
| тији, кочопернији.{S} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с који |
| Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче |
| е тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у |
| еби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непознатим млад |
| Школе се... науке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p |
| .</p> <p>— Микачић!</p> <p>— Јест, тако се презивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је за |
| оји суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад |
| раз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како |
| гомили, са пригрнутим копоранима, неко се извалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на |
| лико љубави према школи и науци, колико се показује у овом младићу, тешко се може наћи и у стот |
| и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па на по |
| биља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у |
| — Паметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, во |
| олико се показује у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за |
| стила гране, он се извалио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, |
| Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сен |
| и.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије |
| свани, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и глед |
| свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и |
| рала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ни |
| ме као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и ник |
| астанак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и ра |
| друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Видосав.</p> <p |
| p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом у хлад |
| p>— Чик!</p> <p>Наста нема тишина, само се два три младића прокртољише, а девојке сагоше главе |
| нке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на пов |
| а грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви...</p> |
| /p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо...{S} Изволте... слободн |
| .</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето т |
| ој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошеви |
| А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са |
| а још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, |
| {S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које |
| > <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја |
| завирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако?</p> < |
| <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њ |
| нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разгов |
| днако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту ј |
| а ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само |
| о срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа пре |
| осподина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, на |
| су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи |
| овек, завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> < |
| гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Срб |
| : _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, са песмом |
| одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ру |
| .</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им |
| ног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Пра |
| ! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори по |
| , од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где ј |
| та, бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> |
| еторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек |
| </p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о т |
| о ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не в |
| испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сва |
| /> <p>У том домаћин викну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настав |
| >А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, као овај Т |
| сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толик |
| шивеном ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у себицу, сандуци са најнужнијим стварима, сто |
| !{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кућ |
| и за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачу |
| одина и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, см |
| О чивилуку извешаше старије аљетке што се ређе употребљавају.{S} У ходнику наместише дугачки с |
| чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни орм |
| у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и |
| <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми в |
| гунђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата, ка |
| е и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевине, приновили |
| јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} |
| је Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што |
| p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она |
| у поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шур |
| д Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му |
| Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пе |
| лизини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању |
| узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане |
| скиде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогунђори: |
| ни. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори поглед преда се.</p> <p> |
| овек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> |
| </head> <p>Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јав |
| А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом |
| је да је не треба много превртати, јер се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају нај ј |
| у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и куп |
| совром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са своји |
| ем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим пријатељем и његовим суседом, па ша |
| је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p> <p>Вид |
| > <p>Наста читав урнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, |
| p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог з |
| нешта приповеда.</p> <p>Само чича Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кућ |
| улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S |
| ек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор се поизмаче:</p> <p>— Оканите се, људи... не треба ми в |
| ав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изг |
| <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си |
| м, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада |
| Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зо |
| Пусти га!</p> <pb n="119" /> <p>Пандур се измаче и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у за |
| ама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја во |
| глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар не |
| оју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије |
| а хоће, слободно, као у своју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали са људима и женама и |
| p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удвојеном снагом зацере |
| о се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда м |
| > <p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</p> <p>Опет се закикоташе.</p> <p>— Пст!</p> <p>— Чик!</p> <p>Наста |
| <pb n="109" />, као ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, ша |
| горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, |
| досија, не признају га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћут |
| ном без споразума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да зак |
| </p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} |
| де.</p> <p>Наста тајац.{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако к |
| Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскоруша:</p> <pb n="97" /> |
| не међу нама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> |
| и и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и |
| цама сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разго |
| ојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гуњеве па пол |
| сушила.</p> <p>Они се смејуре, згледају се, нешто шапћу између себе, па се ослободе и распричај |
| ти кажем.</p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ће предузети други:</p> <p>— Море, велики измет |
| и чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угледамо непознатог чове |
| положио у њих.{S} Они расту, развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} |
| има у рукама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и скочише:</p> |
| а, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у |
| итор успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног ч |
| S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје мест |
| дно чудновато замјешателство: разлупају се дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, ф |
| и по селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се наљути, |
| , по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слу |
| а?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и |
| гови за совром пију, разговарају, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио јези |
| кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављ |
| оше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четвор |
| сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n="88" /> друг |
| кад <pb n="73" /> разговарају осмејкују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру |
| наког домаћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Вид |
| тит свети!{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се п |
| рудничких планина...</p> <p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— З |
| аба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала н |
| узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда с |
| а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео д |
| о чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава |
| се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скину |
| до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не |
| лику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима |
| о за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— |
| ако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче ко |
| тражим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, |
| на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатниј |
| ..{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, у |
| и о мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно озбиљ |
| ао да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја |
| у је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждат |
| ћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и д |
| {S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и |
| е се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да р |
| ога...{S} Видосава.</p> <p>— Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Је |
| ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније |
| има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n="69" /> треба и они да |
| ичним сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом о |
| ио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна |
| вио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у |
| има и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? |
| му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што |
| ечи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћ |
| испред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати сво |
| тало и теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури |
| а се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу |
| еља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отер |
| здрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му |
| од јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их ту |
| та мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седе |
| о из зле <pb n="161" /> намере, него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда |
| објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и да |
| се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша се у разго |
| имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као |
| у га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако групис |
| а Витору је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу с |
| тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> <p> |
| комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе к |
| оре.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара. |
| не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора |
| вори криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне |
| у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се опет поврати у исти поло |
| } Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима н |
| шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, |
| ења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он г |
| вој огради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагну се па загледају, пипају, повлаче прстом низа стабљику.< |
| рсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и син |
| драви и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши с |
| а без старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угле |
| атељу, познати за пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде.</p> < |
| Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је |
| а је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобрите неке м |
| на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омр |
| амети од онога дана кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у |
| а побратимили с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимс |
| {S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испун |
| тима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека ј |
| бојицом упознао у једној прилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они при |
| све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и почели то исто набављати |
| штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су се кад с |
| ко су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики |
| већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се н |
| ужевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране младости и нераздвојени другови.{S} Видосав |
| аче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори |
| али Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету зе |
| си једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, |
| су били на сиротињском имању, радом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а |
| а, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили с Видосавом.{S} И тада су се |
| мрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта радиш |
| и са својом чељади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрег |
| n="28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| нису могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред његових њива |
| колико, па стану код детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p> <p>— Здраво мирно, То |
| ојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Д |
| огу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће Тодосије рећи ономе тво |
| у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, прибави се гајтана, чојице, коп |
| ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{ |
| вај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — Ама |
| урим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска |
| се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми они све |
| очи:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој...</p> < |
| анас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тра |
| а је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, истр |
| итеља...{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо у |
| p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас? |
| >— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек...</p> <p>Један од Ружића момчадије, Д |
| и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом тан |
| </p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.< |
| ици, практиканти и пандури.{S} Међу њих се умешало неколико варошана: запиткују их што су дошли |
| кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели |
| у?</p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— |
| > <p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с |
| на њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка ја |
| ру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то пр |
| ећеш, Тодосије, куда си наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћ |
| ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се видети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се изгово |
| ју“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те н |
| тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— |
| p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта ј |
| не, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд |
| ај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосиј |
| ака, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се |
| редио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњак. |
| — Видосав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу з |
| живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет он! — подвикну Тодос |
| избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш |
| а извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па |
| p>— Како, газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да |
| ахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чу |
| >— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај |
| /p> <p>— Немој, море, правити спрдњу од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа |
| их из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се сети да се |
| цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну и за |
| ју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би |
| клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познават |
| S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као ро |
| ати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе сатисати...{S} Устани!</p> <p>Он сену цигаром и из |
| је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели старац па |
| .{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови само сукћу и |
| два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура?“</l> <l>— Оно јесте Срђа Злопоглеђ |
| је затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао т |
| мејуре, згледају се, нешто шапћу између себе, па се ослободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ћ |
| па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, |
| комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— Седи!< |
| старешинство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигд |
| није, имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човек |
| та, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га з |
| /p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} |
| Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најв |
| одухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Ид |
| муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И |
| ну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио |
| оли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У том за |
| тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ј |
| ука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не |
| , што се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари |
| цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита сушила, која су |
| ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један |
| бади, чивилук са хаљинама што се носе у себицу, сандуци са најнужнијим стварима, сто са неколик |
| ј прочевља...{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пу |
| крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао сво |
| билази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како је лепо врем |
| ш не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набав |
| љају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и де |
| у соби постављена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор сто |
| и хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и |
| г рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи рукавом о |
| Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока и три литре, по тридесет и девет |
| ају девојке у тесним сукненим јелецима, седе правилно, сагле главу и хитро одвајају комушу, шап |
| у се међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор се поизмаче:</p> <p>— Ока |
| е врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нем |
| /p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усп |
| ред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује. |
| заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— М |
| учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они, читави људи.{S} У другим собама до њих, намеш |
| урицу обузе нека милина, узврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог |
| коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како је клас |
| сла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, нешто чепрљају |
| — Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала т |
| осав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настарији по годинама, побратим Мијат с дес |
| > <pb n="135" /> <p>Затим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и. |
| иреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи шт |
| ли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој кућ |
| , добро, напричали сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини |
| p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањару.</p> <p>— Деде да |
| предајући клупче конаца, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече |
| >Видосав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи |
| е питај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на |
| ак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама |
| њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се свој |
| чера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била |
| 118" /> столом, застртим зеленом чохом, седели су: у врху председник суда, стар човек, збрчкана |
| и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој кући крај прочевља...{S} Напољу је била |
| се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе |
| лика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> <p> |
| ну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га посинак!< |
| ута закрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, ил |
| турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млатајући рукама, декл |
| </p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разго |
| д расматрају дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет... |
| тњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млатајући рукама |
| , али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је к |
| >— Млатиш пасуљ?</p> <p>— Ја. </p> <p>— Седи, море, да седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, з |
| је за мене...{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он пол |
| <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — рече и седе.</p> <p>Тодоси |
| е, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да разговарамо!</p> <p>— Опрости, имам посла!</p> |
| а, са песмом и подврискивањем.</p> <p>— Седи, посинче!</p> <p>— Нема мулевине, но пљуни у длано |
| вотњак.{S} Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!< |
| му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: |
| овара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му измами нек |
| свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Сед |
| едног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђур |
| едам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, по |
| за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с |
| ику — ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана |
| ?</p> <p>— Ја. </p> <p>— Седи, море, да седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да |
| Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара са с |
| обрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људ |
| им дође капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>О |
| .</p> <p>Сељаци се прокртољише у својим седиштима и упреше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта |
| /p> <p>Видосав отрча те му изведе коња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n=" |
| S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се |
| p>— Ето, оставићу.</p> <p>И измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук спрам кревета |
| а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поруч |
| је, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се изми |
| еће; воли да служи своме народу него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у а |
| Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он |
| пелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуствује кад расматрају дела која о |
| , Ружице...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећиво салети, те му кријући донесе још коју |
| } Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у д |
| пет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај |
| пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли најпос |
| они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслу |
| етнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако семе за сваку |
| >Посвршава те послове, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у се |
| а јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како ни |
| ди ограде, направи леје у врту, предузе сејање усева.{S} У груписаном имању око куће имао је до |
| ејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да |
| биђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то. |
| како је упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није за |
| > <p>Кукуруз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више приноса не |
| изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодосијеви |
| нији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном |
| о више приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађива |
| му је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио |
| ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, него „осмак", јер он до |
| з изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или |
| ице.{S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витли |
| ом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује стоку што м |
| бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје |
| Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n="112" /> смеју: |
| ренуо сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је |
| ута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукур |
| посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет |
| 2" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта |
| алаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за божја пос |
| ља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, |
| азује на детелину.</p> <p>— Није.{S} То сеје паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој посина |
| {S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради |
| о је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу <pb n="122" />, |
| нако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу <pb n="122" />, она ти ниче...{S} И сад н |
| ем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је |
| аћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш ур |
| сав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Вид |
| д пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати |
| да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здрављ |
| } Немој ти... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p> |
| ти се чуди, нити распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заб |
| те каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прича чича и не може да се н |
| једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта |
| просед.{S} За другим столом погурио се секретар, млад човек, завукао руку у густу косу, одупро |
| и.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту м |
| и колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручај |
| он, на доколици, гради котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је |
| ика њиховој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му и обја |
| чича-Вићентија који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко |
| p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p> <p>—- Посилили од богаства!</p> <p>— Па пошљу |
| дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и звркала с |
| /> дрва су пуцкарала на огњишту.{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и зврколи с |
| <p>— Ти мислиш да си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се на |
| исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искуп |
| Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Рудником, од сиротне поро |
| а.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Им |
| а Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то су зв |
| Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја у |
| учили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикн |
| о би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у |
| кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И о |
| Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за др |
| завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, дечице, пожурит |
| вне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и не |
| слушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То |
| овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим ов |
| на жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око по |
| ну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где |
| раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале с |
| као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на тра |
| и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће уте |
| ..{S} И, кад мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, припијају и разговарају: како су |
| ири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> |
| е бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и |
| е све теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, под |
| p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор је из |
| /p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом мес |
| ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је |
| енади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују оста |
| стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. |
| — Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p> <p>—- Посилили од богаства!< |
| <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се |
| Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме би он с |
| м приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућ |
| њем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је бил |
| дног пропасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко |
| ле Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде паметни људи. „То |
| ?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Об |
| не толике успомене, одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда ст |
| атка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просечен као државна ленија.{S} Око пута засађени |
| за.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „а |
| ом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује ст |
| у... и то се чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глав |
| шену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p>1903. </p> </ |
| Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје |
| рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми |
| уги сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, умео је зго |
| биљном човеку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово |
| ?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— Народ по селу. </p> <p>— Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста, д |
| моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука и срамота, |
| стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до с |
| сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је било |
| ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати |
| } Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код побратима.{S} Они га стадоше викати и |
| првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш |
| а, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се оне.</p> <p>— Љут |
| „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате, исмевао његов рад и светио се бабу ш |
| ога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново |
| {S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_C |
| ead>XIV</head> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај |
| чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у др |
| <p>— И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда је |
| ло, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код |
| а вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} |
| > <p>— Кад угледамо непознатог човека у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак |
| ремена добио је велики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали и узимали у зашти |
| главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим нос |
| би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано |
| на уздахну и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну |
| е! <pb n="60" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Б |
| <p>И онда почне претресати појединце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, |
| p>— Чујем, подиже један, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу д |
| .{S} На мене су се угледали први људи у селу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уре |
| ако ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодос |
| </p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле... после мога родитеља |
| сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па |
| Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, |
| самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно, празно... |
| роговорима.{S} Такве краве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, који |
| за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањем |
| је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, кочопернији.{S} |
| е подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље љ |
| ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут некаквом крпом од шаренице поњаве, тум |
| ру а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза |
| Пристадох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S |
| } Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије |
| p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> <p>Сељак продужи пут.</p> <p>— Пристаде ли, море? — виче Ђ |
| смејеш? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одврати:</p> <p>— Добро, м |
| ођаче, би ли продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осмехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти м |
| ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добит |
| ик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крмачицу?< |
| па Перића, Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом |
| а ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број |
| е добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а к |
| употребљавати, и таке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{ |
| оста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> <p>Се |
| г краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— Да частиш!</p> <p |
| Тодосије продужи:</p> <p>— Таки смо ми, сељаци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру |
| дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци се подгуркивали и смејали...{S} Набавиће каламље |
| о Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушај |
| ог домаћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видоса |
| вом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, |
| </p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше сељаци.</p> <pb n="171" /> <p>—“ Да вам прочитам једно |
| о нису знали његови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако |
| то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, в |
| неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговара |
| претресати на све стране.{S} Радознали сељаци, враћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поре |
| домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, |
| уковати имањем овако како рукују остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундед |
| та учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај |
| аст као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бато, не |
| се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања п |
| и са кукурузом „американом“.{S} Док су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салашеве |
| </p> <p>— И онда ударе порез! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То |
| , да свршимо посао са питомцима.</p> <p>Сељаци подигоше главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере |
| ваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радознало очекивали шта ће бити од |
| био од управника ратарске школе.</p> <p>Сељаци се прокртољише у својим седиштима и упреше погле |
| имање, много се штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали Видосаву, стали су и забезек |
| а, изгледао као бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је |
| ругу собу наместише миндерлук, поређаше сељачке сандуке, у којима су биле <pb n="29" /> разновр |
| им рукама сада, после дваестину година, сем то толико што је притврдио ограде и причувао шуму д |
| е могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p |
| ј кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који с |
| !</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са с |
| д не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опростите што ово чиним без |
| е, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али ка |
| ирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> </div> <div type |
| ?</p> <p>— Збиљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се по |
| о доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова п |
| е упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није за тај кр |
| је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да т |
| јали би наши стари.</p> <p>— Није овако семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— |
| а домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сеј |
| није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} |
| друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба да па |
| од кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, ко |
| на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њива код куће.</p> |
| преко, помешан са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p> <p>О |
| и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Паметно |
| } Какву је новину донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује стоку што морам |
| Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Тодо |
| {S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сије |
| се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу |
| од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p>Тодосије отрча.</p> <p>— Тако!{S} Држи ти |
| да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали које с |
| знаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица |
| и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> |
| о је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба мног |
| је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао с |
| стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета |
| ?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја кри |
| павао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао |
| , негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља пром |
| м себе сатисати...{S} Устани!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим усна |
| .{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео под <pb n="176" /> јабуку шећерлију па се шали и за |
| ника Видосав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} |
| трани дворишта, под јабуком шећерлијом, сео па клупу, наслонио <pb n="94" /> леђа уз дебло, пре |
| видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру |
| да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за мој Чолопек |
| старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег д |
| лији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра |
| забринут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли <pb n="154" /> шта ће бити до послетка |
| д!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато, он му увек падн |
| {S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и п |
| да је он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p> |
| а својом децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у његову |
| е га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају поседају на зе |
| итврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа |
| у за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањару.< |
| доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— |
| те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Није истина.</p> < |
| ам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Ха |
| ио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на |
| вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, |
| досав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у |
| , а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?< |
| чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни о |
| у рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди |
| бројати:</p> <p>— Нећеш, Тодосије, куда си наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док |
| изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p> <pb n="143" /> <p>Он ћути, ли |
| криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, овај... много штошта...{S} Ја |
| >— Јест, тако се презивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он |
| <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немо |
| е жалим... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , .</p> |
| </p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио |
| у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!</p> <p |
| у да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} |
| — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да |
| и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! |
| качић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи св |
| чу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— |
| 113" /> <p>— А ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти |
| полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.</p> <p>— Хајдемо у механу |
| > <p>— Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</ |
| е више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, наз |
| се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари пријатељу?{S} Нема посла без стара човека!{S} |
| тапом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А си |
| а изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу |
| ичати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ |
| тор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти |
| им непознатим младићем.</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих |
| </p> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све п |
| м имаш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суд |
| ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да |
| се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере св |
| p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искрпљеним ча |
| м неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> |
| о мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све т |
| и:</p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси ч |
| да што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено |
| <p>— Како, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти си сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распикућ |
| низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не с |
| <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насме |
| у на ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца: |
| те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад на |
| зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си умео |
| воју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад н |
| а заклетви. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Т |
| ије се дурну:</p> <pb n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачу |
| } Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те |
| p> <p>— Ти си џангризалица!</p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> <p |
| питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џангризалица!</p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само |
| , али живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p>— Па... јес’, господине.</p> <p>— Ти |
| смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан |
| еку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но |
| } Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тобом поносити!...</p |
| <p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и про |
| очитовати као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за оч |
| је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радости моја! ..“ |
| чучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држ |
| казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Микачић!</p> <p>— Је |
| о је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Ха |
| па одмах сакрије поглед.</p> <p>— Чудан си... ни онај човек...</p> <p>— Није... него... чини ти |
| о ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме др |
| ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док с |
| ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..</p> <p |
| је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мо |
| S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта |
| >— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти |
| ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти |
| ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бо |
| >— Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не м |
| твари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, г |
| оре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена |
| <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шт |
| овек на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и че |
| ју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео |
| <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако како си почео.</p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека ти смета! |
| вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, |
| <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништа пр |
| пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема |
| је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, газда.</p> <p> |
| <p>Нисмо се ми од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако?</p> <p>— Није, Тодосије, него... ве |
| ца му вели:</p> <pb n="177" /> <p>— Што си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи |
| Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— Ост |
| а се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p> <p>— Како, газда?</p> <p>— Трес |
| >— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p |
| твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да тра |
| веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пр |
| бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, |
| а прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није зад |
| иша скиде и последње трагове снега, ону сивкасту паучину с ливада, проби густа зелена трава и з |
| де на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског соја: крупну са великим затуреним |
| у цокулама и лаким похабаним хаљинама, сигурно какав пропали трговац или занаџија, приђе му:</ |
| му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два |
| {S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} |
| расци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, ед |
| снопље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претре |
| ad>XXII</head> <p>Пред подне чича Витор сиђе низ судске степенице и упути се право својој Јошев |
| полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Овамо, да |
| м.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> |
| е да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева |
| ку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара Видоса |
| ра Видосав.</p> <p>— Би ли продали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рек |
| уше трапави дани...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагове сне |
| ти, домаћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани...</ |
| м на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу |
| стране ограде, својом њивом, обухватио сикиру око ушника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и |
| а бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега ро |
| м панталонама и копорану, са припасаним силавима, уозбиљио се, суче брке и ослушкује меденицу.< |
| >— Право велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Ш |
| елим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство. |
| имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ов |
| и: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу |
| S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој снази и |
| о што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да |
| Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начин рада није смећао с ума.</p> |
| ени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у с |
| шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од о |
| пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и подмигује |
| , као ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка |
| о своје госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви |
| кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p>— Чујем, Симо.</p> <p>— Шта ће онај чекрк на путу?</p> <p>— Тек. |
| кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдесетим годинама, висок, суви |
| е одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одра |
| јати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шум |
| н је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао д |
| та помести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, п |
| мури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, |
| онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај ш |
| из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата три дана. |
| капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То је красан младић!</p> < |
| и да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зн |
| Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p> < |
| оле.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајк |
| инак не буде слуга у његовој кући, него син коме отац предаје старешинство.</p> <p>Видосав Ђурк |
| д неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност да |
| одужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и х |
| p> <p>— Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог сина за питомца!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он з |
| жи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао |
| рекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни |
| тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чи |
| устрепта очима:</p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче брков |
| ти, синовче, на твоме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му |
| јури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, отвори очи па хајде право...“ Как |
| ам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{S} А пијана |
| зортио да освојимо позицију, те, мајчин сине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, почех ти прича |
| као родитеља...</p> <p>— Гледај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам |
| то су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо...{S} Изв |
| ... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, |
| д власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог |
| па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као в |
| руку и разговара:</p> <p>— На прилику, синко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од стар |
| ао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он |
| S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице и м |
| ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?< |
| по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од Ђурђевд |
| дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p> <p>Код трле не беше никог.. |
| море, као мога оца! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пили смо доста, — смеши се старац Вићентије и |
| земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево |
| рати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и |
| } Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав |
| ’но веле...</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и нату |
| /p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p> |
| од колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти г |
| <l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из се |
| о слуша свет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је |
| ?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу р |
| шу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је о |
| деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он |
| ти за цванцик! проговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите човека |
| омогне стара служавка, висока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема н |
| звешана цедила услоњени кругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на др |
| та колико је нахватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави ко |
| е мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да |
| ути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па |
| врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> |
| Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти каж |
| дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе пред собом: везао га конопцем за н |
| љ из суседства, некакав миран и скроман сиромашак у половном оделу; па младожења, висок, танак |
| е па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и к |
| оста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи ин |
| аћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око власти?{S} Није |
| је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb n="127" |
| њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њим |
| уга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: скромн |
| руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали од немаштине.{S} |
| ав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газд |
| лами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Слу |
| али да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb n="127" /> .{S} Она |
| а у планинском пределу под Рудником, од сиротне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, св |
| ет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље |
| газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, |
| } Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове!{S} Тај је посао подесан за њега, старо |
| с, уздуж и попреко, помешан са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком трновом бра |
| досију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа сазнати.</ |
| а штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича он како је некад било, какве |
| ва на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура?“</l> <l>— Оно јесте Срђа Злопоглеђа!</l> |
| урке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</l> </quo |
| ћи, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако |
| ство у свакој прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести |
| а чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта |
| оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног празник |
| ћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p |
| влажило између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, |
| емље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} |
| као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде чов |
| босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол |
| те! — рече, па устаде, прислони тојагу, скиде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрен |
| снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагове снега, ону сивкасту паучину с |
| то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> |
| сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ом |
| ла.{S} Разумеш?{S} Па <pb n="169" /> да скинеш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде |
| , па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени с |
| p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, а друг |
| ојим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скинуо неколике вешалице кукуруза па се забавља.</p> <p |
| <p>Видосав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради д |
| жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Н |
| ане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} |
| ије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени р |
| , младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— |
| , или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, испрући с |
| м, и салаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за с |
| ијатељима својом вештином: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од тада Вито |
| негу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и почеше се припремати за повратак.</ |
| а, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> < |
| љених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог |
| познанство!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? |
| среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— Да частиш!</p> <p>— Брав |
| або!</p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— |
| Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ручак.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије |
| Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је |
| и су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гај |
| ичин посао.{S} Пита колико је нахватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс прокисао, треб |
| цедила услоњени кругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S |
| а ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ух |
| а се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како ј |
| ла слутња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док |
| ишанима..{S} Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...</p> </div> <pb n= |
| и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} |
| S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да разговарамо!</p> <p>— Опрости, |
| до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’ |
| и га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђуриц |
| досав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и |
| .{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито!</p> |
| Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{ |
| Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине капетане, то сам имао |
| о дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодосијевој.</p> <p>Те |
| ам ићи напред!{S} Морам, морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стресе се и растрља очи...</p> </div> <d |
| реко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо |
| е мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва д |
| а.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и направише му место.{S} Види се |
| {S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Ниј |
| /p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и заузе место за |
| ом чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| а велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати планове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, ал |
| Дозволите да вам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њо |
| ем какве своје интересе, узимам слободу скренути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила |
| лица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <p |
| да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са свој |
| е! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресат |
| пријатељ из суседства, некакав миран и скроман сиромашак у половном оделу; па младожења, висок |
| јан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висок и |
| е куће, чељаде што уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађ |
| ма друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и |
| .{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе |
| са свиленом марамом на грудима, лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним природним цвети |
| у реч прозборити.</p> <p>Али, по својој скромности, он се једва показивао да зна и две у накрст |
| е!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац ил |
| Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве високо и. |
| а ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисл |
| ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави |
| о.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапташе:< |
| агледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде |
| аки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све ре |
| брана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Наоко |
| ане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку и тако гов |
| и врљике, разбацане на неколико страна, скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, и |
| p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Наста т |
| ако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, |
| се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је |
| а: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда ок |
| } Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их |
| ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људима.</p> <p>— Има |
| Далеко од тога да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интересе, узимам сло |
| амљан Ружић, који, такође, беше члан те скупштини.</p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ј |
| а свој посао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да посвршава најнужније послове.{S} Пандури н |
| вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, да посвршавамо неки хитнија посла.{S} Мислим |
| теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљ |
| да чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је се |
| домаћице с којим је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом снагом предузети послове на до |
| па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дод |
| ог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци |
| ало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише |
| а ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p |
| ана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И зака |
| ва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље п |
| ојица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од |
| ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља... — Па потрча да пољуби у руку сво |
| /p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} |
| з шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Светоме Јовану...“</p> <p>Вит |
| тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који се подсмевају к |
| на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за трпезу и |
| е: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, ка |
| цепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и ниј |
| з рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега |
| , тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чутуру, на |
| м.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио сламу за простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, |
| pb n="124" /> њиви са слугом, денули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа приметила |
| ост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Д |
| а <pb n="84" /> пакост, те године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p> |
| ра се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже добр |
| Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са дв |
| Ми ручали сами! ...</p> <p>— Приставили сланине и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили |
| Ту се готови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где планинка зб |
| и и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгле |
| узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише |
| кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S} И |
| е упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао: — Разумем, бабо...</p> </di |
| ilestone unit="subSection" /> <p>У вече слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече |
| ом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже раменима и гледа <pb n="52" /> преда се.{S} Још н |
| е би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта |
| г и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је |
| ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p |
| стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и слеже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! — |
| ити обележје од овог младића.</p> <p>Он слеже раменима, чепка и погледа по њима.</p> <pb n="181 |
| нигда постидети.{S} Он се само смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Да |
| p> <p>— Џимрија!</p> <pb n="43" /> <p>— Слепи чвор!</p> <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њ |
| радости моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо |
| клупама и столицама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси среб |
| раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови |
| од дебелог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у је |
| слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад није мо |
| не,</p> <p>И ако се лично не познајемо, слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пр |
| — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да |
| е.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантр |
| болест болује, без старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, о |
| Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се креће и разговара, суче брке и по један с |
| Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша се у разговоре и живље долива ч |
| волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... |
| " /> кроз село он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разговара озбиљно, ч |
| ди да се не осрамотимо...{S} Изволте... слободно као у својој кући, — рече Витор и оде својим г |
| {S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље с |
| његова рада, па да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича-Ви |
| е чича оставио све на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, |
| да истичем какве своје интересе, узимам слободу скренути вам пажњу на једну прилику која ме је |
| >— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем |
| а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде н |
| шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па к |
| с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз |
| д.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И срет |
| саве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не саст |
| ти брњица на кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језичак, па се може за ча |
| имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син коме отац предаје стареш |
| али су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на је |
| едном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и |
| свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути к |
| у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, |
| идосав је био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и ни |
| од куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради водени |
| његовим кровом.{S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</ |
| ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и |
| и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавка, висока, пргава и сипљива жена од шездесет и н |
| ...{S} Измеси’де ово! — показа руком на служавник, као да му нешто смета.</p> <p>Она успреми св |
| раса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, каф |
| алио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на служавнику чашу хладне воде, шећера, стакленце ракије с |
| е могла да затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и |
| вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну приватну ствар |
| стор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које о |
| ља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био |
| ије сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђим кућама много је штошта видео и научио |
| воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилаз |
| да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу него да седне на народну грбачу...{S |
| о.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове трчкара из куће у кућу |
| о, па кикот...</p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају |
| ја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за со |
| гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи |
| 149" /> постави, ручају сви заједно, он служи, започиње разговор и добацује пошалице.</p> <p>Та |
| ике године, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb n= |
| лужи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb n="31" /> је и дворила покојну Руменију, и |
| ли по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тр |
| у... што ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, него...{S} Ружице, постави-де ти совр |
| д очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и им |
| шта... чес’ и поштовање...{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> <p> |
| ча уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — гд |
| да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори о |
| тао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех |
| се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непрестано уз мајку |
| врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанку?</ |
| показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде п |
| је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претресати на све стране.{S} Радознали се |
| се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад |
| ужи се са голадијом и несретниковићима, слуша Тодосија, не признају га поштени људи већ се спрд |
| то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је страш |
| татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро |
| ица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљ |
| да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам мо |
| {S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног |
| откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болел |
| реда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича он како је нека |
| бити, већ сам му дозволио да привремено слуша предавања и ради на школском имању.{S} Сад би леп |
| ме ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој чете |
| .</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људ |
| што хоћеш.{S} Хајде, чича!</p> <p>— Не слушај пискараче, хајде код адвоката у канцеларију.{S} |
| д поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће |
| били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао |
| ико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица.</p> |
| ице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{ |
| певаш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попева |
| то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> |
| ! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у |
| <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јес |
| ч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и |
| маћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног |
| о да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: |
| е чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{ |
| још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам |
| шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И |
| мо!</p> <p>— Немој!</p> <p>— Хоћу да му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb n="41" |
| </p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за |
| ли чича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се род |
| и и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив ч |
| и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио |
| пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад почну осо |
| у четрдесетим годинама, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од црног сук |
| соком челу и округластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој коси, оставило је време незнат |
| е...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, па рече |
| етелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од смеја.</p> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до сме |
| носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> < |
| шта изменило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су в |
| имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и о |
| ао у механи, а сељаци се подгуркивали и смејали...{S} Набавиће каламљене лозе којој не може буб |
| pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда |
| ну што раде паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом!{S} Какву |
| увлачили су и Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p> </div> <div type="chapter" x |
| удима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима сед |
| <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља! — смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додаје Мићо.</p> |
| ека их, нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме ништа помести н |
| аву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам и |
| у!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам би |
| ас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немат |
| ха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и гол |
| погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о |
| м нема рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и к |
| и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, са три |
| ја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодос |
| уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба ј |
| ак стаде па се осмехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет н |
| р и његови за совром пију, разговарају, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одреши |
| ...{S} Људи се, безбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то |
| , не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S |
| рсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари |
| сте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> < |
| ућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Н |
| ашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У |
| , приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове |
| атрпава откосе на сушила.</p> <p>Они се смејуре, згледају се, нешто шапћу између себе, па се ос |
| жем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њеном ручицом по свом |
| века.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p |
| {S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Зат |
| а да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у ње |
| досије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете |
| куте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од |
| Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна |
| има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он много |
| ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> <p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</p> <p>Опет се заки |
| старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали баб |
| ?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који свет?</p> |
| мачица!</p> <p>— Да купимо!</p> <p>— Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} Је ли чик?</p> <p>' |
| !</p> <p>— Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица викн |
| себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p |
| ти, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прили |
| ашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радник |
| {S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вред |
| на неколико страна, скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише камење игде |
| е и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: |
| еђи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| <p>— Тако како си почео.</p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека ти смета!</p> <p>— Он ме грди.</p> |
| </p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека ти смета!</p> <p>— Он ме грди.</p> <p>— Нека те грди!</p> |
| ога ратарца, који, пошто оприча све што смета пољопривредном напретку, набраја примере глупости |
| аза руком на служавник, као да му нешто смета.</p> <p>Она успреми све, само остави стакленце с |
| не људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Нема |
| у чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и |
| И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код куће |
| е осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се под |
| да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па |
| ати како Видосав ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се утрчавати у његове послове, нити му на |
| ица. </p> <p>— Стари људи праве највеће сметње напретку науке.{S} Они свако новачење пресрећу с |
| де Сима Моравца и његов начин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посвршава прве пролетње посл |
| исли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</p> |
| е у тежачким радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан о |
| тати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац |
| ћуташе.{S} Док ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> <p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</p> |
| !</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека чује! |
| смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па |
| купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но |
| Радојица трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари |
| <p>— Хвала, синовче, пили смо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— |
| погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја ш |
| Витор највише се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије |
| ошао кући.</p> <p>— Тодосијева посла! — смешка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачи |
| рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, значило |
| кле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пиј |
| су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за пур |
| искриви главу Витор.</p> <p>Тодосије се смијури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања.</ |
| одосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијурином и лепим растанком.</p> <p>Поодавно, на десет |
| дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се зав |
| но друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По кући |
| несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} |
| де исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Р |
| свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па продужи |
| у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за н |
| та упропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то и |
| сник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за мој |
| шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па о |
| нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни |
| ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и |
| тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хорватовић призортио да освој |
| даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је |
| > <p>— Знамо, господине!</p> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</p> < |
| ко ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одговори она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па |
| те ли здраво, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> |
| ају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво |
| дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — в |
| } Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује |
| ишта што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати |
| ута.{S} Тодосије продужи:</p> <p>— Таки смо ми, сељаци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч |
| а оца! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пили смо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у Вито |
| а..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби |
| сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одг |
| <p>— Дарован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али |
| рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, ви |
| Да чује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри пријатељи!</p> <p>— Други пут, на празнику! — |
| јатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречил |
| чам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— |
| је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те |
| сам ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> <p>— Бо |
| >— Тако.{S} Онај мој није при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак Видо |
| ве је тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му к |
| збиљно, као паметни људи, онако као што смо увек разговарали...{S} Зар тебе може онакав простак |
| то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме од на |
| школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших старих.{S} Друкчије су прилике бил |
| екар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106" /> све уређено како |
| ле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... — прича председник једном члану.</p> <p>Први |
| У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У том се за |
| је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подв |
| у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Са |
| ашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни |
| .{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича |
| nit="subSection" /> <p>Тодосије Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хте |
| > је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала од њене постеље, те је оставила аман |
| ну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре пр |
| сли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" /> <p>— Није, него ти |
| ује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И |
| или све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S |
| пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p> |
| ј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га угл |
| сејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабдевати кућу, а што претекне носити на пијац а откид |
| ори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, |
| /p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му |
| <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом снагом предузети послове на добро његове куће.</p> <p>Ч |
| закикоћу, час прићуте, па се удвојеном снагом зацерекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти ј |
| ор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S |
| равца у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{ |
| крчагом свеже воде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је |
| ађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже раменима и гледа <pb n="52" /> преда се. |
| да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p>— Тако то жив човек научи свашта и што |
| му чашу чича Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p |
| аст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара са старим човеком, који н |
| ног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p> < |
| својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога ти здравље!</p> <p> |
| л’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуд |
| иђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не снеб |
| је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а < |
| је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S |
| head> <p>Минуше трапави дани...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње |
| {S} Коло игра без престанка те се упрти снег поновац и направише се читава гумна по пијаци.{S} |
| е и млака киша скиде и последње трагове снега, ону сивкасту паучину с ливада, проби густа зелен |
| ава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у мех |
| што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћу, са једним витлом у коме није |
| и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесној механи поседали за оно неколико столов |
| ју тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као д |
| њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа, па се налазио код куће...</p> <p>Пошто је посао |
| {S} Он се пење на стог као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, |
| а, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ће |
| тре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па п |
| <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће т |
| овај рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две |
| елике и видне, патосане треницама Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, |
| пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу соб |
| јима седе они, читави људи.{S} У другим собама до њих, намештени су кревети, <pb n="163" /> као |
| по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на клупама и столицама, замастили с |
| уђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и н |
| њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они, читави људи.{S} У |
| ој постељи, која је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чесницу и пуца |
| овом конаку са ходником и две простране собе и стакленим прозорима, него у оној старој под кров |
| вас нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе |
| ауке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му ј |
| ли двориште, истресли хаљине, наместили собе, опрали стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз |
| патосано опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама Једна соба нам |
| ландара по врх опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— |
| на противној страни оружје.{S} У другој соби два широка кревета за спавање, са шареницама и под |
| трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе му |
| да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе |
| печеницу, уносио сламу за простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и с |
| де у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и људи седају за њу по ре |
| ом, хартијом и мастионицом.{S} У трећој собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуцима, на по |
| Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај |
| .{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту |
| це, кад један сиромашак тера прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије. |
| е на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, пребледео, н |
| наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакв |
| сав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и направише му |
| м у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду |
| чки витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, п |
| најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да |
| ином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и наместише чираке |
| се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да |
| лета добави он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба с |
| S} Пошто опраше патос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без с |
| а чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу наместише миндерлук, поређаше сељачке сандуке, у к |
| ереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. |
| о Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали |
| кује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а ч |
| врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обре |
| дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p> <pb |
| и Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу?{S} М |
| , служ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражиш |
| на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и до |
| . — виче Тодосије.</p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удв |
| еколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кутију у |
| че Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настарији по годинама, побратим Мијат |
| Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио п |
| би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</ |
| бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, разговарају, смеју се.{S} Понеку попио и В |
| рана.{S} И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге |
| рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава што |
| и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружиц |
| и за повратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, м |
| села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зову и на радост и на жал |
| ше свеће лојанице и наместише чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не |
| редно, него...{S} Ружице, постави-де ти совру овде...{S} Били <pb n="59" /> доћи раније! — виче |
| о те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та т |
| а ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљес |
| на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи... |
| /> <p>Кад превали дан поставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је постави |
| остали гости били су поседали у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе вол |
| изваше неколико пријатеља на заједничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На |
| е, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мал |
| /p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој |
| краву колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије па |
| ље, те купи једну сивуљу од колубарског соја: крупну са великим затуреним роговорима.{S} Такве |
| — Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p> <pb n="38" /> <p>— |
| > <p>Ружици лијнуше сузе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше брк |
| , па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослу |
| > <p>— А где су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— До |
| гледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младића.</p> <p>Он слеже |
| их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничном <pb n="179" /> оделу, у плавк |
| змишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се |
| оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла |
| прслучићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, читава шипарица од дванаест г |
| видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце |
| се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> |
| ш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздер |
| у његовој кући, прошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате ф |
| > <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са стари |
| д оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукн |
| е десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се својим радом.{ |
| абуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је |
| еку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано |
| је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича В |
| </p> <p>Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно |
| те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто поп |
| >Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>П |
| у, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљ |
| .{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56 |
| велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев н |
| а њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је пор |
| руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га истерају из једне |
| није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и |
| {S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, пространа и ви |
| е собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши п |
| збори:</p> <p>— Што не спаваш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устан |
| м софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној постељи, која је простр |
| {S} У другој соби два широка кревета за спавање, са шареницама и подшивеном ћебади, чивилук са |
| овале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталам |
| </p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуко |
| ухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што не спаваш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га |
| </p> <p>— Море људи, глајте посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! .. — виче Тодосије.</p |
| и кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону обл |
| Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се прогура мимо |
| ући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на огњишту, па поседаше на столичице |
| у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по н |
| трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао кревет са слам |
| би се видело да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S} |
| ашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: |
| ча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и иж |
| е да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набавити човек обичног стања.{S |
| рити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрунити много више, оставити сваку кочањку и не |
| спод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног д |
| дне на кревет поред њега, или на сандук спрам кревета, спусти руке на колена и гледа у њега сну |
| зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке со |
| ија, не признају га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, |
| због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поинате, они то све н |
| та ти је?</p> <p>— Немој, море, правити спрдњу од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове |
| утро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозиват |
| ка ватра, пристављени свечарски лонци и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за |
| да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непр |
| о, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату |
| ић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочев |
| ати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на стол |
| , каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов п |
| а те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује: обуче чисте преобуке и најн |
| опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с |
| та сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицама и широки појас а |
| нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљиц |
| S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му од |
| био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и уз |
| оред њега, или на сандук спрам кревета, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, као у бо |
| врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту |
| ого што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћ |
| хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је пода |
| какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све т |
| ју у којој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича |
| ом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљк |
| Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div type="chapter" xml |
| ..{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, дај |
| з чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с |
| ко те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво |
| — вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна. |
| јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном р |
| е у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракија, чука у бур |
| о!</p> <p>— Стој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно. |
| че усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед м |
| <p>ПРВО ВЕСЕЉЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p |
| е <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је од |
| у нашим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час наб |
| а шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек?</p> <pb n="98" /> <p>— Зашта, ба |
| осијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, срамота! ..</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да м |
| г би у зубима понео, али онако, некако, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме |
| >— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, срамота! ..</p> <p>Он мрдну обрва |
| ити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја |
| равче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, како хоћеш...</p> <p>— Л |
| рамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је св |
| маш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити |
| еде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо с |
| </p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука и срамота, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ништа одго |
| ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам р |
| ича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је |
| ебе у Ситницу тура?“</l> <l>— Оно јесте Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше </l |
| ећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противн |
| и, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудар |
| n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим грање |
| други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовечан човек, малог раста, погурен, носи чутуру од |
| , крезав и ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} За другим столом погурио се сек |
| Дмитрића првог суседа Виторова, човека средовечна, црвенкасте косе и бркова, широких уста и кр |
| p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, средовечним женама у зајитунли шамијама, и стадоше унао |
| ка!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p> |
| До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106" /> све |
| мању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко и |
| ци подигоше главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу.{S |
| ав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута оч |
| м ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају по дво |
| јатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарс |
| онесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; човек мален, стар, крошњав, али живахан и разго |
| им изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци сколише око Видо |
| о је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толи |
| мца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> |
| на врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у одстојању по крају дв |
| враћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао |
| ли.{S} Далеко од тога да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интересе, узи |
| еће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћа |
| н оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да посвршава најнужније послове.{S} Па |
| ао што вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, да посвршавамо неки хитнија посла.{S} |
| апред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести ствари у кујну и доби гро |
| оже наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од школе |
| ко ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема оваког радина оваког чуваоца, |
| </p> <p>— Где ли је се напио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну раменима и обори по |
| отињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчи |
| о га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинс |
| би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сироти |
| део искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се д |
| само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се самохра |
| ршавање.</p> <p>Његове радости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико поучних књига из |
| и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и |
| </p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p |
| ече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родите |
| Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „ |
| аш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су |
| дити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао |
| он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не ре |
| к знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он |
| оче молитвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и овај рад што радили!{S} Омразили се као со и л |
| помогао! — одговара он полако.</p> <p>— Срећан рад!</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у браз |
| во дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он у |
| кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, рак |
| и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и оба |
| е јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донес |
| је превасходио...{S} У њему назире пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, зби |
| ћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчун |
| прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p> |
| ејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, па им |
| тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то зн |
| Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице с којим је кућу <pb n="12" /> с |
| : растанак с кућом у којој се родио, са сродницима за које су му везане толике успомене, одлаза |
| {S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на кра |
| РИПОВЕТКА</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДА |
| е му упаде у реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало пијнеш.</p> <p>Они се насмејаше.</p> < |
| јој мораде испричати како су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како је Кр |
| И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега |
| же, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, |
| г не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању да у |
| бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </div> <pb n |
| му стајаше ово: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас т |
| преотео старешство и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица заст |
| ијатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва радо |
| стано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и располож |
| , па сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} |
| <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропа |
| <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се д |
| е каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишљ |
| е што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају |
| , клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за |
| загледају, пипају, повлаче прстом низа стабљику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто вајд |
| постао несносан овај положај у који је стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао |
| само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> |
| , усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се |
| и за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије се |
| ут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се н |
| суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председник диже |
| ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала ти, сино |
| отпоздрављао.</p> <p>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће ре |
| p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Ј |
| остави стакленце с ракијом, па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим |
| ас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ сам |
| , — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, приј |
| оме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</ |
| идосав се саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам как |
| буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.</p> <p>— Пис!</p> <pb n="44" /> <p>— Киј |
| би ли продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осмехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш |
| <p>— Здраво свани, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече |
| селу, већином код побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се по |
| довечним женама у зајитунли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: разгледају свет, распитују те |
| ип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... т |
| — Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} |
| ружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да |
| це.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да пре |
| олач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледај |
| и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче да уч |
| патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, ч |
| м под целом кућом.{S} Прозори дупли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише: „1884 годи |
| наку са ходником и две простране собе и стакленим прозорима, него у оној старој под кровином и |
| на служавнику чашу хладне воде, шећера, стакленце ракије с чашицом, па метну на сто, пред њега. |
| од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p> <p>— Носи, д |
| та.</p> <p>Она успреми све, само остави стакленце с ракијом, па врати и стаде на своје место.</ |
| Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источну страну; на други зид огле |
| истресли хаљине, наместили собе, опрали стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу приставље |
| и и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ћ |
| ели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.</p> <p>— Остави, мо |
| а треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с |
| ору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опра |
| и нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: св |
| <p>Сељаци, који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодоси |
| едује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Ј |
| приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онак |
| p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је |
| ве то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад |
| >— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће рећи св |
| ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупило се до |
| ад комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали н |
| Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе |
| љи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђењу тапија?</p> <p>— Јес’, господин |
| !</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије |
| о Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је др |
| ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, наднесу се преко врљика и посматра |
| туђим женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести |
| , из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бит |
| <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису |
| сија.{S} То су све млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили |
| јевтина, може је набавити човек обичног стања.{S} Каква разлика, млатити маљем по клиповима, из |
| чича Витор измирио са новим положајем и стањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи пру |
| </p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чин |
| е беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутр |
| еје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замиш |
| ар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па |
| суседом Витором Микачићем он није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву п |
| p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио с |
| изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> |
| Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов од врата и само клима г |
| хом, седели су: у врху председник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек |
| беше капетан тога среза,; човек мален, стар, крошњав, али живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си |
| те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — р |
| а и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле <pb n="161" /> н |
| а свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога света.{S} Нашто би биле |
| ло уратлучи и да пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури |
| досав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавка, висока, пргава и сипљива жена од шездес |
| .{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га п |
| си, стари пријатељу?{S} Нема посла без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду |
| утња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је крив |
| <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице међу њима, |
| ајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред |
| и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} Они расту, развија |
| о то је, није ништа друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим |
| ла, синовче, пили смо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још |
| грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> |
| па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем.. |
| а..{S} Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...</p> </div> <pb n="10" / |
| ?</p> <p>— Господин’ председниче, један старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} |
| сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ј |
| ио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кући:</p> <p>— Ђурица!{S} Тодоси |
| а тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> </div> <div type="chapter |
| е белеге старости, али поуздан поглед и старачка лакост, одавали су човека кога је тежачки рад |
| зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене ко |
| дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав сл |
| ави бољи сој говеди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају |
| казати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} |
| љена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> <p> |
| ће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас |
| је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство предаје Видосаву да он ради како га Бог уч |
| S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи се у таком положају |
| ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно ш |
| еговој кући, него син коме отац предаје старешинство.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је из Качер |
| Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{S} |
| чини ми почаст на сваком месту, даје ми старешинство у свакој прилици, пита ме за сваку ситницу |
| ек био млађи, сад ће од једаред примити старешинство над једним толиким имањем, које је бар трп |
| ича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— |
| је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш |
| онога дана како је чича Витор предузео старешинство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна |
| како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб, сам |
| або се покајао што <pb n="158" /> му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да г |
| ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо с |
| и и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати задао муку на срце, те човек изгубио |
| а.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, |
| ркијама.</p> <p>Кад ступише у двориште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— |
| задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари пријатељу?{S} Нема посла без стара човека!{S} Там |
| ја, приђе му:</p> <p>— Којим добром ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па одговори:</p |
| p>Појавише се пријатељи.{S} Њих петоро: стари Маслаћ, младожењин отац, крупан човек, просед, у |
| бука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кутију у којој сто |
| не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи праве највеће сметње напретку науке.{S} Они |
| слим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> <p>— Пра |
| риш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и слеже раменима.< |
| емо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојк |
| оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако семе за сваку њиву!</p> <p>Д |
| его да сам радио као што су радили наши стари од памтивека...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: ни |
| ти и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засе |
| авала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без |
| не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је |
| а ногама.{S} За њима младожењина мајка, старија жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једн |
| о, да почитујеш господина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p |
| ега задовољно.{S} Пред собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину с |
| зноврсне ствари.{S} О чивилуку извешаше старије аљетке што се ређе употребљавају.{S} У ходнику |
| како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’т |
| , да почитујеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да |
| дати се на данашњи свет што не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићенти |
| ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми |
| пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и почеше се припремати за |
| ад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба н |
| аду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Зас |
| у уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама и лаким похабаним хаљинама, си |
| и у кући и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у р |
| аја на крај дворишта.{S} У горњем крају старији људи; прогорели од сунца, знојави са осјем и пл |
| Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко |
| и, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем што код њега пазарује тридесет година и |
| >Он се снебива, стид га да разговара са старим човеком, који није његово друштво.</p> <p>— А, п |
| коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близ |
| остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим пријатељем и његовим суседом, па шануше Видосаву |
| гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, по шесеторо |
| p>Принесе му је у његовој шољи, великој старинској, која личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и |
| и.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, заворњева, брњица разне велич |
| .</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n= |
| ајбоље све оно што смо научили од наших старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали |
| се уништи уговор, него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће н |
| а, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као распикућу. |
| што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — од |
| ш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли |
| седало и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две г |
| слове!{S} Тај је посао подесан за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове.{S} Одат |
| родужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову |
| собе и стакленим прозорима, него у оној старој под кровином и брезовим лемезовима, затекла само |
| је, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, Мијата |
| мска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој кући крај прочевља...{S} Напољу је била мећава, |
| Микачић упамтио је то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, сев |
| <p>Беше у масним искрпљеним чакширама, старом копорану и војничким цокулама.{S} Запустио браду |
| > <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи нове |
| ор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматра к |
| посинку.{S} Врт је најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки |
| и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад при |
| тале друге потребе.{S} Поштуј му његову старост и прихваћај паметне савете, а ради оно што знаш |
| коси, оставило је време незнатне белеге старости, али поуздан поглед и старачка лакост, одавали |
| стише бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источн |
| стоји док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћи |
| ри за послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћ |
| окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је м |
| али у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, д |
| рзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} Рецимо |
| "119" /> <p>Пандур се измаче и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање погрбљених леђ |
| буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева д |
| е, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, уста одоше на јагодице и показаше се |
| ванцик! проговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја |
| ре, свет к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што говоре |
| и да раније ухватите коло! — вели један старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p> <p>О |
| у?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ручак.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она г |
| арлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} В |
| аше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже д |
| ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у |
| ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на в |
| д његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове...{S} Ено к |
| с једног на другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш т |
| аправише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти |
| посао скренем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, госпо |
| к, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу |
| , те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред |
| е код куће, преведе децу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и |
| <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин иде напред а В |
| којима су биле <pb n="29" /> разноврсне ствари.{S} О чивилуку извешаше старије аљетке што се ре |
| до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљи |
| мастионицом.{S} У трећој собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципе |
| се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава, ћилимова, јастука, руха свакојака за св |
| дођоше у среску канцеларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да |
| риште.{S} Носи велику шарену торбу пуну ствари, набио повраз на штап, претурио преко рамена, по |
| е носе у себицу, сандуци са најнужнијим стварима, сто са неколико књижица, с пером, хартијом и |
| он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имањ |
| ну удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је |
| сне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— |
| > <p>Они засјајаше очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви остајете моји... — рече чича дркт |
| ашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чи |
| виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>З |
| видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они д |
| quote> <p>— Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите коло! — вели један старчић |
| да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...</p> |
| ој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: п |
| Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли |
| му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му |
| ко се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почаст |
| се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељали?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих |
| .{S} Мислим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p |
| а смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, |
| те! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти сл |
| да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Вит |
| , брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га пошт |
| о, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега рода.</p> <p>Видосав |
| <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је |
| и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испод куће. |
| нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послуша |
| p>Пред подне чича Витор сиђе низ судске степенице и упути се право својој Јошевини.{S} Само свр |
| ам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног суда.{S} У пространом ходнику |
| Витор само гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на гото |
| ли и смештали у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пако |
| о.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да |
| Седи, да седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара са старим човеком, који није његов |
| те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света о |
| та да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.< |
| вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде признати да ј |
| традан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и обр |
| стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружи |
| ена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, |
| а зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онако |
| под кишом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак |
| ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је те није код куће: не |
| и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе |
| у.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију, об |
| ду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове л |
| ашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља |
| не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и |
| љева.{S} Са суседима се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} О |
| рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то |
| ебицу, сандуци са најнужнијим стварима, сто са неколико књижица, с пером, хартијом и мастионицо |
| {S} Пандури наместише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше |
| ју: волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу... |
| девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте глав |
| ојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаш |
| уницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шаре |
| стакленце ракије с чашицом, па метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, бабо!</p> <pb n="132 |
| обе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледо |
| ка ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, |
| е даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у се |
| есет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, |
| лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше н |
| ају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, |
| бљавају.{S} У ходнику наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кут |
| :</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао |
| ди...{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се о |
| Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Хајд |
| столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с човека |
| p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље колико треба за један врша |
| b n="35" /> <p>— Није ту бабо!</p> <p>— Стој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и |
| медоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у |
| ељ извади из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач |
| риса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом убрадачу, |
| посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута лица и несигур |
| рици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и |
| стирач и покривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе. |
| тијом и мастионицом.{S} У трећој собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизм |
| ату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта приповеда.</p> <p>С |
| ем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рек |
| а на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, |
| иђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупан пандур у плавим војничким панталонама и ко |
| ји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње н |
| и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује |
| ш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> |
| штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на |
| удима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују прилог |
| ју, па почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати суд |
| ово, синко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} |
| е саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а пече нов |
| чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађ |
| по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара |
| , па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичиц |
| за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред шталом наслон за |
| .{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у |
| Покрај вотњака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни травуљин |
| в...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као |
| {S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које се сус |
| иве, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напо |
| или и окрепили омање, подигли свакојаке стоке, засадили вотњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше |
| од старина: имају по триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се |
| гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и шт |
| и су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да о |
| у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи |
| то он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нов |
| арче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени пл |
| иноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити |
| имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на |
| буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се |
| ма жито те меље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не |
| ше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по до |
| док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина |
| су све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да |
| видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Вид |
| је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и не |
| семење које није за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од њ |
| си дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и у |
| и остадоше грицкајући лепиње и чувајући стоку...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1903 |
| дакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћу |
| као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако изм |
| н јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја вел |
| /p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</ |
| прике.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од |
| направити једну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој |
| ута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао |
| кревета, са застртим столом, клупама и столицама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боровин |
| али по собама, затурили се на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и прича |
| је слађе него код куће кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> |
| ходнику наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и |
| ндури наместише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места |
| бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па отпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на сас |
| треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не |
| снице, пође да устане, па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="11 |
| > <p>Тодосије га узва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и показа р |
| осије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, гле |
| мало ватрице на огњишту, па поседаше на столичице око прочевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и |
| лије под јабуку шећерлију и поседају па столичице.</p> <pb n="17" /> <p>Он узме штапић на га пр |
| пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим вр |
| су пуцкарала на огњишту.{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вр |
| тесној механи поседали за оно неколико столова људи са својом чељади И пријатељима што су се т |
| , обриса зној с лица, завали се у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву |
| тумара око оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> < |
| претрес.{S} За дугачким <pb n="118" /> столом, застртим зеленом чохом, седели су: у врху предс |
| ње погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— Помози |
| вављеним очима.{S} Кад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара п |
| >Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у њега.{S} |
| човек средовечан и просед.{S} За другим столом погурио се секретар, млад човек, завукао руку у |
| два пуна гвоздена кревета, са застртим столом, клупама и столицама.{S} Зидови искићени сликама |
| ед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Хајдемо кући! — одзива се Тодосије.</p> |
| про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи једну стопу вратима.</p> <p>— Упропастио сам твоје имање...{S |
| {S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и м |
| у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ип |
| ви које сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И та |
| га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, густа и сочн |
| ад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— |
| чес... још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де |
| е и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише се боји оно |
| оћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта радиш ти? — прозбори о |
| иге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само свога посла и није раз |
| во коље и врљике, разбацане на неколико страна, скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљ |
| њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред шталом |
| облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> < |
| истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} За другим столом п |
| е брука!...{S} То није лепо... с његове стране...</p> <p>— Како?{S} Причај ми, Видосаве!</p> <p |
| у и тај случај почеше претресати на све стране.{S} Радознали сељаци, враћајући се с рада, пред |
| кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њивом, обухватио сикиру око ушник |
| иже високо и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају дево |
| р човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стр |
| ији по годинама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је |
| мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у најк |
| а гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеј |
| рбане, дућанске, пуне ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи пра |
| ред иконом Светог Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У другој соби два широка кревета за с |
| нда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, сео па клупу, |
| бочи се једном руком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао |
| а нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита |
| очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разговарамо озбиљно, као паметни љу |
| и у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљ |
| де сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако ш |
| ретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накастио да се с |
| и поче га окретати некако необично и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у |
| Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се тр |
| утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:< |
| p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од |
| и ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја имам по |
| Краљеву! — показа ратарац руком на коју страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> |
| а је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке |
| > <p>Па махне руком и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису велики |
| а раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола очију. |
| раму без стаклета, закачише на источну страну; на други зид огледало и преко њега пребацише уб |
| /p> <p>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Ка |
| јече глава?“</l> <l>— Оно јесте Бановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Шт |
| прави.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и необичан: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав |
| } Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, |
| <p>Он је погледа, али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:< |
| из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због |
| и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у |
| > <p>Одјутри се мало.{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: цигарице, палидрвца, прашину од ду |
| о па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему |
| поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p |
| S} Морам, морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стресе се и растрља очи...</p> </div> <div type="chapte |
| присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на обра |
| се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није |
| ес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> |
| креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала |
| лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за |
| прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ |
| дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљко |
| се провуче испод ћивота Светога Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу |
| S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па п |
| му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још неку, п |
| па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пуну ства |
| оље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па кло |
| .</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</ |
| а пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у двориште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— П |
| у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није |
| стану, она му прича како <pb n="167" /> су код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и |
| ју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала на огњишту.{S} Она села на столичицу, заде |
| засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столичицу, за |
| адићи који су свршили основну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, |
| оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто |
| ћу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак н |
| а, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у |
| на где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног и |
| — Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе по |
| д су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури п |
| а посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла дру |
| Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења да он није |
| удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимству, о момачком живот |
| јица побратимили с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побрат |
| на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарал |
| није, направио је нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, |
| лук, поређаше сељачке сандуке, у којима су биле <pb n="29" /> разноврсне ствари.{S} О чивилуку |
| Ружица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим |
| ча како <pb n="167" /> су код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула д |
| !</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Виторова посинка... |
| ...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да ис |
| ци, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили |
| Витора Микачића.{S} На пример: обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица с |
| и, мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, само с том разликом што Тодо |
| инку.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више јаз |
| так година пред долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тодосиј |
| започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и слу |
| м његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој кући крај прочевља...{ |
| е је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејет |
| којима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, |
| е нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он |
| но, не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти ж |
| гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нек |
| наш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи |
| старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се под |
| „Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз ра |
| осаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, за |
| е иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали од не |
| с обојицом упознао у једној прилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они |
| очастити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека |
| је ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику совру, |
| не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам |
| p>Сутрадан је освитао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне посло |
| седаше под трем пред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато дом |
| дили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кук |
| осле прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и как |
| а зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што |
| чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама и на |
| забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома сво |
| /p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поједе д |
| жину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она дво |
| умрљаним и нацепљеним листовима, милије су му биле, но <pb n="162" /> икакве друге у најлепшем |
| мо научили од наших старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали на свет, а друкчије |
| кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге |
| у којој се родио, са сродницима за које су му везане толике успомене, одлазак у непознато село |
| ну раменима:</p> <p>— Школе се... науке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча |
| тарници, прилике у кући Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и ж |
| ч, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и почели то исто набављ |
| ио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не з |
| акитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихове радости ка |
| > и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор је наточио ч |
| еме, како је била топла Међудневница те су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које годи |
| </p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их |
| је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, о |
| е своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље вид |
| су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у с |
| се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и не |
| се штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су се ка |
| како су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био вел |
| о је велики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p> |
| и обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи |
| што знате, браћо, траже се младићи који су свршили основну школу, да су доброг владања и из дом |
| учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Знамо, господине |
| гости нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којим |
| и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум |
| уздан поглед и старачка лакост, одавали су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио |
| ваним ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Ни |
| ива у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...< |
| о: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав |
| даду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> |
| И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Бог их је |
| а три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било |
| једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и |
| сламу за простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана |
| аци, који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на |
| враћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детелишта, застајкивали и загледали, као да им |
| цао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодос |
| рати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њ |
| у да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га и |
| итор Микачић упамтио је то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава |
| столом, застртим зеленом чохом, седели су: у врху председник суда, стар човек, збрчкана лица и |
| упе крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе пред с |
| во већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који с |
| ништа крили један од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што не почитује старијег |
| овицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им баб |
| мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији |
| </p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те их је наместио у стару к |
| ом: у размаку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетил |
| као што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевине, приновили и окрепили омање, подигли свако |
| е законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи свом |
| и карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако |
| дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране младости и нераздвојени другови.{S} Видос |
| атњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, мат |
| воље.</p> <p>У то побратимство увлачили су и Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p |
| ињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, |
| а <pb n="124" /> њиви са слугом, денули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа примет |
| мејали Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету |
| окоси једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили с |
| и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштап |
| ју се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S |
| и.{S} У другим собама до њих, намештени су кревети, <pb n="163" /> као за војнике.{S} Сваки има |
| ку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се по |
| синко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, |
| ли знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> < |
| сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ пр |
| ицом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ра |
| с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав припов |
| они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кућ |
| јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хт |
| дине коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радознало очекивали шта ће бити од тог То |
| ике и са кукурузом „американом“.{S} Док су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салаш |
| /p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се чича постарао да понов |
| кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу |
| амо неколицина из комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је |
| п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: |
| спомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се |
| ивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десе |
| ако су долазили раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ћ |
| ред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су ово богати и угл |
| на кладу, припијају и разговарају: како су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћка на |
| да се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p |
| и осташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспал |
| котарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, |
| што не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само |
| јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јунаци, који су се борили са Турци |
| н, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широ |
| е зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} |
| е она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим с |
| Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носи |
| } Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве |
| амо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију, ручали, напили се и изназдрав |
| нису проспавали како треба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно д |
| <p>Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чи |
| то грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p> <p>Код т |
| аску и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S |
| се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чу |
| жила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили с Видосавом.{S} И тада су |
| е доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S} Мора |
| авом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уст |
| помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта рад |
| људи са својом чељади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, зап |
| ше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше неколико пријатеља на зајед |
| <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </div> <div type="chapter" x |
| их, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се |
| у је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве с |
| сан радио то, него да сам радио као што су радили наши стари од памтивека...“</p> <p>— И вели о |
| а је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} Није се ни он научен родио, него је |
| ало неколико варошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге ил |
| о је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога |
| ор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, |
| на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене сти |
| невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За ду |
| и му је шта приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и т |
| не нису могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред његових њ |
| пољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, |
| пољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту. |
| ц, човек у четрдесетим годинама, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од |
| е дурну:</p> <pb n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о |
| читав урнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} |
| Наста тајац.{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодос |
| Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Ш |
| азре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грања по шевару, увезао појасом читаво бреме, за |
| заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— |
| </p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, |
| тором Микачићем он није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, ил |
| није судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором М |
| <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања |
| угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и зау |
| и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Што питаш? — прогунђа пандур.</p> <p>— Им |
| јављати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да |
| S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То |
| све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и ра |
| да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да |
| качић испе уз степенице зграде окружног суда.{S} У пространом ходнику пред заседањем закрчио св |
| .</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усини |
| ла.</p> <p>— Код суда?</p> <p>— Ја, код суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би требало позна |
| вори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Код суда?</p> <p>— Ја, код суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да |
| закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: |
| p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш |
| их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> < |
| имао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{ |
| е.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку |
| о љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би има |
| ном чохом, седели су: у врху председник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране |
| subSection" /> <p>Тек што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђур |
| p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би |
| да се престаше вајкати и помирише се са судбином...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор Мик |
| на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</ |
| ху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове трчкара из куће у кућу, добацује које коме по не |
| није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се в |
| head> <p>Пред подне чича Витор сиђе низ судске степенице и упути се право својој Јошевини.{S} С |
| то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђењу тапија?</p> |
| имиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И |
| е име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села В |
| p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео пропастити моје имање и трампио |
| господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p |
| ву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: по |
| оже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми |
| и и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са |
| о Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузбио повику против <pb n="136" /> Видосава, решио се |
| га бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за |
| ега родитељска...</p> <p>Ружици лијнуше сузе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} |
| е ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </div> <div t |
| } А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу... |
| и по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, |
| е одело: простране чакшире од плавкаста сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица му спремила нове чара |
| <pb n="32" /> уским чакширама од црног сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу |
| и се лепо и пристојно: чакшире од црног сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто |
| еја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка |
| ку.{S} На једном крају девојке у тесним сукненим јелецима, седе правилно, сагле главу и хитро о |
| он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог прслука, подбочи се једном руком и накрену гла |
| спитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти |
| ="179" /> оделу, у плавкастој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јел |
| те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“...</p> <p>Наст |
| а бити родна...{S} На крају крајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кресати неко д |
| ећи, све то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијурином и лепим растанком.</p> <p>Поода |
| брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те је сва |
| ије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и |
| се могу волети људи који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S |
| рпу окомишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, ср |
| а.</p> <p>— Имате да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо п |
| у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно, празно...{S} С ким прозбори, не може да нађе н |
| Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада. |
| горњем крају старији људи; прогорели од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, ра |
| ло је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишту.{S} Видос |
| се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{S} Разговар |
| тресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на своје место.{S |
| , задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије и сао |
| S} Ево овако искрено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз |
| детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши |
| е.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен с |
| p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека средовечна, црвенкасте косе и б |
| деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поинате, они то све нареде као људи, ил |
| ло као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, све се стишало: нити га ко задирку |
| е пољуби са старим пријатељем и његовим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младож |
| е суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микачићем он није нигда стао пред суд н |
| уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запре |
| ном гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав миран и скроман сиромашак у половном |
| ом и пространом дворишту, у непосредном суседству Виторова имања.{S} Кућа до пола озидана од оп |
| </p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </d |
| е избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.</p> |
| потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и |
| руза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовечан човек, мало |
| њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Вид |
| </p> <p>— То јест... треба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, о |
| <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом |
| ј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих |
| осадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало заст |
| е поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја |
| се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам |
| ...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’вати |
| у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује: обуче чисте п |
| је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочеки |
| коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је шт |
| е с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен |
| арагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега ч |
| ак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је освитао празник.{S} Чељад су била сва код к |
| неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, како тако.{S} Вр |
| њим подуже, па оде полако кући.</p> <p>Сутрадан прављаше се невешт свему, као да ништа није ни |
| а попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и покло |
| авуљине по вотњаку, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као |
| > <p>Он се опет завали у кревет, узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало |
| цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што не спаваш?</p> <p |
| авиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сухим устима:</p> <p>— Богме... његово имање... његово |
| и наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комишаоц |
| м шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, по мекој трави и п |
| у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у к |
| ужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и |
| же: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи тела |
| челу, слободније се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вил |
| у, са припасаним силавима, уозбиљио се, суче брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви гл |
| едаше у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb n="91" /> |
| </p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван. |
| аве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела д |
| ди воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини |
| виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оцени |
| га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болес |
| луге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака мл |
| е, — вели Тодосије и натрпава откосе на сушила.</p> <p>Они се смејуре, згледају се, нешто шапћу |
| себи.{S} Доцније, направио је нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зеле |
| више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и |
| а,</p> <p>— Управо, господине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство |
| хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља! — смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — до |
| до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред п |
| ма људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије |
| } Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш |
| им ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратарац руком на |
| ван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очим |
| ли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замиш |
| ести, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси |
| Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и |
| ва радости моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те речи које је ч |
| аза ратарац руком на коју страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осме |
| на, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{ |
| у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак |
| замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта ти је то?</p |
| > <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је |
| о било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само неш |
| p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и пре |
| ог дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа |
| га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осм |
| неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практиканти и па |
| зана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотња |
| јан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта |
| ћи се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се см |
| су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимству, о момачком |
| ти продавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозборити неколико речи а д |
| не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговарају.</p> <p>Сву т |
| азива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Р |
| себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто ј |
| то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у кога |
| а тројица побратимили с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то п |
| Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се |
| леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помирише се са судбином...</ |
| <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ТАДИЈА П. КОСТИЋ</p> <p>ПРВО ВЕСЕЉЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</ |
| ко је чича Витор предузео старешинство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њег |
| од штете, и радити ситније послове!{S} Тај је посао подесан за њега, старог човека, који већ н |
| не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се н |
| </p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога д |
| оуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старе |
| е...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га |
| епријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, д |
| : „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се на |
| и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код вод |
| њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака. |
| о.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао |
| бијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз |
| не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, слу |
| трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, ме |
| ом трновом браном.</p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Ви |
| амисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми почаст |
| ли поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, у |
| > <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што д |
| евар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био |
| , браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да |
| а изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет |
| раве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад |
| Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— |
| ди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије |
| о сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете из |
| чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чу |
| док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио д |
| шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претресати на све стране.{S} Радознал |
| зи и прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и ње |
| толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га ни |
| причају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— В |
| укуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пут |
| <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, д |
| ну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један |
| што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од |
| .{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад сал |
| p>. — У-а, запаприли му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане |
| а, увек расположена и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, н |
| азире пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, од свију вршњака у њего |
| количимо и оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи:</p> |
| пусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ру |
| аро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја |
| , ја нисам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра татина девојка! — милује је он по обр |
| је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <pb n="66" /> какав се не може добити ни с |
| пну са великим затуреним роговорима.{S} Такве краве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом |
| чељад почну особити, онда нема ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамтити?</p> <p>— Хоћем |
| срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Видосав би и стару |
| Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком као на заклетви. </p> <pb n="102" /> < |
| зати шуму и корисно је употребљавати, и таке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата им |
| а се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ако си |
| ирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, |
| оље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ |
| Он ућута.{S} Тодосије продужи:</p> <p>— Таки смо ми, сељаци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву |
| о...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, та |
| и појединце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако |
| су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад г |
| у на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом ко |
| /p> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— Има таких младића!</p> <p>— Треба бирати оне младиће чији р |
| тео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p>— Прича ’номад Тодосије — поче млад |
| ича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио, |
| Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p |
| <p>— Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му |
| удак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодосије се на |
| све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив та |
| а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш |
| ког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчиц |
| каза.</p> <p>— Микачић!</p> <p>— Јест, тако се презивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што |
| уће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, наднесу |
| иторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} |
| мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Рашчеврљи му вилице, ме |
| ну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице |
| си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, |
| сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били |
| {S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја |
| ом седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" / |
| о је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда |
| из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, |
| хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и |
| пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли тол |
| е он попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заст |
| е прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао |
| ико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља. |
| <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не за |
| ас из села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите |
| ева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, п |
| ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколич |
| д само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тражи посинка преко бела свет |
| но и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати п |
| о сена!</p> <p>Тодосије отрча.</p> <p>— Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и |
| смева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> н |
| ти ваља! — смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додаје Мићо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p> |
| све тако? — упита председник.</p> <p>— Тако је, господине.{S} Све је тако од почетка до краја. |
| {S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може запове |
| мо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p>— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља |
| и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старије |
| ви ме!</p> <p>— Што, Видосаве?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Ето, оставићу.</p> <p>И измакне се, седн |
| едан!</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако како си почео.</p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека |
| рате.</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако, брате.</p> <p>— Није, Бога ми, нема ту претварања |
| астуре кућу.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} Онај мој није при речи како смо казали.</p> <p |
| !</p> <p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне |
| па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> |
| ика од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта вел |
| — Добро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица с |
| еба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти си сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам |
| ком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас к |
| </p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако |
| и од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако?</p> <p>— Није, Тодосије, него... велим...</p> <p> |
| p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је поче |
| д наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упита председник.</p> <p>— Тако је, господине.{ |
| У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, п |
| Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам |
| у и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пан |
| p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone unit="subSection" |
| о је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад |
| </p> <p>— Тако је, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили |
| е и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушил |
| а суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не гово |
| енце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако корење, |
| део си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што см |
| гову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп руча |
| ћ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год п |
| {S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни отк |
| Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да |
| и његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, |
| да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са |
| глед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну раменима и оћута. |
| љева.</p> <pb n="75" /> <p>— А што веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па |
| змисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неко |
| то је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} |
| али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште.{S} Не |
| >— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бог |
| > <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе |
| аши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи п |
| и криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с и |
| "28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да м |
| и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће |
| говом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И вел |
| адох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на сво |
| вом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше вес |
| миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од |
| моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на сас |
| — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} |
| аче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску власт.{S |
| домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а је |
| а њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета десила. |
| се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и |
| већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а печ |
| ће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Тод |
| ти, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, |
| мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде |
| ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним |
| заустави га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему ка |
| жи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог века очу |
| дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега |
| се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа |
| S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хв |
| а му тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— Остави |
| сника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам зна |
| Иди!</p> <p>— Видосаве, ти ћеш пропасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су |
| да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта |
| а су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се поносно тиме и х |
| што ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p> <p>— Како, газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе |
| адан Тодосије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S |
| </p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— |
| кући.</p> <pb n="62" /> <p>— Не можемо тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, п |
| гару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И зар |
| вори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју ви |
| да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у ње |
| ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може доз |
| , људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта с |
| је твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад музе к |
| <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— |
| о и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја |
| ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> < |
| овори зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му см |
| цали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у г |
| та и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо н |
| и?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— Проба ч |
| није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шт |
| а и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели |
| о мене питате?</p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари пријатељ.</p> |
| ати и помирише се са судбином...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то |
| како је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и |
| , и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприл |
| ње разговор и добацује пошалице.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S} Кад нема радника, он ради с |
| огледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</ |
| првог празника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињ |
| — рече она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} За |
| } С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њ |
| азда-Радојица, на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже к |
| в, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој години он је њего |
| <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скупштини.</p> <p>— Господине капе |
| што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесе |
| тарешинство!{S} Како је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес |
| е може онакав простак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, |
| љних људи.{S} Али оно не може избити из такта паметног човека и натерати га да се заборави и од |
| радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је с |
| гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви...</p> <p>Витору Микачићу необ |
| ојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води |
| од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на кућам |
| гучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари |
| света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђур |
| ељу?{S} Нема посла без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} П |
| жи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и људи седају за њ |
| ађени ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо даље настаје имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани |
| се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове рудничких планин |
| : како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> |
| е сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуствује кад расматрају де |
| нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ прореди |
| } Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и |
| у.</p> <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оста |
| је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа.. |
| етна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретн |
| ке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више з |
| <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разговор.</p> <p>Видосав је то испричао |
| у, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, |
| вљати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни к |
| и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав узмрда брковим |
| прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани |
| ављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> |
| деницу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господин’ председниче, један старац навр |
| цу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и ви |
| се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију, ручали, напили се и изна |
| ао јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{S} При |
| у половном оделу; па младожења, висок, танак младић, леп и личит, у новим уским чакширама, чош |
| ...</p> <p>— Да станеш на пут потврђењу тапија?</p> <p>— Јес’, господине.</p> <p>— И да поништи |
| приђе један младић у опанцима.</p> <p>— Тапију, облигацију, жалбу, уговор! — предузе други.</p> |
| ор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја |
| да прочита сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоће |
| ознам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја те при |
| {S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и ма |
| Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право |
| Ти? — подсмева се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p> <p |
| Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вел |
| амера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јови |
| д не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си |
| де и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спус |
| > <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смеј |
| да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је како је зн |
| а!{S} Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен та |
| е та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича м |
| осав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де д |
| з’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео ста |
| ке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од С |
| ара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати задао м |
| А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb n=" |
| амуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас долазио!</ |
| знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...</p> |
| >Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата, тата!{ |
| Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.</p> |
| е колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не |
| је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само |
| о и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што |
| /> намере, него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— |
| } Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, |
| у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коруж |
| ба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све |
| од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је |
| Ружић највише је букао по селу противу тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је дове |
| а распикућа, па му преотео старешство и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи. |
| ио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео докле би доса |
| ица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја с |
| осу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радости моја! ..“ Како му |
| <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуша своју мај |
| Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се |
| размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му пр |
| помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о д |
| идосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ вид |
| або, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што ј |
| д, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време д |
| ак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но ок |
| ита цео уговор гласно, одмарајући се на тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p> <p>— |
| > <p>— Шта, Вићентије?</p> <p>— За оног твог.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и заста |
| иш!</p> <p>— Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог сина за питомца!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p |
| а састанку, него нешто сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тод |
| а знам.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да по |
| дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости |
| од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посина |
| <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај п |
| ивети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> < |
| стопу вратима.</p> <p>— Упропастио сам твоје имање...{S} Продао сам твоју Јошевину...{S} Трамп |
| но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</p> <p> |
| ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но в |
| о и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамо |
| кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што |
| осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не да |
| се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се |
| : иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и |
| рао од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни реч |
| в „златоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од |
| пастио сам твоје имање...{S} Продао сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...< |
| итор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта |
| еже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — д |
| оја јунад, <pb n="77" /> хтела да краду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије.</p> <p>В |
| о земљу:</p> <p>— Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од |
| </p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>— То је сре |
| , прегонише, док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А |
| </p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! ... — рече на |
| рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практиканти и пандури.{S} Међу њих с |
| рљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на и |
| Да те познам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја |
| извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади |
| а се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остад |
| сланицу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше сво |
| и у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно |
| ред смрт није одмицала од њене постеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре |
| рилику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског соја: крупну са вел |
| p> <p>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ух |
| о старешство и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и |
| и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у |
| се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрз |
| се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празнике пропратише св |
| и, правије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијурином и лепим растанком.< |
| {S} Они га стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По |
| се подигне те седне и молећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружи |
| о позицију, те, мајчин сине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца др |
| водио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико н |
| , пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први |
| — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обо |
| о и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша се у разговоре и живље долив |
| ти имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи, није им |
| Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је о |
| вру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где |
| евари! — подвикује <pb n="19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком ш |
| рењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз |
| : разгледају свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без п |
| а не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, |
| рјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о |
| ватовић призортио да освојимо позицију, те, мајчин сине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, поч |
| у кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је било и сти |
| ерио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити лето за крај.</ |
| о розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се |
| у ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихове радости |
| гости били су поседали у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је д |
| } Тодосије му додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића |
| " /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор је наточи |
| затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га |
| онда почне претресати појединце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај с |
| родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објас |
| грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаш |
| чних књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са изгужваним, умрљаним |
| баш од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем д |
| око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш |
| век то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво |
| ара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено као из најв |
| попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то поп |
| аду без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту и |
| е си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или |
| </p> <p>— Какво познанство?</p> <p>— Да те познам.</p> <p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p>— С |
| у и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народ |
| а и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта ко |
| ..{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И |
| у руком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек |
| шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица из |
| ног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здр |
| и имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза |
| <p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек гово |
| ета!</p> <p>— Он ме грди.</p> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те |
| ње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег поновац и направише се читава гумна по |
| раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече полако:</p> <p> |
| о је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb n="138" /> <p>— Озбиља ти кажем.</p> |
| и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n="69" /> треба и о |
| Видосав однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били |
| ине дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што |
| а није била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треб |
| се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа |
| е разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се |
| као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеб |
| глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га о |
| хладови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га |
| опише добродошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, |
| време, како је била топла Међудневница те су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које г |
| ком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у се |
| е и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразумела и с ње |
| ад пред причест...</p> <p>Видосав отрча те му изведе коња, седланика, огледа колан и ухвати за |
| сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну |
| истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозв |
| в и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља... — Па |
| мој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару |
| не добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност да легну још више |
| дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што пост |
| /p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p>Тодос |
| бо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га |
| уче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како |
| идосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли о |
| 95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос |
| черао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... тек у н |
| у, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврат |
| ље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претреса и |
| у и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> <p>— В |
| кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење.{S} Зна се с |
| ати, стидовати због њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи |
| опек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не |
| ?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како |
| ицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће н |
| на окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику прем |
| е међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S |
| довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази и при |
| арали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати: |
| те, Ружице...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећиво салети, те му кријући донесе још ко |
| и та слика пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је п |
| о ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — ве |
| овек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријате |
| Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што |
| ...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— По |
| </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те моје добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа |
| риса рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица |
| ивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан ко |
| p>Кад уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и направише му место.{S} Види се у чему |
| обичају.{S} Тодосије и младићи приђоше те се руковаше, па прихватише коње и одведоше у шталу, |
| д те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још доказивати |
| p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чу |
| А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служи |
| ном! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију п |
| е, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може ли се ко |
| узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте године у лето, сазва једну велику мобу за ж |
| но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђур |
| адати но комшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по |
| p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера те |
| еби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри приј |
| S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за |
| </p> <pb n="135" /> <p>Затим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, |
| е било капетана кога нису призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} |
| ише, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати: |
| сати појединце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’в |
| <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курј |
| доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао. |
| шим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави м |
| ?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да |
| :</p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, к |
| вол’те, чича-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пил |
| — Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја |
| маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „ |
| сно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше т |
| уца:</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим |
| да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до чега сад.</p |
| чашу ракије.</p> <p>— Немој више, молим те.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од мало пре.{S |
| и пред Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живе |
| Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмаха руком.</p> <pb n="1 |
| , ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упи |
| n="97" /> <p>— Полако, бабо...{S} Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо |
| а му кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Неш |
| пио?{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећ |
| ам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодосије с |
| из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича |
| огледа га:</p> <pb n="82" /> <p>— Молим те, Тодосије, гледај своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, |
| аци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па |
| S} Да по једну попијемо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!< |
| > <p>— Треба ти но како.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за |
| Нека кеса на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родитеља...</p> <p>— Гледај посла, синко. |
| го штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те, брате.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш |
| ибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.< |
| не!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја ниса |
| и уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога |
| о Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам човек: |
| те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи |
| авао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S |
| е Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скупштини.</p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, |
| са обичним сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета десила.</p> <p>И посао са ж |
| ође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.< |
| и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? |
| клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си |
| ас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и |
| е заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлач |
| е учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња |
| ко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица п |
| осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то време |
| </p> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Ко |
| врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>В |
| ећерлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да |
| ну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> <milestone unit="subSection |
| дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их в |
| поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што им |
| Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и |
| буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави |
| био, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми стан |
| не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвали |
| разеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој полаже |
| о, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим п |
| е оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разговараш?</p> <pb n="156" |
| /p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се де |
| Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о |
| <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек?</p> <pb n="98" /> <p>— З |
| на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у н |
| ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже |
| даред трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хар |
| м и његовим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, п |
| е наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа, па се налазио |
| тарао да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је с |
| коло сабора: разгледају свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло |
| па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} |
| зговарају: како су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може красније |
| Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и уве |
| Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одве |
| вину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељ |
| причестише, Видосав их одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуш |
| е.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! — утисну се међу |
| за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један сипљив |
| ј Јошевини.{S} Само сврати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, |
| пред њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Вид |
| н слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му с |
| муцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми чов |
| Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа |
| рата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу!</p> <p>Вито |
| ет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно!</p> <p>Тодосије му шан |
| — Ништа... чес’ и поштовање...{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> |
| S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дет |
| безекну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не питај ме ништа јутрос.< |
| мени:</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на прагу?</p |
| метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, бабо!</p> <pb n="132" /> <p>— Хајде, де, да прообич |
| овара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога |
| која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше сељаци.</p> <pb n="171" /> <p>— |
| ца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Дед |
| , а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други |
| ан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ручак.</p> <pb n="133" |
| </p> <p>— Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тодосије |
| иђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па |
| тате?</p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он оп |
| ромуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде св |
| Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p> <p>— С |
| е ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>О |
| За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја |
| тавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева |
| </p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</ |
| један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господина председника!</p> <p>П |
| омога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у св |
| .. шта ће он тражити бољег саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не траж |
| о ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Ч |
| Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га |
| тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S |
| равос, синовче!{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p>— |
| Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав с |
| војим непријатељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодосије.</p> <p>Он с |
| .</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не |
| ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа.</p> <p>— Х |
| залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди ка |
| и дошли!</p> <p>— Честит свети!{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се за |
| ео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Ј |
| > <p>— Кад сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се |
| та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди да |
| аш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака |
| е је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> |
| дседник прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шт |
| >Чича Радојица маше главом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} |
| чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог |
| као што смо увек разговарали...{S} Зар тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да тол |
| >— Полако, бабо...{S} Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— |
| а не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте главом:</p> < |
| ’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „з |
| , Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником |
| одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је |
| .</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и у |
| се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Б |
| ће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p |
| исао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..< |
| дуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се |
| Приставили сланине и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на проче |
| а не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајка!{S} З |
| испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утр |
| обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зн |
| тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.</p> <mil |
| пиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они з |
| п и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у |
| на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с п |
| аву и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађениче!..</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| амоучки научио све што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмех |
| <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика. |
| :id="SRP19030_C16"> <head>XVI</head> <p>Тежак је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и и |
| а њега, старог човека, који већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, посматрати |
| е он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи о |
| рачка лакост, одавали су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како з |
| диже живу ограду и уводи нове обичаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{ |
| <p>После оваких разговора Витору је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему гово |
| сав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: |
| } Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од |
| до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детели |
| ико се радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у којој се |
| о и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задо |
| лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p |
| џија.</p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> <p |
| нема радника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не мо |
| Не идеш, да му штогод напакостиш, него, тек ’нако...</p> <p>— Није тек онако, него, право да ти |
| о ћутиш?</p> <p>— Ето не ћутим, него... тек... онако...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што ј |
| ивао, затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> < |
| рав буди!</p> <p>— Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>Обредише по неку ч |
| агија на прагу?</p> <pb n="108" /> <p>— Тек... заборавио сам.</p> <p>— Како заборавио?{S} О чем |
| ше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама |
| својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — дод |
| p>— Шта ће онај чекрк на путу?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти |
| а по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{ |
| на, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне |
| али у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те год |
| газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију у |
| остиш, него, тек ’нако...</p> <p>— Није тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодоси |
| не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p> |
| p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: |
| е и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног |
| упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— |
| да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, |
| м ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде пр |
| ће Микачића.{S} Вече пријатно.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Р |
| штити родну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад поч |
| тор оста гунђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а седе под трем свога ва |
| урним корацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> |
| слушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд с |
| ако, бабо...</p> <p>— Није ово Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти |
| ката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју заму |
| за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока нема посла по |
| на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она |
| ије наручио је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђури |
| а, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока не |
| ор занеме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше м |
| е нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век ве |
| ео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се |
| ослонио се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полак |
| е га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, |
| вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, |
| p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> |
| еђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна |
| , те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за |
| и су ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћ |
| е.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки |
| терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: |
| Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на ро |
| свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плуг |
| аш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се |
| {S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко |
| н и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да затупи |
| млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа д |
| гумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} |
| ча-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно |
| ајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и де |
| чича постарао да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S} О |
| огих домаћина.{S} Сваког лета добави он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{ |
| ви на добрим коњима, са пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у двориште, стари Маслаћ |
| ако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћу, са једним витлом у к |
| и у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукненим јелецима, седе правилно, сагле главу и |
| а, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесној механи поседали за оно неколико столова људи са |
| ј сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиленом марамом на грудима, |
| } Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Руменија први пут по |
| их тројице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... |
| црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да |
| ка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслу |
| } Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихову |
| м хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла једн |
| игурно ће му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну |
| .{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она з |
| ла сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује |
| уком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мис |
| "151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у |
| жем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p |
| уци, колико се показује у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срест |
| еко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, |
| то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнем |
| иви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађениче!..</p> </div> <div type="chapter" |
| и, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти нис |
| му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би ка |
| lestone unit="subSection" /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Вараги |
| јан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није |
| <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му |
| аву и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шт |
| ађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта веле људи |
| ки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића к |
| астаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије |
| кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од о |
| исам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра татина девојка! — милује је он по образу.</ |
| више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Ал |
| здржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, ти ћеш пропасти тако... — рече она и оде полако у вајат |
| гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да |
| видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— |
| <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја |
| Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он св |
| адио сам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити |
| p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, ш |
| лити:</p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јес |
| чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно пошт |
| његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао да с |
| p> <p>— Како, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти си сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распи |
| па се осмехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, |
| ади низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара н |
| n="54" /> <p>— Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, |
| у с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{ |
| /p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се на |
| ате.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— Како, Тодосије?</p> |
| цима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> |
| продужи:</p> <p>— Тодосије, брате...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, |
| иже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хо |
| шану на ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и прому |
| да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад |
| Молим те, само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{ |
| да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу о |
| Кажем ти: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосав |
| ш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици п |
| чео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели т |
| <p>— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним бр |
| то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си у |
| ..</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, |
| еља...</p> <p>— Гледај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да ме |
| могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога бабајка, и то ти |
| рено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља |
| а своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така ка |
| тари Маслаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог |
| о на заклетви. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте |
| досије се дурну:</p> <pb n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити р |
| Ја сам извезла.</p> <pb n="38" /> <p>— Ти? — подсмева се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми! |
| !{S} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то |
| о вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— |
| !</p> <p>— Ти си џангризалица!</p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> |
| ије мала ствар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш тиме!</p> <p>— То је реткост!</p |
| не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џангризалица!</p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш са |
| е да повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи. |
| ти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га п |
| p> <p>— Па... јес’, господине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповеди?</p> <p>— Послушав |
| е опет поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе сатисати...{S} Устани!</p> <p>Он сену ц |
| њав, али живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p>— Па... јес’, господине.</p> <p>— |
| ш.“</p> <p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан |
| >Видосав ћути, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то |
| /p> <p>Он мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Ка |
| т, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сре |
| о неку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други |
| .{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тобом поносити!... |
| ачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p> |
| ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра татина девојка! — милује је о |
| ав. -</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо |
| ве!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шт |
| .</p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p |
| ост.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на с |
| а очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: |
| а у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђо |
| о, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с поз |
| . и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... в |
| </p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он н |
| предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почито |
| боравио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— З |
| p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и |
| онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш |
| бо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но како.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пруж |
| е!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресн |
| е ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђ |
| <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </div> <pb n="20" /> <d |
| p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и се |
| одухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Ка |
| ав се зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати |
| ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајте посла...{S} Спас |
| Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће један р |
| ознајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, домаћине!< |
| аво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи |
| ки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и п |
| м, бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општ |
| оме ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Вож |
| махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и |
| а, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад |
| ијеме, са овим младим нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше |
| а, код суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би требало познанство?</p> <p>— Какво познанство? |
| твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и реч |
| шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја м |
| : „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посеја |
| одосије развуче усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се ис |
| о...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} |
| и-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до |
| Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места |
| свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку тв |
| ало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, к |
| > <p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво |
| о! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што |
| дновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" /> <p>— Ниј |
| они главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко нака |
| /p> <p>— Није тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обу |
| , овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> |
| друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, |
| да, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја.. |
| ! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао са |
| не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, |
| ели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он с |
| е, док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му |
| и.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумаше |
| S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветре |
| ео.</p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека ти смета!</p> <p>— Он ме грди.</p> <p>— Нека те грди!</ |
| p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...</p> <p>Ружици лијн |
| свагдашњи пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> |
| /> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином с |
| моме најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала ти, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове |
| латарати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} Бравос, сине...{S} То с |
| p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“</p> <p>Тако га уп |
| е питам.</p> <pb n="138" /> <p>— Озбиља ти кажем.</p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ће преду |
| ниче; сејеш уродицу <pb n="122" />, она ти ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак |
| ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, с |
| , са Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то ниси урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нисам. |
| p>— То јест... треба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако в |
| алиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља! — смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додај |
| скочи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb |
| сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима |
| /p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте гла |
| то, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море |
| љао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, |
| ак хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта ти је то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, на |
| </p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да |
| о лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан |
| е и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале да |
| море!</p> <p>Он се одазва:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Немој, море, правити спрдњу од себе!{S} |
| одосије се загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p |
| ш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми |
| /p> <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек |
| Видосав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комендије! — Притрча да ухвати оно жи |
| но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Руж |
| и:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Ј |
| > <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p>— За оног |
| емој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто по |
| ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он |
| умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S |
| икну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се повр |
| здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Гд |
| рака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добро ва |
| н одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговара он полако.</p> <p>— Срећан рад!< |
| ик диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакле си |
| авље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишани |
| > <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи |
| сије.</p> <pb n="54" /> <p>— Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и |
| јдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и уз |
| } Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, с |
| и!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру < |
| , господине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, господине,</p> |
| >— Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђ |
| во, шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли у кућу?</p> <pb n="110" / |
| још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање |
| ве редно, него...{S} Ружице, постави-де ти совру овде...{S} Били <pb n="59" /> доћи раније! — в |
| који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голади |
| па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} |
| о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И, дои |
| S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> |
| нда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори |
| дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се з |
| и Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да преко |
| дите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже раменима: |
| !{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> |
| ако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред вла |
| к на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријатељи. |
| > <p>— Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на прагу?</p> <pb n="108" /> <p>— Тек.. |
| оде и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</ |
| рекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> <p>— Зар |
| воре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом |
| па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остал |
| </p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда |
| је могао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву |
| заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S} Истин |
| е!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да |
| е мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загви |
| >— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Оби |
| е!</p> <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Ружиц |
| оје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S |
| и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за |
| о познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те поз |
| ти!</p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видос |
| ?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на |
| гудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p |
| аља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не д |
| е овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти. |
| мам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи |
| p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.< |
| чио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим |
| ад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</ |
| сам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, |
| ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Ов |
| притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се |
| n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му |
| па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — започе он. |
| ини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за рам |
| као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и |
| онде!</p> <p>— Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приг |
| >Тодосије отрча.</p> <p>— Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати п |
| завађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта веле љ |
| а радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — реч |
| г с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, |
| к... онако...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се м |
| ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти с |
| </p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли ти...</p> <pb n="55" /> <p>Колико сам попио, брате?{S} |
| аборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он |
| пет он! — подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађује |
| т она! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не |
| сван’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш |
| леда и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три годи |
| море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећем |
| ор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p>— Прича ’номад Т |
| признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је |
| Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— |
| човек...</p> <p>— Није... него... чини ти се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Д |
| еђено што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова наз |
| тимаш!</p> <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не |
| ..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— |
| шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајде |
| Јест, тако се презивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му |
| ако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.</p> <p>— Хајдемо у механу.</ |
| ише совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, наздра |
| знела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу нег |
| непознатим младићем.</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих шко |
| > <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поим |
| маш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{ |
| ати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Микачић!</p> <p>— Јест, |
| ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо |
| досије махну руком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о те |
| Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p> |
| а ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>Затим се поврати те седе |
| ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју з |
| чки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господина председника!</p> <p>Председник лу |
| збиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— |
| ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! ... — |
| алити.</p> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће т |
| ку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега |
| ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта |
| дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по се |
| о је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће |
| вако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{ |
| чима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је |
| ну.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</ |
| >— Ниси био на састанку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не и |
| S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, |
| <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p |
| наџија, приђе му:</p> <p>— Којим добром ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па одговори |
| оде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p> |
| сеје паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за р |
| бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разумеш?</p> <p>— Разумем, гос |
| кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни реч |
| себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и г |
| а греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њ |
| оли...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараштаје |
| лашим.</p> <pb n="6" /> <p>— Није, него ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња |
| диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да |
| разговараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад т |
| брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, как |
| бекрија? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет мож |
| Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p> |
| тор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити мој |
| а не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Каче |
| е.</p> <p>— Право велиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала т |
| p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толик |
| а.</p> <pb n="70" /> <p>— Пристадох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> |
| мирно, Видосаве!</p> <p>— Здраво, како ти?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим. </p> <p>— Мл |
| е и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си т |
| {S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће |
| салног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и са |
| <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети о |
| ло! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад |
| ркала својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би |
| шко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навик |
| ем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан |
| а, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не |
| е му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вра |
| е.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу <pb n= |
| који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодосије се најпре |
| да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за |
| ћемо те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем ка |
| уке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Н |
| пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се |
| господине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство: разлупају се дван |
| ако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> |
| о како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, |
| у у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро |
| осије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њ |
| јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре торбу на клад |
| е сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу <pb n="122" />, она ти ниче...{S |
| } Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе |
| и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљ |
| ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово |
| што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћ |
| дула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својо |
| врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се ок |
| накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што н |
| <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти ве |
| p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то |
| <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у шк |
| <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће...</p> <p>Он |
| та, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти |
| } Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си |
| ја.</p> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудн |
| ш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје |
| >— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> <p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</p> <p>Опет се закикоташе.</p> <p>— Пс |
| у и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, п |
| >— Да те познам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и |
| убе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што дру |
| <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поједе два |
| и га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> < |
| " /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола ок |
| ило досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало |
| оће бити, те неће бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се |
| досије, него... велим...</p> <p>— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном и |
| она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шт |
| ме!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он |
| <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— |
| олесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам |
| и и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда нећеш ни |
| осија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не зна |
| учицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се видети.</p> |
| стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта радиш ти? — прозбори она.</p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта |
| > <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право велиш, Рум |
| <p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p |
| нија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он.</p> |
| а.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</p> <p> |
| ади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радости моја! |
| и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као родитеља и с |
| одосије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>— Вит |
| му овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га |
| ви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p> |
| p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зо |
| очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, браћо! |
| ога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој |
| та је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће, кад |
| ати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њива код куће. |
| виногради...</p> <p>Том кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдесет |
| м ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја пози |
| оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако о |
| p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео б |
| ?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} |
| а учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штого |
| вали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни плодо |
| о би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто с |
| да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изло |
| м да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он вич |
| рила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили с Видосавом.{S} |
| и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, а |
| На крају крајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не |
| пресрећу с неповерењем и подсмевком, и тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако ј |
| уписаног имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељима својом вештином: како |
| досаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш тиме!</p> <p>— То је реткост!</p> <pb n="174" /> <p>— Д |
| а га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торб |
| атура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и уведе у а |
| у Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади нашом муко |
| </p> <p>Ове новине уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања са својим знањем.{S} Али он |
| ли ноге, обукли гуњеве па полако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и |
| мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше с |
| јили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута лица и несигурна погледа, неко вес |
| ли се водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три о |
| дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто |
| адим?{S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главо |
| опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> |
| а?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки распо |
| им се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом. |
| >— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до |
| и Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали |
| а сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна |
| инамо, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређ |
| у...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тод |
| море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врзин |
| ама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час по час, шуш |
| >— Пст!</p> <p>— Чик!</p> <p>Наста нема тишина, само се два три младића прокртољише, а девојке |
| бој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала |
| лавкастој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиленом м |
| >— Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па |
| Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хо |
| , како му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши |
| те је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брук |
| p>— Другим речима, господине Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Моја Полексија...</p> <p>— А, не |
| чи:</p> <p>— Молим, господине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица изб |
| уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је |
| {S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! |
| н мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој б |
| ин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} |
| се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходником и две прос |
| авикао.{S} Свака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко при |
| а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах п |
| p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем |
| .</p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни |
| припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима.</p> <p>— Знам, ба |
| елог јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> |
| женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да |
| н родио, него је препочео од другога... то што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S |
| е сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p> <p>Ко |
| имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати је |
| вом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанку?</p> <p>— |
| p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p> <p>—- Посилили од бога |
| е угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек |
| вас ништа не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У |
| Молим те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Н |
| дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није |
| Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили. |
| укоси се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене |
| S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с његове стране...</p> <p>— Како?{S} Пр |
| , на твоме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и р |
| ако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што кр |
| пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пил |
| идосава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања. |
| доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни |
| м ни помислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тодосије продужује: |
| ече:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p |
| јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу о |
| ао бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови |
| показује на детелину.</p> <p>— Није.{S} То сеје паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој пос |
| имо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви |
| знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо |
| ићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је располо |
| осподин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; човек мален, стар, крошњав |
| спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво с |
| ико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио св |
| ана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто ус |
| а невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки |
| ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног п |
| ој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видо |
| и нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није |
| једну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, |
| имо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, |
| хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тр |
| одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинк |
| ао војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но како.</p> <p>— М |
| уку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи све |
| а је његов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То је красан младић!</p> <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дар |
| о је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје с |
| — Ти треба да се поносиш тиме!</p> <p>— То је реткост!</p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на т |
| глас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p> |
| станку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми ни |
| месту, он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и |
| Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Ј |
| за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким с |
| иге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плет |
| му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сиј |
| а коју страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како |
| е сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај мл |
| и.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову. |
| >Тодосије му се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} |
| мало застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, сутра ти нећу умети све о |
| во, господине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство: разлупају се д |
| Ово је мој најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле... после мога родитеља и баба!< |
| Он се само смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у рук |
| згубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и |
| p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, б |
| {S} Кад што чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мис |
| црње наступити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} |
| .{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је |
| а у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак |
| : право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не |
| у, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> <pb |
| руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Сед |
| ином: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може про |
| оје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже! |
| лим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да |
| а како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, не |
| во...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, г |
| е с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с |
| де ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га |
| екако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми |
| досав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Стари |
| а.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мор |
| овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</ |
| грабио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми с |
| ав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хв |
| купио ни парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њ |
| .</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што бих крио |
| није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао д |
| пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванц |
| упље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пош |
| ад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој кући, издвојил |
| ега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти |
| а да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и она |
| . да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, |
| ..{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, д |
| о!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.< |
| {S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој |
| ују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, са пес |
| ђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме |
| своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, |
| код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „ |
| оће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још |
| залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека |
| ича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гл |
| своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? |
| ве што може најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — |
| мислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога |
| одједном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Притврђујем ограду.{S} Време му је, |
| !</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Т |
| </p> <p>— Здраво, како ти?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим. </p> <p>— Млатиш пасуљ?</p> < |
| Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у |
| ће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се прив |
| ма тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио |
| се на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да |
| ће њих двојица учинити.</p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати |
| — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме |
| онижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор изм |
| гову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треб |
| им радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели д |
| нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијурином |
| а њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова |
| што набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На приме |
| кшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли с |
| није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се р |
| на Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, |
| има, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше |
| } Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом |
| тор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, |
| „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: |
| ира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у души што је с |
| неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Ви |
| {S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје |
| оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S |
| ата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} С |
| га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци |
| меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господин’ председниче, један старац н |
| мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Ло |
| цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И |
| /p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по |
| а и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу нама.{ |
| није?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не м |
| и као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S} О |
| > <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније пој |
| говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју |
| о продужише разговор.</p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосије |
| ...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је до |
| пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени га |
| , безбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а |
| с овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се м |
| , Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потв |
| сти но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</p> |
| не и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> <milestone unit="su |
| о није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, ту |
| тије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта ти је то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, натури н |
| е, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов н |
| зберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо |
| зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољ |
| редимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Људи се окретоше:</p> <p>— Тодосије Дмитрић! |
| травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније к |
| </p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>Зати |
| ука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш, м |
| лу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друг |
| среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— |
| шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже |
| а довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти |
| гледаше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p |
| ога доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хл |
| ли да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у |
| у и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је в |
| } А ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може |
| , одговори:</p> <p>— Што, богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, него, те |
| :</p> <p>— Остави то сад!</p> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од т |
| е водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам |
| е, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја ком |
| а и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и |
| ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад |
| а.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука |
| а ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’...</p> < |
| {S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружан |
| н! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче Витора М |
| утем и својим послом.</p> <p>— Оставите то, море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — |
| знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа |
| ошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, |
| по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све с |
| <p>Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се та намера |
| е имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право |
| састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом.</p> |
| сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта м |
| нако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дука |
| да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад ид |
| ду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је |
| ти како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб, |
| , да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш |
| рлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде |
| не одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја |
| звати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокруг |
| ко је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направ |
| новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то на |
| .{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радо |
| и радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> <pb n="80" /> <p>Али |
| , са чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери |
| еца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио |
| добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труд |
| апетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако м |
| је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се ш |
| „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином в |
| ује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлу |
| сав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— Час пос |
| <p>Витор мрдну главом:</p> <p>— Остави то сад!</p> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам |
| приђе згладићу и шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би |
| при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак Видосав. -</p> <p>— Па шта ћеш |
| а Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом у |
| баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду с |
| олено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb |
| ају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S} Насме |
| јте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шт |
| ма ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамтити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледа |
| наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чуд |
| више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S |
| оже бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао, нити би пред ким признао да с |
| ише прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се так |
| у се угледали први људи у селу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште |
| и Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све сел |
| љу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p> |
| са које се суседи најчешће поинате, они то све нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодос |
| во је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не |
| н.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће...</p |
| да што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — |
| Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{ |
| а Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то ниси урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нисам.</p |
| могао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву ис |
| зговараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти п |
| ив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, како х |
| рија? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може г |
| а, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не |
| , па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, |
| да сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега.. |
| шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо |
| лаву на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> |
| оружићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И |
| а вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и поте |
| ву главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам човек: не могу се рвати |
| жем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га п |
| подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p |
| p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пр |
| е би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се |
| укама сада, после дваестину година, сем то толико што је притврдио ограде и причувао шуму да се |
| клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око с |
| ини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше д |
| зити око његове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код де |
| >— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда |
| да има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне п |
| посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} |
| Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле <pb n="161" /> намере, него му се чинил |
| вим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па хтеде |
| емену...{S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као што су радили наши стари од п |
| а дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио |
| ате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећ |
| си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове |
| или“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да каж |
| и јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и ста |
| дине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} Онај мој није при речи како смо к |
| знате... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари пр |
| p> <p>Видосав се снебива:</p> <p>— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} |
| ли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или |
| људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двоји |
| вог начина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до |
| ечиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим |
| , до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор |
| за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да |
| есе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури се старац и граби да |
| га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Ник |
| у пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом к |
| су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у војсци, или к |
| све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису на |
| ога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не |
| е домаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} |
| ао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали акта и припремали их |
| љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачили су и Тодосија, али он се само |
| ути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си мла |
| е то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, |
| смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам ква |
| обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој |
| ити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Знамо, господине!</ |
| мућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} К |
| , гледајте свог посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче |
| е него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш |
| се све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајат |
| е у одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, чове |
| у увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетк |
| о и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса пауч |
| редусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте године у лето, сазва једну ве |
| за многу новину што раде паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несре |
| вана, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Б |
| >— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тобом поносити!...</p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p |
| и наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш |
| елиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је |
| </p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> < |
| дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече п |
| <pb n="125" /> <p>— Видосаве.{S} Бог с тобом!</p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је било |
| и по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, |
| ије, гледај своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није |
| не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у ку |
| лиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам м |
| си ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку пром |
| p>— С киме ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет завали у крев |
| држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, а н |
| јску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>Па поче распитивати п |
| о је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече в |
| у каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њ |
| и плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шева |
| збиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тога врем |
| пре, радознало очекивали шта ће бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да су |
| ижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S |
| id="SRP19030_C13"> <head>XIII</head> <p>Тог лета Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, д |
| d="SRP19030_C23"> <head>XXIII</head> <p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица |
| или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу |
| ило! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S |
| ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав у |
| део да Тодосије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао |
| у је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, р |
| тили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облеће |
| не Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p> <pb n=" |
| оловати у ратарској школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу среске скупштине и да истичем ка |
| мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично, у |
| ње суме за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са питомцима.</p> <p>Сељаци поди |
| те кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати.</p> <p>— Шт |
| И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми |
| што понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; човек мален, стар, крошњав, али живахан и |
| а сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како тр |
| ди све маторије.</p> <p>Младежи није до тога: она ђаволише.</p> <p>— Пази оног онамо!</p> <p>— |
| де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и прип |
| бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја |
| аговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну |
| сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онако |
| да има користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у селу, кој |
| сав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће |
| огради, а не осврће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљ |
| оља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p> |
| са голадијом и несретниковићима, слуша Тодосија, не признају га поштени људи већ се спрдају са |
| селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо |
| ује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти т |
| p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— М |
| нао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег стања, ваља |
| </p> <p>У то побратимство увлачили су и Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p> </d |
| абране и поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају |
| мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато, он му увек падне <pb n="100" /> |
| ању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека средове |
| досав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој кући!{S} Зд |
| горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — повикаше многи.</p> <p>Он маше главом:</p> |
| у и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакрије поглед.</p> <p>— Чудан си... |
| !</p> <p>Сви у механи погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у |
| Микачић није ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је |
| и је Тодосије?..</p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим чов |
| ајвеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у |
| ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да |
| Што си неповерљив тако?</p> <p>— Није, Тодосије, него... велим...</p> <p>— Немаш ти шта да кри |
| очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и р |
| напослетку промуца:</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да |
| да га:</p> <pb n="82" /> <p>— Молим те, Тодосије, гледај своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта |
| игнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чи |
| и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште.</p> <p>— |
| ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га загрли.</p> <p |
| итисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази |
| рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш истину.< |
| и мораш остати доследан!</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако како си почео.</p> <p>— Он ми с |
| е и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако, брате.</p> <p>— Није, Бога ми, |
| ка и посматрају.</p> <p>— Здраво мирно, Тодосије!</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p>— Шта то ради |
| знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије |
| /p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се |
| чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузбио повику против <pb n="136" /> Вид |
| и.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, Тодосије...</p> <p>— Шта кажем?</p> <p>— Велим: право и |
| оче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш, Тодосије, куда си наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој |
| е прстом низа стабљику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</ |
| и! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, него без готова, — дода |
| ича Витор устаде:</p> <p>— Право велиш, Тодосије.</p> <p>Устадоше и остали.{S} Видосав мало зас |
| вама...{S} А ено шта ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене угледао и колики приход вуче с |
| скочи и отрча кући:</p> <p>— Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — повика и пружи прст на Видосава.</p |
| у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи |
| на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по сел |
| трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад |
| p>Видосав се полако измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис |
| а, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тодосије продужи:</p> <p>— Таки смо ми, сељаци, увек.{S |
| ди по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарају, да му |
| аше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђоше те се руковаше, па прихватиш |
| > <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со |
| ојанице и наместише чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поме |
| аве још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један оздо.</p> <p>Тодосије издиже гл |
| е то?</p> <p>Људи се окретоше:</p> <p>— Тодосије Дмитрић!</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он |
| <p>Он мало поћута па продужи:</p> <p>— Тодосије, брате...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Ка |
| га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} Овамо!{S} Овамо, бре!</p> <p>Сви у механи |
| ит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, В |
| устижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају |
| p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и о |
| маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко од његовог џан |
| <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</p> |
| ију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви па |
| ни већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозво |
| ћу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда раменима и промеће ону ци |
| ш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, мак |
| ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отре |
| љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога рада и да је то н |
| убише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра д |
| ујем ограду.{S} Време му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да |
| p> <p>У том се помоли на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својим |
| слетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то што |
| о од таких људи.“</p> <p>— Прича ’номад Тодосије — поче младић, — удовица Јана била у воденици, |
| и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао детелину и |
| едаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја не |
| on" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се |
| ца били млађи, једног пролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, |
| То су женска посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају |
| ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим се продера |
| , све тише и тише, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу и п |
| олу.</p> <p>— Хајдемо кући! — одзива се Тодосије.</p> <pb n="54" /> <p>— Овамо, кад ти кажем!{S |
| вос, комшија!{S} Та ти ваља! — смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додаје Мићо.</p> <p>Видос |
| ја ништа причао у воденици, — накељи се Тодосије.</p> <p>Поче гуркање, подмигивање, док онај од |
| нђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата, кад у |
| ек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас?{S} |
| .{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини |
| ева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Вит |
| е га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искрпљеним чакширама, ст |
| а, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти |
| а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже,, исправи се и услони на мо |
| ду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згране.</p> <p>— Море шт |
| главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не обазире се.</p> |
| си Бог!{S} Дијете, мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час се з |
| високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и ни |
| зговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили |
| и гледај посла.</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не хте проговорити више речи о томе.</p> </div |
| што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није ваља |
| а <pb n="137" /> својим лејама, пресади Тодосије наоколо своје њиве под кућом, а друге поче изв |
| е то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</p> <milestone unit="su |
| опија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури:</p> |
| уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и наста |
| зака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја п |
| <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на сушила.</p> <p>Они се сме |
| размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с уверењем |
| онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинс |
| и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се в |
| и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видоса |
| } И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од |
| ема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он |
| <p>— Полако, бабо...</p> <p>— Није ово Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.</p> <p>— |
| ди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрај |
| еде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијурином и л |
| и воле раднике, само с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радит |
| з суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брав |
| <pb n="101" /> <p>— Опет он! — подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати мног |
| јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S |
| емамо.{S} Моба је.</p> <pb n="90" /> <p>Тодосије развуче усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тодосије Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште |
| :id="SRP19030_C26"> <head>XVI</head> <p>Тодосије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике ко |
| е... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озбиљно.</p> <p>— |
| /p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p>Тодосије отрча.</p> <p>— Тако!{S} Држи ти за рогове! — |
| </p> <p>— Човек к’о остали људи!</p> <p>Тодосије продужује и подвикује:</p> <p>— Ко би могао пр |
| {S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тодосије продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту ч |
| те, бабо... молим, све исправно!</p> <p>Тодосије му шану на ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти |
| унице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори још неку, али Витор не окрену главе. |
| досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и пространије руке од многих |
| ако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зат |
| аћина — и пљесну чичу по леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Из |
| је! — једва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> |
| е трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трљ |
| чит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: |
| <p>— Ето, сешћу, — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну зап |
| се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, |
| ао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодосије махну руком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те |
| >— Тодосије! — викну један оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</p> <p>— Чујем, мали |
| у ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодосије се смијури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око |
| </p> <p>— Треба живети у народу.</p> <p>Тодосије се дурну:</p> <pb n="83" /> <p>— Ти си и сувиш |
| пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као н |
| прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Ви |
| ке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, па застаде.{S} Искриви г |
| ије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуч |
| спојас за јунетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од смеја.</p> <pb n="78" /> <p>— Ћу |
| те тата да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{ |
| p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на |
| змишљају најгадније лажи о мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:</p> <p>— Оговар |
| од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њ |
| , него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе нека милина, узврпољ |
| пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата |
| сета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, ушла у детелиште и ј |
| ичао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева посла! — смешка се бабо лукаво и шара очима. |
| радознало очекивали шта ће бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да су му |
| и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му ру |
| да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам. |
| же бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, срамота! ..< |
| у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз |
| је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{ |
| ар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очи |
| у.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица |
| /p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а |
| ра, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} |
| а могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала о |
| — Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p> <p |
| имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то ниси урадио, В |
| живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и |
| <p>Још првих дана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у |
| ?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да |
| во из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попи |
| ом, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обд |
| ају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види |
| казао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} А |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тодосију је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен |
| уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе |
| а радост његова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, |
| шио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, заворњева, б |
| видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жел |
| руги:</p> <p>— Море, велики измет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, |
| олити, смотри га, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синов |
| сто: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стен |
| ми, дијете! — рече, па устаде, прислони тојагу, скиде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убрис |
| је запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, |
| цу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_ |
| ог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у селу |
| и није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину и опе |
| дио, са сродницима за које су му везане толике успомене, одлазак у непознато село и људе.{S} А |
| је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек?</p> <pb n="98" /> <p>— Зашта, бабо?</p> < |
| м ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> < |
| једаред примити старешинство над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројиц |
| </p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— Јес’, толико. </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, извади |
| } Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} |
| оже лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Цел |
| авио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љубави према школи и науци, колико се показује у |
| н, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и за |
| акав простак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли |
| се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по двориш |
| ети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама |
| ек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад му |
| ако јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост његова, а њег |
| старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сух |
| корну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| о.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шик |
| о ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парч |
| Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до от |
| синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цркву и који г |
| оже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта |
| ма сада, после дваестину година, сем то толико што је притврдио ограде и причувао шуму да се не |
| хнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му било најпотребније <pb n="1 |
| ако је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па |
| збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с |
| чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима и |
| вном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и на |
| су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано ора |
| м Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим свој |
| показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав ј |
| ојица су радници и воле раднике, само с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати |
| пљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлев |
| ари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— |
| Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача |
| е ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља |
| аћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да с |
| псова оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, се |
| а! — рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћин викну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Ј |
| есте, ћери, прва радости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ног |
| и шљиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки |
| е: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре торбу |
| као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затреп |
| радост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево их!</p> <pb n="178" /> <p>Појав |
| Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те |
| вде место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он |
| тор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на служавнику чашу хладне воде, шећера, |
| нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} |
| , пашњаци, забрани, виногради...</p> <p>Том кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Морава |
| га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, |
| н ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут |
| ати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... и нисам |
| се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи ис |
| што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска врата Т |
| > <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> </div> <div type="chapte |
| да ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговар |
| ше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да |
| Тодосије не хте проговорити више речи о томе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_C |
| За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S |
| и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замило |
| са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у животу: рас |
| а, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је |
| рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а чове |
| !..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео с |
| ричају како је лепо време, како је била топла Међудневница те су кукурузи узрели као кост, како |
| ј јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод ш |
| полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се шта распознаје до |
| у врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и |
| где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хл |
| .</p> <p>Сви на добрим коњима, са пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у двориште, ста |
| се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа |
| шлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико ја |
| био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексе |
| {S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јел |
| ћана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. ' |
| ђе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде испред дућана, |
| Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друг |
| апред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем крај |
| и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком осл |
| ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пуну ствари, набио повраз на штап, претурио преко |
| , да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и у |
| >— Управо, господине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство: разлупа |
| рницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> |
| Разумеш?{S} Па <pb n="169" /> да скинеш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево |
| /p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: распикућа, Ј |
| ту паучину с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади ј |
| на чути да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што постиже |
| <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p>Тодосије |
| /p> <p>Она крочи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се изва |
| газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по оно |
| и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш |
| :</p> <p>— Море, велики измет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, так |
| S} Пипне руком, загледа, растреса, узме травку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> |
| </p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не |
| .</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као |
| о другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица...{S |
| у, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, п |
| а парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио преко ц |
| оји и свиње блате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњаку, нигде маховине нити сухе гранчице |
| ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, кака |
| у пролеће и млака киша скиде и последње трагове снега, ону сивкасту паучину с ливада, проби гус |
| продужи:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили основну школу, да су д |
| и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчк |
| да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђ |
| зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тражи посинка преко бела света!</p> <p>— Ђавола и тражи |
| </p> <p>Сељаци подигоше главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратар |
| ође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по во |
| е?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно |
| дити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шт |
| нка преко бела света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаше |
| жице. <pb n="127" /> .{S} Онакав радник тражи парника... одрастао је по домаћинским кућама и зн |
| оје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то ни |
| равије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан |
| био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, него да му се избије старје |
| ок штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опростите што ово ч |
| атељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" /> братску љубав, и |
| н човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.< |
| они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор |
| и да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи утешну реч и да и |
| синку.</p> <p>— На прилику... шта ће он тражити бољег саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и |
| ричувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" /> |
| годину две, пресадити по међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те по |
| антљиком и изгужваним ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да прог |
| мање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката |
| пропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то истин |
| — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прид |
| е...{S} Продао сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну гл |
| ј посинак почео пропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем...< |
| S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облиз |
| е жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће |
| SRP19030_C10"> <head>X</head> <p>Минуше трапави дани...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и мла |
| ећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овак |
| ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено |
| од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а |
| иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђено филаретама, у које се улази пешке на мала |
| м га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ |
| хабаним хаљинама, сигурно какав пропали трговац или занаџија, приђе му:</p> <p>— Којим добром т |
| b n="26" /> упознао са неким шљиварским трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао в |
| а је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем што код њега пазарује тридесет година и од њег |
| је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за к |
| сије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико колико је човеку потребно за живот |
| ко се сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на |
| де и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, |
| и га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савршеније и практичније, на шта ћ |
| се јагњи сваке године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговор |
| асенице, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у так |
| е!</p> <p>— Има таких младића!</p> <p>— Треба бирати оне младиће чији родитељи имају лепо имање |
| овољно!.{S} Опрости, домаћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо ова |
| ми, бабо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но како.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца |
| </p> <p>— Нек говори шта хоће.</p> <p>— Треба живети у народу.</p> <p>Тодосије се дурну:</p> <p |
| ко је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога...{S} Видо |
| е могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земљ |
| ј младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога |
| ина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се криј |
| треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, |
| </p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју |
| то тако, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу |
| ио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и залеп |
| или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино ил |
| ао из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се в |
| ових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком. |
| иобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </d |
| измаче:</p> <p>— Оканите се, људи... не треба ми ваше познанство!..</p> <p>Они се уклонише, а с |
| да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем обија лишће и |
| /p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рај |
| ш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благуд |
| </p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као војник.</p> <p>— Шт |
| /p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но како.</p> <p>— Молим те, ба |
| ..</p> <p>— Право велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</ |
| о јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све |
| се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи праве н |
| ст од напреднијег рада.{S} Његово имање треба да буде угледно добро за околину, — објашњава им |
| дај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тражи посинка преко бела света!</p> <p> |
| ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господ |
| мала ствар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш тиме!</p> <p>— То је реткост!</p> < |
| ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднес |
| .</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за |
| ad> <p>У Микачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али није ни оскудна |
| ложен.{S} Прва радост у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, |
| које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи |
| старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се старе |
| : свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он махну главом: |
| ко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да |
| ија!</p> <p>Ту ноћ нису проспавали како треба: непрестано су им били пред очима и Видосав и њег |
| о.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти си с |
| на стог као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, т |
| ко, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако н |
| године како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осма |
| разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико колико је човеку |
| чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодо |
| пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људима |
| да.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би требало познанство?</p> <p>— Какво познанство?</p> <p>— |
| је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му остави одрешене руке нек ради како <pb |
| нам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде д |
| амаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служб |
| а нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, |
| таве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута |
| тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све зам |
| к што се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усплахирио с |
| } Чудна ми, чуда...</p> <p>Поседаше под трем пред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они с |
| га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А д |
| зи у три собе, велике и видне, патосане треницама Једна соба намештена за госте, са два пуна гв |
| n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем |
| ра ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прек |
| се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{S} |
| и.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у св |
| ш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а овако |
| ти на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш море |
| а хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед зе |
| ио тако?</p> <p>— Како, газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији! |
| се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е |
| ш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах пом |
| те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p>— |
| доше мало, протурише још неку, па Мијат тресну руком:</p> <p>— У здрављу, побратиме!</p> <p>Он |
| ло: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро |
| уму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он м |
| леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чујемо за кога од |
| , широк и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из ра |
| а ће му фалити што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с једног на |
| <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огради.</ |
| , с пером, хартијом и мастионицом.{S} У трећој собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуцима |
| чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, ча |
| ко пута засађени ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо даље настаје имање: њиве, ливаде, пашња |
| ало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сув |
| а</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и на |
| као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, па устаде, при |
| земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут чов |
| ос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела м |
| атос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страша |
| годи поврх високог феса.</p> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се м |
| на.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>За |
| и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не будали!{S} Цареви и краљеви па |
| вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже,, исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво ми |
| ни, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа г |
| жем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одуж |
| !</p> <p>Наста нема тишина, само се два три младића прокртољише, а девојке сагоше главе још дуб |
| ржи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па |
| се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, неко се извалио |
| п?</p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се |
| {S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} |
| Ено од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} |
| им те.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда с |
| d="SRP19030_C15"> <head>XV</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање |
| ="SRP19030_C30"> <head>XXX</head> <p>За три године Ђуричиног школовања у ратарници, прилике у к |
| е смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p> |
| ста одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му назва |
| и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, чита |
| Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више н |
| ице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и промуца:< |
| ера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себ |
| вуља, колубарка, даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и к |
| н, на прилику: седамдесет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час изра |
| ша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор |
| ерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> < |
| ..{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да |
| /p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по три, па поставише ручак, принеше јела, почеше јести и р |
| у Маринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три грош |
| не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> < |
| бље патосано опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама Једна соба |
| д Рудником, од сиротне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа |
| , старим трговцем што код њега пазарује тридесет година и од њега набавља за кућу све што се у |
| ор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар. |
| седамдесет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да |
| воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника који је напустио |
| е!{S} Они су газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ј |
| моји синови и наследници...“</p> <p>Код трле не беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћукал |
| дуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати кадивицу |
| приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће |
| и вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, по |
| га што је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз |
| } Чича Радојица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше и |
| бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p> |
| д она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му |
| нџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подв |
| дном руком ослонио се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Он |
| огове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије се бори |
| ед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} |
| .</p> <p>За час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и непрестано гу |
| а Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Хајдемо кући! — одзив |
| вала Богу, здрави смо, — одговори она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући преда |
| де.</p> <p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеж |
| им жутим семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи |
| ваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: у |
| о ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и |
| из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антониј |
| е паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у во |
| ачера са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све моје имање кретно и не |
| ва Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} По |
| шена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили с Видосавом.{S} И тада су се љубили |
| а, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду |
| ву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица...{S} Па повешће се реч како Видосав хоће да се |
| вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и направише му место.{S} |
| сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала би |
| мањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то ниса |
| састају, пуше и разговарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тог |
| аква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема н |
| > <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, м |
| о брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штет |
| и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им н |
| живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затури |
| да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало |
| над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Опрост |
| да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради ко |
| а, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложена су |
| па бледе млазеве.{S} Постављена дугачка трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем крају стар |
| девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један оздо.</p> <p>Т |
| его код куће кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета |
| да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S |
| ...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али с |
| ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог |
| и, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега рода.</ |
| ешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији |
| , да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне у |
| једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио |
| ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, подигл |
| служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видоса |
| чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку |
| о и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под в |
| шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како |
| јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољст |
| > <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p>То |
| " /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p |
| деш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо |
| идосав служи пиће, помаже мењати судове трчкара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч. |
| ли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио |
| аке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, |
| >— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква |
| ају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њи |
| кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили |
| у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је |
| оденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту. |
| а могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће Тодосије рећи ономе |
| сти у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, прибави се гајтана, чојице, |
| астука, руха свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије |
| од воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове!{ |
| У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршут |
| га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да затупи ни његова дугогодишњ |
| аједно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо |
| p>— У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — повикаше многи.</p> <p>Он маше главом |
| ако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и у |
| сав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на |
| ш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни та |
| кажу корисни плодови његова рада, па да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> <pb |
| старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код в |
| /> <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица ни |
| бави он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, пр |
| најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како м |
| одужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђује |
| и били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све ред |
| </p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај да |
| ко, брате.</p> <p>— Није, Бога ми, нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек |
| зимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и гледај посла.</p> <pb n="48" /> <p> |
| ша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причувља |
| у... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара п |
| итор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, |
| а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту бабо!</p> <p>— Стој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта вр |
| одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан |
| би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу |
| , — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и |
| куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се |
| обу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и пер |
| разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је шт |
| а својом чељади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут |
| то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво пл |
| , на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта кошта |
| ижицу кметовима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају |
| /p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, |
| , одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, ш |
| га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише с |
| а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је пра |
| , па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> упознао са неким шљива |
| , овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — А |
| колике године, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb |
| ом ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit="subSection" |
| аку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сој |
| во пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихове радости кад при |
| ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" /> |
| ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — |
| најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимс |
| ав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у на |
| епо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Руж |
| више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S |
| ам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се надне |
| , причувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" |
| ана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слу |
| љака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осмехну.</p> <p>— |
| зати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао мн |
| се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од немила до н |
| их Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што |
| — мисли Ђурица, па се пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, |
| воје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити |
| помрчине:</p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли о |
| н колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодосије се см |
| лачеш?{S} Право велиш, Руменија!</p> <p>Ту ноћ нису проспавали како треба: непрестано су им бил |
| и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p |
| за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тод |
| > <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш |
| воје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређе |
| било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђ |
| у...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од |
| ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису зн |
| дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p>— |
| ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате |
| о ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој |
| тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— Остави ме!< |
| и, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То је не |
| ам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти |
| ди, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без с |
| ао нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно, празно...{S} С ким прозбори, не може да |
| и се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не |
| сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и по |
| тају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој ј |
| гнут некаквом крпом од шаренице поњаве, тумара око оџака и келнераја, па обиђе столове и продај |
| Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} |
| звол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! |
| /p> <pb n="177" /> <p>— Што си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> |
| му вели:</p> <pb n="177" /> <p>— Што си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од |
| нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори |
| ру, одваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако д |
| пље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура?“</l> <l>— Оно јесте Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који |
| а.</p> <p>Чича Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања |
| <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} И |
| p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, |
| зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, — брани |
| у.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњиц |
| пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хт |
| стано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>О |
| S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједар |
| секао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит от |
| ад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње |
| равам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што |
| везен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из |
| у.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше неколик |
| ашом у руци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу?“</l> |
| шољи, великој старинској, која личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, |
| или српски јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Ми |
| ен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да т |
| а је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда б |
| ажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Јеси ли му у |
| те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!< |
| тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам распик |
| рав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му не може |
| анка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— |
| и.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, |
| ажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћа |
| , него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код |
| ики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у најкраћем времену...{S} |
| од њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <pb n="66" /> какав се не може до |
| вици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале |
| селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> <p |
| да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети |
| ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну сток |
| је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </p> <p>За д |
| ћка напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав сукоб и |
| дни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, ка |
| ћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха. |
| десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су п |
| ад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, |
| , очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на |
| <p>Тодосије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике користи од рада који је препочео од Ви |
| и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младића.</p> <p>Он сл |
| ретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не |
| приликама са угледнијим људима с којима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га |
| n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо теби!</p> < |
| истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мен |
| м.</p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ће предузети други:</p> <p>— Море, велики измет чиниш т |
| посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће престати.{S} Гледај посла, море!..</p> <p>— А како ћ |
| равље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p |
| Поче пуктање у доњем крају.</p> <p>— Па ће ударити поред Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича |
| јац.{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?</p> |
| људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије ни |
| о о посинку.</p> <p>— На прилику... шта ће он тражити бољег саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— |
| Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен нап |
| у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спрем |
| зме сета при помисли <pb n="154" /> шта ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на ду |
| ш?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.< |
| .</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он м |
| </p> <p>— Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на прагу?</p> <pb n="108" /> <p>— Те |
| ије твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће.</p> <p>— Тр |
| <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе.. |
| — Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S} Па |
| м онај старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи! |
| спадне, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му фалити што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он |
| стоји пред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но |
| ија!</p> <p>— Чујем, Симо.</p> <p>— Шта ће онај чекрк на путу?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> |
| ра Ружа.</p> <p>— На кога?</p> <p>— Шта ће онде, што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то б |
| чи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу сво |
| , она ти ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам |
| ма.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син |
| нешто савршеније и практичније, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањег |
| ..{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе ни |
| век не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега о |
| трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки да |
| .. — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p> <pb n="143" / |
| да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку |
| еје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више |
| ао да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?< |
| Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, зд |
| трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учин |
| то је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што |
| замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p>Видосав то посматраше из |
| и о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да по |
| и су, изнајпре, радознало очекивали шта ће бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана |
| одали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога д |
| ањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, тра |
| е се повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није се |
| /p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала |
| и човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи приј |
| ча Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну тојаго |
| и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах |
| ућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинство над једним толиким и |
| раво, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> |
| камо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више |
| и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог т |
| шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред с |
| аша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ниш |
| аду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољ |
| у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и |
| нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{S} Где је |
| ама подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и п |
| бо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се |
| у напред замишља све непријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душ |
| ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад са |
| е и засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабдевати кућу, а што претекне носити на пијац а |
| и већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, посматрати како Видосав ради.{S} Неће |
| ма у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад |
| > <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И |
| ао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи св |
| еђу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} М |
| покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више |
| маће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској школи.{S} Далеко од тога да |
| да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, |
| ражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци |
| треба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1903 |
| аба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због |
| лободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна |
| трепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо ова |
| га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S |
| } Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама |
| p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли |
| ј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он |
| , прошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа |
| ко су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити са |
| де га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, |
| ти“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учи |
| ацерекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> <p>— |
| х само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и |
| зговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с де |
| с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S |
| урдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S |
| пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; |
| .</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На |
| воје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да р |
| ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га |
| ему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примет |
| јим је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом снагом предузети послове на добро његове кућ |
| сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећа ј |
| д воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који |
| досаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је |
| /p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тобом поносити!...</p> <p>А другом руком Јовицу:< |
| абљику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет |
| <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и уч |
| је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај |
| сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и |
| .{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, ни |
| досије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разговор. |
| не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи. |
| мо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор изб |
| е да види за живота, својим очима, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак |
| а ће бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те |
| > <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их н |
| поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио |
| о да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича |
| кога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И ш |
| охвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изнена |
| а се унапред <pb n="65" /> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} |
| дно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не прин |
| /p> <p>Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се та нам |
| воме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има пра |
| а од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошеном де |
| ив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који |
| ке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него ос |
| ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и с |
| p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај |
| каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ручак.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а он |
| ама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је |
| ас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И о |
| досије му се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А ш |
| рајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађује |
| аде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађениче!..</p> </div> <div ty |
| није могао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам пр |
| ко заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S} Ис |
| ва други.</p> <p>— Шта ће му фалити што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца |
| хо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат. |
| и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени |
| нигда моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће престати.{S} Гледај посла, море!..</ |
| воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове!{S} |
| за спавање, са шареницама и подшивеном ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у себицу, санду |
| едник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ћела |
| сне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} За |
| Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и сле |
| — Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује вл |
| мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за оно |
| моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, |
| Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Рашчеврљи му вилице, метну међу њих |
| олест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Да |
| ом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видос |
| е осмехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да ра |
| два би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш? |
| евини.{S} Само сврати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад |
| од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрил |
| аправио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено склони |
| образио: скинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору |
| е шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за к |
| исоко и хладови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и с |
| високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: |
| у у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћери, прва радости моја!</p> <p>У том чича Витор бану и |
| вала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> < |
| p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А |
| о док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у п |
| и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радости моја! ..“ Како му живо лебди та слик |
| у размаку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и |
| ве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вел |
| асти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чарши |
| по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то д |
| и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p |
| а себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да |
| одосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те |
| тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — |
| <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу!</p> <p>Витор махну руком:</p |
| о неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку т |
| а да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те |
| Мој посинак Видосав. -</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине.. |
| заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га!</p> <pb n |
| > <p>— Није ту бабо!</p> <p>— Стој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> |
| у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти |
| свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или |
| n="43" /> <p>— Слепи чвор!</p> <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њега!</p> <p>— Али овај се |
| жа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, ти ћеш пропасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</ |
| пет поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе сатисати...{S} Устани!</p> <p>Он сену цига |
| даћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почитоват |
| ознајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познат |
| то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се |
| Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда неће |
| е.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди од |
| ета земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што ви |
| е, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођа |
| најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како ћеш |
| настирима и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и |
| ни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава, ћилимова, јастука, руха свакојака за сву чељад.{S} Ту р |
| џаклију, где су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p |
| Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фар |
| шмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— |
| из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— Јес’, толико. < |
| > <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се окрет |
| ...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и б |
| је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће |
| > <p>Тодосије се смијури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то тво |
| ан у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!< |
| а ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p |
| а се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! — утисну се м |
| ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један сипљ |
| мо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми они |
| е да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари у |
| сли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали к |
| ком више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како с |
| м крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се сети |
| в?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где с |
| за очи:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој...</p |
| "61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола |
| од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити наз |
| у једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прецене љу |
| p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти |
| еку, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То ниј |
| } Гледај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како |
| и.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, синко, синоћ |
| опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне, — објашњава |
| о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојн |
| p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћ |
| убаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста коко |
| >— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаст |
| адост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за совром, а Вид |
| овром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича В |
| толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, бабо...</p> <p>— Н |
| у стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему би |
| као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S} Нити га |
| </p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим |
| у и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари к |
| у.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73 |
| га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи. |
| ио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу |
| абавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</ |
| уца Видосав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и гледај посла.</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не |
| нек прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећ |
| аценио од смеја.</p> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!< |
| .</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p> <p>— Ниси!</p> <p>— Јесам, |
| p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, |
| а је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му |
| p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p>Тодосије отрча.</p> <p>— |
| је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав тер |
| неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то |
| {S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, |
| н на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После нави |
| Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресати:</p> <p>— |
| тор шурка у својој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодосије полако.</p> <p>О |
| он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је |
| а њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} |
| ата од педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметниј |
| езан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и најволи да је с |
| шам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чист |
| /p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћутим, него.. |
| ка па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на |
| Како... по чему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</ |
| чи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он |
| ре! — виче Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p> |
| страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу... |
| толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође |
| ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У варош |
| учи ову школу.</p> <pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— |
| о чудан сад...</p> <pb n="143" /> <p>Он ћути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у |
| полако.</p> <p>— Срећан рад!</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја шт |
| ао људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, |
| <p>— Па што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што |
| е окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, погледа низа се, уђе |
| >— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> <p>Он н |
| у.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, |
| ише не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га н |
| опастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и та |
| ти.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћутим, него... тек... онако...</p> <p>— Реци ми: јеси л |
| ?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар |
| о у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћутим, него... тек... онако...</ |
| море!</p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> <p>Он нешто гунђори.</p> < |
| <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури |
| бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта |
| т, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта ће к |
| и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падн |
| елу од <pb n="159" /> плавкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљико |
| је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничном <pb n="179" /> оделу, у плавкастој и |
| ној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиленом марамом на грудим |
| , где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они, читави људи.{S} У другим собама до њ |
| пространо као трг, ограђено филаретама, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику |
| д или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се т |
| ре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb n="141" /> на раме па и |
| граде и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна в |
| а њима младожењина мајка, старија жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младом одбр |
| S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружи |
| ита нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чит |
| младожењин отац, крупан човек, просед, у широким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихо |
| редиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се састали.{ |
| лије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, Мијат |
| и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је |
| ne unit="subSection" /> <p>Тодосију је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужнос |
| пет?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у ру |
| ше миндерлук, поређаше сељачке сандуке, у којима су биле <pb n="29" /> разноврсне ствари.{S} О |
| ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и |
| м збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак |
| } Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са свој |
| а сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који |
| ошао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све има |
| ајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, |
| </p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1903 |
| несе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу |
| , налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове рудничких планина...</p> <p>Напосле |
| е познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја |
| > <p>Једно јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије |
| м, и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену ку |
| ри.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>— Виторе, море!</p> <p>Он се одазва |
| жења, висок, танак младић, леп и личит, у новим уским чакширама, чошном фермену и шиљастој шуба |
| ктио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унаоколо. |
| у.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источну страну; на дру |
| реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују дец |
| ад и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је |
| лепом празничном <pb n="179" /> оделу, у плавкастој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шара |
| капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као |
| ене: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, |
| зграда у чистом и пространом дворишту, у непосредном суседству Виторова имања.{S} Кућа до пола |
| како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема оваког радина оваког чуваоц |
| ад чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у |
| реба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, |
| Усред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, кац |
| {S} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и наднича |
| > <p>— И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда ј |
| } Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеж |
| ведају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике године добили су ћерку и два сина |
| и и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и п |
| лом, застртим зеленом чохом, седели су: у врху председник суда, стар човек, збрчкана лица и ћел |
| или би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, с |
| и, имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан од |
| успљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измл |
| удари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p |
| урицу може рећи да је превасходио...{S} У њему назире пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај мом |
| и шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверит |
| председник. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве. |
| и леје у врту, предузе сејање усева.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за св |
| е уз степенице зграде окружног суда.{S} У пространом ходнику пред заседањем закрчио свет; људи |
| олу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више |
| су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан |
| о онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клуп |
| ! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настарији по годинама, побратим |
| чка трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем крају старији људи; прогорели од сунца, знојав |
| Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У другој соби два широка кревета за спавање, са шарениц |
| тите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И |
| не, наместили собе, опрали стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} |
| } Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колач |
| ама, у којима седе они, читави људи.{S} У другим собама до њих, намештени су кревети, <pb n="16 |
| ешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, пристављени свечарски лон |
| >Овде, истина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повученији, ретко кад да је |
| ори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуч |
| скићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог |
| ца, с пером, хартијом и мастионицом.{S} У трећој собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуци |
| преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: |
| тре, па се наместише на своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао |
| Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом |
| је аљетке што се ређе употребљавају.{S} У ходнику наместише дугачки сто, клупе и столице, а у о |
| бувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже велике куће му |
| <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник |
| мишање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и ск |
| ако, домаћине!</p> <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p |
| "44" /> <p>— Кија као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише |
| !</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта полако?{ |
| у на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и |
| м новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна |
| неш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — п |
| .{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала на части!</p> <p>— На чем х |
| ш неку, па Мијат тресну руком:</p> <p>— У здрављу, побратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни |
| /p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратарац руком на коју страну долази |
| седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p>Др |
| чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, простран |
| твак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јел |
| местише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и др |
| це више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је м |
| b n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим гра |
| ихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је ради |
| ма по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми |
| оварају осмејкују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Виће |
| еде.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе |
| ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам п |
| им! побратимима, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Сре |
| ори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа |
| рва радост његова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружиц |
| ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га!</p> <pb n="119" /> <p>Па |
| саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он |
| раво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.</p> |
| ног празника њиховој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича |
| и и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како |
| бише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, |
| >— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> |
| ећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с |
| видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му |
| е човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међу н |
| и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребере |
| . Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} |
| зликовачки укратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присвоји |
| ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су |
| механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и браду |
| а очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разговарамо озбиљно, као паметни |
| , и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син коме отац предаје старешинство |
| оси кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p |
| рнији.{S} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио |
| ти!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} По |
| рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше |
| коло, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, к |
| зме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то до |
| пилиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав ј |
| авља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији на полици.{S} Нису школски уџбеници, него не |
| аћеш једну лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространом дворишту, у непосредном суседству |
| ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета на пред |
| ти, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и испра |
| у.</p> <pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо |
| д!</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — до |
| кревета, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам д |
| би секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> <p>— Здр |
| цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим ста |
| у, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала |
| Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но вел |
| им је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, ка |
| 143" /> <p>Он ћути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакриј |
| он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред т |
| , па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим |
| може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и принесе палидрвце и |
| они врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим речима, господине Атанас |
| ој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љ |
| лачи писаљком, превија хартију, загледа у законе.{S} На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као |
| твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш |
| и си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Вито |
| баци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од |
| за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— |
| н му исприча све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек |
| шао Јошевину, нити она друкчије изгледа у његовим рукама сада, после дваестину година, сем то т |
| чице.</p> <p>Наједаред застаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице |
| ару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакрије поглед.</p> <p>— Чудан си. |
| и?</p> <p>Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је срет |
| ’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, |
| , — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...< |
| је ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме неш |
| /> шта ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милуј |
| еда преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки поз |
| носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави све |
| охода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, |
| лазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко |
| им пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пун |
| ога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! |
| глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем па |
| а Вићентије...</p> <p>Њега Витор убраја у најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. |
| ћ одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, кочопер |
| е.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми његово имање!</p> <p>— |
| за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{ |
| /p> <p>— Кад угледамо непознатог човека у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки кор |
| ама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и |
| ојмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по обичају, доче |
| ти кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — |
| успомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан |
| у премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора |
| ку, мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где о |
| Време му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду |
| овић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Рудником, од сиротне породице. |
| сије — поче младић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче пукт |
| од трем пред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам |
| о ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па ча |
| Тодосијева јунад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго |
| а се провуче испод ћивота Светога Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и набраше се боре на ли |
| а дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпет |
| времена добио је велики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали и узимали у заш |
| о паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њ |
| ица, по обичају, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде |
| ђе се с познаницама, средовечним женама у зајитунли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: разгле |
| > <pb n="152" /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разго |
| че се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, |
| ени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија ј |
| му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се |
| рбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом гд |
| “ — мисли Ђурица, па се пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је |
| двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше |
| поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и н |
| ечег од њега. — рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом н |
| .{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од < |
| сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и највол |
| осавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор пред |
| мом на грудима, лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним природним цветићем у њима, без д |
| крете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крчагом свеже во |
| онако како је навикао.{S} Свака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још ка |
| Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у |
| n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходник |
| d> <p>За три године Ђуричиног школовања у ратарници, прилике у кући Микачића остале су исте.</p |
| шила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навика |
| и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, дома |
| и распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепк |
| н и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати с |
| постављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чи |
| би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чистом копорану и новим чар |
| Не слушај пискараче, хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога заната, има св |
| , од сиротне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а им |
| p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, препл |
| ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, п |
| он може дозволити да се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може г |
| ив човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко! |
| е решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, ве |
| никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p> |
| на у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од <pb n="159" /> плавкастог шајка, у блу |
| беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| блесне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он |
| писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и он воља |
| ју ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће ру |
| } На њега ће се угледати још десеторица у најкраћем времену...{S} Зар није боље што сан радио т |
| изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто клас |
| дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нем |
| а како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</ |
| жда сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна |
| и, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, пр |
| ло пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема |
| и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Онај се тр |
| Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику ш |
| ад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича |
| угим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он |
| ли се у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Кор |
| ритиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде |
| у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Ха |
| столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова к |
| уку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, |
| казују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Доб |
| Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где |
| де у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мај |
| те главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим н |
| два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура?“</l> <l>— Оно јесте Срђа Злопоглеђа!</l |
| нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте |
| сти, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојк |
| p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа рук |
| кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p |
| и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са с |
| мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, |
| детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p |
| му биле, но <pb n="162" /> икакве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, разми |
| аном.</p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али |
| чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога ми, пр |
| овако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало пијнеш.</ |
| нтоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Ско |
| адоше сви кућани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим пријатељем и њег |
| p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене другу:</p> <p>— Б |
| нак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да |
| а и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> |
| он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују прилоге, они не помињу њега н |
| клонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви |
| Хоћу, господине. '</p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Разумеш?{S} Па |
| S} Кад се причестише, Видосав их одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те с |
| је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изо |
| ред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под тре |
| ише у својим седиштима и упреше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише господин управник:</p |
| м.</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у њега.{S} Он прелистава акта, нешто подвлачи писаљком, |
| S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако по |
| ао обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелиш |
| n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из к |
| у, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у ме |
| и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је |
| идети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије |
| ли у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засме |
| </p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докажи!</p> <p>— |
| нде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево! |
| жи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу п |
| .</p> <p>— Јес’, толико. </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мер |
| па се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се усло |
| ени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и поди |
| е снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о Видо |
| века и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти |
| ас пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу |
| отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саће од осова |
| у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, |
| век падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се |
| тиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју столо |
| се наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади нека |
| ало доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p |
| седниче, један старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива |
| ича Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на огњишту, па по |
| ацио капу озад и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајат |
| рлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у |
| шти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, |
| хвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="126" / |
| пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, |
| нован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му при |
| где су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благ |
| и некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћ |
| а.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је ч |
| ква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и |
| живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрадатио |
| са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице зд |
| загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејку |
| носимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосије.< |
| ом.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро ос |
| е јављати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А д |
| напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу |
| неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице |
| о је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му |
| одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо |
| леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у ва |
| и сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p> |
| овима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничном |
| ао, разгледао, размишљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је бес |
| ом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, д |
| ча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, великој старинској, која личи на турски |
| > <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се |
| подиже живу ограду и уводи нове обичаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини |
| И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под ст |
| кртичњаке, потврди ограде, направи леје у врту, предузе сејање усева.{S} У груписаном имању око |
| Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се |
| о би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је ран |
| . '</p> <p>— Колико ’но имадосмо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег тр |
| } Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходником и две простране собе и |
| и је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ |
| свршаваше обичне послове, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видо |
| аду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима |
| ува кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум |
| према школи и науци, колико се показује у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} |
| ашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љубави према школи и науци, коли |
| сто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале |
| ану.</p> <p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим |
| уричиног школовања у ратарници, прилике у кући Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даљ |
| уги у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукненим јелецима, седе правилно, сагле главу |
| ујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то ч |
| <p>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прилику, синко, што гле |
| а раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је |
| о весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновн |
| г...{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајало, само |
| радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} |
| узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ћ |
| опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p>1903. </p> </div> </body> </tex |
| тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица постарила много.{S} Изгледа као д |
| вом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p>— Чујем, Симо.< |
| ез нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали акта и припремали их за претре |
| ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{ |
| а, лепо срезане као кутијице и поређане у одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосиј |
| а два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не м |
| ече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и разми |
| , мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и |
| где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако |
| а опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, нал |
| а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практиканти и |
| <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Ружић продужуј |
| /p> <p>То га окуражи те, четврте године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту поз |
| и ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и промуца:</p> <p>— Го |
| њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </div> <div type="chap |
| авно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже мет |
| усретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накастио да се |
| етио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што је сеј |
| аде паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом!{S} Какву је нови |
| прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бит |
| , па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем крају.</p> <p>— Па ће ударити поред Јошевине... |
| а венцима и у свадбеном руху, младожење у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с м |
| цени од осталог, поклања му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић |
| арали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb n="127" /> .{S} О |
| сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена |
| ин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива |
| то прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још неку, па Мија |
| не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао |
| манет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да |
| >Она уздахну и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бриз |
| и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— Јес’, толико. |
| Збиљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељали?< |
| сто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?< |
| рац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама и лаким п |
| ио језик, те слободније говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор |
| двири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала скорупа, к |
| а није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвић |
| равише и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више |
| оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шару н |
| који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута ли |
| се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone unit |
| старешинство!{S} Како је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао уде |
| " /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђуриц |
| у косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, господине Јан |
| то научно од његова посинка, покајао се у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Треб |
| Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног |
| на и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши |
| у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља по |
| ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у себицу, сандуци са најнужнијим стварима, сто са некол |
| вде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа |
| е радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је |
| ете! <pb n="60" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од |
| и.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редн |
| доше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимовима и |
| м.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, |
| и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у ста |
| /p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S |
| глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просечен као државна ленија.{S} Око пута засађен |
| ме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било |
| е, помаже мењати судове трчкара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би д |
| ио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано с |
| p> <p>И онда почне претресати појединце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе |
| /p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити |
| крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пу |
| засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лиси |
| о кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава |
| вао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само |
| решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, заворњева, |
| ште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Једно ју |
| ца, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празнике п |
| , каки си! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искрпљеним чакширама, старом копорану и војнич |
| га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: г |
| е било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у |
| ске школе.</p> <p>Сељаци се прокртољише у својим седиштима и упреше погледе у капетана.</p> <p> |
| ми и оста подуже, а старији се склонише у механу и почеше се припремати за повратак.</p> <p>За |
| торбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у двориште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— Помози Бо |
| ајнужније послове.{S} Пандури наместише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници |
| но живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>— Бруке м |
| руковаше, па прихватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су н |
| напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести ствари у кујну и доби г |
| досав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и направише |
| ња, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип пр |
| у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта |
| све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли ј |
| а се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупан пандур у плавим |
| смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути зам |
| јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај |
| ане...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог кмества..</p> <p |
| од ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{ |
| Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У том |
| <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се |
| о с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико колико је |
| и? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ов |
| Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младожење у новом оделу и са цветовим |
| да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{ |
| лу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радоји |
| е тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p>— |
| уто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „а |
| и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p |
| рове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је |
| ипеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже |
| попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он |
| е шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пит |
| во, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га |
| је у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па |
| } Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— По |
| 5" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али |
| ат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га |
| свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати |
| <p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са угледнијим људима с којима ће имати најв |
| его,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како ра |
| но и поче га окретати некако необично и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед |
| ама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и |
| иље.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са ост |
| ака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, п |
| — Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо кућ |
| к, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</ |
| изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p |
| .{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је је |
| > <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, б |
| ји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, срамота га од њега, |
| износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у к |
| е и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћв |
| С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су ис |
| ем у њима, без других украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служавник и послужи их што је у |
| мога родитеља... — Па потрча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p> <p>— |
| у те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку |
| за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразумела и с његовом браћом |
| та видео и научио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом |
| да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче конац |
| одну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њ |
| онда ударе порез! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бит |
| је!{S} Овамо!{S} Овамо, бре!</p> <p>Сви у механи погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S |
| омишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукненим ј |
| <p>— Чујем, подиже један, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу |
| дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица с |
| беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам |
| а славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да |
| напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Т |
| ве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да у |
| како ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тод |
| послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедај |
| дине, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb n="31" / |
| собље патосано опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама Једна со |
| {S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли у кућу?</p> <pb n="110" /> <p>Чича Антоније зверајући и |
| је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чује |
| је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашљ |
| браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да |
| /p> <p>Једног празника беху се ужурбали у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, истресли хаљине, |
| селниче мој...</p> <p>Он се опет завали у кревет, узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши |
| зговор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{ |
| су дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и |
| ји су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте године у ле |
| у додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> < |
| и свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} |
| од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене др |
| зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој кући крај прочевља...{S} Напољу је била мећава |
| е.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</ |
| его од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој с |
| лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има св |
| а столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с човек |
| рем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, зна |
| ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим т |
| нао у једној прилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом |
| уштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, криј |
| брука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад |
| S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се |
| S} Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усну н |
| нка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> < |
| а га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад х |
| уо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видосаве! |
| А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, |
| ица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видосаве!</p> <p>Он |
| ну дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну сасвим.{S} |
| >Чисто се застидеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли с |
| врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало пот |
| ом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду б |
| ад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, испрући се на зе |
| синче!</p> <p>— Нема мулевине, но пљуни у дланове! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман |
| сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, |
| ина председника!</p> <p>Председник лупи у меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> < |
| да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пуну ствари, на |
| ицом.{S} У трећој собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што |
| у среску канцеларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још |
| као моју децу.</p> <p>Председник удари у меденицу:</p> <p>— Води овога човека код пријавника.< |
| учину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саће од осова, подвлачи се ис |
| нички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, |
| па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се |
| ге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, д |
| , они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да с |
| засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, неко се извалио и о |
| > <p>Чича Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</ |
| >Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани |
| Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на |
| да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — |
| и.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи ј |
| у што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа |
| о те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као с |
| еће му ништа сметати, неће се утрчавати у његове послове, нити му наметати своје савете.{S} Кад |
| им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> |
| бира два питомца, који ће се школовати у ратарској школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу |
| тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p> <pb n="33" /> <p>Истину рећи, Витор ниј |
| > <p>Видосава обли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољ |
| ицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и наместише чира |
| <head>XVIII</head> <p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и у |
| им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| ка се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, д |
| рипило као оскоруша, па се опет поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе сатисати...{S} |
| говори шта хоће.</p> <p>— Треба живети у народу.</p> <p>Тодосије се дурну:</p> <pb n="83" /> < |
| же кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне |
| е...{S} Па веле: како он може дозволити у својих педесет и неколико година да онај витла његово |
| >— С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђу |
| друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући.</p> <pb n="62" /> <p>— Не можемо тако! |
| е веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Ви |
| де у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или |
| ог лета добави он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба |
| он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особин |
| тарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је |
| p>Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рек |
| ру не може нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао |
| мео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозбор |
| у.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, |
| .</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет |
| свршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ј |
| знали његови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио |
| овири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а |
| то човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ј |
| /p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно озбиљних људи.{ |
| прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко ср |
| аори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодосије гунђор |
| гај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја нис |
| и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се к |
| а помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Та |
| е, паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин...“ |
| аже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{ |
| а Руменија... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Ш |
| је одавно постао несносан овај положај у који је стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је са |
| ле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немо |
| е су му везане толике успомене, одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му од |
| сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се |
| ства, некакав миран и скроман сиромашак у половном оделу; па младожења, висок, танак младић, ле |
| имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдесетим годинама, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи с |
| а се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама и лаким похабаним хаљинама, сигурно какав пр |
| , затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n |
| а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто |
| и.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле... после мога родите |
| и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>П |
| нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни гла |
| идим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него да видим |
| идосав продужи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се |
| ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се н |
| урица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја |
| на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тур |
| тор измирио са новим положајем и стањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи пружати пр |
| ко је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћи |
| плетенице, са једним природним цветићем у њима, без других украса.{S} Пољуби у руку све редом п |
| и.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> < |
| е, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко ж |
| хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стар |
| ије ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, на |
| бе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор |
| p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где |
| вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужд |
| Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му |
| ично и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усво |
| и овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p |
| ме, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у којој се родио, са сродниц |
| ка, покривена папраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола |
| а једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше сељаци.< |
| Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после при |
| не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је |
| p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту |
| } Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је |
| овај прелом у животу: растанак с кућом у којој се родио, са сродницима за које су му везане то |
| општити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака. |
| о, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче конаца, приђе полако и седе |
| алату коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на буљуке </l> |
| ша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека |
| с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџа |
| ечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, |
| .{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S |
| тивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни пло |
| баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што т |
| ко ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не про |
| он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали са |
| на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</ |
| та Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је и |
| а се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово. |
| здени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у |
| ожја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:< |
| срамотимо...{S} Изволте... слободно као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> < |
| је него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упр |
| не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> године заградио за чит |
| угови.{S} Видосав се с обојицом упознао у једној прилици кад су се удружили у повратку из варош |
| а Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и п |
| ладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да н |
| ад је једног дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци се подгуркивали и смејали...{S} Наба |
| оденици.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у воденици, — накељи се Тодосије.</p> <p>Поче гуркање, |
| /p> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у воденици, |
| мнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким с |
| .{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} Т |
| тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаника; хит |
| > <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознат |
| смо, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— |
| годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао приметити на чича-Вито |
| сије Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{ |
| {S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјајаше очицама.</p> <p>— Ви ст |
| ајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> </div> < |
| руза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз |
| т на сваком месту, даје ми старешинство у свакој прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што мо |
| е пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред са |
| стране собе и стакленим прозорима, него у оној старој под кровином и брезовим лемезовима, затек |
| све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја |
| послу?{S} Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> < |
| е ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Ил |
| у шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од |
| ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начин рада |
| а чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима |
| ера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебе |
| ојом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује |
| То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и |
| ка врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде кући |
| исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њ |
| -Витором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} Они расту, развијају се, одмичу.{S} Уче се ра |
| имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање кре |
| равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и |
| ш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ |
| је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запоста |
| та, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклеп |
| а.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, т |
| замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести м |
| и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника који је напуст |
| бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> |
| милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> |
| покошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско се |
| едали у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, |
| рдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његов |
| ро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па |
| , море, да седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p> |
| ем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Е |
| > <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и |
| мује са произношењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак |
| е нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се о |
| ропасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он по |
| име^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, |
| мајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p> |
| механи погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче неш |
| ре!</p> <p>Сви у механи погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед |
| оре, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, |
| и, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторов |
| е самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно, празно. |
| ви се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Како је |
| жице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже раменима и гледа |
| </p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели |
| Погледи Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погледима Витора Микачића.{S |
| абрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је св |
| у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога по |
| лава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечера |
| им роговорима.{S} Такве краве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, кој |
| сти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад б |
| лим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набави |
| у овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад му прате сваки корак, |
| је домаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{ |
| !{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, |
| иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и људи седају за њу по |
| с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њ |
| <pb n="117" /> <p>— Јефтино.{S} Хајдмо у механу!</p> <p>— Пишем по што хоћеш.{S} Хајде, чича!< |
| {S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајат |
| море?</p> <p>— Ево ме.</p> <p>— Хајдемо у механу.</p> <p>— Имам посла. </p> <p>— Каква посла?</ |
| ед.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке |
| ше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео, кришом баци поглед н |
| му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим |
| љеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхра |
| аво бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кући:</p> <p>— Ђ |
| а чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и |
| на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Вито |
| дима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успре |
| је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад |
| навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се |
| добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскоруша:</p> <pb n="97" /> <p>— Полако, баб |
| , узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p |
| вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуваро |
| био повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p |
| Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њи |
| } А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица ве |
| ion" /> <p>У вече слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече пријатно.{S} Месец те |
| дање.{S} На вратима стоји крупан пандур у плавим војничким панталонама и копорану, са припасани |
| т све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и |
| кад се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће |
| а за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањ |
| га... то што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и |
| је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S |
| а каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин чов |
| p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он ос |
| невесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ов |
| толико да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сав |
| увеселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђ |
| набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најпл |
| а несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности које ће га постићи: |
| корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пута и |
| тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и н |
| ли што да пишемо? — приђе један младић у опанцима.</p> <p>— Тапију, облигацију, жалбу, уговор! |
| да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио с |
| имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали |
| <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег о |
| рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, богме.. |
| бе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш комотно косити два пута преко лета и |
| стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде |
| осије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> <p>— Мораш!</p |
| па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, |
| о двојица на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је |
| е штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n= |
| p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прил |
| ад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Дава |
| ове четворице него код оноликих гостију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он |
| и пријатељ извади из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, |
| , да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља. |
| p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти |
| о се секретар, млад човек, завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматр |
| та, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне |
| сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> < |
| <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} |
| .</p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као о |
| ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Ско |
| па да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича-Витору је обја |
| ћ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да |
| бу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њих |
| о што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село |
| и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћери, прва радост |
| и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита сушила, која с |
| ане зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, как |
| књижица, кад се првог празника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усади |
| ња из своје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у рата |
| <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле |
| . да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у |
| јка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стража |
| ла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, |
| у од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb n="82" /> <p>— Молим те |
| е.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Д |
| Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће |
| ед у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану |
| ћи, гледај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо |
| је чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш |
| се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели То |
| лавњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? |
| ве радости кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо умеси |
| р Микачић упамтио је то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, с |
| чаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан ка |
| пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћер |
| и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причувљава |
| ере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb |
| смешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људ |
| , по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и |
| згледати и разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он ј |
| >Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви |
| мам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи |
| емо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тодос |
| у те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се ј |
| децу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај |
| ! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Једа |
| иви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд д |
| е до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не снебивам се.. |
| :</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш |
| — подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> |
| опсова оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, |
| да! — рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћин викну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У вече слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{ |
| ml:id="SRP19030_C9"> <head>IX</head> <p>У Микачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није |
| Јесте, ћери, прва радости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на н |
| ве и шљиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старач |
| есну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: једа |
| ошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали акта и припремали и |
| мало прође па почеше гласови...</p> <p>У Младена Варагића било комишање једне вечери уз Међудн |
| ако би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто |
| замириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу наместише миндерлук, поређаше сељачке санд |
| ује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре тор |
| а педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла к |
| е као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затр |
| рече Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино |
| ја радост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево их!</p> <pb n="178" /> <p>Пој |
| стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре |
| , мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прић |
| S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан т |
| тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у се |
| е љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачили су и Тодосија, али он се сам |
| сту да продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице |
| овде место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} |
| једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде к |
| ко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> |
| а и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесној механи поседали за оно неколико стол |
| Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на служавнику чашу хладне воде, шећера |
| о нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{ |
| јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре пође полако, ураскорак, после све |
| почеше гасови одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за |
| а пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре пође полако, ураскорак, по |
| је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавршава, |
| и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче п |
| .{S} Нешто га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге |
| пе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и зад |
| ого штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попре |
| жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чеља |
| овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Т |
| и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јас |
| ..{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> <p |
| е крупна жена у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p> <p>— Сна |
| , старија жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младом одбрађеном женом, младожењин |
| мер чича Вићентије...</p> <p>Њега Витор убраја у најбоље пријатеље своје; он му је друг из дети |
| се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p> <pb n="33" /> <p>Истину рећи, |
| , шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим посл |
| а изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у ку |
| а жена, и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— Гово |
| иде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва |
| черу седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право велиш! _</ |
| >— Којим добром ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам посла.</ |
| уги зид огледало и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи влад |
| новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали се |
| а ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда |
| да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... |
| једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: т |
| кчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати к |
| ође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или п |
| авштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе |
| ава!{S} Накупио сувога грања по шевару, увезао појасом читаво бреме, затурио на леђа па се упут |
| косе и бркова, широких уста и крезава, увек расположена и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с |
| продужи:</p> <p>— Таки смо ми, сељаци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То |
| гостима? — поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, д |
| Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старе |
| ајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, према свакоме предусретљив |
| ако је страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распиту |
| образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да в |
| n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би јед |
| позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинство |
| ом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га |
| е боји онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p |
| а била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизмаче |
| чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодо |
| Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побр |
| е три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он про |
| о је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе |
| но, као паметни људи, онако као што смо увек разговарали...{S} Зар тебе може онакав простак, Ви |
| {S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му места |
| а потражи Тодосија.{S} Чудновато, он му увек падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприл |
| ла, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једин |
| е у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... |
| кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје |
| ио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показао би свима да је боље |
| ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке |
| ему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први љу |
| о лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти саве |
| да су многи разборитији сељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек |
| је па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме пра |
| д нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибор |
| на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада |
| како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао с |
| а песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се креће и разго |
| је?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели |
| до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачили су и Тодосија, али он се само смејао пијаним љ |
| а.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао з |
| њаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка. |
| да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је н |
| на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна рука Видосава Микачића...</p> </div> <div |
| днијих њива код куће.</p> <p>Ове новине уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања са сво |
| каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми |
| ав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина рода.{S} Куражило га је само то шт |
| неног платна, усукао два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чув |
| и на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до највећ |
| а ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је |
| а њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у |
| ову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим гу |
| нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш комотно косити два |
| но није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже метло |
| Бога ми!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти |
| игару устима, хтеде да повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и |
| а, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} На |
| отарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прича чич |
| више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> |
| > <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га |
| где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући сам б |
| n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на креве |
| раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} Овамо! |
| атим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш, Тодоси |
| кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида се и |
| га, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за |
| р уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</ |
| анској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, |
| а, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и р |
| ањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грања по шевару, уве |
| намо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и т |
| имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више |
| терао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се све |
| аха руком.</p> <pb n="130" /> <p>Она му угледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се |
| ћ.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тур |
| p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p |
| b n="109" />, као ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару |
| као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и почели то исто набављати... |
| згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угледамо непознатог човека у селу, ми издражимо очи на |
| ст.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је |
| <pb n="93" /> Тодосије који се на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће |
| иход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у најкраћем времену...{S} Зар н |
| савршеније и практичније, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега газд |
| ује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S} Истина, не |
| јкивали и загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд бил |
| ће Витора Микачића преко новог вотњака, угледаћеш једну лепу кућу са неколико зграда у чистом и |
| а, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, |
| ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се:</p> <p>— Крмачица!</p> <p>— Да |
| рошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа.{S |
| раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити |
| ознавати али постепено и у приликама са угледнијим људима с којима ће имати највише додира.{S} |
| јег рада.{S} Његово имање треба да буде угледно добро за околину, — објашњава им капетан.</p> < |
| уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку м |
| ликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а |
| песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако корење, извешала записе, |
| д власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</ |
| ма.</p> <p>— Тапију, облигацију, жалбу, уговор! — предузе други.</p> <pb n="117" /> <p>— Јефтин |
| у, натури наочаре и проговори:</p> <p>— Уговор о усиновљењу.</p> <p>— Читај, господине Јанићије |
| овек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство... и ако хоће |
| јем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосав |
| Јанићије.</p> <p>Први члан прочита цео уговор гласно, одмарајући се на тачкама и погледајући и |
| Јес’, господине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усиновљењу?</p> <p>Чича заћута.</p> <pb n="121 |
| д почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, с |
| као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те |
| школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у Микачи |
| амуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се приј |
| пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку, крупна, глед |
| само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика па |
| Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже как |
| а у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div |
| Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је |
| два пута више порезе...</p> <p>— И онда ударе порез! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’ |
| — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бане поне |
| Као за <pb n="84" /> пакост, те године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</ |
| рти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити већ п |
| чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари у меденицу:</p> <p>— Води овога човека код пријав |
| киселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дотера зулуф |
| е пуктање у доњем крају.</p> <p>— Па ће ударити поред Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича Ви |
| ојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душмани на р |
| {S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удвојеном снагом зацерекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Д |
| жају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у |
| уди, или, правије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијурином и лепим раст |
| дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџакли |
| старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p> < |
| Прича ’номад Тодосије — поче младић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, . |
| p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S |
| није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, злико |
| ицом упознао у једној прилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они причал |
| ад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју с |
| па се наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади |
| <p>Мало доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете.. |
| а, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Ви |
| председниче, један старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без по |
| <p>Чича Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на огњишту, п |
| озабацио капу озад и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из в |
| и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе му руци.</p> <pb n=" |
| мести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничном <pb n="179" /> оделу, у |
| у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде дец |
| о пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у водени |
| и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="12 |
| че и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за сто |
| се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш |
| <p>Председник лупи у меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господин’ предсе |
| ели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и напр |
| ја?{S} Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју |
| да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> |
| и га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за о |
| пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад |
| њу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: |
| а један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} |
| с је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и |
| није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тише, |
| ара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, |
| о што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао главу па ћ |
| асен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређ |
| а њиви, с радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су моји малиша |
| е удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, истресл |
| а своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!.. |
| и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да ст |
| ју, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Изв |
| говић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и при |
| о па клупу, наслонио <pb n="94" /> леђа уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услони |
| уни кукуруза у клиповима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава, ћилимова, |
| разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде ко |
| кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђено филар |
| ци у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве бр |
| осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног суда.{S} У пространом ходн |
| и и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и опл |
| ти кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели |
| стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства раде |
| мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко река |
| > <p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта р |
| ена Варагића било комишање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за |
| — Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну приватн |
| то да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако |
| е му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би р |
| ио ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса по |
| — теши се она.</p> <p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад |
| <p>А њихове радости кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: ба |
| у нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема |
| Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Ра |
| р Микачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n |
| а кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p |
| .{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те м |
| и покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој посао.{ |
| м:</p> <p>— Носи, дијете.</p> <p>Она се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те послужење! |
| ив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају, |
| орову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, |
| ашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, |
| за куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодо |
| S} Пошто посвршаваше обичне послове, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па |
| тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те н |
| {S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица |
| е може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S |
| ече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме му |
| в рад.</p> <p>Ђурицу обузе нека милина, узврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду од живо |
| жен, не познаје се да је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, махну руком по јелеку и и |
| идиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосав |
| шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> |
| гледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> |
| стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа преко ње: |
| н на оног до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да т |
| ?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте главом:</p> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад м |
| , кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зн |
| окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на м |
| поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или д |
| две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... |
| има.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се!..</p> |
| та Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очев |
| че пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, ти ћеш пропаст |
| ам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта |
| ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој ме, |
| ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати на стол |
| ли и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, |
| иведе пред механу, трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p |
| е, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан са некаквим ситним жутим семен |
| У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну мало вина из буклије |
| чича Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосиј |
| ву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бит |
| } Само сврати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао |
| а другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необично и у стра |
| х украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, |
| га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} |
| .</p> <p>Видосав се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добр |
| ти је то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, натури наочаре и проговори:</p> <p>— Угово |
| овека код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурених леђа |
| о једну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура |
| је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам |
| </p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Бога |
| бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, једва чекају да за |
| слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обр |
| је, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружи |
| а ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</p> |
| — Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико забо |
| е кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрек |
| p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> < |
| н је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док ту тр |
| рез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда |
| селу, који су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте год |
| тине и да истичем какве своје интересе, узимам слободу скренути вам пажњу на једну прилику која |
| од воденице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чува |
| — Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немој д |
| е открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а |
| н и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право |
| Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмаха руком.</p> <pb n="130" /> <p>Она му угледа оно ч |
| иди.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме травку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали |
| елу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пре |
| аповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Р |
| да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу.. |
| ћи, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи |
| а брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубит |
| да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица из сре |
| {S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасла |
| } Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и |
| у па столичице.</p> <pb n="17" /> <p>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</ |
| !..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али т |
| зврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па |
| бо... — промуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и |
| а џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да |
| о.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> |
| ј...</p> <p>Он се опет завали у кревет, узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{ |
| /p> <p>Наједаред застаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се |
| амо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди |
| овуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, м |
| лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вуја |
| ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Руменија први пут помену за то. |
| — Па што ме онда запиткујеш... и што ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухвати за очи:</p> <pb n=" |
| а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</ |
| ј деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде.</p> <pb n="125" /> <p>— Видосаве.{S} |
| доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио |
| е у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Видо |
| еда.</p> <p>Само чича Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошевина |
| та приповеда.</p> <p>Само чича Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, |
| била топла Међудневница те су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала сла |
| ш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту |
| и немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им |
| ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њ |
| у у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хр |
| нице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање |
| тала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> |
| воју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га. |
| и, која је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубу |
| ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, |
| на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих |
| епљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Н |
| еба ми ваше познанство!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли шт |
| <p>— Ти си џангризалица!</p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> <p>— |
| назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужи |
| досав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „Поштовани ро |
| се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жен |
| куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица примети |
| ш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне.< |
| и трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, п |
| ао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Н |
| глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то |
| м природним цветићем у њима, без других украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служавник и п |
| Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од нем |
| овек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево их!</p> <pb n |
| Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати има |
| </p> <p>Чича Витор погледа по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и |
| једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупан пандур у пл |
| нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n="180" /> <p>— Е |
| } Предсобље патосано опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама Је |
| као трг, ограђено филаретама, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну |
| , док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} К |
| а кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри |
| копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, |
| тио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџа |
| Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се чича постарао да понови њих: |
| 3" /> <p>Истину рећи, Витор није нимало улепшао Јошевину, нити она друкчије изгледа у његовим р |
| , без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће |
| е свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери: |
| фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, према свакоме пр |
| јати планове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Он |
| ато, он му увек падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као д |
| и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео ј |
| то им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Св |
| леда у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор иск |
| ред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S |
| ..</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" |
| еби и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад |
| оравца и његов начин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посвршава прве пролетње послове: отре |
| а и расположена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} |
| погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапију, и, |
| ко ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима |
| у имали никога од срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити В |
| му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запо |
| ркну чашу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун |
| а сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „ал |
| та ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара зад |
| Нека сваки располаже својим имањем како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта |
| ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтин |
| бли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.< |
| притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми |
| срамота, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота, моја |
| добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу за |
| пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и о |
| и...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће саст |
| </p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си т |
| велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту ш |
| му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни |
| емо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести как |
| ти.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, н |
| а ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти каже |
| .{S} Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу |
| чак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, учтиво се понашати и леп |
| ђу пријатељима својом вештином: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од тада |
| то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао за |
| к на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему |
| } Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоу |
| и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а |
| опити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на |
| и или трли, па они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу бурани |
| и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остал |
| је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима:</p> |
| кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други |
| ест... треба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако весео и з |
| па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала с |
| , практиканти и пандури.{S} Међу њих се умешало неколико варошана: запиткују их што су дошли, к |
| му осталом опази се нов ред, који уводи умешна рука Видосава Микачића...</p> </div> <div type=" |
| ири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у со |
| {S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко до |
| бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па ка |
| чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и ча |
| е изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у рас |
| — Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхлад |
| а стаде као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необично |
| а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{ |
| разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу |
| да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има ра |
| је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, прилегао је пред саму з |
| препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на |
| а.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb n="91" /> <p>Видосав пр |
| ичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и припијати.</p> <p |
| ила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, се |
| г и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и беље |
| е са искиданим корицама, са изгужваним, умрљаним и нацепљеним листовима, милије су му биле, но |
| а радост у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова |
| ђаш и отимаш!</p> <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда |
| еш само да се свађаш и отимаш!</p> <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу |
| стио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године одкако њиме управ |
| дебла што су се поређала као стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта радиш ти? — прозбори она.</p> <p |
| тићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, трећег... |
| женама у зајитунли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: разгледају свет, распитују те за ову, |
| е очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну мало боси |
| штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно што није могао постићи Видосав на своме |
| правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb n="65" /> похвали како ће радити, док не ви |
| зи и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању ум |
| ме за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сеј |
| остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство... и ак |
| она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку за муж |
| га овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио сламу за простирку по соби.{S} Вечерали су сви з |
| а Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад д |
| ава!</p> <p>— Микачин!</p> <p>— Виторов унук.</p> <p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зн |
| весеље у његовој кући, прошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од бо |
| ће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! |
| </p> <p>Празнике пропратише све како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божи |
| авио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, по |
| шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причес |
| p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: |
| > <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} Ниј |
| и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — у |
| ама и копорану, са припасаним силавима, уозбиљио се, суче брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Вит |
| <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не см |
| рипијају и разговарају: како су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не м |
| н ево овако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало пиј |
| „Комшија је пречи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да |
| во“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни |
| ако једног зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у старој кући крај огњишт |
| ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамтити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају |
| xml:id="SRP19030_C1"> <head>I</head> <p>Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала |
| ..“</p> <p>Код трле не беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпуст |
| p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле... |
| е утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео |
| зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p> |
| њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом.</p> <p> |
| а на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упита председник.</p> <p>— Тако је, господине.{S} Све ј |
| затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} До |
| нији и неприступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ак |
| наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на |
| т, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта посл |
| свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да ид |
| {S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би |
| ојица, на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и |
| >Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је јед |
| е, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита г |
| оје покојне Руменије.“</p> <p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са угледнијим љу |
| дну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p |
| ажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихове радости кад приставе лончић у |
| ашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> упо |
| Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зек |
| елим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш |
| .. — И ту исприча како се <pb n="26" /> упознао са неким шљиварским трговцем из ваљевске нахије |
| е упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци. |
| дира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем што код њег |
| дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S |
| ection" /> <p>Још првих дана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Видоса |
| говарати и почастити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то |
| ојени другови.{S} Видосав се с обојицом упознао у једној прилици кад су се удружили у повратку |
| што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </div> |
| о ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке |
| уку извешаше старије аљетке што се ређе употребљавају.{S} У ходнику наместише дугачки сто, клуп |
| родне воћке, подизати шуму и корисно је употребљавати, и таке науке што користе сељаку.{S} Види |
| иви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш |
| ј с лица, завали се у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у ко |
| Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан присе |
| дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по служби, на |
| забрани, виногради...</p> <p>Том кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у |
| мање за ове неколике године одкако њиме управљам?{S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја са |
| апетана.</p> <p>— Ево шта пише господин управник:</p> <p>„Поштовани господине капетане,</p> <p> |
| оје сам, поводом овога избора, добио од управника ратарске школе.</p> <p>Сељаци се прокртољише |
| ао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, господине Јанићије, та „лења торта“ то ти је је |
| твари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји |
| се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терају |
| аци се прокртољише у својим седиштима и упреше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише господ |
| место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у њега.{S} Он прелистава акта, нешто под |
| и.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодо |
| дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад му прате сваки |
| ча уступи једну стопу вратима.</p> <p>— Упропастио сам твоје имање...{S} Продао сам твоју Јошев |
| ем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути |
| не од некретности?</p> <p>— Нисам ништа упропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошев |
| ако је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, |
| е?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад та |
| > <p>— Није истина.</p> <p>— Јеси ли му упропастио што имања?{S} Продаде ли што за ове неколике |
| елеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег поновац и направише се читава гумна по пијац |
| ице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти вр |
| ири краве музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: му |
| риђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш шко |
| .</p> <p>Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раменим |
| а шта је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а |
| чича Витор сиђе низ судске степенице и упути се право својој Јошевини.{S} Само сврати на пекар |
| , да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осва |
| сом читаво бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кући:</p> |
| о имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{ |
| а би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и о |
| јка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви њего |
| ити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђи |
| јем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то ниси урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— П |
| ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао дру |
| осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукуру |
| љан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Има |
| торо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гв |
| !{S} Уа!</p> <p>Оно најпре пође полако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да |
| о, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара човека.{S} Е |
| — У-а, запаприли му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане, не |
| и то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивам |
| е нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио |
| p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није |
| к.{S} Куд се окренеш <pb n="106" /> све уређено како доликује: извешана цедила услоњени кругови |
| ојим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свак |
| , чича, доколице“...</p> <p>Наста читав урнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и необично и реч |
| и ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу <pb n="122" />, она ти ниче...{S} И сад нек гле |
| ца Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем крају.</p> <p>— |
| ен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда |
| науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Његове радости!{S} Нико сретнији од |
| /p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и п |
| бори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог р |
| ветњак, шпартан на леје, обележен сваки усев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-С |
| } Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта |
| оја се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њив |
| де, направи леје у врту, предузе сејање усева.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно з |
| уће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за |
| а не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још п |
| мена него од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја |
| Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је |
| Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из |
| ића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима |
| објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, |
| аком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да |
| се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се муч |
| у и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из |
| ћентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти знаш, В |
| то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </p> <p>За дуго |
| наочаре и проговори:</p> <p>— Уговор о усиновљењу.</p> <p>— Читај, господине Јанићије.</p> <p> |
| подине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усиновљењу?</p> <p>Чича заћута.</p> <pb n="121" /> <p>— |
| е куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антоније само броји |
| и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим |
| својом качарском ношњом: <pb n="32" /> уским чакширама од црног сукна и црвеним подвезама, изг |
| сок, танак младић, леп и личит, у новим уским чакширама, чошном фермену и шиљастој шубари са чи |
| реко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из основне шко |
| пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.< |
| преми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. |
| осије.</p> <p>Он се трже,, исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> < |
| оре?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p> |
| едседник једном члану.</p> <p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председник |
| прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и |
| уређено како доликује: извешана цедила услоњени кругови, качице сира и скорупа на једној клупи |
| ли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор у |
| се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца |
| орадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку промуца:</p> <p>— Немој ме, Тодосиј |
| /p> <p>Поче кикот.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва. |
| мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се с |
| м и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што не спаваш?</p> <p>— Спа |
| .</p> <pb n="90" /> <p>Тодосије развуче усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па п |
| о ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не будали!{S} |
| а прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му |
| е, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати на столицу и само |
| ! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек у ц |
| хвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам год |
| продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима |
| реко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и ов |
| ушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог труда!< |
| ине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод |
| е сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати кадивицу на глави.</p> <p>З |
| много нерасположен, не познаје се да је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, махну руко |
| м свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему. |
| долазио!</p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаука в |
| ико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сухим устима:</p> <p>— Богме... његово имање.. |
| децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу... |
| сродницима за које су му везане толике успомене, одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторов |
| оји се нису нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће бил |
| Шта радиш, море?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраш |
| д је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе |
| учајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, вич |
| мо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p>Он |
| вник, као да му нешто смета.</p> <p>Она успреми све, само остави стакленце с ракијом, па врати |
| дувана, намести вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао |
| чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбаца |
| нка, маџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од |
| ... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S} Па додаде:< |
| и-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, уста одоше на јагодице и показаше се она три зуба напре |
| асови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте |
| досав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи он |
| и знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочит |
| Кад попише добродошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуни |
| } Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв и |
| p> <p>— Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тодосије про |
| то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Ми |
| И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S} И |
| разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћи |
| за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто ж |
| , гледај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо р |
| а више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће |
| кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </ |
| ечна, црвенкасте косе и бркова, широких уста и крезава, увек расположена и насмејана.</p> <p>Та |
| се увек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му прав |
| :</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, па устаде, прислони тојагу, скиде капу и прекрсти се.</p> |
| гу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред к |
| ече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде.</p> <pb n="125" /> <p>— Видосаве.{S} Бог с тобо |
| p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чича Витор устаде:</p> <p>— Право велиш, Тодосије.</p> <p>Устадоше |
| >— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати се на своје место:</p |
| </p> <p>— Право велиш, Тодосије.</p> <p>Устадоше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се |
| веже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и |
| о рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати на столицу и само гледа у Антониј |
| /p> <p>— Ти ћеш сам себе сатисати...{S} Устани!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, з |
| м доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</p> <p>Он оћута |
| ми с дружином! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, уз |
| урица му приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав подиже глав |
| /p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички |
| ћ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима.</p> <p>— Знам, бабо.</p> <p>— Изучио много... и |
| >— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком као на заклетви. </p> <pb n=" |
| н се опет завали у кревет, узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцни |
| изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сухим устима:</p> <p>— Богме... његово имање... његово право. |
| p> <p>Он устрепта очима, принесе цигару устима, хтеде да повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти |
| у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И |
| диш, као пред рођеним братом.</p> <p>Он устрепта очима, принесе цигару устима, хтеде да повуче, |
| н се подиже полако, извири се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, из |
| м Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на њему ра |
| м распикућа, про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи једну стопу вратима.</p> <p>— Упропастио сам тво |
| Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег с |
| старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је к |
| в.</p> <p>Па затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здра |
| > <p>— Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбу |
| ио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им д |
| ечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокош |
| ачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се ка |
| хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе |
| љу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад о |
| лавом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p>— Прича ’номад Тодосије — |
| па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, пог |
| у на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну и заћута. |
| о тражио да се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати |
| е, пријатељу, познати за пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде |
| је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, п |
| егде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како с |
| у ратарској школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве свој |
| дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте шљунком.</p> <p>Испод куће вотња |
| — Нема онаког домаћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаља |
| .</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њ |
| ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се утрчавати у његове послове, нити му наметати своје саве |
| мета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и |
| p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједаред подиже главу |
| вор’те уста, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тодосије продужи:</p> <p>— Таки смо ми, сељац |
| пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Т |
| јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз т |
| <p>У том домаћин викну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави с |
| се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживети? |
| p> <p>Тодосије му шану на ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загл |
| оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, |
| мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније поћута, чукну |
| ји и селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се |
| нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искр |
| > <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p> |
| лити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се уми |
| лази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па прав |
| е низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <div typ |
| мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>То |
| Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div |
| та вели још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече он |
| уги пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће |
| ч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, па |
| р нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је |
| о га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису |
| се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој м |
| лави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} З |
| је, шта правиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— |
| а и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене |
| . и што ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухвати за очи:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу се раз |
| тако на моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскоруша:</p> <pb n="97" /> <p> |
| нуше сузе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице |
| жагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не |
| а ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону |
| облеће она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...< |
| си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку |
| фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи |
| изведе коња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича н |
| ећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад |
| се застидеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{ |
| звади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа обр |
| , измешали се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесној механи поседал |
| ратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље за парожак па се поштапљује и корач |
| је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака...</p> <p> |
| ечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите коло! — вели један старчић од ватре.</p> <p>— |
| на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао пла |
| <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадиј |
| </p> <p>— Остало и теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он |
| а од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није |
| ку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око совре служи се вино |
| ијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“</p> < |
| ве исправно!</p> <p>Тодосије му шану на ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> |
| мину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе |
| и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба |
| {S} Они расту, развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи |
| ича како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и |
| је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и њего |
| ти Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тобом поносити!...</p> <p>А др |
| едавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволи |
| } Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмаха руком.</p> <pb n="130" /> |
| расмо твог сина за питомца!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точкове |
| предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице |
| /p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава |
| то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе мис |
| спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они, читав |
| је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, |
| на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам |
| чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} |
| дове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њ |
| о за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да |
| >— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „З |
| Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин. |
| /p> <p>Он га промери погледом.</p> <p>— Учим ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> |
| „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па как |
| ти мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо |
| у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мен |
| рце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не познаје се |
| овек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила његов |
| рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, |
| суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Р |
| удину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да |
| .{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час ул |
| ко ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је |
| ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— |
| са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад м |
| мању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и д |
| засланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем |
| мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Шк |
| ш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они |
| Декламује са произношењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чуј |
| школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би |
| обио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са изг |
| ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је учи |
| у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којим |
| И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не оср |
| и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао у меха |
| и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> |
| и се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</ |
| би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> < |
| олу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све стариј |
| у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га пром |
| изнети, умео се наћи у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, п |
| а у оџаклији на полици.{S} Нису школски уџбеници, него некакве друге књиге што их је однекле на |
| љао.</p> <p>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p |
| p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао приметити на чича |
| >Тодосије Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба д |
| маш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор опет мр |
| .</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Ти з |
| у, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па с |
| су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном? |
| ван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се |
| 9030_C19"> <head>XIX</head> <p>„Затисни уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p |
| га..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </div> <div type="chapte |
| којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду бли |
| усукао два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} К |
| :{S} Тодосијева јунад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а |
| аде, својом њивом, обухватио сикиру око ушника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испо |
| , — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му фалити што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их пос |
| видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за ми |
| ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели и понос |
| је дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и не |
| туцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на другој страни чивилу |
| ојно: чакшире од црног сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек |
| личит, у новим уским чакширама, чошном фермену и шиљастој шубари са чизмама на ногама.{S} За њ |
| у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп |
| Немој!</p> <p>— Хоћу да му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb n="41" /> <p>— Коча |
| једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим |
| дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних, копорана без рукава, шајтова |
| S} Двориште пространо као трг, ограђено филаретама, у које се улази пешке на мала врата, а инач |
| , осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране младости и нера |
| /p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без старих људ |
| и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настарији по годинама, побратим Мијат с десне ст |
| то јес’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе |
| Јеси ли се надао оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S |
| Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се |
| се опет измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га х |
| је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из и |
| великој старинској, која личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S |
| аворњева, брњица разне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, |
| ја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... — прича председ |
| е по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... — прича председник једном члану.</p> |
| неси печења!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{ |
| суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И |
| акашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што си под мојим крово |
| де, чича!</p> <p>— Не слушај пискараче, хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од с |
| више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они |
| ко је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у п |
| да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће |
| механу!</p> <p>— Пишем по што хоћеш.{S} Хајде, чича!</p> <p>— Не слушај пискараче, хајде код ад |
| Извол’те, бабо!</p> <pb n="132" /> <p>— Хајде, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> |
| их, сине... „Затисни уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код ова |
| ђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав ма |
| IX</head> <p>„Затисни уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упамти |
| цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p |
| д овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И т |
| нашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Он се отима, звера и промуцује:</p |
| си ти, море?</p> <p>— Ево ме.</p> <p>— Хајдемо у механу.</p> <p>— Имам посла. </p> <p>— Каква |
| рну руку и погледа га озбиљно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чича Витор устаде:</p> <p>— Право |
| нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Хајдемо кући! — одзива се Тодосије.</p> <pb n="54" /> < |
| ги.</p> <pb n="117" /> <p>— Јефтино.{S} Хајдмо у механу!</p> <p>— Пишем по што хоћеш.{S} Хајде, |
| столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S |
| еницама и подшивеном ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у себицу, сандуци са најнужнијим с |
| рији човек у цокулама и лаким похабаним хаљинама, сигурно какав пропали трговац или занаџија, п |
| {S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убру |
| другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире, копоран, грудњак |
| иса паучина и црвоточина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па с |
| вој простирач и покривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, ник |
| ћа кући.{S} Обрисали двориште, истресли хаљине, наместили собе, опрали стаклиће.{S} У кући гори |
| им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код во |
| понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед |
| ну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта ти је то?</p> <p>О |
| рима, сто са неколико књижица, с пером, хартијом и мастионицом.{S} У трећој собици стојеће ства |
| бијено које окно на прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца па све прозоре испр |
| акта, нешто подвлачи писаљком, превија хартију, загледа у законе.{S} На послетку отпоче:</p> < |
| е то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, натури наочаре и проговори:</p> <p>— Уговор о |
| гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и |
| пријавника.</p> <p>Чича Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из |
| , он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ов |
| о дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, по |
| ити моје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он про |
| твоји свагдашњи пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав |
| гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у з |
| м, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час |
| "114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двој |
| јем те, море, као мога оца! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пили смо доста, — смеши се старац Вићен |
| > <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно!.{S} Опрости, домаћине!</p> < |
| та и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — |
| н одговори да не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, се |
| и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p |
| ричам моме најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала ти, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу н |
| <p>Видосав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, т |
| таде млатарати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} Бравос, сине...{S |
| е рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одговори она и трљну руком ни |
| ...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко |
| ...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p> |
| и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се го |
| оре!{S} Хвала на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да |
| во, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, |
| ао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и гледај посла.</p> <pb n="48" /> <p>И Т |
| </p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“</p> <p>Тако |
| осе мајци нову котарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плет |
| ео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би река |
| замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непреста |
| т поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па |
| мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за б |
| мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један |
| слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало |
| ићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на |
| јки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајтана.</p> |
| S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И ка |
| ев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује |
| тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође в |
| лу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да и |
| свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје п |
| г имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељима својом вештином: како је уме |
| д њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на служавнику ча |
| почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, је |
| ту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријатељи.</p> <p>— Е, |
| м... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља! — см |
| забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и в |
| о мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку реч младога ратарца, који, пошто оприча све |
| ог човека!{S} Сад му прате сваки корак, хватају му сваку реч, претресају и што јес и што није!. |
| људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> разговарају осме |
| рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентије.</p> <p>Прође по неколико |
| /p> <p>Чича узврте главом:</p> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и |
| ча Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су |
| , по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим |
| иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек...</p> <p>Један од Ружића |
| аки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: |
| ђа.</p> <p>Чича узврте главом:</p> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад с |
| о онолико земље колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе |
| слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Брани |
| р се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они уле |
| е проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодо |
| е хтеде се јављати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забављ |
| о среску скупштину, да посвршавамо неки хитнија посла.{S} Мислим да можемо отпочети рад, јер ст |
| има не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа |
| јелецима, седе правилно, сагле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} |
| склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада |
| илиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је |
| ..{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајало, само пр |
| </p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> |
| у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у |
| а мале пилиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Вид |
| туд, са истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, |
| све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав се зап |
| су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испо |
| <p>У том донесе она на служавнику чашу хладне воде, шећера, стакленце ракије с чашицом, па мет |
| .{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упита, он в |
| ставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Ви |
| их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чич |
| зника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишту.{S} Видосав намирио посао и |
| } Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о |
| љан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и пр |
| у.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у |
| Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чу |
| е простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кућ |
| готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, |
| иће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те моје до |
| из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да |
| та и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па |
| гуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно сели обој |
| ријатеља на заједничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На пијаци, пред црк |
| p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Д |
| ије: да располаже са својом децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихно |
| Витор се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</ |
| ћи, то јест није у овом новом конаку са ходником и две простране собе и стакленим прозорима, не |
| е зграде окружног суда.{S} У пространом ходнику пред заседањем закрчио свет; људи који имају по |
| е свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми |
| је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или |
| аљетке што се ређе употребљавају.{S} У ходнику наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орм |
| Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплаш |
| </p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хорватовић призортио да освојимо позицију, те, мајчин с |
| ај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор |
| да освојимо позицију, те, мајчин сине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, почех ти причати, мр |
| ајбоље имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесе |
| вање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавањ |
| га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и проп |
| и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно |
| ио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њим |
| ш се видети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си м |
| вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да у |
| м.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један |
| ме, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на ме |
| n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разговара озби |
| што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> |
| да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видоса |
| гу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си чо |
| и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није |
| неш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.</p> <milestone unit="subSection |
| и се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесо |
| а ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он мало поћута па продужи:</p> <p>— Тодоси |
| а ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће.</p> <p>— Треба живети у народу.</p> <p>Тодосије с |
| о ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа за |
| ца...{S} Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n="112" / |
| в па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду |
| ве, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити с |
| {S} И ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати планове какви му на <pb n="134" /> ум д |
| , како ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, нег |
| хирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му ст |
| ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш та |
| ва деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чуват |
| њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто ка |
| <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новина у његовој к |
| а, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> |
| .</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} |
| , оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видос |
| а ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та глав |
| ди се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући.</p> <pb |
| а није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради |
| е да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља рад |
| од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — го |
| и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам к |
| го да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је |
| зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам. |
| сподин’ председниче, један старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ће |
| онтролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се рукова |
| ј мој окренуо сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама |
| — Нисмо бирали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господин |
| — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p> <p>— Хоћемо ли обојица?</p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p |
| сла?</p> <p>— Имам нека посла.</p> <p>— Хоћемо ли заједно кући?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Дела |
| н опет чепка и слеже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Д |
| а не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| — вели један старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p |
| им посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p> <p>— Хоћемо ли обојица?</p> <p>— Хоћете, — |
| и чича и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У |
| онише, а сколише га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе један младић у опанцим |
| уге.{S} Хоћете ли то упамтити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </di |
| > <p>— Хоћемо ли заједно кући?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{ |
| у.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, де |
| и, онда нема ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамтити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле де |
| о!</p> <p>— Хоћемо ли обојица?</p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорниц |
| изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам ва |
| ангризалица!</p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> <p>— Умукни!</p> |
| Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли у кућу?</p> <pb n="110" /> <p>Чича Антоније зв |
| и хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по су |
| ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> <p>Сељак продужи пут.< |
| сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чу |
| еш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и |
| </p> <p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одг |
| продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: седамд |
| да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ра |
| — Није ово механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на |
| да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока и три л |
| ео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Ј |
| p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, како хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању! — д |
| на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима:</p> <p>— Школе се.. |
| јешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себ |
| Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се |
| Хајдмо у механу!</p> <p>— Пишем по што хоћеш.{S} Хајде, чича!</p> <p>— Не слушај пискараче, ха |
| е.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак.. |
| , кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</p> <p |
| мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељу.</p> <p>— |
| Те тако наиђох на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао |
| га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chap |
| зи оног онамо!</p> <p>— Немој!</p> <p>— Хоћу да му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> |
| динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће |
| p>— Деде да по једну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, одваја лист папира а рука му |
| е владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је ко |
| н, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, господине. '</p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— |
| и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе |
| на да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш госп |
| Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко |
| ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> |
| :</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S |
| ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш |
| ужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Руменија пр |
| н овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми н |
| ава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад |
| ко: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је н |
| у, да поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p |
| ма рачуна држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за п |
| лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита сушила, |
| сла.</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не хте проговорити више речи о томе.</p> </div> <div type= |
| и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим с |
| устрепта очима, принесе цигару устима, хтеде да повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ниш |
| >Она му угледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— |
| {S} Младожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше |
| нуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мр |
| .{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаника; хитао је у суд и |
| Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, |
| </p> <p>— Није данас долазио!</p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гута. |
| рави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну |
| и од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и |
| Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да краду твоју детелину па се прејала! — виче Тод |
| > <p>Тодосије продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан ув |
| е навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем |
| ислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</ |
| Не можемо тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вел |
| уди, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и из |
| ра чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не |
| е знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају п |
| најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде |
| ај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с |
| спрдњу од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb n="82" /> <p>— Мо |
| омене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, д |
| еца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакш |
| лаже са својом децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у |
| ад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче с |
| жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана и п |
| н се трже:</p> <p>— Море, не будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у П |
| дан динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један сипљив старчић и зака |
| а је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Ј |
| вртати, јер се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније |
| ешљана у плетенице, са једним природним цветићем у њима, без других украса.{S} Пољуби у руку св |
| } Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, обележен сваки усев.{S} Свет |
| еном руху, младожење у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девојкама, |
| столицама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно канди |
| ад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој |
| /> све уређено како доликује: извешана цедила услоњени кругови, качице сира и скорупа на једно |
| стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем б |
| молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њ |
| > <p>Видосав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p |
| т бриге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку |
| једној постељи, која је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чесницу и |
| млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обредише по ракију, па по |
| остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета земље нити се отима |
| :</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми |
| и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се |
| се погао па плужи...{S} Забраздио преко целог детелишта....</p> <p>Видосаву облеће она раван ок |
| о.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбо |
| ика, зидана, под црепом са подрумом под целом кућом.{S} Прозори дупли, са стакленим окнима, а н |
| а толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све тро |
| не на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па сед |
| е прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви |
| ваки домаћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му више пажње у обрађивању и њ |
| је него у Маринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки |
| , вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа: пет динара.</p> <p>Они се з |
| акију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стар |
| ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из ч |
| о, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и ј |
| дине Јанићије.</p> <p>Први члан прочита цео уговор гласно, одмарајући се на тачкама и погледају |
| tone unit="subSection" /> <p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прил |
| а тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Так |
| <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{ |
| а.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, ву |
| варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад ј |
| вњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — |
| авиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, т |
| а и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана |
| >— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више |
| следи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> < |
| Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше и д |
| ић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице. |
| де...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља промукло |
| поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и ч |
| n="64" /> отвори врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе |
| {S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: цигарице, палидрвца, прашину од дувана, намести вајат, |
| е сатисати...{S} Устани!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и |
| ...</p> <pb n="143" /> <p>Он ћути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, |
| атом.</p> <p>Он устрепта очима, принесе цигару устима, хтеде да повуче, а она се угасила.</p> < |
| Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измаху |
| угом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало |
| .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, па застад |
| оже лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и принесе палидрвце и ње |
| .{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето |
| <p>Он само мрда раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно |
| у преко ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до |
| земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пуко |
| ндуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} |
| и с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачили |
| чакширама, старом копорану и војничким цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која бе |
| се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама и лаким похабаним хаљинама, сигурно какав проп |
| </p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер ј |
| мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи м |
| о некоме од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јеса |
| аје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту поче ређати све |
| 32" /> уским чакширама од црног сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу осталим |
| вог суседа Виторова, човека средовечна, црвенкасте косе и бркова, широких уста и крезава, увек |
| е обојадиса, а цигље по ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, о |
| и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Срам |
| им зградама: свуда се избриса паучина и црвоточина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на |
| е његово...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са подрумом под целом кућом.{S} Прозори дупли, с |
| здржала кадове, платила све читаније по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћив |
| head> <pb n="115" /> <p>На кули варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз |
| уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, ка |
| изме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{ |
| ча напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо |
| ја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:</p |
| пића и разговор.</p> <p>На пијаци, пред црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са ве |
| е да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> |
| олико да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави |
| валила ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешин |
| ошњом: <pb n="32" /> уским чакширама од црног сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела вран |
| S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од црног сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему све |
| рица од дванаест година.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуних обрашчића и крупних очију.</p> |
| </p> <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог |
| светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса рупчаге и пукотине, донесе |
| и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и |
| бову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источну страну |
| n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без стар |
| се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бат |
| у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу |
| {S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца п |
| н отац, крупан човек, просед, у широким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ |
| м качарском ношњом: <pb n="32" /> уским чакширама од црног сукна и црвеним подвезама, изгледао |
| анак младић, леп и личит, у новим уским чакширама, чошном фермену и шиљастој шубари са чизмама |
| досије.</p> <p>Беше у масним искрпљеним чакширама, старом копорану и војничким цокулама.{S} Зап |
| Виторове хаљине што их носи празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексер |
| њав, смеђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од црног сукна, копоран и фермен од шајка.{S} Н |
| е преобуке и најновије одело: простране чакшире од плавкаста сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица |
| помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребере и |
| Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те |
| иш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да |
| >Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" / |
| отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и д |
| учним кошуљама, чистом копорану и новим чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост н |
| клију и гуњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} |
| љан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко собе, |
| ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час |
| на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па ј |
| везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се:</p> <p>— К |
| да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пре |
| 2" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодоси |
| /p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код вод |
| веку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној п |
| о распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме |
| ! побратимима, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећо |
| аког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и најволел |
| човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</ |
| } Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјајаше очицама.</p> <p>— Ви сте |
| сте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу |
| ва.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао. |
| еле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже ве |
| овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> |
| ији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се |
| ури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаника; хитао |
| о, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— П |
| јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти н |
| рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ј |
| послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n="180" /> <p>— Е, прија |
| ка и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, за |
| ашти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <p |
| Тишина... само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не |
| у своју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комен |
| крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удвојеном снагом зацерекају.</p> <p> |
| кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали са људима и женам |
| пије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шт |
| е.</p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удвојеном снагом за |
| на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— Час посла!{S} Да по једну попијемо!</p> <p>— Молим те!< |
| ас обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како је лепо |
| а друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да |
| нојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мр |
| јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у с |
| ре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна |
| било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари |
| и! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узду, |
| качин!</p> <p>— Виторов унук.</p> <p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Кап |
| етак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Нем |
| Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчи |
| е да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n="180" /> <p |
| ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема оваког радина оваког чуваоца, пријат |
| читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те сл |
| ремештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="12 |
| .. само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не чује се |
| има те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро |
| , двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њи |
| ји сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови |
| им гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији.{S} Да није било |
| и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Ов |
| ете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и |
| икачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="1 |
| кукуруза у клиповима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава, ћилимова, ја |
| што их некаква болешчина покоси једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте |
| /> <p>На кули варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде о |
| шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и с |
| понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевти |
| /p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</ |
| S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче |
| с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чут |
| ило капетана кога нису призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чин |
| ељаци сколише око Видосава.</p> <p>— Да частиш!</p> <p>— Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог сина з |
| е, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се |
| у прилоге, они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачића, до |
| итор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50 |
| ори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, |
| д куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несрећ |
| меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа п |
| досав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрест |
| механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља посл |
| хладне воде, шећера, стакленце ракије с чашицом, па метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, |
| о салети, те му кријући донесе још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шта ли мисле ова д |
| е.{S} Свима мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо |
| ту на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, бабо.. |
| а на заједничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На пијаци, пред црквом, чи |
| > <p>Видосав се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро ст |
| у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> <p>— Немој више, молим те.</p> <p>— Шт |
| жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штого |
| ога ти здравље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, бр |
| .</p> <p>У том донесе она на служавнику чашу хладне воде, шећера, стакленце ракије с чашицом, п |
| Деде, наздрави, пријатељу, — додаде му чашу чича Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива...{S} Затим |
| кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта |
| — Џимрија!</p> <pb n="43" /> <p>— Слепи чвор!</p> <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њега!</ |
| јака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ сп |
| Било је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на |
| е најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је кри |
| , деси се нешто на његову детелишту, са чега је имао нових непријатности и то у доба кад се дет |
| ору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилазити око |
| </p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</p> <p>Пос |
| } Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за усаврша |
| зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— |
| ову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје |
| ће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га |
| чибук!</p> <p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му |
| ли га душмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: |
| <p>— Чујем, Симо.</p> <p>— Шта ће онај чекрк на путу?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Ка |
| ало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и |
| е на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнут |
| душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чисти |
| м ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Код су |
| у.</p> <p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим р |
| ва...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се |
| </p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца... |
| >Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој одгурне |
| е ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогме д |
| младолик и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, на пуним смеђим брковима и рет |
| .{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се креће и разговара, суче брке и по ј |
| ићем.{S} Видосав гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа је |
| " /> <p>Сутрадан је освитао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне |
| <p>Поседаше под трем пред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, за |
| а у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега ов |
| сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад почну особити, онда нема ништа од такве задруге.{ |
| зо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као |
| илимова, јастука, руха свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту |
| Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: скромна, мирна и послуш |
| авку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газдашке куће.</p> < |
| , да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут |
| војка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и |
| ућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} |
| ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} |
| за оно неколико столова људи са својом чељади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, |
| Виторе!{S} Хвала на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе |
| о најпотребније <pb n="14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућнији |
| тор га прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се ниј |
| аре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} |
| ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ни |
| он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ так |
| авио сам.</p> <p>— Како заборавио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој м |
| ого је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да |
| <head>XXVIII</head> <p>Ђурици се ни по чему није могло познати да он разбира о односима између |
| више и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више ра |
| већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а |
| гледи Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погледима Витора Микачића.{S} |
| њице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S |
| Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ру |
| и:</p> <p>— Узврпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она |
| ука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђ |
| овог младића.</p> <p>Он слеже раменима, чепка и погледа по њима.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме |
| , — рече стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и слеже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју |
| е опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му |
| злизаних, копорана без рукава, шајтова, чепова обручева....{S} Нешто извешано, <pb n="30" /> не |
| ава староме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</ |
| оред јаза, са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора обрадова |
| ле дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање...{S} Извол’те, служите, се — вели чич |
| нђори и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека з |
| да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој од |
| ом.</p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта |
| обе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су |
| виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти зд |
| ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит свети!{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе он |
| у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и |
| о га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он род |
| д о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица |
| м шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице него код оноликих гостију у оџаклији.</p> <p> |
| али у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте године у лето, сазва једну велику мобу за жетву |
| оју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је |
| Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> <p>Сељак продужи пут.</p> <p>— Прист |
| стали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на ле |
| :</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> < |
| другој години он је његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке годи |
| > <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва |
| и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта с |
| каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута више п |
| ањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдесетим годинама, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се |
| .</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имам |
| испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као ка |
| Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на прагу?</p> <pb n="108" /> <p>— Тек... забор |
| за прошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да |
| равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој неш |
| ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговарају.</p> <p>Сву тројицу В |
| је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљас |
| кријући донесе још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шта ли мисле ова деца за свога та |
| узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај да ти каж |
| ање, са шареницама и подшивеном ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у себицу, сандуци са на |
| дућанске, пуне ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: |
| е <pb n="29" /> разноврсне ствари.{S} О чивилуку извешаше старије аљетке што се ређе употребљав |
| ј собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад с |
| ма, чошном фермену и шиљастој шубари са чизмама на ногама.{S} За њима младожењина мајка, стариј |
| ари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чарш |
| чати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> |
| .{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га |
| ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Микачић!</p> <p> |
| з мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И так |
| лина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, мо |
| што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не |
| — Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} |
| дића!</p> <p>— Треба бирати оне младиће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку |
| о да не смемо?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, б |
| е питам!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} То |
| м!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онд |
| т се закикоташе.</p> <p>— Пст!</p> <p>— Чик!</p> <p>Наста нема тишина, само се два три младића |
| ог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Ј |
| емо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица викну сељака:</p> <p |
| продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви |
| а стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама |
| , затекла само њега.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина |
| /p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не свр |
| <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице м |
| ="135" /> <p>Затим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као |
| а сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога |
| олест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се сти |
| упна, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се ј |
| ађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јови |
| о, — дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо |
| и ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред |
| " /> <p>Тодосије Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко |
| се поџавељали?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S |
| али једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку око цига |
| а нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како |
| ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Те |
| личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску шко |
| р.</p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева посла! — смешка |
| ај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје ми старешинство у |
| ... него... чини ти се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} |
| онај човек...</p> <p>— Није... него... чини ти се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш! |
| да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо ни |
| и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његов |
| хукну, па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало н |
| а пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радо |
| тне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо јез |
| ј сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с увер |
| .... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двор |
| Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пит |
| уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у |
| им.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међу нама.</p> |
| ато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе тв |
| радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да ј |
| арко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакле |
| је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад |
| да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> |
| ни нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма б |
| он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако |
| ма, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што је дошао до т |
| х разговора Витору је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где |
| з зле <pb n="161" /> намере, него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га |
| ниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а |
| p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентије.</p> < |
| b n="168" /> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Т |
| ого пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштв |
| а зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај ш |
| вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети да м |
| зети други:</p> <p>— Море, велики измет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, чиним.</p> <p |
| стили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њег |
| па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практиканти и пандури.{S} Међу њих се умешал |
| ијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је у |
| с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на |
| неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убраја |
| ло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и д |
| едан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати |
| <p>Запалише свеће лојанице и наместише чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али В |
| качом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Р |
| е можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S |
| велика, озидана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с |
| <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напр |
| бро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав |
| рано спреми се као што доликује: обуче чисте преобуке и најновије одело: простране чакшире од |
| > <p>Он заврнуо рукаве иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А с |
| је кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што |
| ете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крчагом свеже воде |
| тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чистом копорану и новим чарап |
| урате по кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана |
| } Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не дос |
| оће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто |
| еко куће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, она џака |
| p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то бољ |
| ељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и зам |
| це!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S |
| поран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, према св |
| ли једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p |
| > <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња |
| јих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се у |
| нашли! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат об |
| е из вајата у чистим памучним кошуљама, чистом копорану и новим чарапама и опанцима, други чове |
| врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом куповном марамом, па кува кафу, меди и пени раки |
| еш једну лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространом дворишту, у непосредном суседству В |
| лупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале |
| ки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу наместише ми |
| с, негда се налакти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или |
| и он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млатају |
| на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S |
| мисли и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу |
| му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепо |
| чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, ч |
| у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка |
| што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас |
| азговор.</p> <p>На пијаци, пред црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са венцима и |
| рој се, чича, доколице“...</p> <p>Наста читав урнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и необично |
| nit="subSection" /> <p>У вече слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече пријатно. |
| његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство предаје Вид |
| ва"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог |
| јтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, читава шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка: црно |
| те се упрти снег поновац и направише се читава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими |
| то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“ |
| ке собе са, клупама, у којима седе они, читави људи.{S} У другим собама до њих, намештени су кр |
| игна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један ср |
| сувога грања по шевару, увезао појасом читаво бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> |
| је ове <pb n="68" /> године заградио за читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} Одат |
| </p> <p>— Уговор о усиновљењу.</p> <p>— Читај, господине Јанићије.</p> <p>Први члан прочита цео |
| лиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То н |
| жује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<p |
| ла записе, издржала кадове, платила све читаније по црквама и манастирима и доспела да се прову |
| е друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима нашао |
| и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп ручак који би см |
| ј да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попев |
| уго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на пут |
| </p> <p>— Пишем по што хоћеш.{S} Хајде, чича!</p> <p>— Не слушај пискараче, хајде код адвоката |
| p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом. |
| } А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“...</p> <p>Наста читав урнебес.{S} Чича |
| а и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! |
| ..“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и |
| .. ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим |
| баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јовица води воло |
| а свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није |
| ужује:</p> <p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{ |
| више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му |
| е: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прст |
| клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шт |
| покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, притврђивао брану |
| а кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели: |
| ети да му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ћ |
| у.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час |
| каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији љу |
| и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабук |
| ицу, те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те |
| а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Ка |
| е пропратише све како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у |
| лице“...</p> <p>Наста читав урнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— |
| поред Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају се и погл |
| а сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Г |
| е... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека |
| њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торб |
| де ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> <p> |
| едају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља |
| и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио преко целог дете |
| а прихватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене кл |
| о леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се!.. |
| баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</ |
| т, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и шт |
| /p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чуј |
| авући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али |
| о по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запитк |
| а и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и м |
| ше се припремати за повратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Витор |
| живо се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентијем Радоњом Жикићем.{S} Видосав гологлав оз |
| Микачића, нико није могао приметити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га |
| тарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он то радио и |
| елу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева.</p> <pb n="75" /> <p>— |
| ицу на секиру, мотику, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Најед |
| stone unit="subSection" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућ |
| у и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да би |
| у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, тај човек не може да |
| а врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И |
| ти.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно кретати |
| прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јови |
| и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо раз |
| 0_C22"> <head>XXII</head> <p>Пред подне чича Витор сиђе низ судске степенице и упути се право с |
| <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се чича постарао да понови њих: призвао је терзију те је с |
| а ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти |
| о није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем и стањем у својој |
| ! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па о |
| p>— Где ли је се напио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну раменима и обори поглед:< |
| о за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“ |
| <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све |
| ја дечица... ви остајете моји... — рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p> |
| зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мал |
| {S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу |
| а ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по |
| да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он не |
| мидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров |
| едном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола |
| вање...{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш |
| — Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сасвим наопако...{S} |
| а и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том доне |
| за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама |
| вам је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— нами |
| по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај кли |
| је, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— |
| ни се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али као до |
| , ћери, прва радости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</ |
| естано јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у |
| ича и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и |
| осава и потаркивати свађу.{S} На пример чича Вићентије...</p> <p>Њега Витор убраја у најбоље пр |
| ме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} О |
| {S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је |
| без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то |
| познати да он разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога |
| его виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао своме комшији на радост и в |
| да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара де |
| о је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по д |
| .. и моја покојна Руменија... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n |
| , наздрави, пријатељу, — додаде му чашу чича Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива...{S} Затим узе |
| p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој. |
| Хоћеш ли у кућу?</p> <pb n="110" /> <p>Чича Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} В |
| ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви |
| му у очи погледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича-Витору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му |
| d="SRP19030_C27"> <head>XXVII</head> <p>Чича Витор настани се код куће, преведе децу, пренесе с |
| о, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше главом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} |
| озбиљно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чича Витор устаде:</p> <p>— Право велиш, Тодосије.</p> |
| ти наврнча што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти мног |
| е!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} |
| реко њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антоније само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како |
| Ја сам распикућа, про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи једну стопу вратима.</p> <p>— Упропастио са |
| и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и дец |
| приђе девојка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и укућанима, рече:</p> <p |
| ва... кад смо оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобо |
| рампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>— Лези, лези, не причај ништ |
| а пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар н |
| пије каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз |
| а више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још |
| уче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолит |
| ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— |
| ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте главом:</p> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, |
| роши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у дућану, смеши се за |
| лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, разговарају, смеју |
| оди овога човека код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, пог |
| , која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе |
| а повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не каз |
| дур се измаче и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа |
| досав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} |
| подбуо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор се поизмаче:</p> <p>— Оканите се, људи... не |
| ан радује како му рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у св |
| лонци и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и н |
| уге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и нас |
| ти послове на добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Стар |
| и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвикну:</p> <p>— Ружице, ш |
| ва дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад није могао отриети а д |
| ати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, |
| знанство?</p> <p>— Да те познам.</p> <p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме уп |
| иш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најб |
| пропасника? — објасни први члан.</p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не |
| ти.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и м |
| игаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да |
| те дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови |
| пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{ |
| оварао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљи |
| ни мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно околиши око Витора да му каже шта |
| > <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:</p> <p>— Хв |
| да поништиш уговор о усиновљењу?</p> <p>Чича заћута.</p> <pb n="121" /> <p>— Да истераш из куће |
| даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антони |
| распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за ру |
| вде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чича узда |
| подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скупштини.</p> <p>— Господине капетане, и ви бр |
| Шта ти је то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, натури наочаре и проговори:</p> <p>— |
| посинка, као пропасника? — објасни први члан.</p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним |
| Читај, господине Јанићије.</p> <p>Први члан прочита цео уговор гласно, одмарајући се на тачкам |
| ча председник једном члану.</p> <p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у предс |
| ља смокава... — прича председник једном члану.</p> <p>Први члан услони врх оловке у чела и зами |
| твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>— Лез |
| оју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>— Лези, |
| о и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може |
| огаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје В |
| _C2"> <head>II</head> <p>Витор Микачић, човек од педесет и неколико година, изгледао је још мла |
| и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдесетим годинама, висок, сувињав, смеђ.{S} |
| ете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њег |
| пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; човек мален, стар, крошњав, али живахан и разговоран.</ |
| >— Шта ће му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p> <p>Тодосије продужује и подв |
| улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци |
| из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. река |
| > <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне, — објашњава други.</p> <p>— Шта |
| застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да с |
| оје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“< |
| огледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки |
| идосав се снебива:</p> <p>— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, |
| осав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— До |
| другим столом погурио се секретар, млад човек, завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и |
| није и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори |
| показа руком на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по нек |
| то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, ..“ Па се обојица |
| с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да сп |
| а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати планове какви му на |
| егов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојн |
| имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — реч |
| како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек...</p> <p>Један од Ружића момчадије, Дамљан, поче |
| наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са пошт |
| година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} За другим столом погурио |
| , збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране чов |
| рече један до њега.</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! — рече Ружић.</p> <pb n="47" |
| >Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана как |
| тарешство и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и пок |
| рану и новим чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана.</p> < |
| он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога ос |
| и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама и лаким похабаним хаљинама, сигурно ка |
| е?</p> <p>— Па тако; ти си сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распикућа... пропасник.. |
| итају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се наљути, — одговара Ружа.</p> <p>— На кога? |
| о?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек?</p> <pb n="98" /> <p>— Зашта, бабо?</p> <p>— Аша |
| .{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb n="177" |
| ди и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људ |
| руњач, справа јевтина, може је набавити човек обичног стања.{S} Каква разлика, млатити маљем по |
| > <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапиј |
| је поглед.</p> <p>— Чудан си... ни онај човек...</p> <p>— Није... него... чини ти се...</p> <p> |
| едину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаре |
| е чича Витор предузео старешинство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега би |
| ати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинс |
| ре, нек то остане међу нама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и уст |
| другоме....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и пространије руке од многих домаћина.{S} Сваког |
| он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи з |
| а његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен |
| : стари Маслаћ, младожењин отац, крупан човек, просед, у широким чакширама и пространом гуњу; з |
| ен човек!...</p> <p>— И Витор је красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћина, мој брате!..{S |
| паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног човека.</p> < |
| иже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовечан човек, малог раста, погурен, носи чутуру од једног до д |
| то тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је красан човек!...</p> <p>— |
| и, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села за |
| ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта слуша |
| ања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш да |
| , па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Б |
| кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље |
| а обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се дуго б |
| ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, него д |
| а нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше |
| е село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А |
| нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи |
| били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад |
| нара! — утисну се међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор се поизмаче: |
| седели су: у врху председник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек исти |
| су повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле <pb n="161" /> намере |
| скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> |
| </p> <p>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослу |
| лага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткињ |
| } Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да и |
| ту бабо!</p> <p>— Стој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво |
| одосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека средовечна, црвенкасте косе и бркова, широких ус |
| аше село...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао |
| к удари у меденицу:</p> <p>— Води овога човека код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе своју харт |
| је имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми његово имање!</p |
| стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сл |
| едом с предмета на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} |
| тва. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича |
| тити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице с којим је кућу <pb n= |
| тлучи и да пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури се ст |
| тари пријатељу?{S} Нема посла без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду.{S} А |
| S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отре |
| век...{S} Само што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми сви зн |
| ли оно не може избити из такта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајн |
| S} Тај је посао подесан за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, |
| е толико очију упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад му прате сваки корак, хватају му сваку р |
| рчину.</p> <p>— Кад угледамо непознатог човека у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му св |
| арчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! |
| а вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад се ова |
| шара погледом с предмета на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком од |
| ан поглед и старачка лакост, одавали су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</ |
| снебива, стид га да разговара са старим човеком, који није његово друштво.</p> <p>— А, правије |
| није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ра |
| S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све |
| муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се |
| ти мере, треба радити онолико колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на |
| {S} Врт је најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан рад |
| гима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће: |
| — У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p |
| сио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саб |
| лопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим б |
| н поче објашњавати.</p> <p>— Шта велиш, човече?</p> <p>— Јес’, онога Видосава!</p> <p>— Микачин |
| азвије труба сукна, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и ша |
| везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Где ли је се напио оволико? — срете |
| ошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у |
| астити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то ни |
| ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>— Нек |
| о се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око |
| састанку тражили његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине |
| ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: |
| ако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не |
| мејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш |
| ељима што су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут некаквом крпом од шарен |
| <pb n="118" /> столом, застртим зеленом чохом, седели су: у врху председник суда, стар човек, з |
| , леп и личит, у новим уским чакширама, чошном фермену и шиљастој шубари са чизмама на ногама.{ |
| , коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиленом марамом на грудима, лепо и |
| родитеља...{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи укра |
| је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и у |
| дили!</p> <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа шт |
| > <p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћ |
| на лицу свију укућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево их!</p> <pb n="178" /> <p>Појавише се |
| ељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</ |
| гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не |
| њему!</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, |
| а ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављај |
| коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и |
| /p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и чувајући стоку...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| љале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у хл |
| л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p> |
| и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у |
| е уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи, |
| ња, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрц |
| час родио.{S} Нема оваког радина оваког чуваоца, пријатељу, — пљеска Витора по рамену: — и на г |
| село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му |
| игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели баб |
| д њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошеном детел |
| енице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове!{S} Тај |
| е, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари у медениц |
| до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</p> <p>Поседаше под трем пред пивницом.{S} Чеља |
| та је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи |
| оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за пам |
| p> <p>— Чудно ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте по |
| сија, па одмах сакрије поглед.</p> <p>— Чудан си... ни онај човек...</p> <p>— Није... него... ч |
| али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p> <pb n="143" /> <p>Он ћути, лиже цигару |
| и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни |
| и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и |
| ао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: |
| , као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једн |
| јати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, не |
| ..{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска |
| ш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си м |
| ије ми ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</p> <p>Поседаше под трем пред пивницо |
| ејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није ску |
| а радника човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и д |
| Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смр |
| на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато, он му увек падне <pb n="100" /> на ум кад до |
| анићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство: разлупају се дванаест јаја... |
| има, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта |
| ="SRP19030_C8"> <head>VIII</head> <p>За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему |
| } То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у |
| олико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!. |
| крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на го |
| он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није |
| е, бато, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> |
| е!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри пријатељ |
| чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, п |
| па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто |
| се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не призн |
| че и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</ |
| и!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри пријатељи!</p> <p>— Други пут, на |
| се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по |
| не лишће на поветарцу... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али |
| ору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} |
| , па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта т |
| унђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ов |
| д се то чује по селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука и срамота, мој Видосаве! ..</p> <p |
| дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на повета |
| p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти С |
| и и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега |
| само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <div t |
| нтије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом |
| S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука и |
| печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не осв |
| вет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути |
| олем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, ми |
| S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, се |
| његовој кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p>— Чујем, Симо.</p> <p>— Шта ће онај чекрк на путу?</p> <p |
| p> <pb n="146" /> <p>— Ружице!</p> <p>— Чујем, бабо. '</p> <p>— Колико ’но имадосмо ракије у по |
| сије издиже главу и одазва се:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не за |
| ори он.</p> <p>Дамљан продужи:</p> <p>— Чујем, подиже један, подиже други у селу, па рекох: дај |
| н, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја |
| /p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час |
| — Чу ли што ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, |
| ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се |
| ка и слеже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобр |
| а трећи.</p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу |
| Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти по |
| е зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p> |
| .</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> |
| ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: |
| оју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њег |
| {S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Где ли |
| !</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</ |
| Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала на ч |
| <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође |
| ла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз помрчину. |
| а шипку, мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је |
| .{S} Време му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту о |
| ри јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На |
| о сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестра |
| ок он не почне.</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био ј |
| и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савршеније и практичниј |
| ли на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она при |
| акупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, |
| </p> <p>— Дарован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек |
| p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Виторова посинка...</p |
| урнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ружо! |
| сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{ |
| p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна л |
| ам чуо...</p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо... |
| /p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоће |
| теже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати |
| а главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} |
| очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост његов |
| у рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао |
| о одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних |
| о?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него д |
| селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{ |
| о је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван |
| иво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, овај... много штошта...{S} Ја не |
| искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти пл |
| еса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p> |
| уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{ |
| Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткос |
| о, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово... — поч |
| дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је оти |
| — Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек...</p> |
| Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити |
| теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, овај... м |
| ишта десило на састанку, него нешто сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, |
| в је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити ко |
| Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради |
| нану.{S} О, нано!</p> <p>Ружица промоли чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она |
| за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет |
| сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за свога посинка.{S} Прича |
| одосијева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га пост |
| ша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масних и изли |
| торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче |
| осије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Сре |
| та слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја т |
| <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код свој |
| Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, |
| ко исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пи |
| вечан човек, малог раста, погурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде |
| .{S} Затим, с времена на време, приноси чутуру, наздравља и радници се поткрепљују.{S} Кад буде |
| лико су могли.{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао |
| из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто |
| и је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија...{S} И |
| /p> <pb n="130" /> <p>Она му угледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p |
| и!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну |
| е кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, п |
| јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му ј |
| ажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како |
| ешинску власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје |
| ади и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, об |
| ам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џангризалица!</p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само да |
| дужи:</p> <p>— Теби је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску |
| ланина...</p> <p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти |
| о се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p |
| а, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пр |
| некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћет |
| /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица! |
| <p>Чича Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> |
| н сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани с |
| дмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на ка |
| е, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} |
| Руменија... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта |
| че Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, богме... |
| те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јав |
| врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нових дуката и |
| више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је мож |
| што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у |
| -Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио |
| } Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— Џимрија!</p> <pb n="43" /> <p>— Слепи чвор!</p> <p>— Пр |
| га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — подвикује <pb n="19" /> Витор, |
| Нећеш, Тодосије, куда си наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Кл |
| текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} |
| ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице |
| !{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти обл |
| по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и |
| епом оделу од <pb n="159" /> плавкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом п |
| ире од црног сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек расположе |
| астог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист.{S} Неш |
| асних и излизаних, копорана без рукава, шајтова, чепова обручева....{S} Нешто извешано, <pb n=" |
| свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служ |
| b n="158" /> му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да |
| ш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — резили г |
| Она убриса очи и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко го |
| >— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Ружић продужује: |
| м ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича |
| са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и ско |
| па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице него ко |
| животу и друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене љу |
| кне: незваном госту место за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га јо |
| .</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата |
| д <pb n="176" /> јабуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је |
| кућу, час се разговара озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S |
| еним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понеки |
| е, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко |
| p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у |
| се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гле |
| иму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече |
| ују један <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</ |
| аницама, средовечним женама у зајитунли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: разгледају свет, р |
| "52" /> преда се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо |
| "88" /> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо ок |
| b n="91" /> <p>Видосав приђе згладићу и шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси:< |
| молим, све исправно!</p> <p>Тодосије му шану на ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на п |
| старим пријатељем и његовим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуби у |
| ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога |
| по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким ре |
| о, сагле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по дв |
| > <p>Они се смејуре, згледају се, нешто шапћу између себе, па се ослободе и распричају.</p> <p> |
| ј мученик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>С |
| и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је сва |
| сијева посла! — смешка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио |
| алакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с човека на човека |
| Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> р |
| ј извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиленом марамом н |
| } Дан ведар, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишту.{S} Видосав намирио посао и обукао с |
| соби два широка кревета за спавање, са шареницама и подшивеном ћебади, чивилук са хаљинама што |
| су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније |
| рљав сељак, запрегнут некаквом крпом од шаренице поњаве, тумара око оџака и келнераја, па обиђе |
| , окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Боже, што нисам пи |
| совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нових дуката и спус |
| Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пуну ствари, набио повраз на штап, претури |
| а Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелиш |
| толовачу и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о оки |
| до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јас |
| живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>— Бруке мој |
| да Видосава!{S} Накупио сувога грања по шевару, увезао појасом читаво бреме, затурио на леђа па |
| S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} |
| пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упус |
| жавка, висока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема нигде никога и ту |
| видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или |
| као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана |
| и дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од т |
| : имају по триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете |
| м четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па в |
| а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не могу му поора |
| мање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} |
| S} Заједно се хране; заједно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошали |
| послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа раки |
| вник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа пр |
| анче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Видо |
| о...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђур |
| есе она на служавнику чашу хладне воде, шећера, стакленце ракије с чашицом, па метну на сто, пр |
| наест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... — прича |
| на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, сео па клупу, наслонио <pb n="94" /> леђа у |
| а.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она |
| куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о овоме, те |
| букао се, сео под <pb n="176" /> јабуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разговара и ћ |
| посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па столичице.</p> <pb n="17" /> <p |
| мирио посао и обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сун |
| су и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним ободом, на |
| едног пролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с др |
| вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, ози |
| , копчи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако |
| ји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је да |
| кати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништ |
| новим уским чакширама, чошном фермену и шиљастој шубари са чизмама на ногама.{S} За њима младож |
| хану, трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но ка |
| /p> <p>Сојка је најстарије дете, читава шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка: црномањаста |
| рум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, заг |
| детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поре |
| огледало и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву |
| ној страни оружје.{S} У другој соби два широка кревета за спавање, са шареницама и подшивеном ћ |
| премила нове чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опанке |
| ике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока м |
| ладожењин отац, крупан човек, просед, у широким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихов |
| а средовечна, црвенкасте косе и бркова, широких уста и крезава, увек расположена и насмејана.</ |
| пријатно.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве.{S} Постављена дугач |
| ећ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више ч |
| азреда основне школе па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше |
| метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти |
| у долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и ка |
| ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратарац руком на ко |
| у школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у |
| ше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са па |
| н му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је и |
| паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин...“ — |
| ...</p> <p>Она мрдну раменима:</p> <p>— Школе се... науке су... — рече и полако се измаче из со |
| а школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи п |
| е.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како |
| ога избора, добио од управника ратарске школе.</p> <p>Сељаци се прокртољише у својим седиштима |
| тнији од целога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од н |
| окретан.{S} Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и |
| се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> |
| био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ра |
| и ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико комада у оџак |
| ају лепо имање, да би могли по свршетку школе применити своје знање на имању и показати корист |
| ује у ратарници.{S} Толико љубави према школи и науци, колико се показује у овом младићу, тешко |
| томца, који ће се школовати у ратарској школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу среске скупш |
| <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и ст |
| је са произношењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак д |
| и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се с |
| d>XXX</head> <p>За три године Ђуричиног школовања у ратарници, прилике у кући Микачића остале с |
| стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да по |
| аш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској школи.{S} Далеко од тога да утиче |
| ко комада у оџаклији на полици.{S} Нису школски уџбеници, него некакве друге књиге што их је од |
| да привремено слуша предавања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез |
| јка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — |
| ица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он |
| " /> <p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Ј |
| "37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из ког |
| по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и т |
| а научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њега, па |
| бере два питомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</p> <pb n="170" |
| ледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи |
| ромери погледом.</p> <p>— Учим ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљев |
| итељу!{S} Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Н |
| науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри |
| раже се младићи који су свршили основну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> < |
| јих другова, с којима је свршио основну школу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему |
| зреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, д |
| и какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много |
| исли Ђурица, па се пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, сиг |
| м.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се |
| говор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери п |
| дић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љубави према школи и нау |
| ине нити сухе гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у |
| јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи |
| и.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трнош |
| како се <pb n="26" /> упознао са неким шљиварским трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцн |
| лаве, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мало доцније вр |
| мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У том се зачу ларма |
| товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На д |
| и осталих зграда утрвене путање, насуте шљунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја |
| се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти с |
| е где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накасти |
| а кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те |
| се каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, великој старинској, која личи на турски филџан.</ |
| ав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, обележен сваки усев.{S} Свет пролази, |
| </p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до |
| , а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли д |
| и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од јед |
| се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред со |
| оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног доб |
| атарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све под |
| и га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозби |
| <p>Сад треба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видос |
| да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне |
| а њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} |
| шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки свој |
| како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи |
| оји га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Ни |
| крупан глас из помрчине:</p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} |
| прича како <pb n="167" /> су код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чу |
| ера, скочи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> |
| ако је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта |
| вио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав |
| Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену о |
| з уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му с |
| — Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’! |
| } Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њег |
| ш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се подсмевају |
| едај своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо св |
| омињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништ |
| Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S |
| све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> < |
| /p> <p>— Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... ви |
| су код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} |
| о појаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{ |
| је.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте |
| вољно о посинку.</p> <p>— На прилику... шта ће он тражити бољег саветника од тебе, Виторе?</p> |
| ио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког ви |
| н је паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> < |
| .{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен |
| S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> |
| ју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{S} Размисли се — |
| ану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се с |
| >— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече |
| и дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ниш |
| обузме сета при помисли <pb n="154" /> шта ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му н |
| >— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— |
| аде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извез |
| и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" |
| ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти |
| ава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега |
| о је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати |
| } Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те |
| избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путе |
| ла све што може најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишљ |
| због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидоват |
| да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> <mileston |
| брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам к |
| помисли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запа |
| тара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмин |
| пред ким признати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама |
| и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срц |
| змишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опан |
| дић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, |
| и ти се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у |
| њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Виће |
| на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај |
| табак хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта ти је то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију |
| велиш?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто о |
| тане.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p> |
| ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена! |
| аве!</p> <p>— Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на прагу?</p> <pb n="108" /> <p> |
| јте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти |
| бро?</p> <p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој |
| ап!</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта полако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S} Донеси печења!</p |
| , .</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па пров |
| се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди |
| </p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу!</p> <p>Витор махну руком |
| је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дам |
| .. више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко наш |
| , ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p>— За оног твог.</p> <p>— За Видо |
| ли: „Остави ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове |
| плуг и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му в |
| ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— |
| а ми, право кажеш, Тодосије...</p> <p>— Шта кажем?</p> <p>— Велим: право имаш што ово радиш.</p |
| то смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела ни |
| Није... него... чини ти се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море. |
| јеш ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропаст |
| и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи ж |
| ешто криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, овај... много штошта...{S |
| адију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> |
| То није твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће.</p> <p> |
| S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта |
| узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се ви |
| </p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, |
| ек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сва |
| лако приђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— |
| змиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остал |
| ле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па ве |
| </p> <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђу |
| лупи у меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господин’ председниче, један с |
| знам то, што се тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овд |
| и он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодоси |
| итрча да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од |
| <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S |
| има:</p> <p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То |
| руком онај старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали љ |
| ло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је |
| /p> <p>— Немој више, молим те.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Р |
| ко испадне, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му фалити што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p |
| се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>О |
| p> <p>Дамљан поче објашњавати.</p> <p>— Шта велиш, човече?</p> <p>— Јес’, онога Видосава!</p> < |
| гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретн |
| м!</p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништа...{S} Његова кућа...{S} Њего |
| ако; ти си сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распикућа... пропасник... бекрија? .. — |
| >Он стоји пред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти |
| > <p>— Јест, тако се презивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> < |
| его ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш да би се сутра могао подсме’н |
| по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој го |
| и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче Витора Микачића шта ради р |
| ређала као стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта радиш ти? — прозбори она.</p> <p>Он подиже главу.{S |
| и газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа: пет динара.</p> <p>О |
| Инђија!</p> <p>— Чујем, Симо.</p> <p>— Шта ће онај чекрк на путу?</p> <p>— Тек... деца изнела. |
| љуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и усл |
| > <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељ |
| еће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство |
| не које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки ч |
| <p>Сељак стаде па се осмехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се |
| ку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p |
| он полако, не гледајући у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломис |
| лим: право имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то н |
| ре, море!</p> <p>Он се одазва:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Немој, море, правити спрдњу од себе |
| <p>Тодосије се загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање |
| уне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све исп |
| /p> <p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Б |
| н се отима, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газд |
| /p> <p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав под |
| ели?</p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S |
| се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Притврђујем ограду.{S} Време му |
| говара Ружа.</p> <p>— На кога?</p> <p>— Шта ће онде, што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је |
| е онде, што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда ра |
| бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> |
| Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте |
| сије!</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — ве |
| <p>— Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, |
| аве!</p> <p>— Здраво, како ти?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим. </p> <p>— Млатиш пасуљ?</ |
| а тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио? |
| {S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапо |
| певаш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило |
| але!..</p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа |
| ешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Вито |
| <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чуј |
| за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу |
| Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но вел |
| посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме |
| /> <p>Тодосије развуче усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми см |
| /p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта ва |
| з речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу |
| и, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него |
| хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S |
| он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе |
| " />, она ти ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао |
| шину од дувана, намести вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на ње |
| амљан оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, пог |
| му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њем |
| братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра |
| је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, ни |
| ромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за пито |
| слетку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— |
| о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је |
| едала само свога посла и није разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџеве |
| атра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, п |
| да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о посинку.</p> <p>— На прилику... шта ће |
| ну.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики ч |
| на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с ов |
| ко расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа |
| зати нешто савршеније и практичније, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некад |
| а се ослободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко |
| и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треб |
| и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, |
| он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, но |
| прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па по |
| рца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше суз |
| ј човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бе |
| чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле |
| м за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила свак |
| ! ..</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну |
| вог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души.. |
| его... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p> <pb n="14 |
| или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> < |
| па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: се |
| ање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде |
| велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сил |
| извали кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра ниј |
| и као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!.. |
| ецу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко. |
| и и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за |
| та, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкч |
| <p>— Мој посинак Видосав. -</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господи |
| био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb n="111" /> <p>Антон |
| ича-Витору заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши |
| знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата с |
| е двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад! |
| е... на прилику... тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> |
| о смеје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} В |
| м, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завируј |
| д куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ли |
| ку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па по |
| је одавно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде прилик |
| p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одр |
| Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, ушл |
| лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо |
| део, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца |
| вољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, да не |
| {S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу |
| уци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и |
| о куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се |
| атисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли |
| спитивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S |
| до што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад |
| другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако с |
| <p>Видосав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комендије! — Притрча да ухвати он |
| } Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уве |
| ћ топла... ни видна ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке |
| се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа |
| им ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} К |
| и и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p>Видосав то посматраш |
| /p> <p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта |
| ло више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попи |
| ало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и |
| главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ниш |
| и су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Со |
| ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је б |
| за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио |
| та има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати неко |
| а су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита |
| мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети д |
| /p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ст |
| е, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема |
| е... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То |
| аве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао ј |
| да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о |
| и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чаш |
| у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p> |
| луша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли |
| и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради ка |
| ељаци су, изнајпре, радознало очекивали шта ће бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног |
| бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.</p> <milestone unit="subSec |
| >И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Виторова посинка...</p> <mi |
| у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{ |
| обу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и с |
| /p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, |
| то си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом |
| му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на б |
| — Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он мало поћута па продужи:</p> <p>— То |
| — Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће.</p> <p>— Треба живети у народу.</p> <p>Тодоси |
| о умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{S} |
| ије, него... велим...</p> <p>— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном испо |
| .</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, |
| — Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Вел |
| е обилазити око његове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану |
| ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p |
| од срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић ш |
| о што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, глед |
| ука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тра |
| ни шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да |
| ваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“... |
| да неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не |
| сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гл |
| укуруза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — зап |
| и продали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од ово |
| :</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p>— За |
| е чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се |
| авим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти каж |
| а: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљ |
| еш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам |
| >— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешт |
| ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p |
| склањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, |
| је Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву зал |
| дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по |
| о је посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по двориш |
| ам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немој да дуљиј |
| ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и |
| и за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама под |
| ко је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао |
| упреше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише господин управник:</p> <p>„Поштовани господине |
| којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је р |
| о си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерење |
| S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котар |
| едмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта |
| радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и з |
| ..{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и |
| укуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене угледао |
| ? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтел |
| ad> <p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну |
| > <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— О |
| .{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S |
| .{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} П |
| > <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се прет |
| да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детен |
| ица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вин |
| подсмевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад |
| е тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с |
| реће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Виторова посинк |
| ренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи г |
| IV</head> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеш |
| у је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназа |
| ему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој пос |
| >Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а ниј |
| p> <p>— Молим те, брате.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— |
| голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да ј |
| н нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђа |
| /p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако до |
| и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Анто |
| ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Моли |
| шко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође д |
| p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{ |
| е: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напако |
| , тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, |
| кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Ч |
| азговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S |
| размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И |
| и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се |
| је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала ти, синовче, на твоме до |
| не га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се |
| , па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра овај непознати свет.</ |
| лужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи н |
| везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељена за говеда и |
| дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни за к |
| а да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, как |
| рва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе и |
| ослу?{S} Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p> |
| а стока нема посла по дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што ид |
| тискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млек |
| коваше, па прихватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су нам |
| е да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве. |
| ПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> <p>19 |
| .{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М |
| нуо капу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по |
| рену торбу пуну ствари, набио повраз на штап, претурио преко рамена, позабацио капу озад и одме |
| з сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док с |
| и: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</ |
| дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канд |
| столичице.</p> <pb n="17" /> <p>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p |
| ј Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На врата |
| /p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па по |
| /> <p>Затим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као деришт |
| не почне.</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</ |
| е стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шт |
| им што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где |
| ко измешану давао те му се није никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом оградом пође му о |
| је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што |
| одаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове!{S} Тај је посао подеса |
| ко не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо сл |
| ико долазио!</p> <p>— Није било никакве штете!</p> <p>— Ми ручали сами! ...</p> <p>— Приставили |
| год прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се надвири |
| ешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n |
| часком у чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!</p> </div> |
| же док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу још више мили |
| Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} П |
| је други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу ж |
| звлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде |
| лаву па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он |
| аз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по |
| мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је почео |
| е, или га постигла друга каква незгода, што постиже људе који не гледају посла што им је Бог од |
| је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом бар тр |
| клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Г |
| су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити |
| вола и тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:< |
| /p> <p>— На кога?</p> <p>— Шта ће онде, што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — пи |
| ено и онај печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта све овде пише... „Које |
| пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те с |
| воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући |
| служила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили с Видосавом.{S} И тад |
| ју крајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађ |
| си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Ви |
| криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Ка |
| Зашта, бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?< |
| шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: чо |
| ене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори |
| а и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича |
| па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S} |
| идосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала |
| очетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он |
| застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађениче!..</p> </div> <di |
| ..{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и |
| вене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о |
| разговара:</p> <p>— На прилику, синко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од старина: им |
| /p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништ |
| знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да |
| а.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине |
| њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа је |
| почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина... |
| госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p> |
| Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не поч |
| <pb n="181" /> <p>— Богме како знате... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе |
| не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићент |
| ашњи пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Н |
| најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодо |
| слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, не |
| <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да |
| се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека |
| застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико |
| па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати у |
| акав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, газда.</p> |
| S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{ |
| њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право велиш, Руменија!</p> <p>Ту ноћ нис |
| на! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} |
| шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта |
| и мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем |
| и рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући пос |
| е и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} Спава на механским клупа |
| > <p>Она се није одвојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, |
| куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишч |
| " /> <p>Нисмо се ми од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако?</p> <p>— Није, Тодосије, него.. |
| ј; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по сел |
| био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад |
| Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} |
| дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и свој |
| ше, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... |
| Ђурица му вели:</p> <pb n="177" /> <p>— Што си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више |
| прешће те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те моје добро!</p> <p>Видо |
| е надула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о с |
| урне руку.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Што, Видосаве?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Ето, оставићу.</ |
| тим рече полако:</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што?{S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти каж |
| або упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешст |
| Да купимо!</p> <p>— Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђ |
| мао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао |
| > <p>— Није ми ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</p> <p>Поседаше под трем пред |
| и, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разговараш?</p> <pb n="1 |
| — Е?</p> <p>— Не бих, Бога ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар радили и мучили се, па, ова |
| сија није могао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да зна |
| нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у друг |
| бечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћутим, него... тек... онако. |
| мо, море!</p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> <p>Он нешто гунђори.</ |
| , тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми н |
| од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си с |
| вите то, море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за т |
| е јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па м |
| .{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— |
| /p> <p>Видосав слеже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задово |
| тора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте |
| </p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица с |
| гледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p> <p>— Како, газда?</p> <p>— |
| љешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што не спаваш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дох |
| еп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод н |
| 47" /> <p>У том домаћин викну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И на |
| ако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Што питаш? — прогунђа пандур.</p> <p>— Имам посла код п |
| ед!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек с |
| лануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије |
| , како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S |
| рћа.{S} Одатле ће он снабдевати кућу, а што претекне носити на пијац а откидати по неку пару да |
| у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да г |
| о Видосављева.</p> <pb n="75" /> <p>— А што веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти по |
| > <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш |
| } А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек |
| !{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Ш |
| биљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то исп |
| се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, ш |
| те.</p> <p>Она се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не пит |
| <p>Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде место да се о томе говори.</p |
| — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Ру |
| остао иза других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће |
| а старим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и по |
| јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним |
| > <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог |
| > <p>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, као ов |
| ?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га групише и по |
| о је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} |
| било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи приј |
| елини, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која н |
| <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш |
| е како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости по |
| да у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта |
| што постиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од |
| рује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у т |
| а, али све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што |
| говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око власти?{S} Није било капетана ко |
| подшивеном ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у себицу, сандуци са најнужнијим стварима, |
| ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} А |
| туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним |
| ова људи са својом чељади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, |
| ком, и тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од цело |
| свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу |
| дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој |
| </p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му |
| </p> <p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— Па што говори криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако м |
| уго, па напослетку промуца:</p> <p>— Па што ме онда запиткујеш... и што ме узнемираваш...</p> < |
| >— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зн |
| рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и п |
| и докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба |
| вим младим нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а |
| ко...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрд |
| ћи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада |
| ћ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чис |
| <p>— Помози Боже!{S} Срећан и овај рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — п |
| н, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да |
| ирати за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио |
| кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега то |
| младога ратарца, који, пошто оприча све што смета пољопривредном напретку, набраја примере глуп |
| м пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас |
| би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву |
| старост...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало јун |
| ором био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је о |
| ="67" /> <p>Чича-Витору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако ра |
| о из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадов |
| ет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут |
| 102" /> <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хо |
| лски уџбеници, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на д |
| {S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S |
| ао девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И с |
| ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у |
| штац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи оноли |
| .{S} О чивилуку извешаше старије аљетке што се ређе употребљавају.{S} У ходнику наместише дугач |
| корисно је употребљавати, и таке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право шт |
| и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни |
| у најкраћем времену...{S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као што су радили н |
| опастио њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није за тај крај, д |
| страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире, копоран, грудњак и зубу |
| и што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу ло |
| седаше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше неколико пријатеља на з |
| </head> <p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у ст |
| ош наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, бр |
| , сем <pb n="168" /> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се види |
| реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са по |
| брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} |
| и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не принови |
| или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватр |
| на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају |
| га?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као к |
| говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш закле |
| обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза |
| >— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја м |
| /p> <p>— Па што ме онда запиткујеш... и што ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухвати за очи:</p> |
| и.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</p> |
| л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њи |
| то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А ш |
| > <p>— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</ |
| ако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </div> <div type="chapte |
| јвише се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић. |
| ју му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...</p |
| рак, хватају му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гла |
| иће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо |
| прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам |
| о му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а |
| </p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо |
| Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ |
| му упропастио што имања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од некретности?</p> <p>— Нис |
| колише га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе један младић у опанцима.</p> <p> |
| /p> <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми т |
| } Чинило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се |
| ли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би про |
| } Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међу нама.</p> <p>В |
| номе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да |
| онеси ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав |
| {S} Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом |
| рави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он од |
| се учи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину сток |
| ић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p> <p>Тодо |
| ашњава други.</p> <p>— Шта ће му фалити што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, |
| обити што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, |
| но од његова посинка, покајао се у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Требао је д |
| бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не би мог |
| > <p>Она се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Тек што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Румен |
| ти родну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад почеше |
| оста гунђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата |
| м корацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— |
| кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у војсци, и |
| нао са газда-Радојицом, старим трговцем што код њега пазарује тридесет година и од њега набавља |
| самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само |
| дим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па |
| осије <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметн |
| смејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живе |
| И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да |
| ици и воле раднике, само с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба р |
| за оно мало длачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} |
| приметити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати |
| о да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се старешство избило из шака, па |
| умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем к |
| ироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевине, прино |
| о је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју |
| сутра ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти |
| послетку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, |
| ки измет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> <p>— |
| и.</p> <p>Капетан продужи:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили осно |
| две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него од „ |
| њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасход |
| знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb n="138 |
| ubSection" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, |
| обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује: обуче чисте преобуке и најновије одело: п |
| коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њи |
| ошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се о |
| о би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико |
| што сан радио то, него да сам радио као што су радили наши стари од памтивека...“</p> <p>— И ве |
| мо озбиљно, као паметни људи, онако као што смо увек разговарали...{S} Зар тебе може онакав про |
| одмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покриве |
| p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти |
| </p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио |
| : „Немојте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да |
| све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао.. |
| е.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред |
| ељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и ра |
| пошто је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb |
| досије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и |
| ајмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје |
| но и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме о |
| p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p> |
| што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него |
| тупити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко |
| .</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p |
| зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тат |
| на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор |
| 19030_C8"> <head>VIII</head> <p>За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи |
| корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} |
| о <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, к |
| досије имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале.. |
| истина.</p> <p>— Јеси ли му упропастио што имања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од |
| м кућама много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци у њего |
| чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до на |
| одине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, господине,</p> <p>— |
| редузе старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пи |
| су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се |
| , после дваестину година, сем то толико што је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и |
| пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао д |
| ви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврп |
| коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Вид |
| има.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар |
| де воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>П |
| још који корак измакне унапред.{S} Оно што није могао постићи Видосав на своме имању, желео је |
| ета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, |
| биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших старих.{S} Друкчије су прилике |
| ић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то с |
| године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} Није се н |
| " /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро |
| у поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако |
| н све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здо |
| и прихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко м |
| ем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— Народ по |
| > <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на |
| ма да је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} Није се ни он научен родио, нег |
| д немила до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да располаже са својом децом...{S |
| и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка |
| .{S} Хајдмо у механу!</p> <p>— Пишем по што хоћеш.{S} Хајде, чича!</p> <p>— Не слушај пискараче |
| одио, него је препочео од другога... то што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S} А |
| ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га мол |
| {S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је добио |
| /p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће...</p> < |
| начина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до ув |
| о године ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор ос |
| што веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде |
| које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и |
| што говори криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше и |
| /p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни п |
| ишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се опет поврати у ис |
| слон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђе |
| ајволели су изјадати се на данашњи свет што не почитује старијег и не живи како су стари живели |
| ате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се |
| млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: |
| е као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и кр |
| ас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох ов |
| е које није за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S |
| а уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с његове стране...< |
| ив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђ |
| је читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим |
| но приповедају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их п |
| њега не би село сазнало за многу новину што раде паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир |
| зивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} |
| знала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часних Поста.</p |
| све редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} С |
| умешало неколико варошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуг |
| како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него да видим баш од он |
| во долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И |
| пчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није сра |
| — Шта кажем?</p> <p>— Велим: право имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то |
| о зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} |
| ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Види |
| <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситн |
| <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом |
| <l>Са крсташом у руци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Сит |
| а: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се рас |
| .</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује |
| ој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у с |
| Чујем, мали.</p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb n="90" /> |
| за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставити сво |
| еда, прођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да с |
| /p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата |
| и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S} |
| > <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се д |
| о кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због |
| па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <pb n= |
| гме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, него, тек ’нако...</p> <p>— Није тек |
| од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно |
| е гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко |
| кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, сви чашћа |
| /p> <p>Служећи по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, па |
| Видосав примио Микачића имање, много се штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали Видо |
| у.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што |
| он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показао би свима |
| си чуо?</p> <p>— Чуо сам, овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја |
| ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те, брате.</p> <p> |
| оћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могл |
| еше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајал |
| им чакширама, чошном фермену и шиљастој шубари са чизмама на ногама.{S} За њима младожењина мај |
| их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му пр |
| ве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве |
| и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као ш |
| у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчи |
| ју шест хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задруз |
| ог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, |
| адник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ет |
| и сваковрсне благородне воћке, подизати шуму и корисно је употребљавати, и таке науке што корис |
| лико што је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с т |
| ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Мар |
| То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’ |
| оћу, господине. '</p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Разумеш?{S} Па <p |
| ну врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p>— Вито |
| одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видос |
| мо се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не чује се...{S |
| <l>Завади нас из села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да ран |
| l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> </quote> <pb n="42" /> <p>Момци подврискују: _</p> <p>— И |
| > <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са произношењем гласа како је учио |
| м по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан вод |
| > <p>Тај уребес заглушише девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане, не развијај гране,</l> <l>Ој јара |
| че, млатајући рукама, декламовати:</p> <quote> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што један |