• quote 6
  • А 125
  • а 225
  • авлије 1
  • авлији 3
  • авлију 1
  • адвоката 1
  • адвокате 1
  • Аја 1
  • Ајдемо 1
  • ако 38
  • Ако 38
  • акта 3
  • ала 2
  • алату 1
  • Али 44
  • али 55
  • алов 1
  • алове 1
  • аљетке 1
  • аљкав 1
  • аљкавост 1
  • аљкавости 1
  • Ама 12
  • аманет 1
  • амбар 2
  • амбара 1
  • американ 4
  • американом 1
  • амо 1
  • ан 1
  • анђели 1
  • Антонија 2
  • Антоније 17
  • апелацији 1
  • Аранђела 1
  • арча 1
  • Атанасије 1
  • Аша 1
  • ашчија 1
  • ашчију 2
  • Баба 2
  • баба 23
  • бабајка 1
  • бабајко 1
  • бабе 1
  • бабица 1
  • бабице 1
  • Бабо 8
  • бабо 92
  • бабов 2
  • бабовини 1
  • бабових 1
  • бабову 1
  • бабом 1
  • бабу 10
  • бавио 1
  • бадаваџије 1
  • бадњак 1
  • бадњем 1
  • базања 1
  • бане 2
  • Бановић 1
  • бану 1
  • Бар 1
  • бар 6
  • бардака 1
  • бардаке 1
  • барјаком 1
  • бата 1
  • баталите 1
  • батином 1
  • бато 2
  • баца 3
  • бацали 2
  • Баци 1
  • баци 5
  • бацише 2
  • баш 12
  • Баш 2
  • башкари 1
  • башти 1
  • Башчинама 1
  • бега 1
  • беде 2
  • беднији 1
  • без 31
  • безбели 1
  • безјацима 1
  • бекрија 1
  • бела 2
  • беле 2
  • белег 1
  • белеге 1
  • бели 4
  • белом 1
  • белошљива 1
  • бељег 1
  • берба 1
  • берем 1
  • беру 1
  • беса 1
  • беспослан 1
  • беспослен 1
  • беспослене 1
  • беспослено 1
  • беспослица 2
  • беху 1
  • беше 16
  • Беше 2
  • Би 1
  • би 150
  • бива 1
  • бије 1
  • била 14
  • биле 6
  • Били 1
  • били 12
  • Било 4
  • било 69
  • Био 1
  • био 39
  • бира 1
  • Бирају 1
  • бирали 2
  • бирамо 2
  • бирате 2
  • бирати 2
  • бити 31
  • Биће 1
  • биће 4
  • бићемо 1
  • Бићеш 1
  • бих 10
  • бјеше 3
  • благ 1
  • блага 1
  • благне 1
  • благну 1
  • благо 2
  • Благо 2
  • благодарим 1
  • благородне 1
  • благосиља 1
  • благудану 1
  • блате 1
  • блатио 1
  • бледе 1
  • бледи 1
  • бледушкав 1
  • блене 3
  • блену 1
  • блесне 1
  • ближе 1
  • близини 2
  • близу 2
  • блузи 1
  • Бо 1
  • Бог 69
  • Бога 34
  • богаства 1
  • богаство 1
  • богат 3
  • богата 1
  • богате 2
  • богати 2
  • богме 1
  • Богме 3
  • боговетно 1
  • Богу 7
  • Боже 16
  • Божић 1
  • Божића 1
  • божја 1
  • Божја 3
  • Божјој 1
  • бој 1
  • Бој 1
  • боје 1
  • боји 3
  • бојим 1
  • Бојим 1
  • бојиш 1
  • бокови 1
  • бокори 1
  • Болан 1
  • болан 2
  • болела 1
  • болесника 1
  • болест 4
  • болешчина 1
  • боли 4
  • боло 1
  • боловала 1
  • болује 1
  • боља 1
  • боље 18
  • Боље 3
  • бољег 5
  • бољега 1
  • бољи 3
  • бољитку 1
  • бољу 3
  • Боме 1
  • боравио 1
  • боре 1
  • бори 2
  • борили 1
  • боровином 1
  • бос 2
  • боса 2
  • босиљка 2
  • босиљком 1
  • босоног 1
  • боцу 1
  • бочити 2
  • Бошко 2
  • брава 4
  • Бравос 4
  • бравче 1
  • браде 1
  • браду 4
  • бразду 2
  • брајке 1
  • брајко 1
  • брали 1
  • брани 1
  • Бранили 1
  • Бранкова 1
  • браном 1
  • брану 1
  • брат 3
  • брата 1
  • брате 20
  • братић 1
  • братом 1
  • братску 1
  • браћа 2
  • Браћо 1
  • браћо 6
  • браћом 1
  • брашно 1
  • брвана 3
  • брвна 3
  • брду 1
  • бре 4
  • брег 2
  • брега 1
  • брезовим 1
  • брекћу 1
  • бреме 1
  • брже 4
  • Брзо 1
  • брзо 4
  • брига 2
  • бригај 1
  • бриге 2
  • бригу 3
  • брижан 2
  • бризи 1
  • бризну 2
  • бријач 1
  • бринеш 1
  • брини 2
  • брините 1
  • брину 1
  • бритком 1
  • Бритком 1
  • брише 2
  • брк 2
  • брке 3
  • бркова 1
  • бркове 2
  • бркови 1
  • брковима 4
  • брлогу 1
  • брљив 1
  • брњица 2
  • брњице 1
  • брњицу 1
  • број 1
  • броје 1
  • броји 4
  • бруји 1
  • Брука 3
  • брука 7
  • бруке 1
  • Бруке 1
  • бруку 3
  • брцима 1
  • буба 1
  • будак 1
  • будалаша 1
  • будалаштинама 1
  • будали 1
  • будалом 1
  • буде 16
  • будем 3
  • будете 1
  • будеш 2
  • Буди 3
  • буди 5
  • будите 1
  • будуће 1
  • будући 1
  • будућност 1
  • буђа 2
  • буђу 1
  • бујало 1
  • букао 1
  • буквар 1
  • буквара 1
  • буклија 1
  • буклије 1
  • буклију 4
  • букову 1
  • буљуке 1
  • бунара 1
  • бунгура 1
  • бунилу 1
  • бунован 1
  • буњак 1
  • буњиште 1
  • бурад 3
  • буранију 1
  • буре 1
  • бурета 1
  • бурмут 1
  • буџак 1
  • буџуље 1
  • в 1
  • Ва 1
  • Ваведеније 2
  • вади 1
  • вадили 1
  • ваздан 4
  • ваздуху 1
  • вајат 8
  • вајата 6
  • вајате 1
  • Вајати 1
  • вајату 10
  • вајда 2
  • вајдим 1
  • вајдити 1
  • вајка 1
  • вајкада 2
  • вајкати 1
  • вакат 1
  • вако 2
  • вала 11
  • Вала 3
  • вали 1
  • ваља 19
  • ваљају 1
  • ваљало 3
  • ваљана 1
  • ваљани 1
  • ваљаних 1
  • ваљаног 1
  • Ваљда 2
  • ваљевске 1
  • вам 29
  • вама 2
  • вамо 1
  • ван 1
  • Варагић 1
  • Варагића 3
  • варакајући 1
  • вареником 1
  • варош 4
  • варошана 1
  • вароши 12
  • варошке 1
  • вас 12
  • вате 1
  • ватимо 2
  • ватра 5
  • ватре 2
  • ватрице 1
  • ватру 7
  • ваш 1
  • вашар 1
  • вашару 3
  • ваше 2
  • вашег 1
  • ведар 2
  • ведрији 1
  • ведрих 1
  • веђе 1
  • вежби 1
  • веже 2
  • вежем 1
  • везане 1
  • везао 1
  • везе 2
  • вези 1
  • везилаца 2
  • везиоци 1
  • век 3
  • века 3
  • вековао 1
  • Веле 2
  • веле 28
  • вели 63
  • велика 9
  • велике 3
  • велики 5
  • великим 1
  • велико 1
  • великој 1
  • Великој 1
  • великом 2
  • великоме 1
  • велику 8
  • Велим 1
  • велим 24
  • велимо 1
  • велите 3
  • величине 1
  • велиш 20
  • Велиш 4
  • вене 1
  • венцима 1
  • вера 1
  • Вера 1
  • веру 1
  • верује 2
  • верујем 1
  • Весела 1
  • весели 1
  • веселији 1
  • веселниче 1
  • ВЕСЕЉЕ 1
  • весеље 4
  • весео 3
  • ветар 1
  • ветрењачу 1
  • већ 41
  • Већ 5
  • већа 1
  • веће 3
  • већи 2
  • већином 1
  • Вече 1
  • вече 8
  • вечера 1
  • Вечерали 1
  • вечерао 1
  • вечери 1
  • вешају 1
  • вешалице 1
  • вешт 1
  • вештином 1
  • вешто 1
  • ви 20
  • Ви 7
  • Виде 1
  • виде 7
  • видела 1
  • видели 1
  • видело 2
  • Видео 1
  • видео 22
  • видети 4
  • видећете 1
  • видећеш 1
  • Видећеш 1
  • види 29
  • Види 5
  • видим 7
  • видимо 2
  • видите 2
  • видити 1
  • видиш 11
  • Видиш 7
  • видна 2
  • видне 1
  • Видосав 165
  • Видосава 34
  • Видосаве 25
  • Видосављев 1
  • Видосављева 3
  • Видосављеви 2
  • Видосављевим 1
  • Видосављево 1
  • Видосављеву 2
  • Видосавом 4
  • Видосаву 14
  • виђају 1
  • виђали 1
  • виђаше 1
  • виђени 1
  • вијуга 1
  • викао 2
  • викати 4
  • викне 2
  • викну 10
  • виле 2
  • вилицама 2
  • вилице 1
  • Вилотија 2
  • Вилотије 1
  • виме 1
  • вимена 1
  • вина 5
  • вино 3
  • виноград 1
  • винограде 1
  • виногради 1
  • вис 2
  • виси 1
  • висове 1
  • висок 3
  • висока 1
  • високи 1
  • високо 4
  • високог 1
  • високом 1
  • вит 1
  • витао 2
  • витла 1
  • витлићу 2
  • витлом 1
  • Витор 151
  • Витора 34
  • Виторе 20
  • Виторов 4
  • Виторова 6
  • Виторове 1
  • Виторових 1
  • Виторово 1
  • Виторовог 1
  • Виторовој 1
  • Виторовом 1
  • Виторову 4
  • Витором 6
  • Витору 16
  • Вићентија 3
  • Вићентије 16
  • Вићентијем 1
  • виче 25
  • вичу 3
  • вичући 1
  • Више 1
  • више 70
  • вишина 1
  • владања 1
  • владаочеву 1
  • владаш 1
  • влас 3
  • власт 4
  • власти 4
  • влашћу 1
  • Воведеније 2
  • Вода 1
  • вода 3
  • воде 12
  • Воденица 1
  • воденица 2
  • воденице 11
  • воденици 8
  • воденицом 2
  • воденицу 3
  • воденички 3
  • Води 2
  • води 5
  • водимо 1
  • водио 1
  • водити 1
  • водиш 3
  • водом 3
  • воду 6
  • вођицама 1
  • Воже 1
  • возао 1
  • возиоце 1
  • војник 1
  • војнике 1
  • војничким 2
  • војску 1
  • војсци 2
  • воко 1
  • вола 1
  • воле 2
  • Волели 1
  • волели 2
  • волем 1
  • Волео 1
  • волео 3
  • волети 1
  • воли 6
  • волим 2
  • Волимо 1
  • волова 1
  • волове 5
  • волови 1
  • волујска 1
  • воља 2
  • вољан 2
  • воље 4
  • вољом 1
  • вољу 4
  • вотњак 4
  • вотњака 7
  • вотњаке 1
  • вотњаку 2
  • воћка 1
  • воћке 1
  • воћнаку 1
  • воћњаку 1
  • вочић 1
  • враг 1
  • врана 1
  • врањ 1
  • врат 1
  • Врат 1
  • врата 25
  • врати 11
  • вратим 1
  • вратима 5
  • вратимо 1
  • вратио 1
  • Вратићу 1
  • вратно 1
  • врату 1
  • враћа 2
  • враћају 1
  • враћајући 1
  • враћати 1
  • врбом 1
  • врдати 1
  • врдне 1
  • Вреба 1
  • врева 1
  • вреву 1
  • вредан 1
  • вреди 1
  • вредили 1
  • вредни 1
  • Вредно 1
  • вређаш 1
  • Време 1
  • време 19
  • времена 3
  • времену 1
  • вретено 2
  • вретенцетом 2
  • врећа 2
  • врећу 4
  • врзине 1
  • врзину 1
  • ври 1
  • вријеме 1
  • врљика 2
  • врљике 2
  • Врљуга 3
  • Врљугама 5
  • врпољи 3
  • врскати 1
  • врсте 3
  • Врт 1
  • врт 2
  • врта 1
  • врти 2
  • врту 4
  • врућа 1
  • врућина 1
  • врућине 1
  • врућу 1
  • врх 6
  • врху 3
  • врчи 1
  • вршај 1
  • вршају 2
  • вршидба 1
  • вршити 1
  • вршњака 2
  • Вујана 8
  • Вујану 2
  • вукло 1
  • вуницом 1
  • вуче 4
  • га 290
  • Газда 1
  • газда 14
  • газдараце 1
  • газдарица 1
  • газдашке 1
  • газде 3
  • гајдаш 1
  • гајити 1
  • гајтан 3
  • гајтана 2
  • гасови 1
  • гаћаста 3
  • гвоздена 1
  • гвоздени 2
  • гвозденим 1
  • Где 17
  • где 45
  • гдегод 2
  • гди 1
  • глава 8
  • главе 15
  • глави 6
  • главно 1
  • главње 1
  • главњу 1
  • главобоља 1
  • главом 20
  • главу 27
  • гладан 1
  • глади 2
  • глајте 2
  • глас 15
  • гласа 6
  • гласно 2
  • гласови 4
  • гласом 5
  • глатка 1
  • глатко 1
  • гледа 46
  • Гледај 3
  • гледај 7
  • гледајте 1
  • гледају 6
  • гледајући 2
  • гледала 1
  • Гледам 1
  • гледам 2
  • гледање 1
  • гледао 2
  • гледати 3
  • гледаш 2
  • гледна 1
  • глобите 1
  • глуп 1
  • глупости 1
  • го 1
  • говеда 3
  • говеди 2
  • говечета 1
  • Говор 1
  • Говоре 2
  • говоре 5
  • Говори 1
  • говори 20
  • говорила 1
  • говорили 1
  • говорим 1
  • говорисмо 1
  • говорите 1
  • говорити 4
  • говориш 4
  • говорно 1
  • говору 1
  • год 7
  • годе 1
  • годило 1
  • година 19
  • годинама 6
  • године 19
  • години 5
  • Годину 2
  • годину 4
  • голадија 1
  • голадијом 1
  • голадију 1
  • голет 2
  • голи 1
  • голица 1
  • голог 1
  • гологлав 3
  • гомила 1
  • гомиле 2
  • гомили 1
  • гомилицама 1
  • гомилице 2
  • гомилу 1
  • гоним 1
  • гора 2
  • горе 5
  • гори 4
  • горим 1
  • горко 1
  • горњем 3
  • горњи 2
  • горњој 1
  • горњом 1
  • горњу 1
  • гору 2
  • господин 2
  • Господин 3
  • господина 2
  • Господине 1
  • господине 19
  • господоне 1
  • господу 2
  • господује 1
  • Госпође 1
  • Госпођи 1
  • гост 1
  • госта 1
  • госте 8
  • Гости 1
  • гости 6
  • гостију 2
  • гостили 1
  • гостима 5
  • госту 1
  • готова 1
  • готови 2
  • готово 4
  • готовом 1
  • готову 1
  • граби 1
  • грабуље 1
  • гради 1
  • грађевина 1
  • грађевине 1
  • грађено 1
  • гракнуше 1
  • гране 2
  • грани 1
  • граничи 1
  • гранчице 1
  • грања 2
  • грање 1
  • грањем 1
  • грбачу 1
  • грде 1
  • грди 4
  • греде 1
  • греду 1
  • грехота 2
  • грешан 1
  • гризе 1
  • грицкајући 1
  • грла 1
  • грмачи 1
  • грмачио 1
  • гробу 1
  • грожђа 1
  • грожђе 1
  • грознице 1
  • гром 1
  • грош 4
  • гроша 4
  • груди 2
  • грудима 1
  • грудњак 1
  • Гружанин 1
  • Груже 1
  • Грујица 1
  • Грујицом 1
  • грунуше 1
  • груписаног 1
  • груписаном 1
  • груписао 1
  • групише 1
  • грчевито 1
  • губером 1
  • губи 1
  • губити 1
  • гужву 1
  • гумна 1
  • гунђао 1
  • гунђати 1
  • гунђорећи 1
  • гунђори 5
  • гуњ 2
  • гуњеве 1
  • гуњу 2
  • гуњче 2
  • гуркају 1
  • гуркање 1
  • гусле 1
  • густа 2
  • густу 1
  • гута 1
  • гуше 1
  • гуши 4
  • гушћа 1
  • гушу 1
  • да 1013
  • Да 61
  • Дабогме 2
  • давала 1
  • Давали 1
  • давао 2
  • ДАВИДОВИЋ 1
  • ДАВИДОВИЋА 1
  • даде 11
  • дадох 2
  • даду 3
  • дај 10
  • Дај 3
  • даје 5
  • Далеко 1
  • далеко 5
  • далеког 1
  • Даље 4
  • даље 9
  • даљина 1
  • дам 9
  • Дамљан 12
  • Дан 2
  • дан 30
  • дана 39
  • данак 1
  • данас 15
  • Данас 4
  • данашњи 3
  • дангуба 1
  • дане 1
  • дани 1
  • данка 1
  • дану 2
  • Дању 1
  • Дао 1
  • дао 7
  • дарнуо 1
  • Дарован 1
  • дата 1
  • дати 5
  • даће 2
  • Даће 2
  • дах 1
  • даш 3
  • Два 1
  • два 28
  • Двадесет 1
  • двадесет 2
  • дваестину 1
  • дванаест 2
  • дванаесторо 1
  • Две 1
  • две 20
  • двоје 3
  • двојим 1
  • двојином 2
  • двојица 5
  • двојицом 1
  • двојицу 1
  • двојичица 2
  • двокрилна 1
  • двокрилну 1
  • двори 2
  • дворила 2
  • дворишта 3
  • Двориште 1
  • двориште 6
  • дворишту 10
  • двоумљења 1
  • де 16
  • дебала 1
  • дебели 2
  • дебелог 3
  • дебла 1
  • дебло 2
  • девендела 1
  • девет 1
  • деветоро 1
  • девету 1
  • девојака 2
  • девојка 8
  • девојкама 1
  • Девојке 1
  • девојке 6
  • девојку 2
  • девојче 1
  • деда 1
  • деде 1
  • Деде 8
  • декламовати 1
  • Декламује 1
  • дела 2
  • Дела 2
  • дели 1
  • дељу 1
  • денули 1
  • дерао 1
  • дериште 2
  • дерња 1
  • дерњање 1
  • дерњао 1
  • десет 5
  • десетак 3
  • десети 1
  • десетину 1
  • десетој 1
  • десеторица 1
  • десеторицу 1
  • десеторо 1
  • деси 3
  • десила 1
  • десили 1
  • десило 2
  • десне 2
  • десницом 1
  • десно 1
  • десну 2
  • дете 23
  • детелина 1
  • детелини 1
  • детелином 1
  • детелину 10
  • детелишта 7
  • детелиште 10
  • детелишту 4
  • детенце 1
  • детиње 1
  • детињиш 1
  • детињства 1
  • детињу 1
  • деца 23
  • Деца 6
  • деце 5
  • деци 4
  • децо 2
  • децом 5
  • децу 11
  • дечаци 1
  • дечица 2
  • дечице 5
  • дечици 1
  • дечицом 1
  • дечицу 2
  • дечурлија 2
  • диви 1
  • дивљи 1
  • дивљу 1
  • дивне 1
  • дивно 1
  • дигли 1
  • дигну 1
  • диже 2
  • дизата 1
  • дизгине 1
  • Дијете 1
  • дијете 3
  • дим 3
  • дима 1
  • димњаку 1
  • димом 1
  • диму 1
  • динар 2
  • динара 3
  • дирају 2
  • дирати 1
  • диреку 1
  • диринџим 1
  • дланове 3
  • длану 1
  • длачица 1
  • Дмитрић 6
  • Дмитрића 2
  • Дмитрићем 1
  • дна 1
  • дну 1
  • До 3
  • до 81
  • доба 10
  • добави 1
  • добар 5
  • добаци 1
  • добацује 2
  • добацују 1
  • доби 3
  • добили 1
  • добио 6
  • добити 2
  • добра 7
  • Добри 1
  • добри 3
  • добрим 1
  • Добрим 2
  • добрина 2
  • Добро 16
  • добро 29
  • доброг 1
  • добродошлицу 1
  • добром 1
  • добротвора 1
  • добру 5
  • довде 1
  • доведе 1
  • доведене 1
  • доведи 1
  • доведоше 1
  • довека 1
  • довео 3
  • довије 1
  • довикује 2
  • довољно 2
  • доврши 2
  • догађају 1
  • договор 1
  • дода 5
  • додаде 3
  • додаје 5
  • додају 2
  • додира 1
  • Дође 1
  • дође 32
  • дођем 1
  • дођи 1
  • Дођи 2
  • дођох 2
  • Дођоше 1
  • дођоше 2
  • Дођу 1
  • дођу 2
  • дозвати 1
  • дозволе 1
  • дозволио 2
  • Дозволите 1
  • дозволити 5
  • дозивају 3
  • дозивати 1
  • дозна 1
  • дознао 3
  • дозовеш 1
  • доиста 2
  • Док 12
  • док 34
  • Докажи 2
  • доказао 1
  • доказати 1
  • доказивање 1
  • доказивати 1
  • доказује 2
  • доказују 1
  • Докле 1
  • докле 4
  • доколица 1
  • доколице 1
  • доколици 2
  • доколичи 1
  • доколичимо 1
  • докон 1
  • долазак 1
  • долази 2
  • долазили 2
  • долазио 2
  • долазиш 1
  • долапа 1
  • доласка 3
  • доласком 1
  • доласку 1
  • доле 2
  • доли 1
  • долива 1
  • доликује 2
  • дом 2
  • дома 4
  • домазлук 1
  • домаћин 13
  • Домаћин 4
  • домаћина 3
  • Домаћине 1
  • домаћине 6
  • домаћини 2
  • домаћинске 1
  • домаћинским 1
  • домаћинско 1
  • домаћинској 1
  • домаћину 3
  • домаћица 1
  • домаћице 1
  • дому 1
  • донекле 2
  • донела 1
  • донели 1
  • донео 1
  • донесе 8
  • Донеси 1
  • донесу 1
  • Донеше 1
  • донио 1
  • доноси 1
  • доносила 1
  • доносити 1
  • доношаше 1
  • доња 1
  • доњем 3
  • допало 1
  • допирати 1
  • дорастао 1
  • Дорастао 1
  • доручкује 1
  • Досад 1
  • досад 9
  • досадан 1
  • досадио 1
  • досађује 2
  • досађујем 1
  • досипају 1
  • доследан 1
  • доспела 1
  • доста 6
  • доставише 1
  • достојан 1
  • достојно 1
  • досу 1
  • дотадањих 1
  • дотера 1
  • дотерао 1
  • дотеривати 1
  • дотле 5
  • Доћи 3
  • доћи 7
  • доучиш 1
  • дохвати 2
  • доције 1
  • доцкан 1
  • Доцне 1
  • доцније 10
  • Доцније 6
  • дочека 7
  • дочекала 1
  • дочекали 1
  • дочекамо 1
  • дочекао 1
  • дочекати 1
  • дочекивао 1
  • дочекује 1
  • Дошао 1
  • дошао 25
  • дошаптавати 1
  • дошла 2
  • Дошли 1
  • дошли 17
  • дошло 2
  • Дошло 2
  • драгим 1
  • драго 1
  • дрва 7
  • дрвено 1
  • дрвета 2
  • дрвету 1
  • дрвећа 2
  • дрвљаника 1
  • дрвљанику 1
  • Дрво 1
  • дрво 7
  • дрекну 4
  • дреку 1
  • дремеж 1
  • дреши 1
  • државна 1
  • држалица 1
  • држаљицом 1
  • држаљицу 1
  • држао 2
  • држати 2
  • држећи 1
  • Држи 2
  • држи 8
  • држиш 1
  • дрктавим 3
  • дрктао 1
  • дркте 1
  • дркће 2
  • дрмну 1
  • друг 1
  • друга 3
  • друге 10
  • Други 2
  • други 28
  • Другим 1
  • другим 6
  • другима 1
  • других 3
  • Друго 1
  • друго 9
  • другова 1
  • друговању 1
  • другове 1
  • другови 2
  • друговима 1
  • другог 11
  • другога 3
  • ДРУгој 1
  • другој 5
  • другом 8
  • другоме 3
  • другу 7
  • дружеван 1
  • дружевни 1
  • Дружи 1
  • дружи 3
  • дружином 2
  • дружицом 1
  • друкчија 1
  • Друкчије 1
  • друкчије 7
  • друкчији 2
  • друштво 7
  • друштвом 2
  • друштву 2
  • дрхат 1
  • дубље 1
  • Дубок 1
  • дубоко 2
  • дуван 3
  • дувана 4
  • дувањару 2
  • дуварове 1
  • дувару 2
  • дуга 1
  • дугачак 1
  • дугачка 1
  • дугачке 1
  • дугачки 3
  • дугачким 1
  • дугим 2
  • дугих 1
  • дуго 4
  • дугогодишња 1
  • дугу 2
  • дугује 3
  • дугујем 1
  • дугују 2
  • дужан 3
  • дуже 1
  • дужност 2
  • дука 1
  • дукат 1
  • дуката 5
  • дукате 1
  • дулеке 1
  • дуљијати 2
  • дуљијаш 1
  • дупли 1
  • дурну 1
  • дућан 1
  • дућана 1
  • дућане 1
  • дућанима 2
  • дућанске 1
  • дућану 1
  • дућанџија 1
  • душа 3
  • душак 1
  • душе 1
  • души 4
  • душмане 1
  • Душмани 1
  • душмани 5
  • душом 1
  • душу 5
  • ђаво 1
  • Ђавола 1
  • ђаволи 1
  • ђаволише 1
  • ђак 2
  • ђака 1
  • Ђорђа 1
  • ђубре 1
  • ђубрити 1
  • ђугумаре 1
  • Ђурђевдана 2
  • Ђурица 41
  • Ђурици 4
  • Ђурицом 1
  • Ђурицу 10
  • Ђуричиног 1
  • Ђурковић 2
  • Ђурковића 3
  • Ђуцира 1
  • Е 18
  • еве 1
  • Еве 1
  • Ево 15
  • ево 6
  • еда 1
  • еј 1
  • Еј 7
  • ејвала 1
  • ексера 2
  • ексери 1
  • елду 1
  • ене 2
  • Ене 5
  • ено 5
  • Ено 6
  • Ето 14
  • ето 8
  • жагоре 1
  • жалбу 1
  • жале 1
  • Жали 1
  • жалим 4
  • жалиш 1
  • жалост 1
  • жандарима 1
  • жао 2
  • жбун 2
  • жваће 1
  • ждере 1
  • жега 1
  • Жедан 1
  • желео 2
  • жели 2
  • жеља 5
  • жељан 1
  • жељу 1
  • Жена 1
  • жена 5
  • женама 3
  • Жене 5
  • жене 6
  • жени 2
  • женидбу 1
  • женом 3
  • женска 2
  • женско 2
  • жену 1
  • жетву 1
  • жетелица 2
  • жетеоци 1
  • Жив 1
  • жив 11
  • Жива 1
  • жива 2
  • живахан 1
  • живе 2
  • живели 2
  • живео 2
  • живети 3
  • живи 6
  • живим 1
  • живите 2
  • живље 1
  • живљи 3
  • живо 7
  • живог 1
  • живој 1
  • живом 2
  • живот 4
  • живота 1
  • животу 2
  • живу 3
  • Жикићем 1
  • жир 2
  • жира 1
  • жиром 1
  • жита 2
  • жито 9
  • жњу 1
  • жудња 1
  • журним 1
  • журно 2
  • жутим 1
  • жућкастом 1
  • За 26
  • за 290
  • забава 1
  • забаве 1
  • забавља 8
  • забављале 1
  • забављати 3
  • забаву 1
  • забаченом 1
  • забезекнули 1
  • забечи 3
  • забечио 2
  • заби 1
  • заблуда 1
  • забоде 1
  • заболети 1
  • заборави 3
  • заборавио 4
  • заборавих 1
  • заборавиш 2
  • Забраздио 1
  • забран 1
  • забрана 1
  • забране 1
  • забрани 2
  • забранила 1
  • забринут 2
  • забринута 1
  • Завади 1
  • завадила 1
  • завали 3
  • заведе 1
  • завезака 1
  • завидели 1
  • завири 2
  • завирујеш 1
  • завише 1
  • заводи 1
  • заводио 1
  • заволе 1
  • заволео 2
  • заворњева 1
  • заврзоше 1
  • заврнуо 1
  • заврте 1
  • завршена 1
  • заврши 1
  • завукао 2
  • завући 1
  • загвирила 1
  • загледа 10
  • загледају 3
  • загледали 1
  • загледао 1
  • загледати 2
  • загледаше 1
  • заглушише 1
  • заговара 2
  • загради 1
  • заградио 2
  • заграђује 1
  • загрејан 1
  • загризе 1
  • загрли 1
  • загрцну 2
  • загушиле 1
  • загушио 1
  • Задај 1
  • задао 1
  • задела 2
  • задену 1
  • задијао 1
  • задиркује 1
  • задовољан 3
  • задовољити 1
  • задовољна 1
  • задовољно 4
  • задовољство 1
  • задремамо 1
  • задржа 1
  • задркта 3
  • задрља 1
  • задруге 1
  • задружна 1
  • задружним 1
  • задрузи 2
  • задрхта 1
  • задубао 1
  • задубе 1
  • задуго 1
  • задужбину 1
  • задужио 1
  • зађе 2
  • зажариле 1
  • зажмури 1
  • зажмурим 1
  • зазеленело 1
  • зазеленеше 1
  • зазнала 1
  • заиграше 2
  • заинтаче 1
  • заинтачи 1
  • заинтересовали 1
  • заиште 1
  • зајаука 1
  • заједничку 1
  • Заједно 1
  • заједно 11
  • зајеца 1
  • зајеча 1
  • зајитунли 1
  • зајми 1
  • закаукаше 1
  • закачише 2
  • закашља 2
  • закикоташе 1
  • закикоћу 1
  • заклетви 1
  • заклети 1
  • закона 1
  • законе 2
  • законом 1
  • закрвављеним 2
  • закркља 1
  • закрчио 1
  • закупе 1
  • закуца 1
  • закуче 1
  • залајаше 1
  • залепљено 1
  • залетим 1
  • залеће 1
  • залива 1
  • заливадим 1
  • заливадиш 1
  • залогај 3
  • залуфе 1
  • заљуља 2
  • замаза 1
  • замазује 1
  • замастили 1
  • замаче 2
  • замедљеног 1
  • замењује 1
  • замиловала 2
  • замириса 1
  • замисли 6
  • замислио 1
  • Замислио 1
  • замишља 1
  • замишљала 1
  • замишљен 3
  • замишљена 1
  • замишљено 1
  • замјешателство 1
  • замолити 1
  • замршена 1
  • замуку 1
  • замуцну 3
  • заната 1
  • занатлијама 1
  • занату 1
  • занаџија 1
  • занеме 2
  • занео 2
  • занеопранио 1
  • занимао 1
  • зао 1
  • заокругли 1
  • заорава 1
  • заоравао 1
  • заораваш 1
  • заорао 1
  • Заори 1
  • заорила 1
  • запазили 1
  • Запали 1
  • запали 3
  • запалимо 1
  • запалити 1
  • Запалише 1
  • запаприли 1
  • запевају 1
  • записа 1
  • записано 1
  • записе 1
  • запиташе 1
  • запиткивали 1
  • запиткивати 1
  • запиткује 1
  • запиткујеш 2
  • запиткују 2
  • запишта 1
  • запљешта 1
  • заповеда 2
  • заповедају 1
  • заповедам 1
  • заповедати 1
  • заповеди 2
  • запостављен 2
  • започе 1
  • започели 1
  • започео 1
  • започиње 1
  • запрегао 2
  • запрегнут 1
  • запрепасти 1
  • запреће 1
  • запросио 1
  • запурен 1
  • Запустио 1
  • запушимо 1
  • запуштен 1
  • Зар 26
  • зар 6
  • заради 1
  • зарастоше 1
  • зарекох 1
  • заречила 1
  • зари 1
  • засадили 1
  • засадиће 1
  • засађена 1
  • засађени 1
  • заседања 1
  • заседање 4
  • заседањем 1
  • заседању 1
  • засеја 1
  • засејао 2
  • засејати 1
  • засео 1
  • засипао 2
  • засјаја 1
  • засјајаше 1
  • заслужио 4
  • заслужно 1
  • заслужује 1
  • засмеја 1
  • засмејао 1
  • засмеју 1
  • засмрди 1
  • заспала 1
  • заспе 1
  • заспем 1
  • засрете 1
  • засретне 1
  • Застаде 1
  • застаде 10
  • застадоше 1
  • застајали 1
  • застајкивали 1
  • застане 1
  • застао 1
  • застидеше 2
  • застрте 1
  • застртим 2
  • заструг 1
  • заступа 1
  • засузе 1
  • засузише 1
  • затворену 1
  • затвори 3
  • затеже 1
  • затежеш 1
  • затекао 1
  • затекла 1
  • затекли 1
  • затече 2
  • Затим 17
  • затим 7
  • затискује 1
  • затисне 1
  • затисни 1
  • Затисни 2
  • зато 5
  • Зато 6
  • затребају 1
  • затрепташе 1
  • затупи 1
  • затура 1
  • затурали 1
  • затуреним 1
  • затурили 1
  • затурио 3
  • заћута 3
  • заћуташе 1
  • Заћуташе 1
  • заћуте 1
  • заћути 1
  • заузе 1
  • заузела 1
  • заузеше 1
  • заузимао 1
  • заузме 1
  • заустави 3
  • зауставио 1
  • зауставити 1
  • зауставља 1
  • заустављају 1
  • заусти 2
  • захлађује 1
  • заценио 1
  • зацену 1
  • зацерека 1
  • зацерекају 1
  • зацрвене 3
  • зацрвенио 1
  • зачас 1
  • зачешља 1
  • зачина 1
  • зачкиљио 1
  • зачу 1
  • зачуди 1
  • зачудио 1
  • зачукао 1
  • Зашишта 1
  • Зашта 1
  • заштите 1
  • заштиту 1
  • зашто 4
  • Зашто 5
  • Збаци 1
  • збива 1
  • збиља 1
  • збиље 1
  • збиљски 2
  • Збиљскије 1
  • збира 3
  • због 6
  • збрчкана 1
  • звала 1
  • Звали 2
  • звани 1
  • званице 1
  • званици 1
  • звао 1
  • Звао 1
  • звера 4
  • зверајући 1
  • звоне 2
  • звони 1
  • звоца 1
  • звркала 1
  • зврколи 1
  • згађ 1
  • згладићу 1
  • згледају 3
  • згледаше 3
  • згодим 1
  • зготовити 1
  • зграда 3
  • зградама 1
  • Зграде 1
  • зграде 2
  • згране 1
  • згранут 1
  • здоговара 1
  • здоговорићемо 1
  • Здоговорише 1
  • здрав 4
  • Здрав 7
  • здрава 1
  • здраве 1
  • Здрави 4
  • здрави 5
  • здравице 3
  • здравише 1
  • здравље 7
  • здрављу 7
  • здраво 1
  • Здраво 11
  • зебњом 2
  • зева 1
  • зевају 1
  • зевате 1
  • зекциру 1
  • зелена 2
  • зелено 1
  • зеленом 3
  • зелену 1
  • земанле 2
  • земља 2
  • земље 14
  • земљи 5
  • земљиште 1
  • земљишту 1
  • земљом 1
  • земљу 12
  • зенгују 1
  • зец 1
  • зечеви 1
  • зи 1
  • зид 2
  • зидана 1
  • зидове 1
  • зидови 1
  • Зидови 1
  • зима 3
  • зиме 1
  • зими 3
  • зимњег 1
  • зимска 1
  • зимским 1
  • зинуле 1
  • зинуо 1
  • зла 2
  • златоуст 1
  • зле 1
  • зли 1
  • зликовачки 1
  • зло 1
  • Злопоглеђа 1
  • Зна 4
  • зна 63
  • знаду 7
  • знака 1
  • знале 1
  • знали 1
  • Знали 1
  • Знам 12
  • знам 32
  • Знамо 2
  • знамо 4
  • знања 1
  • знање 1
  • знањем 1
  • Знао 1
  • знао 9
  • Знате 1
  • знате 5
  • знати 2
  • знаћеш 1
  • значило 2
  • знаш 29
  • Знаш 9
  • зној 4
  • зноја 1
  • знојави 1
  • зноји 1
  • зобницу 1
  • Зове 1
  • зове 3
  • Зови 1
  • зовнемо 1
  • зовну 1
  • зову 1
  • зоре 2
  • зору 2
  • зре 1
  • зрела 1
  • Зрели 1
  • зрео 1
  • зрна 2
  • зрно 1
  • зуба 1
  • зубе 2
  • зубима 1
  • зубун 2
  • зукне 1
  • зулуфе 1
  • И 169
  • и 2039
  • иа 1
  • Ива 1
  • Иво 3
  • игда 1
  • игде 1
  • иглама 1
  • иглу 1
  • игра 1
  • играо 1
  • иде 40
  • Иде 6
  • идем 4
  • идемо 2
  • Идеш 1
  • идеш 4
  • иди 4
  • Иди 6
  • Иду 1
  • иду 6
  • иженили 1
  • ижљубила 1
  • ижљубише 1
  • Из 1
  • из 115
  • иза 18
  • изабра 1
  • изабрао 1
  • Изабрасмо 1
  • изабраше 1
  • изађе 12
  • изађи 1
  • изађу 1
  • изазива 1
  • изазивати 1
  • изасланика 1
  • изасланицима 1
  • изаћи 3
  • изашао 2
  • изашло 1
  • избаци 2
  • избегава 3
  • избегавајући 1
  • избегавао 3
  • избегао 1
  • избегне 2
  • избере 2
  • изберете 1
  • изберите 1
  • избечи 1
  • избије 1
  • избијеним 1
  • избило 1
  • избити 2
  • избора 1
  • избрецне 1
  • избриса 2
  • Извади 1
  • извади 9
  • извали 1
  • извалили 1
  • извалио 2
  • изведе 1
  • изведемо 1
  • извезао 1
  • извезен 1
  • извезеној 1
  • извезла 3
  • извео 1
  • извести 1
  • изветрео 1
  • извешала 1
  • извешана 1
  • извешано 1
  • извешаше 1
  • изви 1
  • извиди 1
  • извијао 1
  • извини 1
  • извири 2
  • извирује 1
  • извлаче 1
  • извлачи 1
  • извлачио 1
  • извлачиш 1
  • изводити 1
  • извол 1
  • Извол 11
  • Изволте 1
  • извор 1
  • изврнуо 1
  • извуче 3
  • изгибосмо 1
  • изглади 1
  • изглед 1
  • Изгледа 1
  • изгледа 2
  • изгледала 1
  • изгледало 1
  • изгледао 3
  • изгледи 2
  • изговори 3
  • изграби 1
  • изгрди 1
  • изгубио 1
  • изгубити 1
  • изгубиш 2
  • Изгубљен 1
  • изгужван 1
  • изгужваним 2
  • изда 2
  • издато 1
  • издаш 1
  • издвоји 2
  • издвојила 1
  • издвојили 1
  • изделе 1
  • издиже 1
  • издирати 1
  • издиреш 1
  • издражимо 1
  • издре 1
  • издржава 1
  • издржала 1
  • издржи 1
  • издржљив 1
  • издробити 1
  • изео 1
  • изићи 1
  • изјавио 2
  • изјада 1
  • изјадао 1
  • изјадати 1
  • изједначили 1
  • изјутра 1
  • излаз 1
  • излазе 1
  • излизаних 1
  • изложена 1
  • изломи 1
  • изломљен 2
  • измазао 1
  • измакне 4
  • измами 1
  • измаћи 1
  • измахне 1
  • Измахује 1
  • измаче 4
  • између 5
  • Измејаху 1
  • измени 2
  • изменило 1
  • изменити 1
  • измењено 1
  • измери 1
  • измеримо 1
  • Измеси 1
  • измет 1
  • измешали 1
  • измешану 1
  • изми 2
  • измивени 1
  • измије 1
  • измирио 2
  • измиче 1
  • измишљају 1
  • измлевено 1
  • Измлевено 1
  • изназдрављали 1
  • изнајпре 1
  • изнаоколо 1
  • изнела 1
  • Изненада 1
  • изненади 2
  • изнео 1
  • Изнео 1
  • изнесе 1
  • изнети 1
  • изнеше 1
  • изникло 1
  • изниче 1
  • износи 1
  • изопија 1
  • Изопија 1
  • изора 1
  • изорски 1
  • изостао 1
  • изосташе 1
  • изравна 1
  • изравњава 1
  • израдила 1
  • израз 1
  • Израсла 1
  • израчуна 2
  • изугризала 1
  • изудара 1
  • Изузели 1
  • изумели 1
  • изустио 1
  • Изучио 1
  • изучио 4
  • икакве 2
  • икаку 1
  • ико 2
  • иконом 2
  • Икону 1
  • или 48
  • Или 8
  • иловаче 1
  • им 40
  • има 38
  • Има 7
  • имаде 1
  • имадосмо 1
  • Имају 1
  • имају 13
  • Имали 1
  • имали 5
  • имало 1
  • имам 16
  • Имам 5
  • имамо 1
  • Имамо 3
  • имања 16
  • Имање 2
  • имање 45
  • имањем 10
  • имању 20
  • имао 23
  • имаовина 1
  • имаовином 1
  • Имате 1
  • имате 2
  • имати 8
  • имаће 1
  • Имаш 1
  • имаш 11
  • име 2
  • имја 1
  • имовином 1
  • имућан 1
  • имућнијих 1
  • инат 4
  • инате 1
  • инати 4
  • иначе 4
  • Инђија 1
  • инокосник 2
  • интересе 1
  • ипак 9
  • искаже 1
  • исказивао 1
  • искашљати 1
  • искашље 1
  • искецаном 1
  • искиданим 1
  • искићени 1
  • ископаће 1
  • ископаше 1
  • искоси 1
  • искрене 1
  • искрено 2
  • искреност 1
  • искренуо 1
  • искреће 1
  • Искриви 1
  • искриви 3
  • искривити 1
  • искрпи 1
  • искрпљеним 1
  • искрпљено 1
  • искупи 2
  • искупио 1
  • искуца 1
  • Исмева 1
  • исмева 2
  • исмевају 1
  • исмевао 1
  • исмејава 1
  • испаване 1
  • испадне 1
  • испала 1
  • испасти 2
  • испе 1
  • испекли 1
  • испијаху 1
  • испира 2
  • испирала 1
  • исписаше 1
  • исписници 1
  • исплатио 1
  • исплели 1
  • исплете 1
  • испљували 1
  • испљује 1
  • испљуска 1
  • исповедиш 1
  • испод 11
  • Испод 2
  • исполага 1
  • исполагати 1
  • испостила 1
  • испра 1
  • исправи 2
  • исправио 1
  • исправно 1
  • испрати 1
  • испраћа 1
  • испред 2
  • испретурате 1
  • испречиш 1
  • исприча 4
  • испричали 2
  • испричам 1
  • испричао 1
  • Испричао 1
  • испричати 2
  • испрући 1
  • испунила 1
  • испунимо 1
  • испусти 1
  • Иста 1
  • исте 3
  • истера 3
  • истерају 1
  • истераш 2
  • исти 5
  • Истина 2
  • истина 9
  • истини 3
  • Истину 1
  • истину 4
  • истисне 1
  • истих 1
  • истичем 1
  • исто 8
  • истог 2
  • истока 1
  • истоку 1
  • истом 1
  • источну 1
  • истрајаћу 1
  • истргнути 1
  • истре 1
  • истребио 1
  • истребише 1
  • истресли 1
  • исту 1
  • истура 1
  • исхрани 1
  • ићи 4
  • их 67
  • иш 1
  • ишао 6
  • ишарали 1
  • ишарао 1
  • Ишли 1
  • ишло 3
  • ишта 1
  • ишчукаше 1
  • ишчупа 1
  • ишчупао 1
  • ја 169
  • Ја 62
  • јаблане 1
  • Јабука 1
  • јабука 2
  • јабуке 2
  • јабуком 4
  • јабуку 4
  • јабучицом 1
  • јабучицу 1
  • јава 1
  • јави 2
  • јавим 2
  • јавка 1
  • јавља 2
  • јављали 1
  • јављам 1
  • јављати 2
  • јавно 1
  • јагањци 1
  • јагњад 1
  • јагњи 1
  • јагодицама 1
  • јагодице 2
  • јада 2
  • јаде 1
  • Јадно 1
  • јаза 5
  • јазу 1
  • јаја 1
  • јак 2
  • јака 1
  • Јакако 1
  • јаки 1
  • јако 1
  • јаком 1
  • Јана 1
  • Јане 1
  • Јани 1
  • Јанићије 2
  • Јанку 1
  • Јано 1
  • јарам 1
  • јаран 1
  • јаране 1
  • јарко 1
  • јасен 4
  • јасена 1
  • Јасенице 1
  • јасније 1
  • јасно 3
  • јастреба 1
  • јастука 1
  • јастуцима 1
  • јачала 1
  • јаче 2
  • јачу 1
  • јаше 2
  • Је 16
  • је 937
  • јевтина 1
  • јевтиније 2
  • јевтиној 1
  • једак 1
  • један 43
  • Један 6
  • једанпут 2
  • једар 1
  • једаред 4
  • Једва 1
  • једва 8
  • једе 6
  • једемо 1
  • једи 1
  • једини 1
  • једити 1
  • Једна 1
  • једна 4
  • једнако 2
  • Једне 1
  • једне 6
  • једни 1
  • једним 5
  • једних 1
  • једно 16
  • Једно 2
  • једног 23
  • Једног 6
  • једнога 2
  • једној 7
  • Једном 1
  • једном 16
  • једну 32
  • једу 2
  • језик 4
  • језиком 1
  • језичак 1
  • јела 3
  • јелек 1
  • јелеке 1
  • јелеку 1
  • јелецима 1
  • јелечету 1
  • јело 7
  • јелу 1
  • јер 9
  • јес 13
  • Јес 15
  • јесам 3
  • Јесам 3
  • јесен 4
  • јесени 4
  • јеси 11
  • Јеси 8
  • јест 6
  • Јест 7
  • Јесте 12
  • јесте 6
  • јести 1
  • Јестратије 2
  • Јестратију 1
  • јетко 1
  • Јефтино 1
  • јецаше 1
  • Јована 3
  • Јованике 1
  • Јовану 3
  • Јовица 15
  • Јовице 1
  • Јовици 2
  • Јовицом 1
  • Јовицу 4
  • јој 40
  • јок 1
  • Јок 6
  • још 53
  • Још 7
  • Јошевина 3
  • Јошевине 2
  • Јошевини 5
  • Јошевину 13
  • Јошевну 1
  • ју 6
  • Југовић 1
  • Југовићу 1
  • јулијски 1
  • јунад 4
  • јунак 7
  • јунаци 1
  • јуне 4
  • јунетом 2
  • јурити 1
  • јуриш 1
  • јуришио 1
  • јутарња 1
  • јутарце 1
  • јутра 2
  • јутро 4
  • Јутрос 1
  • јутрос 4
  • јутрошње 1
  • јутрошњем 1
  • Јуче 3
  • јуче 5
  • к 9
  • ка 1
  • кабил 1
  • кавге 1
  • каву 5
  • кад 159
  • Кад 81
  • кадгод 1
  • кадивицу 1
  • кадове 1
  • каже 15
  • Каже 2
  • кажем 30
  • Кажем 7
  • кажеш 3
  • кажи 3
  • Кажи 3
  • кажу 1
  • каза 9
  • казали 1
  • казана 1
  • казао 13
  • казати 5
  • Казаће 1
  • казивао 1
  • казујеш 2
  • кајати 1
  • кајиша 1
  • кајише 2
  • кајишу 1
  • какав 13
  • Какав 2
  • каква 6
  • Каква 6
  • какве 6
  • какви 4
  • каквих 2
  • Какво 1
  • какво 3
  • каквом 1
  • Какву 2
  • какву 3
  • Каки 1
  • каки 6
  • како 186
  • Како 48
  • Каку 1
  • каку 2
  • каламљене 1
  • калемити 1
  • каљаво 1
  • камен 4
  • камена 1
  • камење 1
  • камо 1
  • канда 1
  • Канда 1
  • кандиоце 1
  • кантар 1
  • кантарским 1
  • канцеларију 2
  • Као 11
  • као 205
  • кап 4
  • капама 1
  • капе 1
  • Капетан 5
  • капетан 7
  • капетана 2
  • капетане 4
  • капетанову 1
  • капи 1
  • капијом 1
  • капију 2
  • капке 2
  • капом 1
  • капу 6
  • капцима 1
  • карања 1
  • кари 1
  • карлице 2
  • КАРЛОВЦИ 1
  • касацији 1
  • касти 1
  • кастиле 1
  • ката 1
  • каткад 1
  • кафа 2
  • кафу 4
  • каца 1
  • каце 1
  • качарском 1
  • Качера 3
  • Качерац 1
  • Качеру 3
  • качице 1
  • качкин 1
  • качњак 1
  • кашику 1
  • кашље 1
  • кашћу 1
  • кварити 1
  • келнераја 1
  • керчад 1
  • кеса 1
  • кесе 3
  • кесице 1
  • кесом 1
  • кесу 6
  • кида 1
  • кидати 1
  • кидишем 1
  • кидљив 2
  • кија 1
  • Кија 1
  • кијну 1
  • кикић 2
  • кикот 4
  • кикоћу 1
  • киле 2
  • кило 1
  • ким 16
  • киме 4
  • кипело 1
  • Кипело 1
  • кисне 1
  • киша 1
  • кишом 1
  • Кладници 1
  • кладу 2
  • клас 1
  • класје 1
  • Клаћемо 1
  • клемпава 1
  • Клео 1
  • клима 1
  • климну 1
  • клин 1
  • клип 2
  • клипи 4
  • клипови 2
  • клиповима 2
  • клис 4
  • клоне 1
  • клону 3
  • клонуше 1
  • Клонуше 1
  • клопарају 1
  • клупама 5
  • клупе 3
  • клупици 1
  • клупу 1
  • клупче 1
  • кљусад 2
  • кљусе 3
  • кљуца 2
  • кљуцну 1
  • кмества 2
  • кмет 1
  • кмета 1
  • кметове 1
  • Кметови 1
  • кметовима 1
  • књига 1
  • књигама 2
  • књиге 5
  • књигом 1
  • књигу 2
  • књижица 3
  • књижице 2
  • књижицу 3
  • Ко 23
  • ко 52
  • ког 1
  • Кога 1
  • кога 31
  • Код 5
  • код 62
  • козу 1
  • која 17
  • Које 3
  • које 30
  • којекад 1
  • којекакве 1
  • којекоме 1
  • којечему 2
  • који 57
  • Који 6
  • Којим 1
  • којим 2
  • којима 7
  • којих 1
  • којој 5
  • коју 13
  • кока 1
  • кокошињи 1
  • кокошка 1
  • кокошке 1
  • кола 5
  • колан 2
  • колац 1
  • колач 7
  • колача 1
  • колена 3
  • колено 1
  • колибе 2
  • колибу 1
  • колики 1
  • колико 18
  • Колико 5
  • колима 1
  • Колир 1
  • колир 3
  • колиће 1
  • Коло 1
  • коло 2
  • колом 1
  • коломаза 1
  • колу 1
  • колубарка 1
  • колубарку 1
  • колубарског 1
  • колута 2
  • коље 1
  • комад 1
  • комада 1
  • команду 1
  • коме 17
  • Коме 2
  • комендије 2
  • комесија 1
  • комесију 1
  • комис 2
  • комиша 1
  • комишања 1
  • комишање 1
  • комишању 1
  • комишаоце 1
  • комишаоци 1
  • комотно 1
  • комуше 3
  • комушом 1
  • комушу 3
  • Комшија 1
  • комшија 4
  • комшији 2
  • комшију 3
  • комшилука 2
  • конак 1
  • конаку 1
  • конаца 2
  • конопцем 1
  • Константина 1
  • контролише 1
  • конца 1
  • конце 1
  • коншија 2
  • коња 4
  • коње 2
  • коњима 1
  • коњицу 1
  • коњска 1
  • коњу 3
  • копању 1
  • копачи 1
  • копка 1
  • копље 1
  • копоран 2
  • копорана 2
  • копоранима 1
  • копорану 3
  • копчи 1
  • корак 3
  • корацима 2
  • корача 1
  • корачаји 1
  • корење 1
  • корисни 1
  • корисније 1
  • корисно 1
  • корист 4
  • користе 1
  • користи 3
  • користио 1
  • корицама 1
  • корова 1
  • Коружић 1
  • Коружића 3
  • Коружиће 1
  • Коружићи 1
  • косе 3
  • коси 4
  • косио 2
  • косити 1
  • косице 1
  • кост 1
  • Коста 1
  • КОСТИЋ 1
  • косу 5
  • котарице 1
  • котарицу 2
  • кофе 1
  • коца 1
  • кочање 1
  • Кочањка 1
  • кочањком 1
  • кочањку 1
  • кочине 1
  • кочопернији 2
  • кош 2
  • кошеви 1
  • коштало 1
  • коштуњаве 1
  • кошуљама 1
  • кошуље 1
  • крава 1
  • краве 3
  • краву 1
  • краду 1
  • крај 14
  • краја 5
  • крајева 1
  • крајност 1
  • крају 11
  • Краља 1
  • краљеви 1
  • Краљевић 1
  • Краљево 1
  • Краљеву 1
  • красан 2
  • красније 1
  • крв 2
  • крви 2
  • кревет 9
  • кревета 4
  • кревети 1
  • кревету 2
  • кредом 1
  • крезав 1
  • крезава 1
  • крепи 2
  • крепио 1
  • кресати 1
  • кретати 1
  • кретно 1
  • креће 1
  • крећи 1
  • крештао 1
  • крештећим 1
  • крешти 1
  • Крив 1
  • крив 11
  • крива 2
  • криви 1
  • кривице 2
  • криво 6
  • крије 3
  • кријемо 1
  • кријеш 1
  • крију 1
  • кријући 1
  • крила 1
  • крили 1
  • крило 1
  • крио 2
  • кришку 1
  • кришом 1
  • крмаче 1
  • Крмачица 1
  • крмачицу 3
  • кров 2
  • кровином 1
  • кровом 3
  • кроз 6
  • Крочи 1
  • крочи 2
  • крочих 1
  • крошњав 1
  • крпељ 1
  • крпи 1
  • крпом 1
  • крст 1
  • крсташом 1
  • крсте 1
  • крсти 1
  • крстина 1
  • Крстова 1
  • кртичњаке 1
  • кругови 1
  • круњач 2
  • крупан 4
  • крупна 2
  • крупнији 1
  • крупних 1
  • крупну 2
  • крутуљастији 1
  • крушке 1
  • крчаг 1
  • крчагом 1
  • кћер 1
  • ку 1
  • кубуре 1
  • кубурлук 1
  • кубуру 1
  • кува 1
  • Куд 4
  • куд 8
  • куда 1
  • Куда 2
  • кудраве 1
  • кујне 1
  • кујни 1
  • кујну 1
  • кукама 1
  • кукасти 1
  • Кукуруз 1
  • кукуруз 9
  • кукуруза 8
  • кукурузе 2
  • кукурузи 1
  • кукурузом 1
  • кули 1
  • кум 5
  • кума 2
  • Кумашевцу 1
  • кумови 1
  • куне 1
  • купају 1
  • купе 1
  • купи 3
  • купили 1
  • купимо 1
  • Купио 1
  • купио 2
  • куповном 1
  • купује 3
  • купујем 1
  • купусово 1
  • куражан 1
  • куражи 3
  • Куражило 1
  • курјака 1
  • куршум 1
  • кутија 2
  • кутије 1
  • кутијице 1
  • кутију 1
  • кутња 2
  • кутњи 2
  • Кућа 3
  • кућа 9
  • кућама 3
  • кућани 1
  • кућаник 1
  • куће 59
  • кући 99
  • кућом 11
  • кућу 50
  • куша 1
  • кчиљи 1
  • л 6
  • лаж 1
  • Лаже 1
  • Лажеш 1
  • лажи 1
  • Лаз 1
  • лазнеш 1
  • лакат 1
  • лаким 1
  • Лакин 1
  • лако 6
  • Лако 7
  • лаком 1
  • лакост 1
  • лаку 2
  • лакше 3
  • лакшим 1
  • ландара 1
  • ланеног 1
  • лани 2
  • ларма 1
  • ларме 1
  • леб 2
  • лебди 1
  • леве 2
  • лево 1
  • левој 1
  • легне 1
  • легну 1
  • лед 1
  • ледини 1
  • ледину 4
  • ледне 1
  • ледну 1
  • леђа 6
  • леђима 4
  • лежаше 1
  • лежи 1
  • лезао 1
  • лези 1
  • Лези 1
  • лејама 3
  • леје 3
  • лелече 1
  • лемезовима 1
  • ленија 1
  • лења 1
  • лењи 1
  • леп 4
  • лепа 1
  • Лепе 1
  • лепим 1
  • лепиње 4
  • лепињу 1
  • лепо 16
  • лепог 1
  • лепом 2
  • лептирак 1
  • лепу 3
  • лесковину 1
  • лета 7
  • Летина 1
  • лето 6
  • лећи 1
  • лечи 1
  • ли 91
  • ливада 4
  • ливаде 4
  • ливади 1
  • ливадско 1
  • Ливаду 1
  • ливаду 3
  • ливењаци 1
  • лиже 2
  • лијнуше 1
  • липсало 1
  • лисица 1
  • лисичите 1
  • лист 4
  • листовима 1
  • литра 1
  • литре 1
  • лица 3
  • лице 2
  • Лице 2
  • лицу 9
  • личи 2
  • личит 3
  • лична 1
  • лично 2
  • лишће 3
  • ло 1
  • лозе 1
  • лозу 1
  • лојанице 1
  • лојем 1
  • локве 1
  • лом 1
  • ломи 3
  • ломио 1
  • лонци 3
  • лончић 1
  • лопаре 1
  • лопате 1
  • лопов 1
  • лопове 1
  • Лопови 1
  • лубенице 1
  • Луд 1
  • луд 4
  • луда 1
  • лудак 4
  • лудаке 1
  • лудоријама 1
  • лукаво 2
  • лупа 1
  • лупи 3
  • луча 1
  • лучи 1
  • ЉУБ 1
  • љубав 1
  • љубави 1
  • љубе 3
  • љубили 1
  • људе 11
  • људи 60
  • Људи 7
  • људима 11
  • Љут 2
  • љут 6
  • љута 1
  • љуте 2
  • љути 1
  • љутио 2
  • љутити 1
  • љутиш 3
  • М 1
  • ма 5
  • маже 1
  • мајка 7
  • мајку 6
  • мајоку 1
  • мајстор 2
  • мајсторе 1
  • мајсторију 1
  • мајци 3
  • мајчин 2
  • маказе 1
  • макао 1
  • макар 2
  • макне 1
  • мала 5
  • Мале 1
  • мале 4
  • мален 1
  • маленом 1
  • Мали 1
  • мали 4
  • малишани 1
  • малишанима 1
  • Мало 12
  • мало 68
  • малог 1
  • малтер 1
  • маљем 1
  • маму 1
  • мана 1
  • манастирима 1
  • МАНАСТИРСКА 1
  • мани 1
  • ману 1
  • мања 1
  • мање 2
  • Мара 1
  • марама 1
  • марамом 2
  • марву 1
  • Маринчића 1
  • марио 1
  • Марић 1
  • Маркезан 1
  • Марко 1
  • Марковићу 1
  • Маро 1
  • масалног 1
  • масла 1
  • Маслаћ 5
  • Маслаћа 1
  • Маслаћев 1
  • масна 1
  • масним 1
  • масних 1
  • мастионицом 1
  • Мато 1
  • матори 1
  • маторије 1
  • маћи 3
  • мах 1
  • махне 1
  • Махне 1
  • махну 7
  • махове 1
  • маховине 1
  • маче 1
  • мачка 1
  • маџарка 1
  • машати 1
  • маше 7
  • Маши 1
  • маши 2
  • машина 1
  • ме 66
  • мед 1
  • меденицу 3
  • меди 1
  • међи 2
  • међу 18
  • Међу 2
  • Међудневница 1
  • Међудневницу 1
  • мека 1
  • меке 1
  • мекој 1
  • меље 1
  • мене 30
  • Мени 1
  • мени 19
  • мења 2
  • мењати 1
  • мере 1
  • мери 5
  • мерим 1
  • мером 1
  • меру 1
  • месе 1
  • Месец 1
  • месец 2
  • месио 1
  • места 3
  • местима 1
  • место 13
  • месту 10
  • метлом 1
  • метне 1
  • метнем 1
  • метну 6
  • мећава 2
  • мећем 1
  • мећу 1
  • механа 1
  • механе 2
  • механи 4
  • механска 1
  • механским 1
  • механској 1
  • механу 8
  • механџија 1
  • механџије 1
  • механџијом 1
  • меша 1
  • мешаје 2
  • мешао 1
  • мешина 1
  • ми 125
  • Ми 5
  • Мијат 10
  • Мијата 1
  • Микача 1
  • Микачин 1
  • Микачић 18
  • Микачића 21
  • Микачићем 1
  • Микачићу 2
  • миле 2
  • Миле 3
  • мили 2
  • милије 1
  • милији 1
  • Милики 1
  • милило 1
  • милина 1
  • Мило 1
  • мило 5
  • миловао 1
  • милодуне 1
  • милости 1
  • Милош 1
  • Милу 2
  • милује 4
  • мимо 8
  • мимоишла 1
  • миндерлук 1
  • министар 1
  • Минуше 1
  • миран 2
  • мирна 3
  • мирно 4
  • миром 1
  • мисао 3
  • мисле 1
  • мисли 25
  • мислили 1
  • Мислим 1
  • мислим 2
  • мислима 2
  • мислио 4
  • мислите 1
  • мислити 1
  • мислиш 8
  • Мића 2
  • Мићо 5
  • Мићом 1
  • миши 1
  • мишићима 2
  • мишку 3
  • мишљење 1
  • млад 1
  • Млад 1
  • Младе 1
  • младеж 1
  • Младеж 1
  • Младежи 1
  • Младена 1
  • Млади 1
  • млади 3
  • младим 1
  • Младић 1
  • младић 7
  • младића 4
  • младиће 1
  • младићем 1
  • младићи 3
  • младићу 4
  • младице 2
  • младо 1
  • Младо 1
  • младога 1
  • младожења 1
  • Младожења 2
  • младожење 1
  • младожењин 1
  • младожењина 1
  • младожењином 1
  • младолик 1
  • младом 1
  • младости 3
  • млађи 8
  • млађим 2
  • млазеве 1
  • млака 1
  • млаке 1
  • млакоња 1
  • млатајући 1
  • млатарати 1
  • млати 2
  • млатити 1
  • Млатиш 1
  • млека 3
  • млекар 2
  • млеко 2
  • многи 3
  • многих 1
  • много 24
  • многоме 1
  • многу 1
  • мном 3
  • Моба 1
  • моба 2
  • мобилаца 2
  • мобу 2
  • Мог 1
  • мог 3
  • мога 9
  • могао 19
  • могла 1
  • могле 1
  • Могли 1
  • могли 4
  • могло 3
  • Могу 1
  • могу 16
  • модрикасте 1
  • можда 2
  • Можда 2
  • Може 1
  • може 56
  • можемо 2
  • Можеш 2
  • можеш 7
  • Мој 1
  • мој 22
  • моја 16
  • Моја 2
  • Моје 1
  • моје 19
  • моји 5
  • мојим 4
  • мојих 1
  • мојој 4
  • мојом 1
  • моју 8
  • молбе 1
  • молећиво 1
  • Моли 1
  • моли 2
  • молила 1
  • Молили 1
  • молим 12
  • Молим 21
  • молитвати 1
  • молити 1
  • молиш 1
  • момак 1
  • момачкој 1
  • момачком 1
  • моме 13
  • момци 1
  • Момци 3
  • момцима 1
  • момчадије 2
  • момчадијом 1
  • момчић 1
  • мора 6
  • Моравац 2
  • Мораве 6
  • моравским 1
  • Моравца 4
  • мораде 2
  • морају 1
  • Морам 2
  • морам 4
  • морамо 1
  • Мораш 1
  • мораш 3
  • Море 14
  • море 21
  • мори 2
  • мостова 1
  • мотику 1
  • мотку 3
  • моћи 2
  • мравци 1
  • мраз 2
  • мразеви 3
  • мрака 1
  • мраку 3
  • мрачна 1
  • мрачне 1
  • мргуље 1
  • мрда 8
  • мрдају 1
  • мрдаше 1
  • мрдну 9
  • мрзе 1
  • мрзи 6
  • мрзио 2
  • мрзнути 1
  • мрс 1
  • мрсно 1
  • мрсу 1
  • мртав 1
  • мртве 1
  • мрцину 1
  • мрштио 1
  • му 325
  • мужу 1
  • музаре 1
  • музе 1
  • муке 2
  • муком 3
  • муку 1
  • мулевине 1
  • муњом 1
  • мургасте 1
  • мургуље 1
  • мурдарлук 1
  • мурдарлука 1
  • мутвак 1
  • мутвака 1
  • мутне 1
  • мућурла 1
  • мучањ 1
  • мученик 1
  • мучи 3
  • мучили 2
  • мучио 1
  • мучиш 1
  • мушко 1
  • На 34
  • на 479
  • набави 6
  • набавила 1
  • Набавио 1
  • набавио 2
  • набавити 1
  • Набавиће 1
  • набавља 2
  • набављати 1
  • набавно 1
  • набацано 1
  • набацаше 1
  • набаци 1
  • наби 1
  • набија 1
  • набио 2
  • набраја 1
  • набраше 1
  • набројати 1
  • навалила 1
  • навалише 1
  • навикао 8
  • навикне 1
  • Навикни 1
  • навикоше 1
  • Навикоше 2
  • навлачи 1
  • наврнча 1
  • наврнчава 1
  • навро 2
  • нагваждати 1
  • нагињати 1
  • нагласком 1
  • нагони 2
  • над 6
  • надали 1
  • надао 1
  • надати 1
  • надвири 1
  • надвирише 1
  • надзорници 1
  • надигло 1
  • наднео 1
  • наднесу 1
  • надници 1
  • надницу 1
  • надничаре 1
  • надничари 1
  • наду 1
  • надула 1
  • надуло 2
  • надун 1
  • нађе 11
  • нађоше 1
  • нађу 2
  • назва 2
  • наздрави 3
  • наздравља 3
  • назива 1
  • назимад 1
  • назире 1
  • назове 1
  • наиђох 1
  • нај 1
  • најбоља 2
  • најбоље 8
  • најбољем 2
  • Најбољи 1
  • најбољи 4
  • најбољим 1
  • најбољу 1
  • највеће 2
  • највећег 2
  • највећи 1
  • највише 4
  • најволели 1
  • најволи 4
  • најгадније 1
  • Наједаред 2
  • наједаред 3
  • најкраћем 1
  • најлепшем 1
  • најмање 1
  • најмањег 2
  • најновије 1
  • најнужније 1
  • најнужнијим 1
  • најплоднијих 1
  • најпосле 2
  • најпотребније 1
  • Најпре 1
  • најпре 5
  • најпријатнија 1
  • најсветије 1
  • најслађе 1
  • најстарије 1
  • најтеже 2
  • најури 1
  • најурим 1
  • најцрње 1
  • најчешће 1
  • накакав 1
  • накани 1
  • наканити 1
  • накастио 2
  • накашља 3
  • накељи 1
  • наких 1
  • накнадим 1
  • нако 4
  • накрај 1
  • накрену 1
  • накриви 1
  • накрст 1
  • Накупио 1
  • налаже 1
  • налазио 1
  • налазите 1
  • налакти 3
  • налактио 1
  • налеђушке 1
  • наложена 2
  • наложила 1
  • наљути 1
  • наљутио 1
  • наљутиш 1
  • нам 5
  • нама 6
  • намах 1
  • намаче 2
  • намера 1
  • намере 1
  • намерио 1
  • Намести 1
  • намести 7
  • наместили 1
  • наместио 1
  • наместише 6
  • наметати 1
  • намешта 3
  • намештати 1
  • намештена 1
  • намештене 2
  • намештени 1
  • намигну 1
  • намирио 2
  • Намрштио 1
  • нанишани 1
  • нано 2
  • нану 1
  • наоколо 1
  • Наоколо 3
  • наопако 1
  • наочара 1
  • наочаре 1
  • напада 2
  • нападао 1
  • нападне 1
  • нападну 1
  • напакостио 1
  • напакостиш 1
  • напасеш 1
  • напасла 1
  • напили 1
  • напио 1
  • напити 1
  • напишем 1
  • наплести 1
  • наплетемо 1
  • напољу 2
  • Напољу 3
  • напослетку 3
  • Напослетку 4
  • направи 2
  • направио 5
  • направити 1
  • направише 2
  • Напред 1
  • напред 8
  • напредак 1
  • напреднијег 1
  • напредовала 1
  • напредује 1
  • напретком 2
  • напретку 2
  • напричали 1
  • напупила 1
  • напусти 1
  • Напустио 2
  • напустио 3
  • нарав 1
  • нарави 1
  • наравњали 1
  • нараштај 2
  • нараштајем 1
  • нареде 1
  • наредиш 2
  • нарезато 1
  • Народ 2
  • народ 4
  • народну 1
  • народу 3
  • нарочита 1
  • нарочито 1
  • наруга 1
  • наручио 1
  • наручја 1
  • Нас 1
  • нас 11
  • наследи 2
  • наследници 1
  • наследно 1
  • наслон 2
  • наслона 1
  • наслони 1
  • наслонио 2
  • наслужује 1
  • насмеја 4
  • насмејан 2
  • насмејана 1
  • насмејаше 1
  • Насмеје 1
  • насред 1
  • Наста 4
  • наставао 1
  • настави 1
  • настаде 1
  • Настаде 2
  • настаје 3
  • настале 1
  • настали 1
  • настани 1
  • настанити 1
  • настану 1
  • настао 2
  • настарији 1
  • насташе 1
  • наступила 1
  • наступити 1
  • насуте 1
  • натакну 1
  • Натеже 1
  • натера 2
  • натерао 1
  • натерати 2
  • натмурио 1
  • наточи 1
  • наточио 1
  • натраг 1
  • натрпава 1
  • натури 1
  • натуткаш 1
  • наћве 1
  • наћи 3
  • наука 1
  • науке 6
  • науком 1
  • Наумио 1
  • наумио 3
  • наумно 1
  • наусмено 1
  • науци 1
  • научен 1
  • научи 3
  • научила 1
  • научили 1
  • научим 1
  • Научио 1
  • научио 11
  • научно 1
  • нафору 1
  • нахвали 1
  • нахватала 1
  • нахије 1
  • нацепамо 1
  • нацепљеним 1
  • начин 2
  • начина 1
  • наш 3
  • наша 1
  • Наша 1
  • нашао 9
  • наше 7
  • нашег 2
  • нашега 1
  • нашем 3
  • наши 5
  • нашим 2
  • наших 1
  • нашкодити 1
  • нашла 1
  • нашли 1
  • Нашли 1
  • нашло 1
  • нашој 5
  • нашом 1
  • Нашто 2
  • нашу 4
  • не 338
  • Не 62
  • неачко 1
  • Небо 2
  • неваљалица 2
  • неверица 1
  • невесео 1
  • невешт 3
  • невоља 1
  • невоље 1
  • невољу 1
  • нега 1
  • негда 3
  • Негде 1
  • негде 5
  • Него 2
  • него 61
  • негујеш 1
  • негују 1
  • недеље 1
  • недељи 1
  • Недељом 1
  • недра 1
  • недрага 1
  • незвани 1
  • незваном 1
  • незгода 1
  • незнања 1
  • незнатне 1
  • Неиспаван 1
  • неистине 1
  • Нек 12
  • нек 29
  • Нека 11
  • нека 18
  • некад 1
  • некадањега 1
  • некакав 4
  • некаква 2
  • некакве 1
  • некаквим 1
  • некакво 1
  • Некакво 1
  • некаквом 1
  • некакву 1
  • некако 4
  • неке 4
  • неки 12
  • неким 4
  • некима 1
  • Неко 1
  • неко 25
  • неког 2
  • неколике 7
  • неколико 22
  • неколицина 1
  • неколицином 1
  • неком 1
  • некоме 1
  • некретно 1
  • некретности 1
  • неку 19
  • Нема 10
  • нема 33
  • немају 1
  • немам 2
  • Немам 2
  • немате 1
  • Немаш 2
  • немаш 4
  • немаштине 1
  • немила 1
  • Немој 11
  • немој 7
  • немојте 1
  • Немојте 3
  • необичан 1
  • необично 6
  • неопажене 1
  • неочешљан 1
  • неповерењем 4
  • неповерљив 1
  • неповољно 3
  • непознати 1
  • непознатим 1
  • непознато 1
  • непознатог 2
  • непосредном 1
  • неправо 1
  • Непрестано 1
  • непрестано 12
  • непријатељима 1
  • непријатности 2
  • неприлика 1
  • неприлике 2
  • неприлику 1
  • неприметно 1
  • неприступачнији 1
  • нераздвојени 1
  • нерасположен 3
  • нерастове 1
  • нероткиња 1
  • несигурна 1
  • несносан 1
  • несносно 1
  • неспавања 1
  • несретниковићима 1
  • несретницима 1
  • несрећа 4
  • несреће 2
  • несрећом 1
  • несрећу 1
  • неста 1
  • нестане 2
  • нестрпљиво 1
  • несугласице 1
  • Несуђени 1
  • несумњива 1
  • нетремице 1
  • Неће 2
  • неће 23
  • Нећеш 2
  • нећеш 8
  • нећу 6
  • Нећу 7
  • неугледан 1
  • неуспеха 1
  • нешта 2
  • Нешто 5
  • нешто 65
  • ни 121
  • Ни 3
  • нигда 7
  • Нигде 1
  • нигде 7
  • Ниже 1
  • ниже 5
  • низ 8
  • низа 4
  • низбрдицом 1
  • није 147
  • Није 37
  • ник 1
  • никад 1
  • Никад 1
  • никада 1
  • никакав 1
  • никаква 2
  • никакве 1
  • никако 3
  • Нико 1
  • нико 26
  • никог 2
  • никога 7
  • ником 2
  • никоме 7
  • нимало 1
  • нисам 26
  • Нисам 8
  • ниси 14
  • Ниси 5
  • нисмо 2
  • Нисмо 5
  • нисте 3
  • нису 17
  • Нису 5
  • нити 18
  • Нити 3
  • ниче 3
  • нишанио 1
  • Ништа 3
  • ништа 50
  • Но 2
  • но 38
  • нов 3
  • НОВА 1
  • новац 1
  • новачење 1
  • нове 5
  • нови 3
  • новим 5
  • новина 1
  • новине 1
  • новину 2
  • нових 2
  • ново 5
  • новог 3
  • новом 5
  • новост 1
  • нову 3
  • новцато 1
  • новцем 1
  • нога 1
  • ногавица 1
  • ногама 3
  • ноге 9
  • ногу 7
  • нож 2
  • ној 1
  • ноје 1
  • нокат 1
  • ноката 1
  • номад 2
  • носе 4
  • носеће 1
  • носи 14
  • Носи 4
  • носила 1
  • Носим 1
  • носио 1
  • носити 3
  • ноћ 10
  • Ноћ 2
  • ноћас 2
  • ноћева 1
  • ноћевати 1
  • ноћи 3
  • ноћима 1
  • ношњом 1
  • нуде 1
  • нуди 4
  • Нудили 1
  • нудио 1
  • нужда 2
  • нужде 1
  • нути 1
  • нутка 2
  • нуткати 1
  • нуткаше 1
  • ње 7
  • Њега 2
  • њега 88
  • његов 11
  • Његова 1
  • његова 17
  • Његове 1
  • његове 7
  • његови 4
  • његовим 5
  • његових 2
  • његово 10
  • Његово 2
  • његовог 4
  • његовој 6
  • његовом 7
  • његову 16
  • њему 38
  • Њему 5
  • њен 2
  • њене 1
  • њеном 1
  • њива 4
  • њивама 3
  • њиве 11
  • њиви 13
  • њивом 1
  • њиву 11
  • Њим 1
  • њим 27
  • њима 18
  • њиме 8
  • Њих 3
  • њих 35
  • њихнога 1
  • Њихну 1
  • њихов 1
  • њихове 2
  • њиховим 1
  • њиховој 3
  • њиховом 1
  • Њихову 1
  • њихову 4
  • њој 11
  • Њојзи 1
  • њом 5
  • њоме 1
  • Њу 1
  • њу 23
  • О 10
  • о 89
  • обазире 1
  • обазре 3
  • обасја 1
  • обасјава 1
  • обдарише 1
  • обе 1
  • обедује 2
  • обележен 1
  • обележје 2
  • обели 1
  • обер 1
  • обеси 1
  • обећа 1
  • обзира 1
  • обзире 2
  • обзиру 1
  • Обиђе 1
  • обиђе 2
  • обиђем 1
  • Обиђи 1
  • обија 2
  • обијен 1
  • обилази 3
  • обилазити 2
  • Обилић 1
  • обичаја 1
  • обичаје 3
  • обичају 3
  • обичне 1
  • обичним 1
  • Обично 1
  • обично 3
  • обичног 1
  • обишао 1
  • обишла 1
  • објасни 3
  • објаснио 2
  • објашњава 3
  • објашњавају 1
  • објашњавам 1
  • објашњавање 1
  • објашњавати 1
  • облачка 1
  • облеће 2
  • облећем 1
  • облећу 1
  • обли 1
  • облигацију 1
  • облизујеш 1
  • облицу 2
  • ободом 1
  • обојадиса 1
  • обојак 1
  • обоје 1
  • Обојица 1
  • обојица 6
  • обојицом 1
  • обојицу 2
  • обор 1
  • обори 6
  • оборила 1
  • обрадатио 1
  • обрадова 1
  • обрадовао 2
  • обрадоваше 1
  • обрађивању 1
  • обрађивати 2
  • образ 1
  • образа 3
  • образе 3
  • образит 1
  • образита 1
  • образу 2
  • обрамицу 1
  • обратити 1
  • обрашчића 1
  • обрашчиће 1
  • обрашчићима 1
  • обрва 2
  • обрвама 3
  • обрве 2
  • обреди 1
  • Обредише 1
  • обредише 2
  • обрија 2
  • обријана 1
  • обриса 2
  • Обрисали 1
  • обрну 2
  • обручева 1
  • обручеве 1
  • обувају 1
  • Обузе 1
  • обузе 3
  • обузме 1
  • обукао 2
  • обукли 1
  • обухватио 1
  • обуче 5
  • обучени 1
  • Ова 2
  • ова 9
  • овај 29
  • Овај 5
  • оваке 2
  • оваки 1
  • оваким 1
  • оваких 2
  • Овако 1
  • овако 21
  • оваког 3
  • овакоме 1
  • оваку 1
  • овамо 1
  • Овамо 4
  • овас 5
  • оваца 2
  • овде 25
  • Овде 3
  • овденак 1
  • ове 13
  • Ове 2
  • овесели 2
  • Ови 1
  • ови 5
  • овим 4
  • Ових 1
  • ових 2
  • овлаже 1
  • овлажила 1
  • овлажило 1
  • овласти 1
  • ово 45
  • Ово 8
  • овог 5
  • овога 4
  • овој 7
  • оволике 1
  • оволики 1
  • оволико 1
  • овом 3
  • овоме 2
  • овсом 1
  • ову 9
  • овцама 1
  • овце 2
  • овци 1
  • овцу 2
  • овчари 1
  • огласи 1
  • огласио 1
  • огледа 1
  • огледало 1
  • огњишта 2
  • огњишту 3
  • оговара 1
  • оговарају 1
  • оговарамо 2
  • Оговарање 1
  • оговарати 1
  • ограда 1
  • ограде 3
  • огради 2
  • оградиће 1
  • оградом 1
  • ограду 9
  • ограђен 1
  • ограђено 2
  • огрејаше 1
  • огрешио 1
  • огуглао 1
  • Од 11
  • од 234
  • одавали 1
  • одавде 5
  • Одавно 1
  • одавно 3
  • одазва 3
  • одакле 3
  • Одакле 3
  • Одатле 2
  • одатле 3
  • одахну 1
  • одбаци 1
  • одбити 2
  • одборници 1
  • одбрађеном 1
  • одваја 1
  • одвајају 1
  • одведе 6
  • одведоше 1
  • одвела 1
  • одвести 1
  • одвићи 2
  • одвоји 1
  • одвојила 1
  • одвојио 1
  • одврати 2
  • одговара 9
  • одговараш 1
  • одговори 9
  • одговорим 1
  • одговорити 1
  • одгурне 1
  • одгурну 2
  • одгурнуо 1
  • оде 29
  • одевен 1
  • одевено 1
  • одело 2
  • оделу 4
  • одем 2
  • одзива 2
  • одзивају 1
  • одзове 1
  • оди 1
  • Оди 3
  • одигну 1
  • одисати 1
  • одиста 1
  • одједном 1
  • одјури 1
  • Одјутри 1
  • одкако 1
  • одлазак 1
  • одлазио 1
  • одлакнуло 1
  • одличну 1
  • одлу 1
  • одмакне 1
  • одмарају 1
  • одмарајући 1
  • одмах 13
  • Одмах 2
  • одмахну 2
  • одмаче 2
  • одмереним 1
  • одмерено 1
  • одмицала 2
  • одмицали 1
  • одмиче 1
  • Одмиче 1
  • одмичу 1
  • одмолитва 1
  • одмор 1
  • однекле 1
  • однела 1
  • однесе 2
  • однети 1
  • односима 1
  • одобравају 1
  • одобраваш 1
  • одобрења 1
  • одобри 1
  • одобрите 1
  • одобриш 1
  • одобровољио 2
  • одовуд 1
  • одозго 1
  • одоздо 1
  • одох 1
  • Одох 1
  • Одоше 1
  • одоше 2
  • одранио 1
  • одрастао 3
  • одрасте 2
  • одрасту 1
  • одреди 1
  • одредио 1
  • одређени 1
  • одрећи 1
  • одрешен 1
  • одрешене 1
  • одрешио 1
  • одсео 1
  • одсијече 1
  • одскочи 1
  • одскочило 2
  • Одспава 1
  • одстојању 1
  • оду 5
  • одужиш 1
  • одупро 1
  • одфикари 1
  • ожењени 2
  • оживели 1
  • озад 1
  • озбиља 1
  • Озбиља 2
  • озбиљан 1
  • озбиљних 1
  • озбиљно 4
  • озбиљном 1
  • озго 1
  • оздо 1
  • озидана 3
  • Озидаће 1
  • ознојио 1
  • озуђурио 1
  • Ој 1
  • ојађени 1
  • ојађениче 1
  • ојс 1
  • Ојс 2
  • ока 7
  • оканеш 1
  • окани 2
  • Оканите 1
  • окарио 1
  • оке 3
  • окињаче 1
  • окињачом 1
  • окнима 1
  • окно 1
  • Око 1
  • око 33
  • околине 1
  • околину 1
  • околиши 1
  • окомишаног 1
  • окрајцима 3
  • окрене 2
  • окренеш 1
  • окрену 4
  • окренуо 2
  • окрепи 2
  • окрепили 1
  • окретан 1
  • окретати 1
  • окрете 5
  • окретно 1
  • окретоше 1
  • окреће 1
  • окречи 2
  • округластом 1
  • окружног 3
  • окрунити 1
  • оку 1
  • окупи 1
  • окуражи 1
  • Окуражи 1
  • окуражише 1
  • оловке 1
  • омалтериса 1
  • омање 1
  • омахну 1
  • омела 1
  • омилео 1
  • Омиље 1
  • Омразили 1
  • омрз 1
  • омрзао 2
  • омрзне 1
  • омрзнути 1
  • омркне 1
  • Он 167
  • он 254
  • Она 44
  • она 63
  • онај 25
  • Онај 5
  • онакав 1
  • Онакав 1
  • онаки 1
  • Онако 2
  • онако 23
  • онаког 3
  • онаком 1
  • онамо 1
  • онда 24
  • Онда 4
  • онде 12
  • Оне 3
  • оне 8
  • онемогућавају 1
  • Они 24
  • они 48
  • оним 2
  • Онима 1
  • оних 2
  • оно 38
  • Оно 8
  • оног 9
  • онога 8
  • оној 1
  • оноликих 1
  • онолико 7
  • оном 3
  • ономад 1
  • Ономад 1
  • ономе 5
  • ону 17
  • онуда 1
  • опазе 1
  • опази 2
  • опазио 1
  • Опазо 1
  • опајала 1
  • опали 1
  • опанака 1
  • опанка 1
  • опанке 2
  • опанцима 2
  • опасност 1
  • опекама 1
  • опеке 2
  • опереш 1
  • опери 1
  • опет 37
  • Опет 8
  • опија 1
  • Опија 1
  • опије 1
  • опио 1
  • оплете 1
  • опомену 1
  • оправку 1
  • опрали 1
  • опраше 1
  • опрашио 1
  • опредељено 1
  • оприча 2
  • опричаше 1
  • Опрости 4
  • опростите 1
  • опрућио 1
  • опсова 1
  • опуте 1
  • општини 2
  • ораси 2
  • орати 2
  • оре 2
  • ориба 1
  • ормани 1
  • орманче 1
  • орна 1
  • оружје 1
  • осам 2
  • осваја 1
  • осване 1
  • освану 1
  • осванули 1
  • освежава 1
  • освете 1
  • освети 1
  • осветити 1
  • осветиће 1
  • освитао 2
  • освојимо 1
  • осврће 2
  • осврћеш 1
  • осекао 1
  • осетили 1
  • осетљив 2
  • осетљивост 1
  • осећа 1
  • Осећао 2
  • осећаше 1
  • осећи 1
  • осече 2
  • осјем 1
  • оскоруша 2
  • оскудевао 1
  • оскудна 1
  • ослања 1
  • ослободе 2
  • ослободила 1
  • ослони 1
  • ослонио 1
  • ослушкиваху 1
  • ослушкује 3
  • ослушне 1
  • осмак 3
  • осмака 1
  • осмејкује 2
  • осмејкују 1
  • осмехну 5
  • осмехнула 1
  • осмешкују 1
  • осмој 1
  • осмољио 1
  • основне 2
  • основну 3
  • особине 1
  • особити 1
  • осова 1
  • осовине 1
  • осорљиво 1
  • осрамотимо 1
  • осрамотиш 1
  • осредње 1
  • осредњег 1
  • оста 3
  • Остав 1
  • остави 6
  • Остави 6
  • оставила 1
  • оставило 1
  • оставим 1
  • оставимо 2
  • оставио 2
  • Оставите 2
  • оставити 3
  • оставићу 1
  • остављају 1
  • остављено 1
  • остаде 2
  • остадоше 1
  • остајете 1
  • остала 2
  • остале 4
  • остали 8
  • осталим 4
  • осталих 1
  • Остало 1
  • остало 5
  • осталог 1
  • осталом 1
  • остане 5
  • остану 2
  • остао 1
  • Остарио 1
  • остати 5
  • остаћу 1
  • осташе 1
  • осу 1
  • осуши 2
  • отаву 1
  • отале 1
  • отац 4
  • отворено 2
  • отвори 7
  • оте 1
  • отеже 1
  • отера 1
  • отерао 1
  • отераше 1
  • отети 1
  • отима 4
  • отимали 1
  • отимања 1
  • отимаш 1
  • отире 1
  • Отишао 1
  • отишао 8
  • откидати 1
  • откиде 1
  • откосе 1
  • откосима 1
  • открчити 1
  • Откуд 3
  • откуд 4
  • отпаса 1
  • отпоздравља 1
  • отпоздрављају 1
  • отпоздрављао 1
  • отпоче 2
  • отпочети 1
  • отпочеше 1
  • отпочну 2
  • отпустила 1
  • отпустиле 1
  • отреби 1
  • отреса 1
  • отресит 1
  • отреситији 1
  • отрести 1
  • отриети 1
  • отрпети 1
  • отрча 6
  • отрчаше 1
  • отрчи 1
  • Отуд 1
  • отуд 2
  • оћута 6
  • оћутати 1
  • оћуткује 2
  • оћуткују 2
  • оца 7
  • оценио 1
  • оцу 2
  • оч 1
  • очас 1
  • очевине 1
  • очекивала 1
  • очекивали 1
  • очекивао 1
  • очекиваше 1
  • очекује 1
  • очекују 1
  • очешља 1
  • очешљана 1
  • очешљани 1
  • очи 45
  • очију 6
  • очима 24
  • очински 1
  • очисти 1
  • очицама 2
  • очува 1
  • очувао 1
  • оџака 2
  • оџаке 1
  • оџаклије 3
  • оџаклији 9
  • оџаклију 10
  • ошиша 1
  • ошкрину 1
  • ошљаре 1
  • оштар 1
  • п 1
  • П 1
  • па 334
  • Па 72
  • пада 1
  • паде 5
  • падне 3
  • пажљиво 1
  • пажње 1
  • пажњу 2
  • пазар 2
  • пазаримо 1
  • пазарног 3
  • пазарује 1
  • Пази 1
  • пази 4
  • пазим 1
  • Пазите 1
  • пазити 1
  • пак 1
  • Пак 1
  • паклић 1
  • пакост 1
  • пакости 1
  • пала 1
  • пали 1
  • палидрвца 1
  • палидрвце 1
  • палим 1
  • Палим 1
  • палицом 1
  • Палиш 1
  • пало 2
  • памет 1
  • Паметан 1
  • паметан 10
  • памети 2
  • Паметна 1
  • паметна 2
  • паметне 1
  • паметни 3
  • паметнија 1
  • паметнији 4
  • Паметно 1
  • паметно 6
  • паметног 1
  • памтивека 1
  • памуклији 1
  • памуклију 1
  • памучним 1
  • Пандиралу 1
  • Пандур 1
  • пандур 4
  • пандури 1
  • Пандури 1
  • панталонама 1
  • пантљиком 2
  • папира 2
  • папратњаче 1
  • папраћу 1
  • паприке 1
  • паприку 1
  • пара 4
  • параграфе 1
  • паре 3
  • парника 2
  • парнично 1
  • парожак 1
  • парожје 1
  • пару 4
  • парче 4
  • парчета 2
  • парчету 1
  • пас 1
  • пасмину 4
  • пасторак 1
  • пасторче 1
  • пастрма 1
  • пасу 1
  • пасуљ 2
  • пасуља 1
  • патос 3
  • патоса 1
  • патосане 1
  • патосано 1
  • паучина 1
  • паучине 1
  • паучину 2
  • пача 1
  • пашњака 1
  • пашњаци 1
  • пашчад 1
  • пева 2
  • певуше 1
  • педесет 10
  • педесетој 1
  • пек 1
  • пекао 1
  • пекарницу 1
  • пеку 2
  • пени 1
  • пење 1
  • пере 1
  • Пере 1
  • Перића 1
  • перо 1
  • Перовац 1
  • пером 1
  • перу 1
  • Перџа 1
  • песма 2
  • песмом 1
  • песму 1
  • песница 1
  • пет 4
  • петље 1
  • петоро 1
  • Петровдана 1
  • печали 1
  • печат 1
  • пече 1
  • печеницу 1
  • печења 1
  • пешке 1
  • пи 1
  • пивница 1
  • пивницом 1
  • пивницу 1
  • пијавице 1
  • Пијан 1
  • пијан 4
  • пијана 1
  • пијаним 1
  • пијанка 1
  • пијац 1
  • пијаца 1
  • пијаце 1
  • пијаци 3
  • пијацу 2
  • пије 10
  • пијем 1
  • пијемо 1
  • пијне 1
  • пијнем 1
  • пијнете 1
  • пијнеш 1
  • Пијте 1
  • пију 3
  • пили 3
  • пилиће 1
  • пио 1
  • Пио 1
  • пипају 1
  • Пипне 1
  • пир 1
  • пирка 1
  • Пис 1
  • писаљком 2
  • писаљку 1
  • писати 1
  • пискараче 1
  • пискарачи 1
  • писме 1
  • писмен 1
  • писмо 2
  • Пита 1
  • пита 8
  • Питај 1
  • питај 2
  • питају 4
  • питам 4
  • питамо 2
  • питање 1
  • питао 3
  • питате 1
  • питаш 2
  • питомога 1
  • питомца 7
  • питомци 1
  • питомцима 1
  • пића 3
  • пиће 4
  • пићу 4
  • пише 4
  • Пишем 1
  • пишемо 1
  • пишти 2
  • пиштољ 1
  • пиштоља 1
  • плаве 1
  • плавим 2
  • плавиш 1
  • плавкаста 1
  • плавкастог 1
  • плавкастој 1
  • плаво 1
  • плавуља 1
  • пламен 1
  • Пламен 1
  • план 1
  • пландује 1
  • планина 2
  • планинка 1
  • планинском 1
  • планове 2
  • пластове 1
  • плати 2
  • платила 1
  • платио 1
  • платна 2
  • плаћају 1
  • плач 2
  • плаче 1
  • плачеш 1
  • плачи 1
  • плашим 1
  • плеви 1
  • плевом 1
  • плете 2
  • плетенице 1
  • плетењу 1
  • плетеш 1
  • плива 1
  • плодови 1
  • плот 1
  • плуг 6
  • плугом 1
  • плужи 1
  • пљеска 1
  • пљесну 1
  • пљеснуо 1
  • пљештући 1
  • пљуни 1
  • пљусак 1
  • по 184
  • По 7
  • побегох 2
  • побије 1
  • побију 1
  • побратим 3
  • побратима 1
  • побратиме 1
  • побратими 2
  • побратимили 2
  • побратимима 1
  • побратимство 1
  • побратимству 1
  • побрину 1
  • побудила 1
  • поведе 2
  • поведу 1
  • повезу 1
  • поверити 1
  • поветарцу 1
  • повешће 1
  • повика 1
  • повикаше 1
  • повику 2
  • повири 6
  • повирују 1
  • повисоко 1
  • повлаче 1
  • повлачио 1
  • поводећи 1
  • поводом 1
  • повраз 2
  • повратак 1
  • поврате 1
  • поврати 8
  • повратило 1
  • повратку 1
  • поврћа 2
  • поврх 1
  • повукао 1
  • повукоше 1
  • повуци 1
  • повуче 3
  • повученији 1
  • погао 2
  • погинути 1
  • поглед 16
  • Погледа 1
  • погледа 30
  • Погледај 1
  • погледају 1
  • погледајући 1
  • погледаш 2
  • погледаше 3
  • погледе 4
  • Погледи 1
  • погледима 1
  • погледити 1
  • погледом 4
  • погна 1
  • погнуо 2
  • погнуте 5
  • погоди 1
  • Поградили 1
  • погрбио 1
  • погрбљених 1
  • погрбљеше 1
  • погрда 1
  • погрешио 2
  • погурен 1
  • погурених 1
  • погурио 1
  • погурну 1
  • погучио 1
  • Под 2
  • под 32
  • подадуо 1
  • подалеко 1
  • подаље 4
  • подапео 1
  • подбочи 1
  • подбуо 3
  • подведе 1
  • подвезама 1
  • подвикну 6
  • подвикнути 1
  • подвикује 4
  • подвлачи 2
  • подврискивањем 1
  • подврискују 1
  • подговарали 1
  • подгуркивали 2
  • подгуркује 1
  • подевојчила 1
  • подељена 1
  • подесан 1
  • подесна 1
  • подивљао 1
  • подигао 3
  • подигла 1
  • подигли 1
  • подигне 2
  • подигнеш 1
  • подигоше 1
  • подиже 14
  • подизао 1
  • подизати 2
  • подизаше 1
  • подилази 1
  • подићи 2
  • подјазници 1
  • подједнак 1
  • подлећи 1
  • подмажеш 1
  • подмигивање 1
  • подмигује 1
  • подмигују 2
  • подмладак 1
  • Подмлади 1
  • подмлађена 1
  • подне 3
  • поднесу 1
  • подолази 1
  • подрум 5
  • подрумом 1
  • подруму 1
  • подсме 1
  • подсмева 2
  • подсмевају 4
  • подсмевати 1
  • подсмевком 1
  • поду 1
  • подударају 1
  • подуже 3
  • подузима 1
  • подухватио 2
  • подушје 1
  • подшивеном 1
  • пође 7
  • пођеш 1
  • пођубриш 1
  • пожали 1
  • поживи 1
  • пожњео 1
  • пожурите 1
  • позабацио 1
  • позавађа 1
  • позва 2
  • позвао 3
  • позват 1
  • поздрави 1
  • Поздрави 1
  • поздравља 2
  • позеленелих 1
  • позив 3
  • позива 1
  • позицију 2
  • познавати 2
  • познаје 2
  • Познаје 2
  • познајем 1
  • познајемо 1
  • познајете 2
  • познајеш 2
  • познам 2
  • познаника 1
  • познаницама 1
  • познанство 3
  • познати 4
  • познато 1
  • поиздалека 1
  • поизмаче 2
  • поименце 1
  • поинате 2
  • Појавише 1
  • појас 3
  • појаса 3
  • појасом 1
  • појевтино 2
  • поједе 2
  • појединце 1
  • појести 1
  • поји 1
  • појинатише 1
  • појми 3
  • појмила 1
  • покаже 2
  • покажем 1
  • покажу 1
  • показа 4
  • показао 2
  • показати 2
  • показаше 1
  • показивао 1
  • показује 3
  • покајао 3
  • покиселио 1
  • поклања 1
  • поклањаш 1
  • поклони 1
  • покојна 1
  • покојне 1
  • покојни 1
  • покојним 1
  • покојног 1
  • покојну 1
  • покоси 1
  • покосити 1
  • покосише 1
  • покошеном 1
  • Покрај 1
  • покрепала 1
  • покривач 1
  • покривена 2
  • покрио 2
  • покровац 1
  • покрпаше 1
  • покупи 2
  • покуповао 1
  • покушавао 2
  • покушате 1
  • пола 7
  • полагано 1
  • полаже 1
  • полазио 1
  • полако 43
  • Полако 5
  • полгође 1
  • полежу 1
  • Полексија 1
  • Полиј 1
  • полије 1
  • полић 1
  • полици 1
  • половину 1
  • половном 1
  • положај 2
  • положајем 1
  • положају 1
  • положимо 1
  • положио 1
  • поља 1
  • поље 1
  • пољопривредном 1
  • пољу 3
  • Пољуби 1
  • пољуби 7
  • пољубити 1
  • пољубише 2
  • пољуте 1
  • помагали 1
  • помагаче 1
  • помаже 3
  • помажеш 1
  • помажу 5
  • помене 3
  • помену 2
  • поменути 3
  • помести 1
  • помешан 1
  • помилова 1
  • помињати 1
  • помиње 1
  • помињеш 1
  • помињу 1
  • помирише 1
  • помисли 5
  • помислио 2
  • помог 1
  • помогао 4
  • помогне 2
  • поможе 1
  • помози 1
  • Помози 5
  • помоли 3
  • помолити 1
  • помолише 2
  • помрећемо 1
  • помрчине 1
  • помрчину 2
  • понаша 2
  • понашај 1
  • понашање 1
  • понашати 1
  • понеки 1
  • понекима 1
  • понеко 2
  • понеку 1
  • Понеку 1
  • понео 1
  • понесе 1
  • Понеси 2
  • понешто 2
  • понижен 2
  • поникао 1
  • поништиш 1
  • поновац 1
  • понови 3
  • поновили 1
  • поновио 1
  • понос 1
  • поносе 1
  • поноси 2
  • поносио 2
  • поносити 1
  • поносиш 2
  • поносно 1
  • поноћи 1
  • понуди 1
  • понудих 1
  • поњава 1
  • поњаве 1
  • поњави 1
  • Поодавно 1
  • поодавно 2
  • поора 1
  • поорао 1
  • поорати 1
  • попала 2
  • попева 1
  • попеваш 2
  • попи 1
  • Попије 1
  • попије 7
  • попијем 1
  • попијемо 2
  • попио 4
  • пописмо 1
  • попити 1
  • попише 2
  • поплаве 1
  • попластио 1
  • попреко 2
  • Попрешће 2
  • попустио 1
  • порадили 1
  • порадио 4
  • порадише 1
  • поранио 2
  • поранићу 1
  • пораст 1
  • поре 1
  • поред 10
  • Поред 3
  • поређа 1
  • поређала 1
  • поређана 1
  • поређане 1
  • поређаше 2
  • порез 2
  • пореза 1
  • порезе 1
  • порезу 1
  • пореску 1
  • поретко 1
  • порећи 1
  • поримио 1
  • поричем 1
  • породице 1
  • поручи 3
  • посао 23
  • Посвршава 1
  • посвршава 2
  • посвршавамо 1
  • посвршаваше 1
  • поседају 4
  • поседали 5
  • поседало 1
  • Поседаше 1
  • поседаше 4
  • Поседи 1
  • посеја 2
  • посејали 1
  • посејао 3
  • посејати 3
  • посеје 1
  • посејем 2
  • Посилили 1
  • посинак 11
  • посинка 9
  • посинком 1
  • посинку 4
  • посинче 1
  • поскакују 1
  • поскидаше 1
  • поскочи 1
  • посла 40
  • После 3
  • после 7
  • последње 2
  • последњи 1
  • послетка 1
  • послетку 5
  • послова 1
  • послове 7
  • пословима 1
  • пословицу 1
  • послом 1
  • послу 10
  • послужење 3
  • послужи 5
  • послужује 1
  • послужују 1
  • послује 2
  • послуша 2
  • послушава 1
  • Послушавам 1
  • послушаваш 1
  • послушан 1
  • послушаш 1
  • послушна 1
  • послушни 1
  • посматра 2
  • посматрају 1
  • посматрати 1
  • посматраше 3
  • посно 1
  • поспали 2
  • пост 1
  • Поста 1
  • постави 2
  • поставише 3
  • постављена 1
  • Постављена 1
  • постао 2
  • постарао 1
  • постарила 1
  • постарио 1
  • постат 1
  • Посте 1
  • постеље 1
  • постељи 1
  • постељу 1
  • постепено 2
  • постигла 1
  • постигне 1
  • постигнеш 1
  • постидео 1
  • постидети 1
  • постиже 1
  • постићи 2
  • постојати 1
  • постоји 1
  • пострекавају 1
  • поступати 1
  • посуђе 2
  • потаркивати 1
  • потврди 1
  • потврдили 1
  • потврдити 1
  • потврђењу 1
  • потегни 1
  • потковица 1
  • поткрепљују 1
  • поток 1
  • потпрашену 1
  • потражи 2
  • потраја 1
  • потребе 2
  • потребно 1
  • потреви 2
  • потрицу 1
  • потруди 1
  • потрча 1
  • потрчи 1
  • потуреним 1
  • потуца 1
  • Поћута 4
  • поћута 6
  • поуздан 1
  • поуздати 1
  • поучавати 1
  • поучио 1
  • поучити 1
  • поучићемо 1
  • поучних 1
  • похабаним 1
  • похађао 1
  • похвали 1
  • походи 1
  • поцепан 1
  • поцепаних 1
  • почаст 1
  • почасте 1
  • почастити 1
  • почастиш 1
  • поче 33
  • Поче 4
  • почели 2
  • почео 10
  • Почесмо 1
  • почетак 2
  • почетка 1
  • почетку 2
  • почех 2
  • почеша 1
  • почеше 12
  • почиње 1
  • почитовати 1
  • почитује 2
  • почитујеш 2
  • почне 4
  • почнеш 1
  • почну 2
  • почупаше 1
  • почучнуо 1
  • поџавељали 1
  • поџевељају 1
  • пошалица 1
  • пошалице 1
  • пошао 2
  • пошашољи 1
  • пошљу 1
  • поштапљује 3
  • поштени 3
  • поштеним 2
  • поштено 1
  • пошто 5
  • Пошто 6
  • Поштовани 2
  • поштовање 5
  • Поштуј 2
  • поштује 1
  • Поштује 1
  • поштујем 1
  • поштујеш 1
  • прав 2
  • права 1
  • правда 1
  • праве 2
  • прави 3
  • правије 3
  • правилно 1
  • правити 1
  • правиш 3
  • прављаше 1
  • Право 11
  • право 23
  • правом 1
  • праву 2
  • праг 2
  • прага 1
  • прагу 3
  • празан 1
  • празна 1
  • празник 3
  • празника 6
  • Празнике 1
  • празником 1
  • празнику 1
  • празничић 1
  • празничном 1
  • празно 2
  • практиканти 1
  • практичније 2
  • прасади 2
  • прасе 3
  • праси 1
  • прасци 1
  • прате 1
  • пратимо 1
  • прашину 1
  • Прва 1
  • прва 4
  • прве 1
  • Први 3
  • први 7
  • првим 1
  • првих 3
  • прво 1
  • ПРВО 1
  • првог 2
  • прву 1
  • пргава 1
  • пре 14
  • Пре 2
  • пребаци 1
  • пребацише 1
  • пребере 1
  • пребледео 1
  • превали 1
  • превари 1
  • преварио 1
  • превасходио 1
  • преведе 1
  • превија 1
  • превртањем 1
  • превртати 1
  • прегонише 2
  • прегрешио 1
  • Пред 5
  • пред 53
  • преда 16
  • предавања 2
  • предаје 2
  • предам 1
  • предаћемо 1
  • Предвиђала 1
  • пределу 1
  • предлаже 1
  • предложим 1
  • предмет 1
  • предмета 1
  • председник 4
  • Председник 4
  • председника 3
  • председниче 1
  • Предсобље 1
  • предузе 5
  • предузео 1
  • предузети 2
  • предусретали 1
  • предусретао 1
  • предусретљив 1
  • пређе 4
  • пређем 1
  • пређу 1
  • преживети 1
  • презам 1
  • презивам 1
  • презрен 1
  • прејала 1
  • прекида 1
  • прекиде 4
  • прекину 1
  • прекипело 1
  • преклапаш 1
  • преклињала 1
  • Преко 1
  • преко 27
  • прекорну 2
  • прекосутра 1
  • прекрсте 1
  • прекрсти 3
  • прекрстили 1
  • прекрстио 1
  • прекрстиш 1
  • Прекрстише 1
  • прелистава 2
  • прелом 1
  • прељетака 1
  • према 3
  • премаза 1
  • премештала 1
  • премину 1
  • пренемаже 1
  • пренесе 4
  • преноћи 1
  • преобразио 1
  • преобуке 1
  • преотео 1
  • преписао 1
  • преплануо 1
  • преплашена 1
  • препоручују 1
  • препочели 1
  • препочео 2
  • препочињу 2
  • препредајући 1
  • пресади 1
  • пресадити 1
  • пресвуку 1
  • пресвуче 1
  • пресек 1
  • пресели 1
  • преселити 1
  • пресецима 1
  • пресечемо 1
  • преслицу 2
  • пресрећу 1
  • престадоше 1
  • престане 1
  • престанка 1
  • престати 1
  • престаше 1
  • престигла 1
  • пресуди 1
  • претварања 1
  • претварате 1
  • претекне 1
  • претрес 1
  • претреса 2
  • претресају 1
  • претресати 3
  • претресоше 1
  • претрнула 1
  • претура 3
  • претурио 1
  • прећи 1
  • прецене 1
  • пречег 1
  • пречи 2
  • прешао 1
  • Прештампано 1
  • При 1
  • при 7
  • прибави 1
  • прибележи 1
  • прибере 1
  • прибије 1
  • приближује 1
  • прибор 1
  • прибором 1
  • прибра 1
  • приватан 1
  • приватну 1
  • приведе 1
  • приведем 1
  • привеза 1
  • привиђа 3
  • привреди 1
  • привредимо 1
  • привремено 2
  • привукла 1
  • привуче 3
  • приглавак 1
  • приглавка 1
  • пригна 1
  • приговарао 1
  • пригони 1
  • приграби 1
  • приграбио 1
  • пригрли 1
  • пригрне 1
  • пригрнуо 1
  • пригрнутим 1
  • прида 2
  • приђе 25
  • приђем 1
  • приђоше 2
  • приђу 1
  • призвали 1
  • призвао 1
  • призвати 1
  • призваше 1
  • Призивај 1
  • призивам 1
  • признаје 1
  • признајем 1
  • признају 2
  • признао 1
  • признати 2
  • призортио 1
  • пријавника 1
  • пријатељ 7
  • пријатеља 3
  • пријатеље 5
  • пријатељем 2
  • пријатељи 10
  • пријатељима 4
  • пријатељимо 1
  • пријатељску 1
  • пријатељство 1
  • пријатељу 8
  • пријатно 2
  • приказују 1
  • прико 1
  • прикоди 1
  • прикодити 1
  • прикодиш 1
  • прикрада 1
  • прикрадаш 1
  • прикрајка 1
  • прикупи 1
  • прикупио 5
  • прилазе 1
  • прилази 1
  • прилегао 1
  • Прилегао 1
  • прилика 2
  • приликама 3
  • прилике 3
  • прилику 12
  • прилици 4
  • прилоге 1
  • прилогом 1
  • приљубише 1
  • прима 3
  • приме 1
  • применити 1
  • пример 5
  • примере 1
  • примети 4
  • приметила 1
  • приметио 1
  • Приметио 1
  • приметити 1
  • примио 2
  • примити 2
  • примиш 1
  • приморати 1
  • Принесе 1
  • принесе 6
  • принесу 1
  • принеше 1
  • принови 1
  • приновили 1
  • принос 3
  • приноса 2
  • приноси 1
  • приобуо 1
  • припасаним 1
  • припијају 1
  • припијам 1
  • припијати 1
  • припило 1
  • приповеда 2
  • приповедају 1
  • ПРИПОВЕТКА 1
  • припомоћ 1
  • припремали 1
  • припремао 1
  • припремати 1
  • природним 1
  • присвојио 1
  • присети 2
  • прислони 2
  • прислужује 1
  • приставе 2
  • Приставили 1
  • пристављени 2
  • Пристаде 1
  • Пристадох 1
  • пристао 2
  • пристати 1
  • пристојно 2
  • присукује 1
  • присуствује 1
  • притврдио 1
  • притврђивао 1
  • притврђује 1
  • Притврђујем 1
  • притисли 1
  • притиснуо 1
  • притиште 2
  • притом 1
  • Притрча 1
  • притрча 2
  • прићи 3
  • прићуте 1
  • прихватише 1
  • прихваћај 1
  • приход 1
  • прихода 4
  • приходи 1
  • приходио 1
  • Прича 1
  • прича 19
  • причај 3
  • Причај 3
  • причајте 1
  • Причају 1
  • причају 2
  • причали 1
  • причам 3
  • Причао 1
  • причао 6
  • причати 7
  • причаш 1
  • причека 1
  • Причекај 1
  • причес 1
  • причест 2
  • причестише 1
  • причешћа 1
  • причувао 1
  • причувљава 1
  • причучнуо 1
  • пришанем 1
  • пркос 2
  • пркоси 1
  • прљав 1
  • прљавштину 1
  • прљну 1
  • прње 1
  • про 1
  • Проба 1
  • пробавио 1
  • пробати 1
  • проби 1
  • пробуди 1
  • провалила 1
  • проведрава 1
  • провео 2
  • проветре 1
  • провири 1
  • провичи 1
  • проводи 1
  • провуче 2
  • проговара 1
  • проговори 11
  • проговорити 2
  • прогорели 1
  • прогрејао 1
  • прогризли 1
  • прогунђа 1
  • прогунђори 1
  • прогуне 1
  • прогура 1
  • прогута 1
  • прода 2
  • продавца 1
  • продаде 1
  • Продаде 1
  • продаду 2
  • продаје 5
  • продају 1
  • продали 1
  • Продао 1
  • продао 2
  • продати 1
  • продера 1
  • продобујемо 1
  • продрмуса 1
  • продуже 1
  • продужи 17
  • продужио 1
  • продужише 1
  • продужује 4
  • продусрео 1
  • Прође 1
  • прође 6
  • Прођите 1
  • прођу 1
  • прозбори 3
  • прозборио 1
  • прозборити 3
  • прозоре 1
  • Прозори 1
  • прозорима 1
  • прозору 1
  • произношењем 1
  • Прој 1
  • прокисао 1
  • Прокопа 1
  • прокртољи 1
  • прокртољише 2
  • пролазе 1
  • пролази 1
  • Пролази 1
  • пролазило 1
  • пролетње 1
  • пролећа 2
  • пролеће 2
  • промени 1
  • промери 1
  • промеће 2
  • промоли 1
  • промукло 1
  • промуца 7
  • промуцује 1
  • проносимо 1
  • прообичајимо 1
  • пропаде 1
  • пропали 1
  • пропасник 3
  • пропасника 2
  • пропаст 1
  • пропасти 3
  • пропастио 1
  • пропастити 2
  • проплаче 1
  • пропрати 1
  • пропратише 1
  • пропусти 1
  • пропушта 1
  • проредили 1
  • просед 2
  • просечен 1
  • просиоци 1
  • просипа 2
  • проспавали 1
  • проста 1
  • простак 1
  • простирач 1
  • простирку 1
  • просто 1
  • пространа 1
  • простране 2
  • пространије 1
  • пространо 1
  • пространом 3
  • простре 1
  • прострта 1
  • просути 1
  • прот 2
  • протепа 2
  • против 1
  • противној 1
  • противу 1
  • протрља 1
  • протурише 1
  • проћи 1
  • прохода 1
  • прочевља 2
  • прочевље 1
  • прочевљу 2
  • прочита 3
  • прочитам 2
  • прошевина 1
  • прошета 1
  • прошло 1
  • проштац 2
  • прси 1
  • прслука 1
  • прслучићем 1
  • прст 4
  • прсте 2
  • прстима 2
  • прстом 2
  • пртена 1
  • пругасту 1
  • пружају 1
  • пружати 1
  • пружи 9
  • прутићима 1
  • пруће 1
  • пршти 1
  • пршуте 1
  • псовајући 1
  • псовале 1
  • псовао 2
  • псовки 1
  • Пст 1
  • псује 1
  • птица 1
  • пукотина 1
  • пукотине 1
  • пуктање 1
  • пуктати 1
  • пун 1
  • Пуна 1
  • пуна 4
  • пуне 2
  • пуни 2
  • пуним 4
  • пуних 2
  • пуно 2
  • пуној 2
  • пуну 2
  • пурењак 1
  • пурењаке 2
  • пусник 1
  • пуста 1
  • Пусти 2
  • пусти 4
  • пустио 2
  • пусто 1
  • пустог 1
  • пустолина 1
  • Пут 1
  • пут 17
  • пута 22
  • путање 1
  • путем 6
  • путу 7
  • пуца 3
  • пуцали 2
  • пуцао 1
  • пуцкарала 2
  • Пуче 1
  • пуче 2
  • пуше 2
  • пуши 4
  • пушим 1
  • пушио 1
  • пушку 1
  • пушта 1
  • пшеницу 1
  • ра 1
  • раван 1
  • равни 1
  • равном 1
  • рагастов 1
  • Рад 1
  • рад 40
  • рада 8
  • радан 1
  • раде 9
  • радећи 2
  • Ради 1
  • ради 75
  • радили 7
  • Радим 2
  • радим 6
  • радина 1
  • радинима 1
  • радио 21
  • радите 2
  • радити 10
  • радиш 16
  • радна 1
  • радник 5
  • радника 3
  • раднике 1
  • радних 1
  • радници 2
  • радно 1
  • радног 1
  • радноме 1
  • радну 1
  • радовао 1
  • радове 2
  • радовима 1
  • Радознали 1
  • радознало 1
  • Радојица 5
  • Радојицом 1
  • радом 3
  • Радоњом 1
  • радост 8
  • радости 7
  • радошћу 1
  • раду 8
  • радује 3
  • радују 1
  • ражали 1
  • ражљути 1
  • разбарушен 1
  • разбацане 1
  • разбијено 1
  • разбира 2
  • разбирај 1
  • разбирала 1
  • разбирам 1
  • разбирао 1
  • разбирати 1
  • разбираш 1
  • Разбираш 1
  • разбој 1
  • разборит 1
  • разборита 1
  • разборитији 1
  • разваљује 1
  • развијај 1
  • развијају 1
  • развије 1
  • развика 1
  • развити 1
  • развуче 3
  • развучених 1
  • разгали 1
  • разгласити 1
  • разгледа 5
  • разгледају 1
  • разгледам 1
  • разгледао 1
  • разгледати 1
  • Разговара 1
  • разговара 12
  • разговарају 13
  • разговарали 2
  • разговарамо 3
  • разговарао 1
  • разговарати 2
  • разговараш 1
  • Разговор 1
  • разговор 10
  • разговора 2
  • разговоран 2
  • разговоре 3
  • разговори 1
  • разговоримо 1
  • раздерња 2
  • раздире 1
  • раздра 1
  • разиђу 1
  • разјаснише 1
  • разлика 1
  • разликом 1
  • разлупају 1
  • размаку 1
  • размахнуо 1
  • разметања 1
  • размеће 2
  • размећете 1
  • размилеше 1
  • Размисли 1
  • размисли 2
  • размишља 7
  • размишљао 2
  • размишљати 1
  • размножи 1
  • размотава 1
  • разне 1
  • разно 1
  • разноврсне 1
  • разраколио 1
  • разреда 3
  • разреже 1
  • разуме 1
  • разумедоше 1
  • Разумем 3
  • разумео 2
  • Разумете 1
  • Разумеш 3
  • Рајина 1
  • ракија 5
  • ракије 10
  • ракијом 3
  • ракију 6
  • ракитово 1
  • раколи 1
  • ралицу 1
  • раме 8
  • рамена 1
  • раменима 15
  • рамену 2
  • раму 1
  • ране 3
  • раније 5
  • ранка 1
  • рано 4
  • раног 2
  • рас 1
  • расвит 2
  • расипа 3
  • раскомоти 1
  • раскорачених 1
  • раскрили 1
  • раскутњик 1
  • расла 1
  • расло 1
  • расматрају 1
  • расматрали 1
  • расматрање 1
  • распасати 1
  • распикућа 6
  • распикућу 2
  • Распита 1
  • распитивали 1
  • распитивати 1
  • распитује 3
  • распитују 1
  • расплаче 1
  • расплођавати 1
  • распознаје 1
  • распојас 2
  • располаже 3
  • расположен 3
  • расположена 2
  • распореди 1
  • распоређен 1
  • расприча 1
  • распричају 1
  • раста 1
  • растадоше 3
  • растанак 1
  • растанком 1
  • расте 1
  • растеже 1
  • растиру 1
  • растреса 1
  • растрља 1
  • растрти 1
  • расту 1
  • растурати 1
  • растуре 1
  • растури 1
  • растурити 1
  • расхладили 1
  • расхладим 1
  • рата 1
  • Ратарац 2
  • ратарац 4
  • ратарници 4
  • ратарницу 1
  • ратарске 1
  • ратарској 1
  • ратарску 5
  • ратарца 1
  • ратарцем 1
  • ратарцу 1
  • рахатлук 1
  • рачун 3
  • рачуна 4
  • рачунам 1
  • Рашчеврљи 1
  • рашчисти 2
  • рашчује 1
  • рвати 2
  • рђа 1
  • рђав 2
  • рђави 1
  • рђавом 1
  • рђаву 4
  • рђу 1
  • ред 7
  • реда 3
  • реде 1
  • редно 2
  • редовно 2
  • редом 7
  • реду 8
  • ређати 2
  • ређе 1
  • реже 1
  • резили 1
  • рекао 11
  • рекла 3
  • рекли 1
  • рекне 3
  • рекосмо 1
  • рекох 3
  • Рекох 4
  • Рекоше 2
  • рекоше 3
  • реп 1
  • репу 1
  • ретко 1
  • Ретко 1
  • реткој 1
  • реткост 2
  • рећи 34
  • реци 2
  • Реци 5
  • Рецимо 1
  • рецимо 3
  • реч 24
  • рече 74
  • речем 1
  • речемо 3
  • речено 1
  • речи 15
  • речима 2
  • речит 1
  • решавао 1
  • Решавао 1
  • реши 1
  • решио 3
  • Решите 1
  • решише 1
  • рибу 1
  • роб 3
  • рогат 1
  • рогове 2
  • роговорима 1
  • рогуље 3
  • рода 4
  • роди 1
  • родила 1
  • родио 5
  • родитеља 8
  • родитеље 1
  • родитељи 1
  • родитељска 1
  • родитељској 1
  • родитељу 2
  • родна 1
  • родну 1
  • родом 1
  • рођаком 1
  • рођаче 1
  • рођеним 1
  • розге 3
  • розгу 1
  • роса 2
  • рошчићи 1
  • рпа 1
  • рпу 1
  • рубље 1
  • руво 1
  • рудини 1
  • рудину 1
  • Рудником 1
  • рудничких 1
  • Ружа 3
  • Ружић 9
  • Ружића 1
  • Ружићи 1
  • Ружица 36
  • Ружице 14
  • Ружици 2
  • Ружицом 2
  • Ружицу 7
  • Ружичин 1
  • Ружо 3
  • рука 4
  • рукав 2
  • рукава 1
  • рукаве 1
  • рукавом 1
  • рукама 8
  • Руке 1
  • руке 31
  • рукмаче 2
  • рукова 1
  • руковати 4
  • руковаше 2
  • руком 27
  • руку 26
  • рукује 3
  • рукују 2
  • рукунице 1
  • румен 2
  • Руменија 10
  • Руменије 1
  • Руменији 1
  • Руменију 1
  • рупу 1
  • рупчаге 2
  • рупчагу 1
  • рутаве 1
  • руха 1
  • рухо 1
  • руху 1
  • руци 13
  • ручају 3
  • ручак 5
  • ручали 3
  • ручицом 1
  • ручку 1
  • с 171
  • С 8
  • са 129
  • Са 2
  • сабајле 1
  • сабљом 2
  • сабор 3
  • сабора 2
  • саборима 1
  • сабрана 1
  • Сав 1
  • сав 4
  • савест 2
  • савете 2
  • савети 1
  • саветника 1
  • саветовати 1
  • саветује 2
  • сави 2
  • Савија 2
  • савијати 1
  • савије 1
  • савила 1
  • Савића 1
  • Савке 1
  • Савку 1
  • савлађујеш 1
  • савршеније 1
  • сагао 2
  • сагла 1
  • сагласише 1
  • сагле 1
  • Сагну 1
  • сагоше 1
  • Сад 37
  • сад 54
  • сада 2
  • садржавају 1
  • сажаљавају 1
  • саже 1
  • сазва 1
  • сазвао 3
  • сазват 1
  • сазвата 1
  • сазидати 1
  • сазнали 1
  • сазнало 1
  • сазнао 1
  • сазнати 1
  • сазрева 1
  • сајибија 1
  • сакри 1
  • сакрије 1
  • салаш 1
  • салашеве 1
  • салева 1
  • салетела 1
  • салети 1
  • Сам 1
  • сам 109
  • сама 5
  • саме 1
  • сами 6
  • самих 1
  • Само 15
  • само 53
  • самоучки 1
  • самохран 1
  • саму 2
  • самцит 1
  • сан 2
  • сандук 2
  • сандука 1
  • сандуке 2
  • сандуци 1
  • сандуцима 1
  • саопшти 1
  • саопштио 1
  • саопштити 1
  • сапун 1
  • сарани 1
  • сараниш 1
  • сарача 1
  • сарачани 2
  • сарачану 1
  • сасвим 4
  • саслуша 1
  • саслушам 1
  • саспе 1
  • састави 1
  • састаје 1
  • састају 1
  • састали 1
  • састанак 1
  • састане 3
  • састанке 2
  • састанку 6
  • састану 4
  • састати 1
  • сата 1
  • сатисати 1
  • сатре 1
  • сатрла 1
  • саће 1
  • сачму 1
  • Сачувао 1
  • сачуваш 1
  • сашапташе 2
  • сашио 1
  • св 1
  • Св 2
  • сва 7
  • свагда 1
  • свагдашњи 1
  • свадбе 1
  • свадбеном 1
  • свађа 1
  • свађају 1
  • свађам 1
  • свађаш 1
  • свађе 2
  • свађу 1
  • Свак 1
  • Свака 2
  • свака 5
  • сваке 6
  • Сваки 2
  • сваки 22
  • сваким 1
  • свако 7
  • сваковрсне 2
  • сваког 1
  • Сваког 1
  • свакога 2
  • свакој 2
  • свакојака 2
  • свакојаке 2
  • свакојако 1
  • сваком 2
  • свакоме 3
  • сваку 10
  • сван 1
  • свани 1
  • свану 1
  • свануо 1
  • свашта 1
  • све 148
  • Све 15
  • свег 1
  • свега 2
  • Свега 3
  • сведеш 1
  • сведоџбу 1
  • свеже 3
  • свезао 1
  • свему 14
  • свео 2
  • свест 1
  • свести 1
  • свет 38
  • Свет 4
  • света 5
  • свете 1
  • свети 3
  • светиње 1
  • светињу 1
  • светио 1
  • светла 1
  • Светог 4
  • светога 1
  • Светога 2
  • светоме 1
  • Светоме 2
  • светску 1
  • свету 2
  • свеће 1
  • свећу 1
  • свеца 1
  • свечаник 1
  • свечарски 1
  • Сви 10
  • сви 31
  • свиди 1
  • свиђа 2
  • свиђати 1
  • свиђаш 1
  • свију 4
  • свикли 1
  • свикоше 1
  • свилени 1
  • свиленом 1
  • свим 1
  • Свима 1
  • свима 4
  • свинче 1
  • свиња 2
  • свињама 1
  • свињац 1
  • свиње 2
  • свирала 1
  • свог 7
  • свога 12
  • Свој 1
  • свој 9
  • своја 4
  • своје 33
  • својим 24
  • својима 1
  • својих 3
  • својој 14
  • својом 6
  • својски 1
  • своју 18
  • свом 6
  • своме 7
  • сврати 2
  • свраћа 3
  • свраћали 1
  • сврнеш 1
  • свршено 1
  • свршетку 2
  • сврши 2
  • свршили 1
  • свршим 1
  • свршимо 1
  • свршио 3
  • Сву 1
  • сву 5
  • Свуда 1
  • свуда 6
  • се 1153
  • себе 20
  • себи 16
  • себицу 1
  • северац 2
  • седа 2
  • седају 2
  • седам 2
  • седамдесет 1
  • седе 21
  • седела 1
  • седели 5
  • седећи 1
  • Седи 11
  • седи 8
  • седимо 2
  • Седите 2
  • седиштима 1
  • седланика 2
  • седне 8
  • седнеш 1
  • сеђаше 1
  • Сеја 1
  • сејали 1
  • сејање 3
  • сејао 4
  • сејат 1
  • сејати 5
  • Сеје 1
  • сеје 10
  • сејем 1
  • сејеш 4
  • сејир 1
  • сејира 1
  • сејирите 1
  • секираш 1
  • секиром 1
  • секиру 2
  • секретар 1
  • секу 3
  • села 21
  • селе 1
  • сели 3
  • селима 1
  • село 19
  • селу 39
  • Сељак 3
  • сељак 5
  • сељака 2
  • сељаке 3
  • сељаку 2
  • сељаци 17
  • Сељаци 5
  • сељацима 1
  • сељачке 1
  • сем 9
  • семе 6
  • семена 1
  • семеном 2
  • семења 1
  • семење 1
  • сена 5
  • сенке 1
  • сено 3
  • сеном 1
  • сену 4
  • сео 4
  • сеоском 1
  • сести 2
  • сета 1
  • сети 3
  • сећа 1
  • сецкају 1
  • сече 1
  • сешћу 1
  • си 92
  • сивкасту 1
  • сивуљу 1
  • сигурно 2
  • Сигурно 2
  • сиђе 2
  • сиђеш 1
  • сијасет 1
  • сијасета 1
  • сијена 1
  • сијено 1
  • сијну 1
  • сикире 1
  • сикиру 2
  • сила 1
  • силавима 1
  • сили 3
  • силу 1
  • Сима 6
  • Симин 1
  • Симића 1
  • Симо 8
  • син 6
  • сина 5
  • сине 6
  • синко 10
  • синови 1
  • синовче 4
  • Синоћ 2
  • синоћ 3
  • синоћна 1
  • сињи 1
  • сипа 1
  • сипљив 1
  • сипљива 1
  • сира 1
  • сири 1
  • сириште 1
  • сиромах 3
  • сиромашак 3
  • сироте 1
  • сиротиња 1
  • сиротиње 1
  • сиротињи 1
  • сиротињске 1
  • сиротињском 1
  • сиротињу 3
  • сиротне 1
  • сирћетом 1
  • ситне 1
  • ситније 1
  • ситним 1
  • ситница 2
  • ситницу 2
  • Ситницу 2
  • сичију 1
  • скакуће 1
  • скачу 1
  • скида 2
  • скидају 1
  • скиде 5
  • скинеш 1
  • скину 1
  • скинуо 4
  • скинуто 1
  • склањам 1
  • склони 3
  • склонити 1
  • склонише 1
  • склопи 2
  • сколише 2
  • скоро 2
  • Скоро 2
  • скорупа 2
  • скотрљаше 1
  • скочи 10
  • Скочи 3
  • скочио 1
  • Скочише 1
  • скочише 4
  • скрајати 1
  • скренем 1
  • скренути 1
  • Скркла 1
  • скројио 1
  • скроман 3
  • скромна 1
  • скромнији 1
  • скромно 2
  • скромности 1
  • скрсте 1
  • скрстила 1
  • скрхао 1
  • скувам 1
  • скупа 1
  • скупи 2
  • скупили 1
  • скупило 1
  • скупише 1
  • скупљамо 1
  • скупље 2
  • скупо 2
  • скупштинари 1
  • скупштине 1
  • скупштини 1
  • скупштину 2
  • скуте 1
  • скући 1
  • скућио 2
  • слаб 3
  • слабачким 1
  • слабо 2
  • славу 3
  • слади 1
  • слађе 1
  • слами 2
  • сламњачом 1
  • сламу 3
  • слана 2
  • слане 1
  • сланине 3
  • сланицу 1
  • слао 1
  • слатко 1
  • слегао 1
  • Слегао 1
  • слеже 6
  • слежући 1
  • Слепи 1
  • слика 1
  • сликама 1
  • слике 1
  • слику 1
  • слисти 1
  • слободан 3
  • слободе 1
  • слободније 2
  • слободнији 1
  • слободно 5
  • слободу 1
  • слога 1
  • Слога 1
  • слогом 1
  • сложити 1
  • сложно 1
  • сломисмо 1
  • сломити 1
  • слуга 3
  • слугама 1
  • слуге 1
  • слугом 1
  • слугу 2
  • служ 1
  • служавка 1
  • служавник 2
  • служавнику 1
  • служба 1
  • службени 1
  • служби 2
  • Служећи 1
  • Служи 1
  • служи 7
  • служила 1
  • Служила 1
  • служим 1
  • служио 1
  • служите 2
  • служити 1
  • служиш 1
  • слутити 1
  • слутња 2
  • случај 1
  • случајно 1
  • слуша 11
  • слушај 1
  • слушајте 1
  • слушају 2
  • слушала 2
  • слушам 3
  • слушао 1
  • слушате 1
  • слушати 1
  • слушаш 3
  • смакнем 1
  • сматра 1
  • сме 4
  • смеђ 1
  • смеђим 1
  • смеја 3
  • смејали 3
  • смејања 1
  • смејање 1
  • смејао 1
  • смеје 10
  • смејете 2
  • смејеш 1
  • смеју 8
  • смејуре 1
  • смејури 7
  • смела 1
  • Смем 1
  • смем 2
  • смемо 2
  • смео 3
  • смести 1
  • сместише 1
  • смета 6
  • сметај 1
  • сметају 1
  • сметала 1
  • сметам 2
  • сметати 1
  • сметње 1
  • смећао 1
  • смеће 1
  • смећи 1
  • смех 1
  • смеш 3
  • смеши 5
  • смешка 1
  • смешкао 1
  • смешно 1
  • смештали 1
  • смијури 1
  • смијурином 1
  • смиље 1
  • смирају 1
  • смири 1
  • смислила 1
  • смо 32
  • смок 1
  • смокава 1
  • смокве 1
  • смотри 3
  • смотрио 2
  • смрт 2
  • смрти 3
  • смрче 1
  • сна 1
  • снабдевати 1
  • снаге 2
  • снагом 2
  • снагу 1
  • снази 1
  • Снајка 1
  • снебива 4
  • снебивају 1
  • снебивам 1
  • снебивати 1
  • снебиваш 1
  • снег 4
  • снега 1
  • снегу 1
  • сниска 1
  • сниској 1
  • сноп 1
  • снопа 1
  • снопље 1
  • снуждено 1
  • со 3
  • соба 2
  • собама 2
  • собе 9
  • соби 5
  • собици 1
  • собом 4
  • собу 11
  • Совра 1
  • совра 2
  • совре 7
  • соври 1
  • совром 7
  • совру 8
  • Сој 1
  • сој 2
  • соја 1
  • Сојка 12
  • Сојке 2
  • Сојки 1
  • Сојком 2
  • Сојку 4
  • Сојо 1
  • сорте 1
  • софром 1
  • сочиво 1
  • сочна 1
  • Спава 1
  • спава 2
  • спавају 1
  • Спавала 1
  • спавали 1
  • спавање 1
  • спавао 2
  • спаваш 1
  • Спаси 1
  • спасти 1
  • специјалитет 1
  • спири 1
  • спокојно 1
  • споменицу 1
  • споразума 1
  • споразумевати 1
  • споразумела 1
  • справа 1
  • справи 1
  • справљати 1
  • спрам 1
  • спрата 1
  • спрдају 1
  • спрдње 1
  • спрдњу 1
  • спрема 3
  • спремају 2
  • спреми 3
  • спремила 2
  • спремим 1
  • спремио 2
  • спусти 11
  • спустио 1
  • Спустио 1
  • спушта 2
  • спуштеним 1
  • СР 1
  • срађује 1
  • срам 1
  • Срам 1
  • Срамота 3
  • срамота 6
  • срамоти 1
  • Србина 1
  • Срђа 1
  • сребрно 1
  • среде 1
  • среди 1
  • средовечан 2
  • средовечна 1
  • средовечним 1
  • среду 1
  • сређује 1
  • срез 5
  • среза 4
  • срезане 1
  • срео 1
  • среске 1
  • среског 1
  • среску 3
  • срестава 1
  • сретан 1
  • срете 1
  • сретна 3
  • сретне 2
  • сретнији 1
  • сретно 4
  • сретну 1
  • Срећа 1
  • срећа 2
  • Срећан 2
  • среће 1
  • срећом 1
  • Срећом 1
  • срећу 2
  • сркну 2
  • сркнуше 1
  • сркутати 1
  • сродника 1
  • сродницима 1
  • срп 1
  • СРПСКА 1
  • српски 2
  • срца 4
  • Срце 1
  • срце 7
  • срцу 1
  • срчалук 1
  • стабљику 1
  • стављен 1
  • стаде 16
  • стадоше 4
  • стајало 1
  • стајаће 1
  • стајаше 2
  • стаје 1
  • стакленим 2
  • стакленце 3
  • стаклета 1
  • стаклиће 1
  • стакло 3
  • стаклоресца 1
  • сталан 1
  • стали 1
  • сталне 1
  • стално 1
  • стане 6
  • станеш 1
  • стани 1
  • становао 1
  • стану 3
  • станује 1
  • стања 2
  • стањем 1
  • стању 3
  • стао 5
  • Стар 1
  • стар 4
  • стара 5
  • старао 1
  • Старац 4
  • старац 6
  • стараца 1
  • старачка 1
  • старачки 1
  • стараш 1
  • стараше 1
  • старе 1
  • старешине 1
  • старешинску 1
  • Старешинство 1
  • старешинство 10
  • старешство 3
  • стари 13
  • Стари 2
  • старија 1
  • старије 3
  • старијег 4
  • старији 7
  • старим 4
  • старина 1
  • старинској 1
  • Старих 1
  • старих 2
  • старјешство 3
  • старкеља 1
  • старо 1
  • старог 2
  • старој 4
  • старом 3
  • староме 1
  • старост 2
  • старости 1
  • стару 6
  • старца 1
  • старцу 1
  • старчево 1
  • старчић 3
  • стасати 1
  • стати 3
  • ствар 5
  • ствари 10
  • стварима 1
  • стварчицу 1
  • сте 14
  • стеже 1
  • стезаше 1
  • стекао 2
  • стекли 1
  • стена 3
  • степенице 2
  • стече 1
  • стигао 1
  • стигне 1
  • стид 5
  • стида 2
  • стидан 1
  • стидиће 1
  • стидовати 1
  • стиже 3
  • стимам 2
  • стишало 2
  • сто 18
  • стог 1
  • Стој 2
  • стојаше 2
  • стоје 2
  • стојеће 3
  • стоји 13
  • Стока 1
  • стока 3
  • стоке 12
  • стоку 17
  • столицама 2
  • столице 3
  • столици 1
  • столицу 4
  • столичице 2
  • столичицу 2
  • столова 1
  • столовачу 1
  • столове 1
  • столом 6
  • столу 1
  • стопу 1
  • стотину 2
  • стоци 4
  • страда 1
  • стражари 1
  • страна 2
  • стране 10
  • страни 4
  • страну 16
  • страх 1
  • Страхиња 1
  • страшан 2
  • страшно 3
  • стрвољ 1
  • стрепи 2
  • стресе 1
  • стрпа 4
  • стрпао 1
  • струк 2
  • Студеници 1
  • стука 1
  • ступе 1
  • ступи 1
  • ступио 1
  • ступити 1
  • ступише 1
  • су 165
  • сув 2
  • сувињав 1
  • сувише 1
  • суво 3
  • сувога 1
  • суд 10
  • суда 12
  • судби 1
  • судбина 1
  • судбином 1
  • судио 1
  • судове 1
  • судом 1
  • судске 1
  • суду 6
  • суђена 1
  • суђено 1
  • сузбио 1
  • сузе 3
  • сузиш 1
  • сукна 4
  • сукненим 2
  • сукненог 1
  • сукње 1
  • сукњи 1
  • сукњом 1
  • сукоб 2
  • сукоба 1
  • сукоби 1
  • сукобили 1
  • сукћу 1
  • суме 1
  • суморно 1
  • сунашце 1
  • сунца 1
  • Сунце 1
  • сунце 4
  • сунцу 1
  • сусед 1
  • суседа 1
  • суседи 1
  • суседима 1
  • суседом 2
  • суседства 2
  • суседству 1
  • сусрет 1
  • сусретну 1
  • сусрећемо 1
  • сустиже 1
  • сустижу 1
  • Сутра 1
  • сутра 6
  • сутрадан 4
  • Сутрадан 4
  • сухе 2
  • сухим 4
  • сухо 2
  • суцу 1
  • суче 5
  • сучеш 1
  • суша 1
  • суше 1
  • суши 2
  • сушила 3
  • та 11
  • Та 3
  • табак 3
  • табаком 1
  • таблицу 2
  • таван 1
  • тавану 1
  • Тада 3
  • тада 8
  • ТАДИЈА 1
  • тај 31
  • Тај 8
  • тајац 2
  • така 2
  • такав 1
  • Такве 1
  • такве 2
  • таквим 1
  • таке 1
  • Таки 3
  • таки 4
  • таким 1
  • таких 2
  • такнути 1
  • Тако 40
  • тако 91
  • таког 1
  • такође 1
  • таком 2
  • такта 2
  • таку 1
  • таласасто 1
  • тамјана 1
  • тамна 1
  • тамну 1
  • тамо 18
  • Тамо 4
  • танади 1
  • танак 1
  • тапија 1
  • Тапију 1
  • тапију 3
  • тарне 1
  • тарну 1
  • тата 21
  • Тата 4
  • тате 2
  • тати 2
  • татина 2
  • татино 1
  • татиног 1
  • татом 1
  • тату 4
  • татулу 1
  • тачкама 1
  • твог 2
  • твога 1
  • твој 2
  • Твој 2
  • твоја 1
  • твоје 3
  • твоји 2
  • твојим 1
  • твојих 1
  • твојом 1
  • твоју 6
  • твоме 4
  • творижу 1
  • тврдим 1
  • тврдиш 1
  • те 209
  • Те 6
  • Тебе 1
  • тебе 29
  • теби 15
  • Теби 4
  • Тежак 1
  • тежак 2
  • тежачке 2
  • тежачки 1
  • тежачким 1
  • теже 2
  • тежи 3
  • тежио 1
  • тежиш 1
  • тезгом 1
  • тек 16
  • Тек 9
  • текао 3
  • телад 2
  • телећака 1
  • телечар 1
  • теме 1
  • темељ 2
  • темена 1
  • тенани 1
  • Тера 1
  • тера 6
  • терају 1
  • терајући 1
  • терао 1
  • тераће 1
  • терет 4
  • терзија 1
  • терзију 2
  • теркијама 1
  • тесна 1
  • тесним 1
  • тесној 1
  • тесном 1
  • тетка 6
  • теши 2
  • тешила 1
  • тешим 1
  • тешка 1
  • тешко 12
  • Тешко 2
  • тешку 1
  • ти 286
  • Ти 48
  • тим 17
  • тиме 7
  • Тих 1
  • тих 2
  • тихо 5
  • тица 1
  • тиче 7
  • тише 3
  • тишина 1
  • Тишина 1
  • тка 1
  • ткала 1
  • то 252
  • То 54
  • тобом 12
  • товара 1
  • товарног 1
  • Тог 3
  • тог 6
  • тога 20
  • Тодосија 17
  • Тодосије 125
  • Тодосијев 3
  • Тодосијева 4
  • Тодосијеве 2
  • Тодосијевим 1
  • Тодосијево 1
  • Тодосијевог 1
  • Тодосијевој 2
  • Тодосијевом 2
  • Тодосијеву 1
  • Тодосијем 4
  • Тодосију 5
  • тој 5
  • тојагом 1
  • тојагу 2
  • токачу 1
  • током 1
  • току 1
  • толика 1
  • толике 1
  • толики 1
  • толиким 2
  • толико 19
  • Толико 3
  • толикој 1
  • Том 1
  • том 20
  • томе 13
  • Томи 1
  • тоне 1
  • топла 4
  • топло 1
  • торбама 1
  • торбе 3
  • торби 1
  • Торбица 1
  • торбичицу 1
  • торбу 4
  • торове 1
  • торта 1
  • точкове 2
  • Трабуња 1
  • трава 1
  • траве 2
  • трави 1
  • травка 1
  • травке 1
  • травки 1
  • травку 3
  • траву 3
  • травуљине 1
  • траг 1
  • трагове 1
  • траже 3
  • Тражи 2
  • тражи 5
  • тражили 1
  • тражим 5
  • тражио 2
  • тражити 1
  • траје 1
  • трајну 1
  • траље 1
  • трампи 1
  • трампили 1
  • трампимо 1
  • трампио 1
  • Трампио 1
  • трампити 1
  • трампљаваш 1
  • трапави 1
  • трапам 2
  • трбуха 1
  • трг 1
  • тргне 1
  • трговац 1
  • трговцем 2
  • тргу 1
  • треба 46
  • Треба 5
  • требало 1
  • требао 1
  • Требао 2
  • Требаће 2
  • трезан 1
  • трем 3
  • треницама 1
  • тренут 1
  • тренутка 1
  • трепавице 2
  • трепће 2
  • тресе 1
  • Тресни 1
  • тресну 4
  • трећег 2
  • трећи 4
  • трећој 1
  • трећу 1
  • трешње 1
  • Трже 1
  • трже 10
  • три 26
  • тридесет 3
  • тридесетој 1
  • триста 1
  • трле 2
  • трли 1
  • трлу 2
  • трља 5
  • трљати 1
  • трљка 2
  • трљкати 1
  • трљну 1
  • трна 1
  • трновом 1
  • трношљива 1
  • трњем 1
  • троје 4
  • тројица 4
  • тројице 2
  • тројицу 1
  • троши 1
  • трошимо 1
  • трошио 1
  • трошкове 1
  • трп 3
  • трпају 1
  • трпао 1
  • трпеза 1
  • трпезе 1
  • трпезу 2
  • Трпио 1
  • труба 1
  • труда 2
  • трудио 1
  • трулим 1
  • трупиницу 1
  • трче 3
  • Трчи 1
  • трчи 4
  • трчкара 2
  • трчкарају 2
  • ту 58
  • Ту 9
  • туде 1
  • туђ 1
  • туђе 2
  • туђем 1
  • туђим 2
  • туђу 3
  • тужан 1
  • тужио 1
  • тужиш 1
  • тужна 1
  • тужно 1
  • тукао 1
  • тукли 1
  • тумара 4
  • тумарао 2
  • тумараш 1
  • тура 2
  • тури 7
  • турио 3
  • турите 1
  • турише 2
  • Турке 1
  • турски 1
  • Турцима 1
  • тутора 2
  • туторством 1
  • туце 1
  • ћа 1
  • ћаска 1
  • ћата 3
  • ћату 1
  • ће 151
  • ћебади 1
  • ћелав 2
  • ћемо 9
  • ћепенка 1
  • ћерамидом 3
  • ћерета 2
  • ћери 6
  • ћерку 1
  • ћете 2
  • ћеш 24
  • ћивота 1
  • ћилимова 1
  • ћилимовима 1
  • ћилимом 1
  • ћорав 1
  • ћошку 1
  • ћу 24
  • ћубаста 2
  • ћубу 1
  • ћурана 2
  • ћурани 1
  • ћуталица 1
  • ћутао 2
  • ћуте 2
  • ћути 29
  • Ћути 9
  • ћутим 2
  • ћутиш 4
  • ћутка 1
  • ћутљив 1
  • У 70
  • у 772
  • Уа 3
  • убеђен 1
  • убеђујем 1
  • убезвија 1
  • убио 1
  • Убио 4
  • убиће 1
  • убрадачу 2
  • убраја 1
  • убрајати 1
  • Убрзо 1
  • убриса 5
  • убрус 1
  • убрусом 2
  • увалио 1
  • увате 1
  • уведе 2
  • уведемо 1
  • увезао 1
  • увек 18
  • Увек 3
  • увео 1
  • Увео 1
  • уверавам 1
  • уверен 2
  • уверења 1
  • уверењем 1
  • увери 1
  • уверио 2
  • увеселио 1
  • увеселити 1
  • увлачили 1
  • уво 1
  • уводи 3
  • уводио 1
  • уводиш 1
  • увођења 1
  • увоштанио 1
  • уврачао 1
  • увредио 1
  • увреду 1
  • угао 1
  • угариш 1
  • угарке 2
  • угасила 1
  • угла 1
  • углави 1
  • углади 1
  • угледа 17
  • угледају 1
  • угледали 1
  • угледамо 1
  • угледао 2
  • угледати 4
  • угледаћеш 1
  • угледаше 2
  • угледни 2
  • угледнијим 1
  • угледно 1
  • угледног 1
  • углу 1
  • угљеваре 1
  • Уговор 1
  • уговор 6
  • уговорили 1
  • уграби 1
  • удаду 1
  • удају 2
  • удаљи 2
  • удар 1
  • удара 1
  • ударе 1
  • удари 4
  • ударио 1
  • ударити 1
  • удариш 1
  • удвојеном 1
  • удес 1
  • удеси 1
  • удешавати 1
  • удити 1
  • удовица 1
  • удовицу 1
  • удоми 1
  • удружили 1
  • уђе 15
  • уђоше 1
  • Уђоше 1
  • ужагри 3
  • ужета 2
  • ужива 1
  • ужинамо 2
  • ужинати 1
  • ужину 2
  • ужурбали 1
  • уз 25
  • узавре 1
  • узалуд 1
  • узалудан 1
  • узбезекну 1
  • узбеши 2
  • узбуђењу 1
  • узва 2
  • узвера 4
  • Узврпољи 1
  • узврпољи 5
  • Узврпољио 1
  • узврте 1
  • узгубио 1
  • уздах 1
  • уздахне 1
  • уздахну 2
  • уздахнуо 1
  • уздржа 1
  • уздржава 1
  • уздркта 1
  • уздркташе 1
  • узду 2
  • уздуж 1
  • Узе 1
  • узе 10
  • узела 2
  • узели 1
  • Узели 1
  • узео 4
  • узиграше 1
  • узима 1
  • узимају 1
  • узимали 1
  • узимам 1
  • узимао 2
  • узјати 1
  • узјаше 1
  • узмаха 1
  • узме 10
  • узмем 1
  • узмемо 1
  • Узми 1
  • узми 2
  • узмрда 4
  • узму 1
  • узмуца 1
  • узнемираваш 1
  • узнемири 3
  • узнемирило 1
  • узнемирио 1
  • узодао 1
  • узрели 1
  • ујак 1
  • ујака 1
  • ујаковића 1
  • ујам 2
  • ујкала 1
  • Ујогуни 1
  • Ујутру 1
  • уклепао 1
  • уклони 1
  • уклонио 1
  • уклонише 1
  • укољица 1
  • укоси 1
  • укоченим 1
  • укочи 4
  • укочио 1
  • украо 1
  • украса 1
  • укратио 1
  • укућана 1
  • укућане 1
  • укућанима 1
  • улаз 1
  • улазе 1
  • улази 2
  • улар 2
  • улари 1
  • улепљена 1
  • улепшавали 1
  • улепшао 1
  • уљудно 3
  • ум 7
  • ума 2
  • уме 10
  • умеде 3
  • умеју 1
  • умеле 1
  • умем 7
  • Умео 1
  • умео 7
  • умеси 1
  • Умесили 1
  • умесно 1
  • умете 1
  • умети 1
  • умеша 1
  • умешало 1
  • умешна 1
  • уми 1
  • умивао 1
  • умивен 1
  • умиј 1
  • умије 1
  • умијеш 2
  • умио 1
  • умириће 1
  • умор 1
  • уморан 1
  • уморио 1
  • умотава 1
  • Умочи 1
  • умре 1
  • умрем 1
  • умрљаним 1
  • уму 1
  • Умукни 2
  • уназадио 1
  • унаоколо 3
  • унапред 3
  • унапређује 1
  • унесе 1
  • уништи 1
  • уноси 1
  • уносио 2
  • унук 1
  • унуке 1
  • унутра 1
  • уобичајено 1
  • уобичајио 2
  • уозбиљи 3
  • уозбиљио 2
  • уорили 1
  • упаде 1
  • упали 1
  • упамтио 2
  • упамтити 1
  • Упекао 1
  • Упекла 1
  • упиљи 1
  • упиљио 1
  • упита 8
  • упитамо 1
  • упозна 3
  • упознавати 1
  • упознајеш 1
  • упознали 1
  • упознам 2
  • упознамо 1
  • Упознао 1
  • упознао 7
  • упознаћемо 1
  • употребљавају 1
  • употребљавати 1
  • управи 2
  • управља 3
  • управљам 1
  • управник 1
  • управника 1
  • Управо 1
  • управу 1
  • упрегне 1
  • упреше 3
  • упрло 1
  • Упропастио 1
  • упропастио 5
  • упрти 1
  • упртио 1
  • упртиш 1
  • упусти 2
  • упути 2
  • упутио 1
  • упутно 1
  • уради 1
  • урадио 4
  • урадиш 1
  • урађено 2
  • урани 1
  • ураскорак 1
  • уратлучи 1
  • уребес 1
  • уредим 1
  • уредио 1
  • уредити 1
  • уређено 2
  • урнебес 1
  • уродицу 1
  • уросила 1
  • усавршава 1
  • усавршавање 1
  • усадио 1
  • усвојили 1
  • усев 3
  • усева 1
  • усеве 1
  • усевима 1
  • усели 1
  • уселио 2
  • усинимо 2
  • усинио 3
  • усиниш 1
  • усиновљење 1
  • усиновљењу 2
  • уситниш 1
  • уситњава 1
  • уским 2
  • услове 1
  • услони 5
  • услонио 1
  • услоњени 1
  • услуге 1
  • услугу 1
  • уснама 4
  • усне 1
  • усница 1
  • уснице 3
  • усницом 1
  • усну 2
  • успети 1
  • успија 1
  • успијати 1
  • усплахирен 1
  • Усплахирио 1
  • успљешта 2
  • успомена 1
  • успомене 2
  • усправи 1
  • успрема 1
  • успремао 1
  • успремате 1
  • успреми 1
  • успремила 1
  • Успремише 1
  • усред 1
  • Усред 1
  • уста 16
  • устаде 5
  • Устадоше 1
  • устајао 1
  • устане 1
  • Устани 2
  • Усташе 1
  • устежеш 1
  • устима 6
  • устрепта 2
  • устумара 1
  • уступам 1
  • уступи 1
  • уступио 2
  • усуди 1
  • усука 1
  • усукао 1
  • усукује 1
  • усуче 1
  • утајало 1
  • утанча 1
  • утекао 1
  • утећи 1
  • утешио 1
  • утешну 1
  • утисну 1
  • утицало 1
  • утицати 1
  • утичем 1
  • утрвене 1
  • утркују 1
  • Утркују 1
  • утрчавати 1
  • ућута 4
  • ућутала 1
  • ућутасте 1
  • ућутах 1
  • ућути 1
  • Ућути 1
  • ућуткује 1
  • Уф 2
  • уха 2
  • ухвате 1
  • Ухвати 1
  • ухвати 22
  • ухватила 1
  • ухватили 1
  • ухватио 2
  • ухватите 1
  • ухватити 1
  • ухватиш 1
  • Ухватише 1
  • ухо 4
  • ухране 1
  • ухрањено 1
  • Уче 1
  • уче 2
  • учевњак 1
  • ученик 1
  • учеста 1
  • учи 12
  • Учим 1
  • учим 3
  • Учини 2
  • учини 3
  • учинила 1
  • учиним 1
  • учинио 1
  • учинити 2
  • учинићете 1
  • Учио 1
  • учио 5
  • учионице 1
  • учитеља 2
  • учитељу 1
  • учити 1
  • учиш 3
  • учтиво 1
  • уџбеници 1
  • Ушао 1
  • ушао 2
  • ушара 2
  • уши 4
  • ушима 2
  • ушио 1
  • ушла 1
  • ушника 1
  • фалити 1
  • фалиш 1
  • фамилије 1
  • фамилијом 1
  • фарбане 1
  • фермен 1
  • фермену 1
  • фес 2
  • феса 1
  • фесова 1
  • филаретама 1
  • Филип 7
  • Филипа 1
  • филџан 1
  • фишеклија 1
  • фртаљ 1
  • фртаља 1
  • фуруни 1
  • хајд 1
  • Хајд 1
  • хајде 4
  • Хајде 5
  • хајдемо 1
  • Хајдемо 5
  • Хајдмо 1
  • хајте 1
  • хаљинама 3
  • хаљине 4
  • хаљинице 1
  • хаљинку 1
  • хартије 1
  • хартијом 2
  • хартију 5
  • хасне 1
  • хата 1
  • Хвала 13
  • хвала 7
  • хвале 7
  • хвали 5
  • хвалили 1
  • хвалио 3
  • хвалити 2
  • хвалиш 1
  • хвата 2
  • хватају 2
  • Хе 3
  • хе 4
  • хеј 1
  • хектара 1
  • хи 1
  • хиљаду 1
  • хитао 1
  • хитнија 1
  • хитро 2
  • хлад 5
  • хлада 1
  • хладан 1
  • хладна 2
  • хладне 1
  • хладнији 1
  • хладно 1
  • хладну 1
  • хладови 2
  • хладу 3
  • хлеб 4
  • хлеба 3
  • хм 1
  • хода 1
  • Хода 1
  • ходником 1
  • ходнику 5
  • Хорватовић 1
  • хоће 39
  • Хоће 6
  • хоћемо 1
  • Хоћемо 11
  • хоћете 1
  • Хоћете 2
  • хоћеш 15
  • Хоћеш 4
  • хоћу 7
  • Хоћу 9
  • хране 3
  • храну 2
  • хте 2
  • Хтеде 2
  • хтеде 6
  • хтеднем 1
  • хтела 1
  • хтели 1
  • Хтео 1
  • хтео 5
  • хуке 1
  • хукну 4
  • хуче 1
  • цапари 1
  • Цара 1
  • Цареви 1
  • цванцик 1
  • цвет 2
  • цветићем 1
  • цветњак 1
  • цветовима 1
  • цвећем 1
  • цевке 1
  • цедила 1
  • цедуљицу 1
  • цедуљче 2
  • целе 3
  • Целог 1
  • целог 3
  • целога 1
  • целом 1
  • целу 1
  • цене 2
  • цени 2
  • цениш 1
  • цену 2
  • цео 5
  • цепа 1
  • цепаше 1
  • цепку 1
  • цера 1
  • церекају 1
  • церекате 1
  • Цигана 1
  • Циганку 1
  • цигар 1
  • цигара 1
  • цигаре 2
  • цигарице 1
  • цигаром 1
  • цигару 9
  • цигље 1
  • ципеле 1
  • цмакали 1
  • цокулама 2
  • црвена 1
  • црвени 3
  • црвеним 1
  • црвенкасте 1
  • црвеном 1
  • црвоглаво 1
  • црвоточина 1
  • црепом 1
  • црквама 1
  • цркве 1
  • цркви 4
  • црквом 1
  • цркву 2
  • цркло 1
  • црног 2
  • црномањаста 1
  • црњи 1
  • чађаве 1
  • чађаву 2
  • чак 3
  • чакширама 5
  • чакшире 5
  • чамотињи 1
  • чантре 1
  • чантру 1
  • чарапама 1
  • чарапе 2
  • чарапни 1
  • чарке 1
  • чаршије 4
  • чаршији 8
  • чаршију 5
  • час 28
  • Час 3
  • часком 2
  • Часне 1
  • часни 1
  • Часних 1
  • часова 1
  • част 1
  • части 4
  • частили 1
  • частиш 1
  • чатме 1
  • чауш 1
  • чаушем 1
  • чаше 4
  • чаши 1
  • чашицом 1
  • чашицу 1
  • чашћавају 1
  • чашћавао 1
  • чашу 8
  • чвор 1
  • чврк 1
  • Чега 1
  • чега 4
  • чежњу 1
  • чека 2
  • Чекај 2
  • чекају 1
  • чекрк 1
  • чела 5
  • чело 3
  • Челопек 1
  • челу 3
  • Чељад 2
  • чељад 4
  • чељаде 6
  • чељади 1
  • чем 1
  • чему 11
  • чеп 1
  • чепа 2
  • чепати 1
  • чепка 2
  • чепкори 1
  • чепова 1
  • чепрка 1
  • чепрљају 1
  • чес 2
  • Чес 2
  • чесницу 1
  • Честит 3
  • честито 1
  • Често 1
  • четворице 1
  • четврте 1
  • четерестој 1
  • четири 7
  • четрдесетим 1
  • четрнаест 1
  • чечвара 1
  • чешагија 1
  • чеше 1
  • чешља 1
  • Чешће 1
  • чешће 2
  • чибук 1
  • чивилук 2
  • чивилуку 1
  • чивилуцима 1
  • чизмама 1
  • чизме 1
  • чиј 1
  • Чиј 2
  • Чије 1
  • чије 3
  • чији 1
  • чик 2
  • Чик 4
  • чика 5
  • чикну 1
  • чикнуо 1
  • Чим 3
  • чим 9
  • чини 15
  • Чини 3
  • чинила 1
  • чинило 1
  • Чинило 3
  • чиним 3
  • чинио 2
  • чинити 1
  • чиниш 1
  • Чиновник 1
  • чиновници 1
  • Чињаше 1
  • чињаше 3
  • чипава 1
  • чираке 1
  • чист 2
  • чиста 3
  • чисте 1
  • чисти 2
  • чистим 2
  • чистити 1
  • Чисто 1
  • чисто 10
  • чистом 3
  • чистоћа 1
  • чистоћом 1
  • чита 8
  • читав 5
  • читава 2
  • читаве 1
  • читави 1
  • читаво 2
  • читаву 1
  • Читај 1
  • читам 2
  • читаније 1
  • читао 1
  • читати 1
  • читаш 1
  • Чича 65
  • чича 70
  • Чичи 1
  • чичу 1
  • члан 5
  • члану 1
  • чо 1
  • Чо 1
  • Човек 4
  • човек 68
  • човека 20
  • човеком 4
  • човеку 6
  • човече 1
  • чојице 1
  • Чолопек 7
  • Чолопеку 2
  • чорљав 1
  • чохом 1
  • чошном 2
  • Чу 1
  • чу 4
  • чува 2
  • Чувај 1
  • чувају 2
  • чувајући 1
  • чувала 2
  • чувао 3
  • чуваоца 1
  • чуварима 1
  • чувати 4
  • чуда 3
  • чудан 1
  • Чудан 2
  • чуде 2
  • чуди 3
  • чудимо 1
  • Чудна 3
  • Чудно 1
  • чудновате 1
  • чудновато 1
  • Чудновато 1
  • Чудо 1
  • чудо 4
  • чује 22
  • чујем 4
  • Чујем 6
  • чујемо 2
  • чујеш 7
  • чују 3
  • чука 3
  • чукари 1
  • чукну 1
  • чукундеда 1
  • чула 1
  • Чули 1
  • чули 2
  • чуло 1
  • чунци 1
  • Чуо 2
  • чуо 22
  • чупаву 1
  • чусмо 1
  • чути 2
  • чутура 1
  • чутурицу 2
  • чутуром 1
  • чутуру 6
  • чутурче 3
  • Чућеш 1
  • чуше 2
  • џаба 1
  • џака 1
  • џакају 1
  • џангризалица 1
  • џанкања 1
  • џбуна 1
  • џезву 1
  • џеп 10
  • џепа 1
  • џепу 2
  • џигљаст 1
  • Џимрија 1
  • ш 6
  • шајка 2
  • шајкачом 1
  • шајтова 1
  • шака 2
  • шакама 1
  • шаке 2
  • шаку 1
  • шалакају 1
  • шалама 1
  • шале 1
  • Шали 1
  • шали 6
  • шалу 3
  • шамијама 1
  • шамију 1
  • шану 3
  • шануше 1
  • шапће 2
  • шапћу 2
  • шапуће 1
  • шара 3
  • шарају 1
  • шарала 1
  • шарали 1
  • шареницама 2
  • шаренице 1
  • шарено 1
  • шарену 2
  • шару 2
  • шевар 2
  • шевару 2
  • шегачи 1
  • шездесет 1
  • шепртља 3
  • шесеторо 1
  • шеснаест 1
  • шест 2
  • шетају 1
  • шећер 4
  • шећера 2
  • шећерлијом 3
  • шећерлију 3
  • шеширина 1
  • шибљак 1
  • шије 2
  • шију 1
  • шикће 1
  • шиљастој 1
  • шиљте 1
  • шипарица 1
  • шипку 1
  • шири 1
  • широк 1
  • широка 1
  • широки 2
  • широким 1
  • широких 1
  • широко 1
  • шиша 1
  • Школа 2
  • школа 5
  • школама 1
  • Школе 1
  • школе 9
  • школи 4
  • школовани 1
  • школовања 1
  • школовање 1
  • школовати 1
  • школски 1
  • школском 1
  • школу 18
  • школује 1
  • шљива 3
  • шљиварским 1
  • шљиве 2
  • шљивовиком 1
  • шљунком 1
  • шмрче 1
  • шмурне 1
  • шоље 1
  • шољи 1
  • шпартан 1
  • Шта 110
  • шта 210
  • штаком 1
  • штаку 3
  • штала 1
  • шталама 1
  • штале 2
  • штали 1
  • шталом 1
  • шталу 3
  • ШТАМПАРИЈА 2
  • штап 4
  • штапа 1
  • штапић 1
  • штапом 6
  • штета 2
  • штете 9
  • штети 1
  • штетовао 1
  • штету 1
  • штити 1
  • што 267
  • Што 52
  • штогод 11
  • штошта 7
  • шћаше 1
  • шћукале 1
  • шубари 1
  • шубару 1
  • шума 1
  • Шума 1
  • Шумадији 1
  • шуме 2
  • шуми 1
  • шуму 2
  • Шунијом 1
  • шупу 2
  • шурка 1
  • шушањ 1
  • шушне 1
37892 matches
здан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{ 
осио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њ 
</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још  
тво и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се старешство и 
и продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мис 
/p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Ми 
ина! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској.{S} Звал 
свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да располаже с 
ари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде призна 
е изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти. 
у, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружиц 
дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута 
брно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У другој соби два широ 
ве! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још мили 
{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајк 
 тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</ 
около око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} 
/p> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, н 
и праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала на огњишту.{S} Она сел 
во се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор к 
е је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор доче 
оздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па 
да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посеј 
/p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се 
их послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није  
S} Он се само смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у р 
{S} Прозори дупли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље  
читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p> 
киљио очима, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво 
— Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе пре 
> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса 
 иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом 
е земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пу 
хране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је 
а, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту заса 
капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте ш 
а се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> < 
го она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и 
ећ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p> 
{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти  
 насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се В 
.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— 
ема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој четерестој  
p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p>  
ане човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} За другим 
ерац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столич 
с и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... 
ислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да  
свит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, 
а и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да  
p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, п 
у... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у ње 
о па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили но 
еле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нек 
ке и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унес 
ђа уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S 
подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разу 
о кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је з 
рот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У  
о ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати к 
еж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и почеше се припремати з 
и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, простр 
ву на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла  
и ручак.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобров 
— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> < 
мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови ј 
 И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p 
ко је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем 
 тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Ви 
ав ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полага 
а њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену то 
асјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним су 
лију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— И 
о хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваљ 
одинама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, 
p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и заговар 
о улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуц 
нио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полаз 
>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по  
 момак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’  
селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људ 
је коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је  
 сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговара 
ову старост и прихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира  
троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног го 
мешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагр 
јност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на 
..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p 
друзи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара 
наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и  
 на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витор 
принесе цигару устима, хтеде да повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна с 
, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће 
</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и 
а, само се два три младића прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> < 
е познанство!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишем 
ке се ослободе па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l 
сице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је 
S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек  
и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би бли 
ућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па укочи погле 
дби, издато подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Са 
Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу 
љади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут некаквом к 
ријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас не 
} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, 
ог дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци се подгуркивали и смејали...{S} Набавиће калам 
денак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што о 
в маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко од његовог џ 
 не сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истрг 
 педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од ц 
ачице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед  
ју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не биј 
је Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, кој 
кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне 
 n="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине капетан 
е, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n= 
ма из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мор 
омислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“ 
игде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> < 
ва казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају  
 И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за ши 
 Тодосије наоколо своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама. 
ист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и н 
>У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с к 
сигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, 
а макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову 
а, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>С 
штоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p 
бе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, от 
еда у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гун 
еплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчи 
осподине.</p> <p>Видосав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску  
 седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздрављ 
на Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} 
<pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим г 
е се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти к 
јевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и разм 
на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А  
овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да 
 школе па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао ј 
иђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му  
зговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> 
разника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишту.{S} Видосав намирио посао  
— дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p 
 Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чи 
а:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си  
 Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је ра 
гама по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога м 
пу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.< 
 имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:< 
ште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>—  
 косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Се 
рилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и на 
га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ак 
и.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Ж 
га, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица...{S} Па по 
је и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио преко целог де 
/> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад ч 
</p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде от 
тока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, 
, развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и  
с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор 
 вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посин 
па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо 
{S} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Ка 
p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</ 
 час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како је леп 
клију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви  
 се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бо 
 па прихватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене  
дан <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p> 
 n="60" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти 
 дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га 
немаштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је  
ред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи с 
о умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад 
га, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа... 
га окретати некако необично и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p 
о како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта  
 онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Уб 
 по леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се! 
г старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми изд 
 дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пру 
еоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав д 
и малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! —  
, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или кој 
оврћа.{S} Одатле ће он снабдевати кућу, а што претекне носити на пијац а откидати по неку пару  
носити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове трчкара из к 
 кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псо 
 данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p 
 ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си нав 
 се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зо 
ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> разговарају осмејкују се и све одоб 
Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан 
у, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, бра 
е знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> 
p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тре 
лити да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му 
.. деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на 
а да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{ 
а, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане ме 
} Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>—  
 <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Ар 
орићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми 
на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но в 
ека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и насле 
а на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви ку 
у ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" 
ејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене у 
емљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се под 
имо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с п 
пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано,  
... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... 
 знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Председник прекиде: 
апу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет  
 да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружиц 
оче да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га  
азговора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, 
 /> нешто набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На 
> <p>— Хајде, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче ср 
.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава ре 
роговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће 
ећ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром,  
 и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да 
Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче на 
, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“.. 
учи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко 
 имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је д 
поштеним људима него с несретницима.{S} А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било 
а осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком се 
ло <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да 
тровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље ко 
нос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две  
, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S 
 <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавка, висока, пргава и с 
а.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он 
не, одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} К 
вас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја о 
треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави д 
старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p 
ио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паме 
кају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} За 
пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су започели 
кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> г 
е у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да 
а дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде  
ејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђуриц 
 тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и 
и какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, и 
е да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све се 
ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} 
p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, ди 
како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну рамени 
 клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остал 
/p> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и па 
дина да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што в 
им, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити 
 месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па 
 узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме 
и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, Антоније, — р 
и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb  
и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почи 
уна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p 
и парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за  
љало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланено 
у, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треб 
какав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да 
вру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слобо 
.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја срез 
ај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог  
и посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта радим ја у мом 
дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошев 
, помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад  
лио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога род 
ади, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за кога нит 
м гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па  
е, као иза сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља  
онија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој В 
его Видосављева.</p> <pb n="75" /> <p>— А што веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти  
д његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они н 
мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> 
заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— 
лена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба. 
тати.{S} Гледај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p> 
и купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није д 
ис-прот“.{S} Моја Полексија...</p> <p>— А, не! — прекиде председник. — Друго је „комис-прот“.{S 
— Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој п 
ца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао  
да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, дете, сада“...</p>  
/p> <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоће 
нети ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а о 
?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p 
му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено 
" /> <p>Тодосије развуче усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми  
ка.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па п 
астанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> 
ком, који није његово друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по т 
{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и н 
</p> <p>— Учим ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа рата 
ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— 
p> <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није дан 
озбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то и 
.</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у 
ић се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, 
јете.</p> <p>Она се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не п 
</p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну  
:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта  
тобом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> < 
ушу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, јед 
је гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би? 
не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и мо 
ј!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати кадивицу на глав 
 Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није доз 
/p> <p>Узе дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, 
прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит 
оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи бл 
е покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, о 
м ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта р 
ду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, 
..{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те отк 
волети људи који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако с 
е Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима. 
е опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да з 
.</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} У 
икачић не може прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тог 
нам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као њего 
 нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити,  
г из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. ре 
зговарају осмејкују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Ви 
 трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог по 
{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћ 
51" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружи 
 док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треб 
а раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту бабо!</p> <p 
ти кућу, а што претекне носити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује п 
А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — пр 
4" /> <p>— Кија као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише де 
, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи.. 
 Бог, домаћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И о 
врискују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, с 
S} Бабо ће се тобом поносити!...</p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и ку 
-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb n="177" /> <p>— Што си тумара 
лот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и  
и сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да  
 и шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{ 
 те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихове радости кад приставе лончић уз ватру у водениц 
цама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић  
о виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А  
ор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну рамени 
а: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради 
у новост.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обич 
 Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где ста 
они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се  
д његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем  
/p> <p>— Не слушај пискараче, хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога занат 
суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па  
> <pb n="62" /> <p>— Не можемо тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прав 
 полако:</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што?{S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} И 
 он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ак 
ран, распитује <pb n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забав 
{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја с 
> </quote> <p>— Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите коло! — вели један стар 
е па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек 
 куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена  
ешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А деч 
 ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао  
јеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Мо 
Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем С 
г је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се 
у дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако 
већу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слуш 
о, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и уми 
о крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим:  
 и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси р 
ом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у  
је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у 
ави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој четерестој или педесетој, ја  
мета на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зов 
пије.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Зн 
нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њ 
p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда  
урад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, ски 
знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S 
може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет 
 Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...< 
ор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шт 
реба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољ 
бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тр 
агда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти на 
да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} 
шим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не  
и: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну. 
о Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се ду 
> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да 
а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти и 
: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у њега, он ми 
гућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога света.{S} Нашт 
о, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор 
дељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у с 
у ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S 
еколике године одкако њиме управљам?{S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољ 
. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи свој 
— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S 
> <p>— Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако  
родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима,  
 у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја и 
ти ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћ 
едаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш ид 
 се, а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p> 
</p> <p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелишт 
ошуље.</p> <p>— Право велиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака оста 
е сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истргну 
намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које  
о се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родит 
 деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњаче, нешто шуме и в 
оденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарски 
 О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:< 
еса.</p> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p> 
, него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми 
те успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да 
би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне 
пао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p 
вори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не  
ли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и о 
„Поштовани господине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, слободан сам обратити вам се 
 Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче 
 неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.</p> <pb n="152" /> < 
="153" /> <p>— С киме ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет за 
"63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти  
ин бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колу 
тај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја  
у.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се т 
 вас, браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете 
урица.</p> <pb n="70" /> <p>— Пристадох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем. 
упреше погледе у њега.{S} Он прелистава акта, нешто подвлачи писаљком, превија хартију, загледа 
 <p>У то време у заседању су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n=" 
а лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, господине Јанићије, та „лења тор 
 селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за  
 и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово т 
>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјаком, 
 се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{ 
p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да 
то побратимство увлачили су и Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p> </div> <div t 
и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким 
ло се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он пошао ни 
Вићентија који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обича 
ијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом  
 све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете. 
му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Ти 
како треба.{S} Летина није била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су  
?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоће 
Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да  
сетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне шко 
ога среза,; човек мален, стар, крошњав, али живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p 
’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду.. 
као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је ст 
ља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро 
на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему  
а, могли су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb n="71" /> ре 
ни, имао планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопшти 
смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се 
век, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао 
и не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и 
осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „ 
p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p>  
аше главом:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме ј 
 Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоћ 
вило је време незнатне белеге старости, али поуздан поглед и старачка лакост, одавали су човека 
совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и за 
 ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се 
Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их т 
 и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори вра 
да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, срамота га од њега, подилази га зима 
девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p> 
{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак има 
 тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} 
вим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се 
} Божја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га вид 
њи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај положај у који  
же, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>О 
рафе.{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу него да седне н 
е за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изнич 
о чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?< 
ове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи пр 
јс!</p> <p>Тодосије проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци 
 за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb n="127" /> .{S} Онакав радник 
 неспавања, прилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича 
а.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта  
љуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљ 
у кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен човек!. 
еви гости нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с к 
ле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају на 
о је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину  
е познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би  
ади паметан свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погле 
ва ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у 
е неке мање суме за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са питомцима.</p> <p>Се 
ду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао, нити би пред ким признао  
} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се на 
 њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа сазнати.</p> <p>— Што  
за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Морав 
 одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће  
оварање није достојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити из такта паметног човека и натер 
 ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p> 
де више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се 
ла, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је са 
игне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета! 
арити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрењ 
 ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису могле остати неопажене и за њих су се заин 
 кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} 
гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да в 
 како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год почне, ста 
рате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосав 
ајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете. 
ло право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђур 
ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у  
лушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> 
а ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби им 
одбити од камена него од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу 
раш и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти рад 
ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они 
— Није... него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p 
 Руменије.“</p> <p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са угледнијим људима с који 
н ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кућ 
неколико година...</p> <pb n="80" /> <p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S 
о њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p> 
 ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руко 
у и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она  
 баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p> 
довољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, ви 
 понашати и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, по својој скромности, он се једва показивао да зна 
.. — поче Филип врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те  
.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан  
ој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати  
постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из д 
 приметила необично на Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с њиве Видосав и њего 
 угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним  
 <p>Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> 
ео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће р 
, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је  
чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измазао кај 
 ствари.{S} О чивилуку извешаше старије аљетке што се ређе употребљавају.{S} У ходнику наместиш 
необичан: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по  
 Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да 
ама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће 
.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! ..</p> <p>— Хвала, 
 да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око власти?{S} Није било капетан 
/p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, м 
</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Б 
екао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се с 
чекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и 
ујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолин 
рају око тога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући 
 одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S 
чајте.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш о 
ледину.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толи 
> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га  
дмицала од њене постеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући 
без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у кл 
тире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саће од осова,  
ваљује саће од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затиск 
.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као 
 да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси много више прихо 
да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради <pb n="93" />  
мена, на својим лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаш 
досав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{S} Док су сељаци свој кукуруз „осмак“ брал 
} Нема посла без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај- 
 Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брук 
 би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би оживели 
 и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јави 
па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим:  
 у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те доса 
 се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи 
ру заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се  
p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге 
овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Зна 
као на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> <p>— Да  
торе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли у кућу 
 отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— Здра 
ш ли у кућу?</p> <pb n="110" /> <p>Чича Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор  
њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антоније само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S}  
еку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан присети и рече:</p> <pb n 
 дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича 
 и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земљ 
ретницима.{S} А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га  
било на састанку?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније појми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је не 
а опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о прочевље, па поче:</p>  
синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузима зла слутња 
ну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих 
не примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> у руке 
бави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову С 
ника.</p> <p>— Другим речима, господине Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Моја Полексија...</p> 
pb n="98" /> <p>— Зашта, бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— И 
} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу  
раменима, тумара око огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она н 
 час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб  
ок вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се с 
ити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о д 
та у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачк 
у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала с 
е очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однел 
а... — Па потрча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p> <p>— Остави то сад 
амести вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек д 
што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полак 
етура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде н 
 како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су н 
<pb n="80" /> <p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} 
о бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p> 
ча-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне 
ад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као свако д 
 она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очиц 
је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заора 
арају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласов 
кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им 
ви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној пос 
. што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озби 
кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђ 
азу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> 
негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </div> <div type=" 
/> <p>Колико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} 
ста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов од в 
 Ти радиш онако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке 
 n="70" /> <p>— Пристадох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, н 
рите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био 
 n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на једног  
то нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их к 
је јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S 
ку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Тр 
ки човек?</p> <pb n="98" /> <p>— Зашта, бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе гл 
као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — из 
леже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно!.{S} Опрости 
е гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу! 
ији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у 
код сваке механе...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог кме 
Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек?</p> < 
 само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, б 
љег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и иск 
 речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја  
7" /> <p>— Полако, бабо...{S} Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...< 
>— Треба ти но како.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе 
 кеса на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родитеља...</p> <p>— Гледај посла, синко.{S}  
 и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p>  
ека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно!</p> <p>Тодосије му шану на 
у на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, бабо!</p> <pb n="132" /> <p>— Хајде, де, да прообичајим 
/p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ручак.</p> <pb n="133" /> < 
уд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако д 
 мене...{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако пр 
ред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но како.</ 
ста где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</ 
е зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати шта 
наш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Сра 
поче он пљештући устима.</p> <p>— Знам, бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, св 
енима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пиј 
 овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те!  
 што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S 
ла још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која  
n="146" /> <p>— Ружице!</p> <p>— Чујем, бабо. '</p> <p>— Колико ’но имадосмо ракије у подруму?< 
 Слегао је раменима и рекао: — Разумем, бабо...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030 
коро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{ 
 села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединце у селу:  
 неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> 
 заинтаче по неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква о 
едан трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове од 
ује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједар 
скоруша:</p> <pb n="97" /> <p>— Полако, бабо...{S} Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво 
ше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, бабо...</p> <p>— Није ово Тодосије текао, но Витор с ов 
е штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_C 
Хоћете ли то упамтити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </div> <div  
е те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те моје добро!</p> <p>Видосав с 
p> <p>Она се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не питај ме 
{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> <p>— Намрштио се  
{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат 
аш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сара 
и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p>  
си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина  
 му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио  
каже?</p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, како хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме 
 дан... врућина.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p>  
као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необично и страш 
 све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — до 
е у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше  
деници или трли, па они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу б 
— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се к 
воје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распику 
уку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тобом поносити!...</p> <p>А другом руком Јов 
 ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме н 
сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши д 
 мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{ 
оми прсте и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што  
е у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ј 
итора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Није било никакве ште 
о и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се старешство изб 
пи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече как 
на занеме.</p> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S}  
и укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зач 
p> <p>— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој ок 
принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у пл 
 о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буд 
ше од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити 
м се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се инат 
то, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— 
 То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри пријатељи!</p 
.{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му 
вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <div type=" 
ана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато  
</p> <p>— Тодосијева посла! — смешка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни  
 Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не 
је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</ 
тно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека та 
у голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се см 
дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне  
 знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за деве 
ели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша пл 
ицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p> <p>— Хоћемо ли обојица?</p>  
ила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то 
а веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим к 
 почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити ј 
је сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> 
{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је  
— шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толико г 
рица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјајаше очицама.</p> <p>—  
ци, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду з 
 спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га она.</p 
но, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb n=" 
Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би  
ни вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту бабо!</p> <p>— Стој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу 
у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у 
н ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тобом поносити!...</p> < 
и наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници 
.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће  
истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у рам 
у и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они сек 
оде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} 
иву тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време  
а?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води 
 века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срам 
лушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћери, 
ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; н 
едам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> 
војичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9 
м није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебел 
аљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Ви 
е са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку с 
 обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, само  
је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит  
еро измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио једну т 
и:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање 
„Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здр 
</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог 
сет одсијече глава?“</l> <l>— Оно јесте Бановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</ 
а радости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </div> < 
и да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који с 
ство над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Оп 
 <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па отпо 
уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му било најпотребније <pb  
еле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</ 
о, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{ 
 молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што ради 
толове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, раз 
послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару 
коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на буљуке </l> <l>И н 
</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче 
ла, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије 
ад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише с 
 па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд  
 То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с кол 
 — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Н 
идба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те нал 
у до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипо 
 Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме  
 сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу,  
трљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div 
Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га ис 
уштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разговарамо 
друго.{S} Младожења се постидео, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на с 
а: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса. 
!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе  
 Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изв 
p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>—  
и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што пла 
ваца.</p> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану. 
бодан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да  
више јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— 
ије ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и и 
врати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није с 
пута за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчу 
 то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: 
земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у  
 препочели из друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох  
пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Да 
м: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозбо 
би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је б 
ом, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази  
 пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби жи 
{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, уј 
а извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, та 
а бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодос 
зик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још бед 
 се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео 
 му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у прко 
 да болест болује, без старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састан 
е, са једним природним цветићем у њима, без других украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе сл 
, озидана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним п 
ди оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо 
амишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> 
том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња румен  
p>Ове новине уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису 
а га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну р 
одинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ки 
ја и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масн 
илип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без старих људи, — поче један и обрну се да види где <p 
 Где си, стари пријатељу?{S} Нема посла без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на с 
S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вар 
ра, фесова масних и излизаних, копорана без рукава, шајтова, чепова обручева....{S} Нешто извеш 
:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жен 
 загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег поновац и направише се ч 
посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су  
се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од ш 
, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди 
и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити нећ 
{S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свем 
гне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима  
е, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за гот 
68" /> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој си 
 да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима. 
ш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, него без готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а т 
аздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолоп 
ресадити по међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже 
кону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источну страну; на други зид  
и, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуру 
едање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га!</p> <pb n="11 
идосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било да  
о из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што  
та?{S} Ја сам распикућа... пропасник... бекрија? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S 
сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора  
у и треба!</p> <p>— Тражи посинка преко бела света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Ко 
о је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је н 
и: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S 
сав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропаст 
реткој коси, оставило је време незнатне белеге старости, али поуздан поглед и старачка лакост,  
p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље... 
ка млекар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106" /> све уређено 
село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси мн 
а ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{ 
сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све р 
у шљива од сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет 
 пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душман 
 била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба за ц 
 је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негу 
м пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на докол 
 брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацал 
ника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поу 
.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивн 
аде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он им 
етелишту су посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> 
 Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и н 
тор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади нашом муком ни 
 се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, 
м се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скупштини.</p> <p>— Господине капетане, и  
p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је  
Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио  
ови и наследници...“</p> <p>Код трле не беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад 
к се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, завор 
 И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа 
ријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже к 
етелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Јед 
наместише на своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се реши 
ног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслу 
 и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема 
один да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; човек мален, стар, крошњав, а 
еми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван 
оденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празн 
 /> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају.. 
ко искрено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} 
е своје пријатеље из целог села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобил 
>— Уф, каки си! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искрпљеним чакширама, старом копорану и в 
рица викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осме 
 Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то би 
мамо сена, — одговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи 
p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аран 
и оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш 
орао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузбио повику против <pb n="136" /> Видосава, решио  
диће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе применити своје знање на има 
уткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало ура 
и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но  
у му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две  
а да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p 
ко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није в 
 крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо и 
а је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да  
ква знака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Вит 
} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у оч 
тао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађ 
се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана  
.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S}  
.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на к 
идати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну 
 кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем и стањем у  
о мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у об 
ко је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће 
атељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видо 
ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p 
>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да н 
ољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна  
а, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’м 
ајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S}  
ела на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта б 
 шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила 
е она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око 
зволио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос к 
 пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозбиљи:< 
едно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“  
јаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} К 
 паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>—  
гавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем жу 
и, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“  
Витору заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те 
<pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа  
уза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — започе  
 ствари за послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и пок 
 боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, срамота га од њег 
олико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је 
лога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших старих 
ће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта 
је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поре 
ио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онд 
Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још н 
у се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и о 
. не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимај 
аведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И о 
<p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да сл 
 велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте  
ацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџак 
S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се уве 
давања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја ва 
никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут 
 по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, 
 ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} З 
ије његово друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању. 
ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угле 
S} У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема  
 у руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подиг 
се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина,  
хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде паметни људи.  
да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега. 
лико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежи 
му у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде пам 
ако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја  
гда био негде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш она 
узе опрашио до Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{ 
о на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не би попл 
</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме с 
 сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!. 
 као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упоз 
 суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би требало познанство?</p> <p>— Какво познанство?</p> < 
у је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче.. 
ељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је нас 
га има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он мно 
им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се  
ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима:</ 
ри! — подвикује <pb n="19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шеће 
, он застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тод 
 и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучн 
</p> <p>Тодосије продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан 
о дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњ 
исати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој пр 
>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, 
 и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар  
од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако семе за сваку њиву!< 
ћу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Б 
даш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да ку 
део да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Ниј 
очи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n=" 
.{S} Али то није никоме исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Вид 
, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и п 
 сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p 
ешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то 
е од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на служавнику 
ље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео,  
ку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било 
авља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{ 
Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли  
 да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хва 
 /> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу 
 и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Конст 
ора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш  
е изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја 
ново увео, и за неколике године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су он 
уги неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га  
а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га 
а, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показао би св 
огао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашт 
лачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с ран 
!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p 
жемо тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тод 
сије продужује и подвикује:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да о 
, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову д 
 да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би  
раду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам  
е ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истргнути и 
да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак 
идосав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— Час  
 Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узб 
мље колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки 
 <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може ли се које продати.{S} С њиме 
да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо:  
ог да наследи бар толико очевине колико би му било најпотребније <pb n="14" /> да има на чему р 
<p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донес 
 није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој  
се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав 
што може најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко 
на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да го 
ћи се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и цр 
?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је т 
кмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говор 
ц вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша 
ије паметнији од целога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо науч 
осав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи  
тор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и 
а и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није 
ког ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина је,  
анила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог 
м признати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Са 
идосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се бо 
 се у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређе 
мо је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срц 
и.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...< 
ма на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен 
јој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је 
е му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао  
 школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покуш 
 Тодосије — поче младић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче 
је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање 
{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те су кукурузи узрели као кост, 
арој кући крај прочевља...{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, 
 старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг  
 ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била  
.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћ 
Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видоса 
а, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину  
а њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} 
утрадан је освитао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне послове, 
аше под трем пред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћи 
од наших старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, к 
ча он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су из 
сте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар 
 паметнији од целога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили 
им и нацепљеним листовима, милије су му биле, но <pb n="162" /> икакве друге у најлепшем повезу 
, поређаше сељачке сандуке, у којима су биле <pb n="29" /> разноврсне ствари.{S} О чивилуку изв 
 Ружице, постави-де ти совру овде...{S} Били <pb n="59" /> доћи раније! — виче Видосав и одмах  
и он јој мораде испричати како су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како  
омна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што ста 
пред долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тодосије њиву и ши 
наче волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но вел 
доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те их је наместио у ст 
проспавали како треба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице. 
и се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упоз 
 с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хорватовић призортио да освојимо  
јима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, ста 
де му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали од немаш 
стити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека за 
и обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући,  
tone unit="subSection" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао не 
/p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше 
! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог 
ана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочи 
ћемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо  
ије појми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се  
— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, 
н одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни 
Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљевар 
тску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и п 
 и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па кр 
ше гласови...</p> <p>У Младена Варагића било комишање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њи 
ица.{S} Па после прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на п 
рио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јовица вод 
, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав  
дгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ј 
ако је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="14 
сле оваких разговора Витору је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, д 
S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S 
<p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништа...{S} Његова кућа...{S} Његово имањ 
ела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни в 
ешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрад 
d> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претр 
 више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су долази 
ела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш ли о 
а и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и  
тор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и 
p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерња 
 свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али 
досав се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао 
 изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да 
мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојиц 
ешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те ј 
, море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Вит 
ан поставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чи 
ћ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микач 
 што онолико облећу око власти?{S} Није било капетана кога нису призвали кући те частили и гост 
 Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Није било никакве штете!</p> <p>— Ми ручали сами! ...</p> <p 
 гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и наша 
туреним роговорима.{S} Такве краве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред 
и и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p 
> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад? 
 шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млак 
ника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за 
ц, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родит 
о чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — м 
а света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших старих.{S 
 његово друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} 
му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p 
— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе с 
родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав са 
о и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и 
е се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки  
не, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p> <p>— Можда неће в 
и, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се мож 
e unit="subSection" /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића ком 
 јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак иза копоран 
у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да 
 нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — 
 <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по св 
 Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу нама.{S}  
е?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу 
p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније појми  
и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> <milestone unit="subSe 
ије код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумар 
еду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— Как 
 не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— Час посла! 
итање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са ку 
кије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио н 
а ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, до 
наследи бар толико очевине колико би му било најпотребније <pb n="14" /> да има на чему развити 
 својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати з 
луша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, 
{S} А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као 
ије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује 
?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb 
чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и  
?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на 
 врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је ку 
рица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се 
ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било  
 час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули су сламу.{ 
.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њи 
нда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је 
био те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24 
кодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и  
ко су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему 
 и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и нај 
икао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао ј 
ао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, о 
остојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висо 
ханска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде  
 у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докажи!< 
ао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегава 
ени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</ 
 колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у којој 
а, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чарши 
су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се  
 него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем са 
овице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси ч 
је ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој пос 
ом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ 
усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам ј 
а све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си умео.{S 
ла слутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од к 
 сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уни 
ат у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинство над ј 
наш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам л 
е је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и 
идосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је. 
лазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мал 
рили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> 
јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина,  
 услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској школ 
очеше се споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{ 
>— Знамо, господине!</p> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</p> <p>—  
> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја ка 
 Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекоше сви.</p> <p>Капетан продужи 
рали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекош 
иј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до вољ 
Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати.</p>  
 <p>— Има таких младића!</p> <p>— Треба бирати оне младиће чији родитељи имају лепо имање, да б 
н.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели овог 
а да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће 
 да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по о 
ла не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав сукоб изравњава с 
.{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зној 
 није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у њего 
га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се  
а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{ 
е разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Виторова посинка...</p> <milestone u 
ваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме иска 
како је воћка напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева с 
е и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, по 
штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S 
 сета при помисли <pb n="154" /> шта ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души. 
пезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан,  
у, изнајпре, радознало очекивали шта ће бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чу 
еба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_C 
ије му се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта  
 најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и  
ју, те, мајчин сине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и кам 
ели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да  
својимо позицију, те, мајчин сине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, п 
ди како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељ 
<p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се р 
е ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га и 
 да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић навикао је да прод 
може ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим б 
и озбиља?</p> <p>— Збиљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто с 
вини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на  
у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> 
ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опе 
ти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода  
 научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но тво 
ће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Ис 
у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има д 
то ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу  
какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте  
и ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене 
се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у  
дина и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом 
е и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте 
вља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на вра 
о наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> 
 никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Бога ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар ради 
да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бриг 
 то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Б 
ишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћ 
 <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи 
досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем,  
и:</p> <quote> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом ману,</l> <l> 
лопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са крсташом 
 Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Пре 
аници, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао од 
Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек не уме и 
ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али з 
јас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и  
а ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издво 
 она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <p 
овор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш, младићу? — из 
тњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису има 
д њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запали 
озу, калемити и расплођавати сваковрсне благородне воћке, подизати шуму и корисно је употребљав 
решти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог 
давно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби  
уга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњаку, нигде 
— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, 
к прогрејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве.{S} Постављена дугачка трпеза с краја на  
 као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као д 
ица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда  
="141" /> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбица празна, а нећ 
шом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледин 
мејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практика 
а!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад виш 
о у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служи 
, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадоше,  
повољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје  
ла трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерам 
 мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио д 
се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта то 
у од <pb n="159" /> плавкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: 
соко и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је н 
а је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта 
рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим  
p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменим 
е.</p> <pb n="125" /> <p>— Видосаве.{S} Бог с тобом!</p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта ј 
би и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> < 
ојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да... 
о да слушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике годи 
ту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису с 
зва Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради 
из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добр 
 Тодосије, гледај своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово 
че он одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговара он полако.</p> <p>— Срећан р 
. баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав  
седник диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакл 
Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене прими 
p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да 
ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд 
рави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна:  
бразита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њ 
тво предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воде 
ум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква зна 
еме посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>О 
радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и  
 на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте 
лицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хв 
 нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p> 
сети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад о 
</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! — рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћи 
досав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља...  
је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не позна 
ана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{ 
 замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му било нај 
а ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није мо 
 газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p 
можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S 
же људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и ник 
 је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни  
лаву него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака 
ри и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали  
та...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те м 
му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да  
аборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш? 
ат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видо 
p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет у 
нце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду 
ију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотр 
ство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети 
 здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим мали 
ју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио глав 
 у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан 
да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се заус 
тари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— 
се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор одговара 
S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да 
Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p> 
p>— Море људи, глајте посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У 
 и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— Н 
ић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је 
око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> <p>— 
сав слеже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно!.{S} Оп 
 и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S 
е ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке 
 рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да 
сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p 
лу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од  
и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио.. 
амиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и уз 
 и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу 
м и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говор 
јасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и наслони 
p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и т 
</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </div> <pb n="20"  
е?</p> <p>— Тако, брате.</p> <p>— Није, Бога ми, нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ј 
м полако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, Тодосије...</p> <p>— Шта кажем?</ 
ца се трже натраг:</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повук 
p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: х 
и савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком 
једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну стра 
авом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови све 
м или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, 
руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chapter" x 
га одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Бога ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар радили и  
аву.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Прав 
и и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хте 
/p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича 
тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p> <p>— Ниси!</p> <p>— Јесам, младости ми!</p 
 пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S 
та говориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је доб 
 по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него  
м селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала  
 се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p 
Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млат 
p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео 
вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p 
 ступише у двориште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! —  
.</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бра 
е.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу,  
за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајте посла...{S} 
 <p>— Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће је 
 не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, домаћ 
е:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца  
 <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усин 
о:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не  
мимо остала села!</p> <p>—- Посилили од богаства!</p> <p>— Па пошљу...</p> <p>— Јес’, комесију! 
S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек не треба 
еда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој  
} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема  
 његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет п 
 је све како треба.{S} Летина није била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толик 
S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова 
S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели  
 сабор, почеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени  
долазили раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка 
 погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напако 
огледа по њима.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме како знате... што мене питате?</p> <p>— Како то г 
Видосав успљешта сухим устима:</p> <p>— Богме... његово имање... његово право... и све...{S} Ја 
</p> <p>Па одмах окрене другу:</p> <p>— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p> 
ити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видо 
 здраво, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>—  
вори да не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу 
наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако 
.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одговори она и трљну руком низ рука 
а покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад  
гу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <m 
мљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу 
} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу св 
м...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, ш 
о.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </div> <div type="chapter" xm 
чањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, т 
то шарено и онај печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта све овде пише... 
ега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се 
сао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S 
ој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ј 
урицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и овај рад што радили!{S} Омразили се к 
ивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо ви 
н успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја  
нуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи м 
д куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, 
 иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да изм 
 мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} 
као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио 
 и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се 
{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва  
видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призива 
ј је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је 
ир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или ко 
о досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја  
 unit="subSection" /> <p>Тек што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, а Видо 
е тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p 
<p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја гори 
 с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измазао кајише и  
/> отвори врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још је 
 но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима поне 
комшија.</p> <p>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених у 
а и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Анто 
па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он оп 
али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати 
 Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни 
а, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћ 
ута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разговараш?</p> <pb n="156" /> < 
о, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’ 
такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у т 
... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чарши 
а колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> 
тари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без слободе и зашти 
а постарила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила руке ок 
> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло. 
 тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спаст 
ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су с 
народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља 
а га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што  
.{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело... 
 Видосаве, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што ћутиш непрестано?</p> <p 
 осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је н 
рила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила руке око оно д 
} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без слободе и заштите свој 
 ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћуба 
уду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао. 
 — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чу 
бро ми дошли!</p> <p>— Честит свети!{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто  
укује, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући 
бе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код ње 
та има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се  
он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до ј 
. и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му да 
 да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— Џимрија!</p> <pb n="43" /> <p> 
 неколике године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S}  
метне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</ 
има?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово с 
Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио к 
мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дре 
рица у најкраћем времену...{S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као што су рад 
и:</p> <p>— Тодосије, брате...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако с 
о, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља кој 
енио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да 
 стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају 
ерица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витор 
>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме трав 
рате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљ 
га бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати.</p> <p>— Шта вел 
ије то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротв 
 <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно оноли 
p> <p>— На прилику... шта ће он тражити бољег саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ так 
Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у  
а смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} За 
ели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и стараше се да се та 
 је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна не 
ајвећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, п 
им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу оград 
икупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио са 
и што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, как 
појас и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобо 
стале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио ка 
деници — погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помириш 
ли некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми,  
левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му из 
су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики ју 
а.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред  
у га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и 
{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу  
дић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем кра 
кашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпу 
пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљком...</ 
 јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с  
сиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу наместише миндерлук, по 
е се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p 
уњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало 
а... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор с 
ом.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те 
арко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусл 
ни на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са произноше 
дија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да 
ни су газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим 
 запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у 
натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, 
— Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а  
 Видосава.</p> <p>— Да частиш!</p> <p>— Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог сина за питомца!</p> <p 
о за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља! — смеје се Тодосије.</p 
 руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p 
зветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Срамота!</p> < 
међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор се поизмаче:</p> <p>— Оканите  
 могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искецано 
орану и војничким цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена 
но и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвоји 
де, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ру 
.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>— Виторе, море!</p> <p>Он се одазва:< 
</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — дови 
а толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамо 
 купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — подвикује <pb n="19" /> Витор, те 
.{S} Док су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салашеве, његов кукуруз стигао је те 
 Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{ 
мље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењ 
iv type="titlepage"> <p>Прештампано из „Бранкова кола“ за год. 1903.</p> </div> </front> <body> 
 семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи, беше з 
р је наставао код воденице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто с 
 /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше главом:</p> <p 
ог на другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш тиме!</p 
да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу  
дником, од сиротне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце 
јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више зн 
ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чују.</p> <p>Људи о 
ушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим 
, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господине, 
ужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да раз 
а да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и ого 
и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S}  
о поћута па продужи:</p> <p>— Тодосије, брате...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отво 
тошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те, брате.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш оста 
ворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта ми 
Тодосије му упаде у реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало пијнеш.</p> <p>Они се насмејаше 
</p> <pb n="55" /> <p>Колико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако 
едан рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип. 
/p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако, брате.</p> <p>— Није, Бога ми, нема ту претварања.</p>  
је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p>  
/> <p>— Зашта, бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то  
во, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се п 
итора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да буд 
ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се  
!...</p> <p>— Нема онаког домаћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђури 
алио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И поче га упознав 
 преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p> <p>Он устрепта очима, принесе цигару устима 
 тражим ништа од вас него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио 
аједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и 
есет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису ниг 
p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чи 
апетан продужи:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили основну школу,  
капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>Они посед 
извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скрен 
крете изасланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Н 
законе.{S} На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао срес 
тини.</p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан 
/p> <p>После се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Д 
S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, п 
стаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћу, са једним ви 
ћа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на  
елика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у одстојањ 
p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта ради 
на...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</ 
апке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као из 
 био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S}  
о Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку  
као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ак 
</p> <p>— Тодосије!{S} Овамо!{S} Овамо, бре!</p> <p>Сви у механи погледаше: неко у Тодосија, не 
што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без 
шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица 
S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и  
н брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и водениц 
рима, него у оној старој под кровином и брезовим лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазнала 
ма и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе буклију 
 грања по шевару, увезао појасом читаво бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Ста 
ајпре пође полако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати 
ође полако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уст 
ко била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пла 
тња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је ско 
право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </ 
у да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко 
Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из Каче 
 хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о св 
p>— Видосаве.{S} Бог с тобом!</p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништа.. 
>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> <p>— Нек  
/> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући,  
о.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p>  
9030_C24"> <head>XXIV</head> <p>Не мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је 
саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим р 
 жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, ве 
други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p>— Чим  
ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit="subSection" /> 
 <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— В 
пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом 
 се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у  
а ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до в 
> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
 час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша 
, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не мож 
и му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бог 
а: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb n="127" /> .{S} Онакав радник тражи  
да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" /> 
 сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити —  
 добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом р 
то једанпут бритком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет од 
 заврнуо рукаве иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се о 
ој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Вит 
ке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, као да н 
ешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људим 
гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и  
, слободније се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама 
 припасаним силавима, уозбиљио се, суче брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви главу,  
а, човека средовечна, црвенкасте косе и бркова, широких уста и крезава, увек расположена и насм 
 у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb n="91" /> <p>Ви 
<p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p>  
 и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се полако измаче на  
Наједаред застаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи 
 прича му Ружица.</p> <p>Видосав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући,  
ца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и разговара 
елу и округластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој коси, оставило је време незнатне беле 
 збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене друг 
сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> 
S} Старих поцепаних опанака, заворњева, брњица разне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеле 
. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или сломити, или јој и 
чану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли 
а пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп 
 <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали  
остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гос 
е сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу 
ду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја з 
уку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако 
оје имање! ..</p> <p>Чича Антоније само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме  
сти које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се п 
Он не умеде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шт 
е да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала  
е чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p 
 селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука и срамота, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ни 
</p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Не 
 Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац з 
амо нек легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је п 
 шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с његове стране...</p> <p> 
 ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нек 
и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он п 
</p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу 
 Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да с 
 ћу ову бруку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ћ 
 ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја 
не...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је 
крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озб 
} Набавиће каламљене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био ста 
и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје деч 
се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чи 
знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} 
а.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S 
штени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травк 
реднијег рада.{S} Његово имање треба да буде угледно добро за околину, — објашњава им капетан.< 
и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу  
пштини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се сме 
асположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} 
дравља и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> п 
аћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} У К 
и гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се на 
, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове  
 Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!</p> </ 
 полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу још више 
овим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син коме отац предаје с 
вори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико... 
А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајк 
 <p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, н 
ро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се заг 
па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... род 
вог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сеј 
 педесет и неколико година дозволити да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на 
а вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и баб 
Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не траж 
Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него 
 и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако има 
ће се доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Зн 
хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се 
н се рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се се 
 газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг з 
Шта се снебиваш у својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога т 
и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху је 
лачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.< 
знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p>  
ила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , .</p> <p>— Полако,  
зило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је 
p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство предаје Видосаву да он ра 
го велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>Она занеме.</p> <pb n="151" / 
путе, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера 
идана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресе 
 дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у свак 
улу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све н 
размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате, исмевао његов рад и светио  
олу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кућ 
.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна  
по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича из 
е колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кућ 
а Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосије на 
пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Ч 
, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:< 
у послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављали здравице све 
тоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога 
ци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно  
еш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија колома 
сами! ...</p> <p>— Приставили сланине и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач 
се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово... 
 још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и и 
ше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и 
ли би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву с 
пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; а 
, мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овл 
 не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и 
ач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају пос 
меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— Јес’, то 
смо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћ 
дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се,  
 соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса  
екао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никака 
!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шт 
у се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрош 
> <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годин 
/p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, во 
ему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево  
пет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти  
 час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпу 
озао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p 
тнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на слу 
да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турит 
, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је с 
, палидрвца, прашину од дувана, намести вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, у 
се јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу ј 
г празника њиховој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му 
о доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p>  
ати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="126" />  
head>XVIII</head> <p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и ухв 
пасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под  
{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Дај 
досије врати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и  
, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се шт 
> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чистом копорану и но 
чинити.</p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S}  
, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да  
</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свану 
шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита  
повима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава, ћилимова, јастука, руха сва 
на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помис 
ако, извири се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чуту 
<pb n="152" /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разгово 
 ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо 
 пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема ку 
оше сви кућани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим пријатељем и његов 
ван, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му прине 
е су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо  
 је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица 
ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или  
м:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад о 
 <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињ 
у што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме 
p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако вели 
 бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зу 
с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је св 
, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијо 
е боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помирише се са судбином...</p> <p>Тако једног 
<p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај ми 
ј...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што т 
шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли у кућу?</p> <pb n="110" /> <p 
му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Н 
— То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тодосије п 
о да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{ 
а по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича В 
а ми, нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта разб 
 Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p 
 си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесе 
има.</p> <p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> < 
о добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосије.</p> <p>— Није гото 
у травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> < 
ом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу  
 јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта 
лас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с његове ст 
онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегон 
ке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су 
а и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој к 
ето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по све 
смевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам  
е напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени! 
и ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.< 
ја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа ра 
и Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је доба 
 нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>О 
 човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, бра 
 ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједа 
„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким 
ли и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од ме 
тор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену В 
ш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља! — смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додаје М 
а татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} Они већ пр 
о има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо 
ина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по леп 
>— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> < 
 ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n="160" /> <p>Он 
има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита, поштује г 
раћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив  
ао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погл 
руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш 
 заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се н 
} То су све млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се и 
љевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се  
њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и  
чи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, ал 
— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је 
упознао са неким шљиварским трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних посло 
колу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p 
ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, него...{S} Ружице, постави-де ти  
 што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да  
оше сељаци.</p> <pb n="171" /> <p>—“ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога избора 
на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу ш 
 <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну при 
 <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да 
сије продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и  
осав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка.. 
 час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све испрету 
 отима, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Ми 
</p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па 
еће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још 
Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гос 
Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас дол 
ерите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашња 
уке око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p>  
чно не познајемо, слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} О 
своје интересе, узимам слободу скренути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам о 
</p> <p>— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јес 
у задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу  
, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјајаше очицама.</p> < 
 викну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га посин 
етку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, да п 
ему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним  
и, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим  
чали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други 
н се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милод 
два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да с 
.{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изуз 
 Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечан 
аза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтач 
 су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, ни 
у и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовечан човек, малог раста, погурен, носи ч 
о Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и 
е па почеше гласови...</p> <p>У Младена Варагића било комишање једне вечери уз Међудневницу.{S} 
ељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом  
ва и маше рукама, па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта с 
ђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} 
 ратарац руком на коју страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осмехну 
 јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у м 
 поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у меха 
о бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кући:</p> <p>— Ђур 
андури.{S} Међу њих се умешало неколико варошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају  
рилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимству,  
— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Ви 
> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју дец 
 напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{ 
.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде 
хане, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и браду,  
S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од <pb 
 не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица 
 имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трг 
игурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се у 
њижица, кад се првог празника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио  
тена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре во 
ad>XXI</head> <pb n="115" /> <p>На кули варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић  
ели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да т 
ћо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи,  
ка била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{S}  
 се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опрост 
 се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам  
, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџ 
слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш 
?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се  
еп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао  
 се окрете изасланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете. 
..{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбоље 
Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас 
е педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то дост 
биљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељали?</p 
ведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— 
ада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Б 
Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Ка 
таро и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже висо 
омажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, пристављени свечарски лонци и спрема се као о св 
 опрали стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседст 
 ухватите коло! — вели један старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p> <p>Онај Ружић п 
свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што говоре?</p> <p>— Чо 
стима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на огњишту, па поседаше на столичице око прочев 
ама у кући: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије 
и!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја  
А њихове радости кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо  
ађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема чов 
а траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад ж 
ажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам м 
урицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Со 
 пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ра 
ог седланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам 
ато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског 
 копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови  
ва: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га у 
/> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђу 
p> <p>— Оканите се, људи... не треба ми ваше познанство!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га 
а дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S 
.{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишту.{S 
лију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{S} Р 
> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p 
рестигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на један  
 о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са 
p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад 
шке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а к 
позна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде 
 пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века 
ј се родио, са сродницима за које су му везане толике успомене, одлазак у непознато село и људе 
 један сиромашак тера прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p 
 чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана,  
ста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолопек...</p> < 
једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше сељаци.</p 
 се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у  
 куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, проговори неку реч, понуди ракијом и врати се 
ци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав доч 
ађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник  
старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{ 
Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} П 
ко не би изостао иза других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прику 
о од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета земље нити се отима за то 
у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити п 
е куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} З 
међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га  
Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људима.</p> <p> 
и то упамтити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </div> <div type="ch 
и сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!< 
 веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Вид 
Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у својих педесет и неколик 
ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.< 
— Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то  
а му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да 
а девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те 
</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи 
није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у св 
/p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестрат 
а их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину  
учио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим:  
 види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта би о 
јми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну раменима и оћута.</p> <p>После о 
ло на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у  
 имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твој 
 за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева 
 пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му  
ији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, него...{S} 
ла, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухва 
 Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам 
p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p 
досављева.</p> <pb n="75" /> <p>— А што веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повука 
еле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи. 
идосав устрепта очима:</p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче 
к јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— Све 
p>— Хвала ти, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина ч 
о за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И 
жић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овд 
 да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да прен 
талите то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</p> <milestone uni 
!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзи 
 се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до  
 посла но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p>  
<p>— Пристадох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је срет 
ала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одг 
ако сте ради да раније ухватите коло! — вели један старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу св 
ве изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури: 
</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</ 
тисни уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и  
е.</p> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тод 
 завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што 
Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се 
сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже т 
</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огра 
— Хоћемо ли обојица?</p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у х 
</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на сушила.</p> <p>Они с 
воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p> <p>— Хоћемо ли обојица? 
роша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где  
 Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако 
 мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу,  
м, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца 
 Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговар 
 Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање...{S} Из 
поштовање...{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да се 
 Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} 
p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> 
.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже р 
 Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало 
> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сасвим наопако. 
ја није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће о 
<p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче пола 
а не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она ј 
„Остави ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у ја 
 гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по 
p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше!  
себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто приша 
 сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметов 
 наши стари од памтивека...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико ра 
видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Кр 
 у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— Видосав Микачић не дугује 
ица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Ви 
пољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе... 
лир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радости 
аветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испос 
издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но  
.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује 
е он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам  
риступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где с 
увам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још? 
 нога не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку 
је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема 
Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у ку 
а? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може гово 
“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем  
 Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог у 
аће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb n="177" /> <p>— Што си тумарао, тумарао;  
па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми да 
е, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по ва 
S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако 
чао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S 
p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих 
ско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен ли 
леб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, пристављени свечарски лонци и спрема се к 
 Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са подрумом под целом кућом. 
аоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа  
и собе, опрали стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из  
ј је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде 
ерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо с 
но опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама Једна соба намештена 
у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад ј 
 кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У 
, па ће предузети други:</p> <p>— Море, велики измет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш,  
ке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у селу, који су га искрено предус 
кочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се снеби 
 са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p> 
p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сирот 
у сивуљу од колубарског соја: крупну са великим затуреним роговорима.{S} Такве краве није било  
 ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, нај 
у.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, великој старинској, која личи на турски филџан.</p> <p> 
и сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног д 
из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зову и на радост  
розори дупли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље патос 
добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјаком,</l> <l>Што 
е улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета 
а:</p> <p>— Молим вас, браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати 
 стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учи 
 n="57" /> <p>Кад превали дан поставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је  
 а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пуну ствари, набио повраз на штап,  
 дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и ин 
 те, четврте године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријате 
је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из  
ј стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје д 
елим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог ј 
 тако?</p> <p>— Није, Тодосије, него... велим...</p> <p>— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти 
одосије...</p> <p>— Шта кажем?</p> <p>— Велим: право имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш:  
 је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} З 
свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу 
вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“ 
 <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу... 
ц навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> <p> 
да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти  
зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село по 
да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви гов 
 и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор  
ек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати планове  
ажим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединце у 
ек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се човек. 
 паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у к 
е стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и 
— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нисам!</p>  
 а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> < 
реба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, т 
говор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам 
оже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељу.</p 
не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете... 
једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри с 
ам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, ос 
 <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица 
цу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, 
и ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb n="138" /> <p 
епаних опанака, заворњева, брњица разне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа 
иње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што  
 повлаче прстом низа стабљику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му 
овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш ли озбиља?</p> <p>— Збиљскије није могло бити...  
 измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе 
 и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волов 
 и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодосијем? 
p>Дамљан поче објашњавати.</p> <p>— Шта велиш, човече?</p> <p>— Јес’, онога Видосава!</p> <p>—  
?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— 
е!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо,  
— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће...</p> <p>Он је 
раво велиш, Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узвр 
е у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, него без готова, 
лиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмем 
де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме,  
{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право велиш, Руменија!</p> <p>Ту ноћ нису проспавали како тре 
њега је све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да има 
 столичице око прочевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово 
а очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право велиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено  
S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Н 
ј та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{ 
p> <p>Чича Витор устаде:</p> <p>— Право велиш, Тодосије.</p> <p>Устадоше и остали.{S} Видосав м 
> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, 
еданпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиг 
нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме в 
о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, 
 сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младожење у новом оделу и с 
ину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгуб 
ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и 
 новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и с 
ног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим 
више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — подвикује Тодос 
тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њеном ручи 
p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
амилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с 
е.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се 
име ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет завали у кревет, узм 
итор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошевина његове унуке Сојке.{S} 
/p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Он се отима, зв 
качића, дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш,  
, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p>1903. </p> </div> </body 
epage"> <p>ТАДИЈА П. КОСТИЋ</p> <p>ПРВО ВЕСЕЉЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p> 
обично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n="95" /> за све па, а 
све ово казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит  
абринута лица и несигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блен 
 Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је о 
а и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мен 
умио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дука 
о уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада и 
>— Имаш ли позив?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумар 
варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима н 
гује <pb n="109" />, као ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче 
{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко ј 
та ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Е 
е у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти  
ан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено слуша предавања и рад 
пати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборил 
се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ј 
и не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам ра 
слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Ч 
 Није срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђима.</p> <p>Как 
} Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док  
 га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од н 
најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије! 
 нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да 
естане запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али. 
а посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја  
се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности које ће га пости 
а је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пу 
д јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско че 
шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави м 
еба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држ 
сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га 
 гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, о 
је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав 
е сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима.</p> < 
н, постарио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био  
} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица по 
се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина  
о ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту поп 
атвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе по 
 овако искрено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже 
 до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и 
бољем парчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута 
гледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, пон 
а Тодосија, не признају га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав 
ао подесан за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, 
То му признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је нау 
 И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако богов 
горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и  
љимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и  
 види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављал 
аовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да 
војој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</ 
им толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, 
о буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се 
ње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља 
мак", јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и  
чили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и 
ре почео, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код побратима.{S} Они га стадоше викати и савет 
итав сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече пријатно.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко гра 
то је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, п 
ре под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном сп 
ом бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла 
њег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољу ј 
 гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан с 
није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи  
ма и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У вече слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{S} 
а судбином...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у с 
, уносио сламу за простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и ба 
, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, 
>У Младена Варагића било комишање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукур 
ри.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где план 
.{S} Он, да није докон, скинуо неколике вешалице кукуруза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта б 
е видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до с 
име и хвалио се међу пријатељима својом вештином: како је умео склонити продавца да то баш њему 
ланове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, п 
} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је 
очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви остајете моји... — рече чича дрктавим гласом и помил 
итомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Зн 
е усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испричали.</p> < 
 Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толико година жив 
</p> <p>Они засјајаше очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви остајете моји... — рече чича д 
абаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, —  
ти!</p> <p>Тодосије продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваз 
кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у ча 
ан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} 
Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— Шт 
 трже натраг:</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше,  
т и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме 
ку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам 
ује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек  
муше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу н 
 вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ  
посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p 
довицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је иза 
е: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За та 
упштини.</p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капе 
о мирно, Тодосије!</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не 
пи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одговори он 
ш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb n="138" /> 
емојте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се  
>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на суши 
: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели,  
о, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у в 
да Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се к 
и идеш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодос 
цу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га ви 
е виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S 
ну, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, как 
оседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и  
ни имају свега задовољно.{S} Пред собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њи 
га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гледа необично...“ Увек,  
ву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засеј 
ака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Витором.< 
акво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе 
 се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога рада и д 
неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни о 
торова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и 
е паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у  
 Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... 
 тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум 
Служећи по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, па ни друг 
лед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! — р 
 велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зид 
 рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења д 
иповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу 
путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p>— Вид 
о у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очи 
ио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава дете 
кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинил 
шен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи ш 
лио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад  
од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда г 
е може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и позд 
ео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p> < 
— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p 
на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начи 
 има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред 
та ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је с 
е не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, 
 море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се видети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се изговори  
 видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, ушла у де 
е знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— 
, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, м 
и па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегони 
е, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али,  
обилази и прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату 
...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време да 
г пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од <pb n="159" /> плавкастог 
те се здравише и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се ма 
ти, и таке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је  
бак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Бо 
 одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и 
ај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чу 
о му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!< 
е од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не 
Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И и 
старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак 
е рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати његов 
а од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их 
вао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, п 
брдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} 
 чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па 
 ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нем 
га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од т 
ек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме травку па 
 аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто 
ако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа  
="65" /> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да прија 
о је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од  
авца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S 
и те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што д 
рчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непр 
 погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, ка 
е добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још  
 А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухват 
и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паме 
Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили бу 
 може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размиш 
изивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> 
, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што с 
што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако н 
p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p>  
p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу 
 Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?< 
досијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</ 
<p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Пр 
им без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђуриц 
еску књижицу кметовима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они заг 
 они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао своме  
х и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непрестано 
 заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да 
у и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што с 
...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право вели 
.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.< 
, Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он 
аповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</ 
оји дан све отреситији, кочопернији.{S} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од свој 
зва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште. 
нтије?</p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор п 
вимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути: 
> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека  
 и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодос 
</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у ва 
очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се  
ем?</p> <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И ч 
ама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! 
змет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће 
ће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек про 
ало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за  
ину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови 
а, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама Једна соба намештена за госте 
хову децу.{S} Доцније, једног празника, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из  
 све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавк 
ивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у механу те се огрејаше, па им принес 
сипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па 
празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице  
 се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана  
, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули 
ко не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће 
ладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом куповном марамом, па кува 
промоли чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да 
оци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро до 
идосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбо 
 вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измазао кајише и на њих уд 
а један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на ледину, па причучнуо и мла 
ане младости и нераздвојени другови.{S} Видосав се с обојицом упознао у једној прилици кад су с 
 Тодосије.</p> <p>Устадоше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p 
има Чича-Вићентијем Радоњом Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а 
њу „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} 
сред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио сламу за простирку по 
/p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{ 
а Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе  
њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље за парожак  
очило, а хладови шарали по дворишту.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео под <pb n="176"  
књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— Видосав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање. 
 се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем 
одосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по ње 
и, издато подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад  
 погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију 
сити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове трчкара из кућ 
м Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну 
покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он  
.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосиј 
> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.</p> 
учио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког род 
н ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{S}  
 узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} Овамо!{S} Ова 
у и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео 
их је полазио Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p> <p>О св.  
ту као лептирак.</p> <p>Једног празника Видосав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећер 
 unit="subSection" /> <p>Још првих дана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно 
 доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали које сијено?</p> <p>— Н 
брину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му н 
е Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа 
... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и гледај посла 
ли не прође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњ 
 жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави,  
обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као нафор 
и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово  
стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци 
То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече,  
оба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Светоме  
да се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек.. 
/head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао приметити 
</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се штошта изменило 
 ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им одн 
биљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њи 
ади... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p> 
ри моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас 
8"> <head>VIII</head> <p>За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{ 
 да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p 
 дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S 
оред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, м 
полаже својим имањем како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с т 
 да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али н 
људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже младице за жи 
шу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би 
ава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми уд 
p> <pb n="38" /> <p>— Ти? — подсмева се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p 
Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту  
<p>— Други пут, на празнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и т 
.</p> <p>— Остави, молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло  
!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> 
се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јун 
вљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочека 
Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су 
 мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком као на заклетви 
 Били <pb n="59" /> доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип,  
ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и 
ем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрч 
 место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{ 
о се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да 
и се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се кр 
еба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <milestone  
лазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p>—  
 који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и ста 
азговарају, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говор 
оворе и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек,  
е по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју  
у.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише 
 поче Филип врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не п 
> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије 
м друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она т 
е трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и необичан: мутне очи, подбуо, неоче 
ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, 
p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке.</p 
И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.< 
 унапред.{S} Оно што није могао постићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз њег 
 напред!{S} Морам, морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стресе се и растрља очи...</p> </div> <div typ 
/> <p>— Не можемо тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од на 
едузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код водениц 
ли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми почаст на  
ико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам  
као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса рупчаге  
</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак Видосав. -</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш ка 
, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> <p> 
досава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговори Ружица.</p> <p> 
узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се за 
од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb n="137" /> својим лејама, пресади Тодоси 
ивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он м 
 га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Ла 
ли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не 
ољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарк 
датле ће, из прикрајка, посматрати како Видосав ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се утрчава 
на тројица...{S} Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n 
 пуше и разговарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана в 
ва их и размотава.</p> <pb n="91" /> <p>Видосав приђе згладићу и шану:</p> <p>— Остави то сад.< 
а три зуба напред.</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од ку 
d="SRP19030_C18"> <head>XVIII</head> <p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе н 
/p> <p>— Попрешће те моје добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Мол 
м хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколи 
а се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сухим устима:</p> <p>— Богме... његово 
евају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гостима те је и они обр 
 те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p>  
{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо,  
ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те 
ге такве ствари за послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кр 
прдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травку У руци.</p> <p>—  
.. </p> <p>Настаде радно доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на 
узјати хата од педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си  
 да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>Видосав отрча те му изведе коња, седланика, огледа кола 
 оставимо некоме од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка,  
признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења но 
рсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— Шта још веле, сине?</p 
 што шта измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на  
е одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p>  
ш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће п 
 па се прејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта прав 
и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуш 
— вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и стаде се забав 
еш?</p> <p>— Разумем, господине.</p> <p>Видосав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S}  
 у кући Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин ко 
ору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{S} Тодосије му додад 
а ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, налеђушке, са потуреним рука 
ваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи  
на, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погл 
чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово м 
е куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на  
! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па д 
унђао, — па је остало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући 
ађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и 
 коме отац предаје старешинство.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у п 
прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p> <p>— Можда неће викати, али ко 
а.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p>— Тако то жив човек научи св 
/p> <p>— Тако је! — додаје Мићо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и  
бару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p> 
у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује 
Одоше и тамо продужише разговор.</p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p 
 с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и об 
у, — додаде му чашу чича Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задр 
гранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>—  
 се устежеш: кажи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим г 
 право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосиј 
ш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо.. 
дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо 
зговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрад 
 би сузбио повику против <pb n="136" /> Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и В 
<p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога...{S} Видосава.</p> <p>— Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси  
Шта велиш, човече?</p> <p>— Јес’, онога Видосава!</p> <p>— Микачин!</p> <p>— Виторов унук.</p>  
 седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће 
вару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грања по шевару, увезао пој 
што сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене 
ије?</p> <p>— За оног твог.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор с 
d>XVI</head> <p>Тежак је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, пр 
пази се нов ред, који уводи умешна рука Видосава Микачића...</p> </div> <div type="chapter" xml 
вром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде место да се о томе г 
осије!{S} Ене! — повика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али  
почеше његови пријатељи пружати прст на Видосава и потаркивати свађу.{S} На пример чича Вићенти 
 јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p 
ин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, — брани се Видосав 
ике користи од рада који је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао детели 
ди.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— 
ну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</p>  
о.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за мн 
а сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и 
разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не м 
и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га 
е.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је з 
е у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му остави одрешене руке нек р 
 јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа. 
ани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и ра 
<p>Кад се сврши рад, сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— Да частиш!</p> <p>— Бравос!</p> <p>— 
 се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па његова 
хани погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто 
ек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и нем 
сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... 
 „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А о 
рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде 
доше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} 
олако, не гледајући у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо ко 
одитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча  
 стране...</p> <p>— Како?{S} Причај ми, Видосаве!</p> <p>Поћута, поћута, па поче:</p> <p>— Каже 
н ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p>— Здра 
а кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n="15 
ри од памтивека...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико расипа и да 
 детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p 
дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да 
рићем...</p> <p>— Па ти то ниси урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— Па што го 
је од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа јасно 
и потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старије 
услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> <p>— Здраво, како ти?</p> <p>— Шта то рад 
руку.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Што, Видосаве?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Ето, оставићу.</p> <p 
аме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од 
 како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду 
ао си ти... наша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје де 
... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш? 
туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко  
— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема оваког радина о 
емири и устаде.</p> <pb n="125" /> <p>— Видосаве.{S} Бог с тобом!</p> <p>Он брзо протрља очи.</ 
е, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, ти ћеш пропасти тако... — рече она и оде пола 
љен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</ 
..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти  
 се чује.</p> <p>— Брука и срамота, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ништа одговорити.....{S 
 другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш тиме!</p> <p> 
оодавно, на десетак година пред долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, једног пролећа з 
 све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, све се стишало: 
на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева.</p> <pb n="75" /> <p>— А што веле тако, Ви 
арцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њ 
дан другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у званици, <pb n="58" /> али су  
 увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица...{S} Па повешће се  
овај положај у који је стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се 
да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p>  
иште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузбио повику про 
е глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претресати на све стран 
али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш више тако, бел 
або како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали  
његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне!  
ме, што су се сва тројица побратимили с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле вољ 
ореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренесе на мене. 
учак и није ништа приметила необично на Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с њи 
030_C13"> <head>XIII</head> <p>Тог лета Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се не 
а будући живот.{S} Старешинство предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настани 
пријатељем и његовим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку о 
и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени не треба. 
нило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да 
</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш п 
ми прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја ве 
ерзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са својом качарском ношњом: <pb n= 
ивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теб 
t="subSection" /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању 
раздио преко целог детелишта....</p> <p>Видосаву облеће она раван око главе, поведе се и ухвати 
те...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскоруша:</p> <pb n 
здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у не 
во велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се лако 
p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не зна 
очеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђу 
 нерастове и назимад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S}  
бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насре 
ло: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... как 
идосав маше главом:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} 
е вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш, Тодосије, куда си н 
ећином код побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забав 
ек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по  
ива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали се Мићо. 
а: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p 
 одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>В 
е, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва 
 Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p>  
мамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> 
е ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крма 
замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с  
па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете 
ба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“  
 се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори још  
жић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћин викну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте ли посп 
тан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици 
аца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињ 
три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица скочише  
по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако  
{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Рашчеврљи му вилице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво 
наш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „ 
 мулевине, но пљуни у дланове! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и осмејкује 
— Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Вилотије!</p> <p>— Несуђени посинак Виторов!</p> <p>Опе 
ава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање... 
икакав и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има 
 бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пун 
лији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с 
ну те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после при 
узе парче колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у ст 
 који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију,  
риставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не 
ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у го 
от...</p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и  
асадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати ж 
гли свакојаке стоке, засадили вотњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>А 
 имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, виногради...</p> <p>Том кућом управља и тим имањем руку 
етелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p>  
додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p> 
а, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на пр 
и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове рудничких планина...</p> <p>Напослетку се јави и 
 Моравац, човек у четрдесетим годинама, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакш 
ромашак у половном оделу; па младожења, висок, танак младић, леп и личит, у новим уским чакшира 
 и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима. 
S} А понешто им помогне стара служавка, висока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике го 
в би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи све 
Он се опет узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек пред 
ла би руке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како з 
е главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а др 
 ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још  
ци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те 
 је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, на пуним смеђим бркови 
а свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у 
се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; зат 
 и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако  
војих педесет и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, љ 
 млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он 
о, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} 
 и сниска, покривена папраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са старим  
и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А т 
> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да разговарам 
..</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те ис 
ћине.</p> <pb n="33" /> <p>Истину рећи, Витор није нимало улепшао Јошевину, нити она друкчије и 
 деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије по 
али...{S} Зар тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S 
И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку 
, не превари! — подвикује <pb n="19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под ја 
ло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p> 
 а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или с 
, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S 
зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на огњишту, па поседаше на сто 
ровом совром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са 
ани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим пријатељем и његовим суседом, 
може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне По 
с’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога...{S} Видосава.</p> <p>— П 
нда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио 
 <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да с 
ог, домаћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онд 
њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њивом,  
На пример чича Вићентије...</p> <p>Њега Витор убраја у најбоље пријатеље своје; он му је друг и 
одавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозборити неколико речи а да не  
 се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p> <p>Де 
 прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и за 
ао ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p 
Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, 
.{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угл 
>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p>  
а прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи  
 и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за 
о...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није каза 
:</p> <p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Зн 
 знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{ 
ко у Тодосија, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по 
авао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, притврђивао брану на ја 
а му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се  
 Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа 
во, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, п 
те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио 
радан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се 
пратише све како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу  
...</p> <p>Наста читав урнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, 
 Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају се и погледају 
, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости  
осао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пун 
 за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одг 
хватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене клупе з 
</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p 
ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и што је  
аправио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузб 
 тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, тај човек не може да дође  
урне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговор 
"> <head>XXII</head> <p>Пред подне чича Витор сиђе низ судске степенице и упути се право својој 
е тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем и стањем у својој кући 
 она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што  
 на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по раме 
ог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе он 
и, прва радости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </ 
о јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његов 
тара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било 
 ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара дете.</ 
 и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на  
P19030_C27"> <head>XXVII</head> <p>Чича Витор настани се код куће, преведе децу, пренесе своје  
љно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чича Витор устаде:</p> <p>— Право велиш, Тодосије.</p> <p>Ус 
врнча што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много уте 
 Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта  
омуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} 
 девојка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Ка 
 кад смо оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} 
ар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није т 
каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у зас 
е прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се в 
убун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, см 
ње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, разговарају, смеју се.{S 
вога човека код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурени 
а беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вот 
ири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш  
е измаче и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд  
уо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор се поизмаче:</p> <p>— Оканите се, људи... не треб 
дује како му рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој  
 и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није м 
ли им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио 
слове на добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинс 
ену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти 
на и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му  
аки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па м 
тво?</p> <p>— Да те познам.</p> <p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознај 
сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим  
} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало с 
 боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне 
шли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи  
ур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја 
о и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво сл 
овори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, 
селио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме ј 
 виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— С 
са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника 
 ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само 
арошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног суда.{S 
олага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празнике пропратише све како 
>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима 
..</p> <p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој 
е... слободно као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали св 
ујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit="sub 
оља...{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћина 
 обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико кол 
/p> <p>Тодосије проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци:</p 
н на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S}  
</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где је би 
аљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се...  
е и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом ма 
шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог  
да тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет год 
неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>На 
ћеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трам 
ваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наум 
:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће 
{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што и ра 
..</p> <p>— Није ово Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ни 
ако!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек т 
..{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, глас 
иш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодосије се смијури:</p> <p>— Куда ћу је  
те.{S} Поздрави се с неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће 
— Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђу 
 загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</ 
ом...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у старој ку 
ml:id="SRP19030_C2"> <head>II</head> <p>Витор Микачић, човек од педесет и неколико година, изгл 
ml:id="SRP19030_C4"> <head>IV</head> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га 
а за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душма 
.{S} Хајде да по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојиц 
— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу!</p> <p>Витор махну руком:</p> <p>— Нека кеса на свом месту.</p 
рча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p> <p>— Остави то сад!</p> <p>— Ни 
— вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов од врата и само к 
олим те нек то остане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убе 
шка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{ 
у:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Анто 
?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ва 
и с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и н 
ко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из б 
ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се То 
платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи 
ину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па не 
ара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: ниј 
ш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник 
 оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" / 
осије па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, кл 
 суче брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако 
ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управ 
/p> <p>— Којим добром ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам по 
нолико пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуш 
 служити моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса з 
 кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div type="cha 
ина оваког чуваоца, пријатељу, — пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Са 
ло у чему да се подударају са погледима Витора Микачића.{S} На пример: обојица су поштени људи, 
 тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упита председник.</p 
ао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> <p>— Нис 
на међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружи 
> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу?{S} Ми пописмо по 
ате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:< 
о да му да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— Џимрија!</p> <pb n="43" 
p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до друго 
5"> <head>V</head> <p>Кад пођеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака, угледаћеш једну ле 
.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>З 
чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, није ник 
ају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговор 
ану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, д 
 оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми 
двикује:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао  
{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и с 
d>VI</head> <p>Подмлади се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешавати кућу и дв 
Section" /> <p>Тодосије Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи  
p> <p>Чича Вићентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном 
стао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је чо 
досав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, 
— смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p 
кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава их 
не, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb n="31" />  
ри се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодосије гунђори: 
 него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упрти 
старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати 
егове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало б 
 се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле 
 једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, в 
ти да он разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, 
иче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао своме комшији на радост и весеље 
 па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Виће 
д га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је и 
 то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у својих п 
 ће он тражити бољег саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи боље 
умара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — ве 
тор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам човек: не м 
</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш 
ватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чу 
/p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, 
одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао но 
 чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{S}  
зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управ 
љу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да 
p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је о 
друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И п 
ице око прочевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба з 
ра:</p> <p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>— Виторе, море!</p> <p>Он се одазва:</p> <p>— Шта ти је?< 
јој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не о 
ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже гл 
а сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим млад 
га Видосава!</p> <p>— Микачин!</p> <p>— Виторов унук.</p> <p>За час разјаснише све и опричаше ш 
оче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у В 
у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио  
p>— Вилотије!</p> <p>— Несуђени посинак Виторов!</p> <p>Опет кикот.{S} Девојке се ослободе па н 
, одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Как 
о је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека средовечна, црвенкасте косе и бркова,  
шта су чули шта може бити са лудоријама Виторова посинка...</p> <milestone unit="subSection" /> 
p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зл 
раном дворишту, у непосредном суседству Виторова имања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од по 
е зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева.</p> <pb n="75" /> <p>— А шт 
вари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире, копоран 
ао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окружно 
и чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати језиком.</p> <p>Али Ви 
— додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И с 
што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Мика 
 припремати за повратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Витор се за 
дно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта  
сати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> <milestone unit 
атна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао креве 
 да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Н 
</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у вај 
Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и 
не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микачићем он није нигда стао пред суд нити је п 
 да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овчар 
ше сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију,  
p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} Они ра 
{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се п 
 и оћута.</p> <p>После оваких разговора Витору је све теже било.{S} Чинило му се да све село са 
 као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров и те 
ди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабра 
>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што 
ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било  
> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговар 
разговор.</p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева посла! —  
 од њене постеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Од 
д оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у  
чића, нико није могао приметити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дира 
 unit="subSection" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} 
ве им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрз 
 очи погледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича-Витору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се св 
ош педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — 
кроз таласасто класје на њиви...</p> <p>Витору Микачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S 
а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више распр 
ела...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој 
 зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али као добри п 
не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p>— За оног твог.</p> <p>— За Видосава? 
} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем нешто. 
 најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала ти, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ов 
ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам 
/p> <pb n="75" /> <p>— А што веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, 
ракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па одмоли 
онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p>  
 пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухва 
 и потаркивати свађу.{S} На пример чича Вићентије...</p> <p>Њега Витор убраја у најбоље пријате 
еле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако 
ло за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисл 
?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ћ 
 чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентије.</p> <p>Прође по неколико дана па опет заинта 
овче, пили смо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку.. 
тогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! ..</ 
 и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одр 
се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентијем Радоњом Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио 
д човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће 
 њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помога 
а краду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згране.</p> <p>— Мо 
..{S} Били <pb n="59" /> доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Фи 
м послом.</p> <p>— Оставите то, море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају друг 
сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не обазире се. 
вите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћу 
и кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав п 
а уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту. 
} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час 
дужи пут.</p> <p>— Пристаде ли, море? — виче Ђурица.</p> <pb n="70" /> <p>— Пристадох ако ти од 
 наместише чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, нег 
оља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Неб 
чио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да 
е размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— 
си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па а 
ћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не  
Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И 
/p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>—  
 изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам 
нат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше об 
и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Честит свети!</ 
казују прилоге, они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачић 
Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозби 
ио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> <p>— Прођите  
ан старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да ва 
у да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицо 
, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту бабо!</p> <p>— Сто 
е и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: р 
 Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смеј 
бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p 
и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба  
пи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи 
е неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чи 
ла!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик з 
 трпао зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад  
ет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о  
</p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка  
ва као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је ова 
та, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда ударе порез! ..</p> <p>С 
а Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Ви 
е ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p 
госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице него код оноликих гост 
ад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} К 
.“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> </div> <div type= 
сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, 
 И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна,  
говори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу? 
а је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што 
сав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи погле 
 Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па столич 
од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар т 
 <p>Сваки домаћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му више пажње у обрађивањ 
м шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за - 
арао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф 
Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије з 
ави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек мар 
а само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које  
о дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак шт 
ли сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Витор 
 времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти 
48" /> <p>И Тодосије не хте проговорити више речи о томе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
амо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад! 
није заиште чашу ракије.</p> <p>— Немој више, молим те.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од 
о, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог це 
о на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p> 
у него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, д 
чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>—  
о и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То с 
кан“, него „осмак", јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} О 
 на овој јевтиној справи окрунити много више, оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрн 
сејао:на једној њиви, доношаше му много више приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у 
ам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морај 
е више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе 
ек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако стр 
ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући.</p> <pb n="62" /> <p>—  
тија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича  
се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу 
олели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете ч 
 Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га групише и подвед 
рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним што  
о бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу,  
а штогод привреди и прикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не принови, пр 
чи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, д 
што би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека 
Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е,  
..</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколи 
да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девој 
 и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени 
е које више цени од осталог, поклања му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Вит 
 и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу  
домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по једну попијемо!</p 
ки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапиј 
идосавом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наш 
p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш 
ужа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на В 
е имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја 
 с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из 
, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би 
</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђур 
 Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по оста 
 су свршили основну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине 
к и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} 
одина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке 
 <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лет 
..{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме 
о рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по чети 
 Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ ка 
а ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича  
да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми  
 ослободила и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: 
ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да приб 
 „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем к 
ја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве,  
сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око власти?{S} Није било капетана кога нису призвали кући т 
р Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и п 
гледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било н 
p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увесели 
 и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти т 
раде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађ 
ње.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} В 
стиле крила, све се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у со 
ла је, опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Ч 
певају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака 
ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... те 
ладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, завири свуда у 
нама и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разг 
 Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га  
е сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вен 
ом донесе она на служавнику чашу хладне воде, шећера, стакленце ракије с чашицом, па метну на с 
ава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S 
т.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, дај ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже полако 
оред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драг 
Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> </quote> <pb n="42" /> <p>М 
е је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брван 
Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевин 
адничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не 
 се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрад 
он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање 
и не постоји под његовим кровом.{S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити с 
се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздале 
рнчава опанке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих и 
 обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешт 
та, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сас 
де право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> 
чицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе пред собом: ве 
>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га пи 
зорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио вре 
Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она 
о жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и чувај 
 и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо запо 
је — поче младић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктањ 
шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта т 
еници.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у воденици, — накељи се Тодосије.</p> <p>Поче гуркање, по 
> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у воденици, —  
 радости кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо умеси ко 
 дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа о 
е њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој годи 
а другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p>  
у, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ли 
> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S}  
а као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} 
е да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито  
рила, све се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па  
то ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Те 
p>Председник удари у меденицу:</p> <p>— Води овога човека код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе 
итор заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу тр 
ли дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали 
да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p>  
ијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени 
денице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може ли  
</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чу 
че његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред  
 сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда нећеш нигда 
 све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражи 
> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, сра 
 бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p> 
левом по коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како 
брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесе 
 рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако 
е служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и г 
они Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</l>  
што сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовиц 
ни још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p> <p>—  
ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку  
А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ  
Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав му покис 
S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа,  
{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет  
 чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа, па се налазио код куће. 
 не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не треба.< 
штени су кревети, <pb n="163" /> као за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простирач и по 
искрпљеним чакширама, старом копорану и војничким цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу кос 
На вратима стоји крупан пандур у плавим војничким панталонама и копорану, са припасаним силавим 
е ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња 
Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су испи 
 човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја  
тор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори још неку, али Вито 
 га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест воло 
 и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице него код оноликих гостију у 
е и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, само с том разликом што Тодосије држи да  
усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи 
м.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракиј 
авикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но 
на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, 
њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, разговарати и почастити.</p> <p>С Мић 
 је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> 
ара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару 
е принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, 
ли су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а имају исте ус 
за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у гов 
ли су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу него да седне на народну грб 
затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он б 
ма између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори о 
Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло  
ч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72 
же к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и р 
} А овако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</p> <p> 
</p> <p>— Таки смо ми, сељаци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у  
 ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не могу му поорати ка 
бру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако 
 правити спрдњу од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb n="82" /> 
заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву,  
 још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и пок 
 дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта ве 
 <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p 
дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Дворишт 
и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и ст 
ољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је краса 
 смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изг 
ини, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из 
8" /> му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видоса 
ако си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су 
} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачили су и Тодосија,  
а изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче об 
 и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone unit="s 
љно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити лето за к 
поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт св 
нка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина рода.{S} Куражило 
рана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све. 
тање, насуте шљунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав огр 
 хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И 
требио ливаде, очувао забране и поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на живот мало  
онио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви о 
S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио  
ђеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака, угледаћеш једну лепу кућу са неколико зграда у 
аџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесе 
"107" /> нерастове и назимад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блат 
сијевој.</p> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама 
т, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бога ми, јес’!< 
е, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n=" 
мање, подигли свакојаке стоке, засадили вотњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благо њима!.. 
лате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњаку, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету: с 
урлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, п 
еви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може красније бити и да ће година бит 
ти и расплођавати сваковрсне благородне воћке, подизати шуму и корисно је употребљавати, и таке 
е жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом р 
 и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и р 
ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да зап 
с мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џан 
 и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло  
>Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракија, чука 
ду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — 
 свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — ре 
лгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> 
ори.</p> <p>У том се помоли на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са  
ларетама, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По двориш 
> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и необичан: мутне оч 
р.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из сл 
ице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпрашену кубуру, те је о 
узе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и о 
бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да 
ог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисл 
{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> 
>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>—  
ио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антоније?</p> <p>— Здр 
кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутији 
<p>Ружица промоли чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Та 
ав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у  
итор стао, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? —  
вукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практиканти и пандури.{S 
но звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо 
</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, 
јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, 
кла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве ви 
 ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију п 
/p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Ш 
</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тре 
Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... м 
ве, само остави стакленце с ракијом, па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољ 
е може даље маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу  
 псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Вид 
 неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и наместиш 
_C18"> <head>XVIII</head> <p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој крев 
прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, би 
ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и теш 
 приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div type="chapter" xml: 
а, проговори неку реч, понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да  
 да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој 
со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њив 
и:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде  
 дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{ 
њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупан пандур у плавим војничким панталон 
никако!</p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:</p> <p>— Молим ј 
ој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројат 
с-ник!..</p> <p>Чича уступи једну стопу вратима.</p> <p>— Упропастио сам твоје имање...{S} Прод 
аби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже,, исправи с 
Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног пр 
 ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко 
Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S}  
е и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погур 
Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви  
пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се 
м да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им 
ати на све стране.{S} Радознали сељаци, враћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детели 
с тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим 
у је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, 
м, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, налеђушке, са 
Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, и 
сије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред по 
 ми стани на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти 
нам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не с 
ри у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, госп 
уба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче ону 
преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Мо 
развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и ос 
} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње 
p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се.. 
 радиш?</p> <p>— Притврђујем ограду.{S} Време му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.< 
 и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чутуру, наздравља и радници се поткрепљу 
— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени 
и на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p>— Чујем,  
ркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио  
а и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> постав 
егов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ - 
а.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто  
ђим брковима и реткој коси, оставило је време незнатне белеге старости, али поуздан поглед и ст 
а овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} 
 је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп гл 
била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко 
ћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислил 
ућа... како нисам ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосав 
га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази 
е о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пр 
 и разговара...{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те су кукурузи у 
сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</ 
овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали акта и припремали их за  
окошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено 
а користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у селу, који су  
ио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји св 
у, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чутуру, наздравља и радници с 
 се угледати још десеторица у најкраћем времену...{S} Зар није боље што сан радио то, него да с 
е овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог прслука, подбочи се једном р 
угога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необично и у страну,  
дела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље. 
дела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скинуо неколике веша 
м.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукам 
х њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна... 
<p>— Стој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где 
жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту бабо!< 
о да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а о 
а принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се  
ро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговара он полако.< 
<pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— 
че Тодосије.</p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удвојеном 
 чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараштајем.{S} Да ти наврнча шт 
 му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растр 
а стану код детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p> <p>— Здраво мирно, Тодосије!</ 
дити по међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже вре 
Успремише и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неколико страна, скупише на гомилу 
коле.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и не доврш 
м се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је т 
 пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уг 
паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њив 
к Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да ва 
 влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у другим  
И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда је право 
дан усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањем и би 
 порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се н 
и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то прича 
од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја д 
с’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозбо 
а сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изу 
ен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред  
бави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплод 
 му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, 
 имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p>—  
е његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, обележен  
сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} Он  
 Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није 
з среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не уме 
 други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне  
и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и пос 
тичњаке, потврди ограде, направи леје у врту, предузе сејање усева.{S} У груписаном имању око к 
е буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> године заградио за читав 
 и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом куповном 
у руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би 
не се опет згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад  
и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по три, па поставише ручак, принеш 
 уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S}  
к једном члану.</p> <p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p>  
гавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога,  
 и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кути 
— виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настарији по годинама, побратим М 
шање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скуп 
еше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове трчкар 
Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже  
м, застртим зеленом чохом, седели су: у врху председник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав 
о, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руц 
адић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у врша 
им лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он,  
иђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на 
 па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље  
р мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p 
ај момчић одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, 
ма је свршио основну школу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без 
 дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да усп 
ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и  
ду и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала се из  
и вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узм 
 по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некака 
руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као свако деришт 
 лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p 
једно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној постељи, 
 и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћери, прва 
послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица 
љиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи р 
есе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх сов 
си ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије 
, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ће 
који се на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још десетор 
ше ово: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем 
акастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне пр 
tion" /> <p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То бе 
жица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па 
а је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види 
, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“< 
ко тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, по 
ог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико  
што више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда 
прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније иза 
рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну руком:</p> <p>— Остави 
њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени 
ју Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну  
 кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао  
 би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не пр 
с молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну св 
м имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате прек 
газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте с 
елим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда 
знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у св 
па јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том  
у, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли глава.</p> < 
 реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, 
в је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и 
ровео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би р 
 изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубим 
штар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му  
...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— 
идосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше 
 не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} И 
теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отв 
па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по једну  
у да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао 
.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те 
жио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе г 
 опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, пр 
о.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Ви 
омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео  
 хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> 
.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone unit="subSection" />  
а не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор 
дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост н 
стављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{ 
ило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата рас 
да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S}  
е.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га п 
 Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти знаш 
 с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива 
Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешљ 
p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, ни 
та, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи  
 мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи праве највеће сметње на 
само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара 
>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „Поштовани 
 Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.< 
стави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb n="82" /> <p>— Молим те, Тодосије, гледај с 
> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озбиљно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чича Витор ус 
 развуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци по 
и смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти прови 
горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе об 
рковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш м 
ему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он 
а их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремен 
?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да 
ливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ли 
 воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S}  
тво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодо 
сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица 
<p>За час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори  
</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зн 
једног празника њиховој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом при 
мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта  
 час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се он 
</p> <pb n="17" /> <p>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прил 
к.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио п 
ђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} 
ачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>Навикоше с 
 /> му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата п 
 нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје 
уче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не и 
се прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико има 
ан са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, којима 
, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као 
га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и 
а далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљк 
 маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те г 
разили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да за 
рпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се н 
на.{S} Сваког лета добави он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се ра 
уће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату,  
ре...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и по 
</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом.</p> <p>— Учим 
убима понео, али онако, некако, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грозни 
њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шт 
груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Вид 
о ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S}  
обом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се:</p>  
 руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попиј 
 га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је б 
чека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступа 
се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p>  
је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав 
„Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш....  
{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли <pb n="154" /> шта ће бити д 
корну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да није  
 шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му  
е с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: 
 би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини м 
, нити му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, остави 
ди где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући са 
{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n 
<pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кр 
изнаје ништа.</p> <pb n="152" /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она п 
 на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} Ова 
в: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гледа нео 
плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се д 
, да седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара са старим човеком, који није његово дру 
н је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{ 
ећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Вилотије!</p> <p>— Не 
 о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p> 
 призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.< 
ости и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча ка 
ице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:< 
 се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb n="1 
ди и напада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта би 
— мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмур 
ајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи ут 
Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</p> <p>— Сед 
епочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати  
ва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немо 
а не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — 
е иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Т 
срећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда раменима и промеће ону 
 Ружица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за о 
S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на ледину,  
>— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у з 
ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ј 
им га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухв 
 совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш ка 
, Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу, 
 /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос др 
} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је 
да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може ли се које  
рупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семен 
и, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и о 
апред замишља све непријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душман 
p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њи 
е савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради 
оденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дођ 
хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај ве 
 себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код 
} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није  
ије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разговор.</p 
 кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гле 
емају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово  
е.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</ 
ди га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> 
ного више приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађ 
 стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре пође п 
аћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необично и у страну, а он притиште к 
ћ моје покојне Руменије.“</p> <p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са угледнијим 
ни уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику. 
требише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже кућ 
сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p> 
во!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе 
ат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, 
ш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодосије.</p> <p> 
пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и о 
а, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али 
камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о с 
 му подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио 
 кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и уз 
 ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, баб 
 <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</ 
е рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се 
 га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи 
ко налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да 
ћо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толико година живите 
дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустав 
>— Шта ти ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једн 
</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Д 
о, некако, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он реч 
 се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p> 
поверењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и 
ас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бане п 
а Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p>— Мо 
 без речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и м 
удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим 
су му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што постиже људе који  
идиш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун,  
</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.< 
море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тр 
 по селу, већином код побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се 
свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И сед 
 им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Сто 
а се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћу 
рче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div 
ути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: 
анио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и  
p>— Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</p>  
p>— Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе 
је њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њиво 
а ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У 
 како рукују остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати не 
о госта у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И п 
p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</ 
, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се о 
— дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> < 
га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— 
ити из такта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их н 
 га потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати 
о је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међ 
 се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је 
седима се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и  
ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, н 
о дана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишт 
има седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, ил 
ш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га!</p> <pb n="119" /> <p>Пандур се измаче и пропусти с 
чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребе 
: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>—  
о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</ 
се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га 
 извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> 
Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: к 
 шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</ 
ти да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му  
 одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и 
о глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S 
ит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а 
ој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У 
д ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намест 
ише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем што к 
и су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на 
на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> <di 
'</p> <p>— Хоћу, господине. '</p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Разум 
лу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом.</p> <p>— Учим ратарску школу.</p>  
огуни се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе  
овара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако, и ник 
 сиромашак тера прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они у 
а ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита. 
 с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види 
 Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{ 
S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљ 
м, зликовачки укратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присв 
 да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађ 
, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Свет 
 нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољн 
и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S 
бо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их исте 
 је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали 
ве хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи 
 на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну д 
.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали  
, браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} 
инство предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код в 
Радојица, на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, 
укао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га з 
 увођења новог начина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сеља 
— Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговори Руж 
њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, с 
? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измес 
— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p 
усретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте године у лето, сазва једну велик 
дине ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста г 
 исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уве 
еђу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да про 
м пантљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај 
ивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде ш 
 врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је 
 овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци 
 и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узду, кола 
а свет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у 
а седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, п 
е у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зн 
никовићима, слуша Тодосија, не признају га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом... 
анату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељац 
>Извади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као  
ећ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају 
послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали д 
е велики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То  
им ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити  
 у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> 
„Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је 
не механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и бр 
и јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега 
а се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изаз 
аконе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме н 
арања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће 
 и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, сп 
путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово ка 
" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здрав 
:</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на прагу?</p> <p 
тор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна 
и, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси 
 Што си се осмољио тако?</p> <p>— Како, газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведриј 
 да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га уп 
осав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини 
..{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица м 
д су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем што код њега пазарује  
усак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је  
p>Том кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдесетим годинама, висок 
т.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нит 
 Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и под 
ја, па му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> 
 ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо  
а ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мал 
е био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимск 
вки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у  
гово чељаде лепо одевено као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу. 
невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спава 
ет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начин рада није смећао с ума 
нко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, по 
у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, сло 
а имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати 
а у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</ 
ош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не д 
 — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти ке 
али са сукненим прслучићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, читава шипари 
} Ту се развије труба сукна, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже,  
рже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — 
аста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> < 
 кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђу 
ћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели 
на соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом, клупама и столица 
 набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени 
е: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мо 
ерајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! ..{S}  
 да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећа 
на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они 
 понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема 
 се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе 
шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима 
сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окрен 
му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог човека!{S} 
, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама  
>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче В 
Људи се, безбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја п 
{S} И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и п 
ставити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек мо 
у се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома 
торе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и залепљено харти 
е по ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{ 
 зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> 
ао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поје 
</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу д 
ече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.</p> <p>— Хајдемо у ме 
!</p> <p>— Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене са 
аспикућа, Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Где ли је се напио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p 
стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, 
у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То је 
 у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па пол 
меши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари пријатељу?{S} Нема посла без стара човека 
ну штапом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>—  
асом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она го 
љу, па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што помињеш Тодосија?. 
 деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на п 
помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу 
ти ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она 
 се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено г 
p> <p>— Учим ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратара 
 <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас 
 да затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и  
мо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти провичи. 
га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p 
 <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <p 
по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завид 
Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И по 
акви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је  
радили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она 
узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на 
агледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и от 
> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће рећ 
 домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} 
о знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад 
} Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.< 
а га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку ув 
на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се д 
ише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене 
х људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле 
пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све село и напле 
разника, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновље 
изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли на 
ог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{S} Гд 
у, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују прилоге, они не помињу ње 
оли да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се ск 
уба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду огра 
— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више: 
о, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> < 
м причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трл 
збираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок,  
чи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> < 
с?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притвр 
е душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он  
.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најм 
цом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече глава?“</l> <l>— Оно јесте Бановић Страхиња!</l> <l>„Ко 
едан од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви ш 
разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што ћутиш 
Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} З 
и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у п 
лим: не може заповедати реп глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико  
бо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, срамота! ..</p> <p>Он м 
— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из ч 
 да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јоше 
<p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, богме... није то ништа.{ 
 се поштапљује и корача полако, погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да 
по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива би 
ка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји пода 
шта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде  
и младића прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — в 
ао са питомцима.</p> <p>Сељаци подигоше главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца кој 
 браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као м 
..</p> <p>Видосаву облеће она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не 
одиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S 
 се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем  
проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде  
пустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним о 
успијати уснама и намештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи  
 до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку 
леда, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, 
.{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет 
 велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам пам 
аслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је њего 
 а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава 
ује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па тр 
о му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и не 
ви сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес и пошто 
радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: г 
гледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђурица</p 
оћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, сутра ти 
би се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте главом:</p> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и  
ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентије.</p> <p>Прође по неколико дана па опет 
рат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше главом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко и 
ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда кад  
зумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p 
осија! — повикаше многи.</p> <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћемо...</p> 
иси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таки 
 нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добр 
за.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти  
оми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао га у свет  
клони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да с 
и у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p> <p>— Остави то сад!</p> <p>— Није то остави 
едом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде место да с 
е за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>— Лези, лези, не причај ништа! — рече и  
> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p 
би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти р 
де на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових ус 
 опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да 
ету, налеђушке, са потуреним рукама под главу, раскорачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јес 
p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он опет ћу 
 Помози вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па 
икну један оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Прича 
жи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— 
цну штапом у земљу, па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што по 
иш ти? — прозбори она.</p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто шт 
сукненим јелецима, седе правилно, сагле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се зас 
а.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пр 
p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви... 
 још доказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађени 
а мислиш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодосије се смијури:</p> <p>— Куда  
слушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је  
где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту огр 
Он остави посао, тарну угарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија. 
ти.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодосије полако. 
 <p>— Срећан рад!</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти 
 дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво  
урица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао п 
сто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога ми, прав 
} О, нано!</p> <p>Ружица промоли чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довику 
моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нам 
 па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога бабајк 
лука, подбочи се једном руком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, ост 
мах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, 
а ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се  
 разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра т 
ном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро д 
ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с  
Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајте посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! ..  
 на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, задубе 
{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на в 
ке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
C14"> <head>XIV</head> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај 
 власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благо 
/p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дува 
ева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај 
 како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати  
и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну тра 
а пред вратима и запишта један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господи 
 шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шт 
 овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, греша 
јатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће 
..</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву н 
нда ударе порез! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити! 
е жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу пог 
кла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и вик 
, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Румениј 
е...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из п 
вуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,</l>  
> </quote> <p>Декламује са произношењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те  
ене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што нису зн 
је.</p> <p>Први члан прочита цео уговор гласно, одмарајући се на тачкама и погледајући испод на 
о није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...</p> <p>У Младена Варагића било комишање једн 
то је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, 
како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тат 
на и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала на части! 
и ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је гол 
и остајете моји... — рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се за 
 главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти 
вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да т 
и из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не мо 
гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просечен 
оке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни 
еда децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S 
рећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му  
</p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетку промуца:</p> <p>— Па што ме 
ад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета н 
заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и 
ве село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> < 
у школу.</p> <pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже,  
л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћути 
 овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога им 
ата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — 
, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му 
ћан рад!</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш 
мају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат н 
 може говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетку п 
ања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— И суд 
о врх опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти ке 
а шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у посл 
/p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „Пош 
/p> <p>Она се снебива, слеже раменима и гледа <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи затворену шам 
 спрам кревета, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не  
 он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> <p 
ијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спрем 
о, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове рудничких  
 под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се по 
p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’ 
ек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова кра 
кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуд 
аучио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видоса 
> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ев 
{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p>  
pb n="143" /> <p>Он ћути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах  
ао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по ру 
та помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му поглед 
n="122" />, она ти ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, 
вром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији,  
ам оваког видела: како је страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео,  
устане, па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја 
рампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, 
е шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</ 
, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и принесе палидр 
ан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим речима, господине  
што је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша св 
 што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој д 
Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакн 
н вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, 
То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грун 
 <pb n="82" /> <p>— Молим те, Тодосије, гледај своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш  
 јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дла 
S} Свет ће говорити, па ће престати.{S} Гледај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p> 
олим те, бабо, као родитеља...</p> <p>— Гледај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио то 
г засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си 
осав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и гледај посла.</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не хте пр 
 <p>Он мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад с 
 ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ  
пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> < 
сла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја запо 
 <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите в 
каква незгода, што постиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију та 
и?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </div> <div type="chapter" xml:i 
о.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени 
 се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то 
у те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они н 
за њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео, кришом 
трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су 
ад је све свршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, 
жицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта је међу љ 
а милина, узврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је  
адиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливад 
ај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него да 
 људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је 
мео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забеч 
ш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у  
ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодосије махну руком:</p> <p>— Море, ни 
 као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову сто 
 ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си о 
 њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: ча 
говара:</p> <p>— На прилику, синко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају  
зрасла велика, престигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и  
ипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола 
— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво б 
ољопривредном напретку, набраја примере глупости и незнања из своје околине, одведе га у механу 
стио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таб 
мље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, вет 
озидана, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази с 
 се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода 
<p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој раз 
о триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То ј 
 ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и продаде  
 селу. </p> <p>— Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тод 
 сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме 
и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога с 
</p> <p>Она уздахну и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — 
, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли Виће 
и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S 
оста људи и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодо 
рај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p> <p>Тодосије 
о њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Вито 
 нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом 
</p> <p>— Па што говори криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... д 
ко покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће 
чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“ 
оговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Мор 
је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим п 
не уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срц 
мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p 
е значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска врата Тодоси 
, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он с 
оли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно  
/p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он мало поћута па продужи:</p>  
/p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће.</p> <p>— Треба живети у народу.</p> <p 
.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене г 
— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до т 
 видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек...</p> <p>Један 
 <p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— Па што говори криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако може. 
и ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— Народ по селу 
S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђати. 
S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исм 
а ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, д 
емо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала. 
ићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико обл 
.</p> <pb n="180" /> <p>— Е, пријатељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо  
јте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се ник 
Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним оч 
да моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће престати.{S} Гледај посла, море!..</p>  
у одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Ова 
ој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што  
 зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S}  
 време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И к 
 Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти  
те... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари прија 
 Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га по 
, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га мо 
"> <p>Прештампано из „Бранкова кола“ за год. 1903.</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <div 
ма и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; 
а зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика де 
з слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му прича како <pb n="167" /> су код 
, бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби 
ли...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} И 
д што женско чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује 
, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се вра 
 затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је воле 
книма, а на великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље патосано опекама, из ког се улази 
 напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав сукоб изра 
 растанком.</p> <p>Поодавно, на десетак година пред долазак Видосављев, кад су обојица били мла 
кога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb n="31" /> је и дворила покојну Р 
не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу  
ор Микачић, човек од педесет и неколико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову 
е дозволити у својих педесет и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „ 
} Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем пасторче на моме имању... а н 
 ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> <pb n="80" /> <p>Али најтеже му је због б 
 још не познајете! <pb n="60" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав с 
но звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема  
здра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> 
трговцем што код њега пазарује тридесет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима  
ћ, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— 
арије дете, читава шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуних обрашчи 
 у његовим рукама сада, после дваестину година, сем то толико што је притврдио ограде и причува 
о!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поноси 
вану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, 
ица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовеча 
, одавали су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се нав 
 носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе кака 
би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побра 
газда Симо Моравац, човек у четрдесетим годинама, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и прист 
о основну школу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости  
S} У врх совре седе Филип, настарији по годинама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве. 
анимао у врту који је ове <pb n="68" /> године заградио за читаву ралицу земље и засејао свакој 
лишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега 
рчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута преко л 
егрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и 
 узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукур 
 и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, 
у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу  
ного би штошта ново увео, и за неколике године показао би свима да је боље оно што он ради, нег 
брадовао дечицом: у размаку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, 
му нисам уназадио имање за ове неколике године одкако њиме управљам?{S} Ако нисам прикупио које 
мања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од некретности?</p> <p>— Нисам ништа упропастио. 
а и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема нигде никога и ту служи у Витора од п 
аке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз сл 
штиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на и 
RP19030_C15"> <head>XV</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, мн 
P19030_C30"> <head>XXX</head> <p>За три године Ђуричиног школовања у ратарници, прилике у кући  
о бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да 
 ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и промуца:</p>  
аци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заорава 
д таког рода несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пута и имао бог 
па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и посл 
 за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{ 
S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника који је напустио кућу и сел 
веселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђош 
="SRP19030_C12"> <head>XII</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића 
живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и подићи трајну ограду бе 
ика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове 
 иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године 
id="SRP19030_C29"> <head>XXIX</head> <p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Мика 
l:id="SRP19030_C20"> <head>XX</head> <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца н 
и Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и шћа 
току која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, слуша Тодосија, не призна 
преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ј 
у где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне г 
 смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућур 
је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија син 
Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} О 
 мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за т 
ело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, м 
-Вићентијем Радоњом Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а за час  
ду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здр 
е их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у  
око и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у т 
ци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и мушко <pb n="40" /> и женско 
смеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, неко се извалио и опр 
пред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тод 
оји имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута лица 
овор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} 
азбацане на неколико страна, скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише ка 
<p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису  
 смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, б 
градиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мр 
 како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Н 
р, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича та 
па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у посл 
 Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родн 
носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају, шетају и  
естили собе, опрали стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жен 
зврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто класје 
већа.{S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема  
и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{ 
е ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p 
им безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} Морам и 
а трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем крају старији људи; прогорели од сунца, знојави  
у са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где  
еше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
ш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — пов 
мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и т 
} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, сео па  
ује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и о 
ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попал 
овешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n="112" /> смеју: где  
та се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вел 
 уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господин’ председниче, један старац навро хоће да уђе у 
гледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише господин управник:</p> <p>„Поштовани господине капетане 
<p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капета 
де неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у с 
ст, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, 
> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господина председника!</p> <p>Председник лупи у медениц 
</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све старије, и добро се владаш, да  
<p>— Ти си одавде?</p> <p>— Па... јес’, господине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповед 
на пут потврђењу тапија?</p> <p>— Јес’, господине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усиновљењу?< 
 у председника.</p> <p>— Другим речима, господине Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Моја Полекс 
? — упита председник.</p> <p>— Тако је, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако  
 стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше сељаци.</p> <pb n="171" /> <p>—“ Да 
>— Уговор о усиновљењу.</p> <p>— Читај, господине Јанићије.</p> <p>Први члан прочита цео уговор 
и ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, господине,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке с 
ломаза...{S} Разумеш?</p> <p>— Разумем, господине.</p> <p>Видосав предузе посао, а капетан оде  
, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине капетане, то сам имао да кажем: да предложим  
расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, господине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудн 
сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Пре 
питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо би 
а и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— Има таких младића!</p> <p>— Треба б 
да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекоше сви.</p> <p>Капетан продужи:</p> <p 
 он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање. 
ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, господине. '</p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да оп 
.</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покој 
акође, беше члан те скупштини.</p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</ 
ше господин управник:</p> <p>„Поштовани господине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, 
? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како то?</p> <p 
>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама 
ме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи  
зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, учтиво с 
а господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке 
е знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу р 
оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза 
осављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осе 
осав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за сваку ситни 
осане треницама Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом 
дрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му Витор примет 
џаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта ј 
оше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде  
и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимо 
</p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мића Савића, с 
ле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, п 
>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А о 
е је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти 
јаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео,  
 дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом мест 
 има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да 
и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на  
а, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зову и  
ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те их је намести 
ри дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било сам 
вде код ове четворице него код оноликих гостију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора 
на кога нису призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник дана 
 — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором 
 својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и 
</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости  
да се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро 
бележје...</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца зами 
/p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} 
одосије.</p> <p>— Није готово, него без готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу  
</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Р 
гој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S}  
у.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, не 
тељу, — пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он с 
а нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор до 
о, право велиш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, него без готова, — дода други.</p> <p>— Свој ле 
за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко кућ 
асла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — 
није ништа друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у ком 
 шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са 
пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле 
 је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>Све њ 
 што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевине, приновили и окрепили омање, подигли свакојак 
и руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан  
дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича Вићентије изло 
ј трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио под њу, мало се погучио, налактио  
</p> <quote> <l>„О јаблане, не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Сино 
Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица 
 није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који 
не по вотњаку, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обри 
 — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грања по шевару, увезао појасом читаво бреме, затурио н 
човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламе 
о.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве.{S} Постављена дугачка трпе 
жена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комишаоце с је 
и своме народу него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касаци 
— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?< 
</p> <p>— Нека ти смета!</p> <p>— Он ме грди.</p> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где ста 
!</p> <p>— Он ме грди.</p> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те ис 
а да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна д 
ј мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра 
оје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} 
аго бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је освитао празник. 
ади, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји 
ље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и 
а шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зел 
то чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе 
 <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и чувајући стоку...</p> </div> <div t 
p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добро дошао!< 
јем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи: 
ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, нег 
ани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она с 
ље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... — прича председник једном  
„комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако!</ 
а, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега не 
/p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасн 
ларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? 
м пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грм 
ужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, ба 
осим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb n="177" /> <p> 
а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} 
ринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</ 
даше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> < 
вај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, а 
 тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико 
ме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде дал 
чошном јелечету, са свиленом марамом на грудима, лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним 
то их носи празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачи 
школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе мислима у ту 
чима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши,  
чинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n="18 
ку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равн 
а, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </ 
му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио 
леје у врту, предузе сејање усева.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за свак 
} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране  
 више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда ко 
као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S 
а сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари 
во јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је ч 
 о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина рода.{S} К 
 Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p 
прти снег поновац и направише се читава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста 
арке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p> <p>Видосав се реш 
 казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право! 
! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије врат 
</p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га постр 
ешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштова 
ије мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче  
утиш, нисмо очи вадили!</p> <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти рекох, море!</p> <p>— Не 
ш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бразду!  
огледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из санду 
чакшире од плавкаста сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицам 
.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гуњеве па полако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет 
росед, у широким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав  
 опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и к 
а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећер 
гов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље за парожак па се поштапљује  
} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд и 
ници, — накељи се Тодосије.</p> <p>Поче гуркање, подмигивање, док онај одозго продужи:</p> <p>— 
ић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича  
ци.{S} На њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даљ 
а, ону сивкасту паучину с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се о 
се секретар, млад човек, завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрањ 
о рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p 
ије могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељали?</p> <p>— Јес 
оније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочи 
обру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскоруша:</p> <pb n="97" /> <p>— Полако, бабо. 
узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p>  
/p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оск 
вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је 
Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да 
>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, 
жност разборита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски 
шевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да  
н нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мер 
одрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква  
е за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са питомцима.</p> <p>Сељаци подигоше г 
, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да в 
а ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На  
д:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Н 
оме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чи 
ђа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, 
 дан, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за к 
ао што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, 
оће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути.. 
} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га То 
ати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате з 
 својски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно што није мога 
слене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњ 
жује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да 
ека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по дес 
ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ов 
о семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> < 
 како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, 
— Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тодосије продужи:< 
ивуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов?  
и он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и 
 ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, 
то радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке 
 вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измач 
или и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав 
рада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад.. 
мали.</p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb n="90" /> <p>Тодос 
ујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети 
и, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старијег и да при 
або!</p> <pb n="132" /> <p>— Хајде, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи ш 
ушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с в 
 а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава  
није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да и 
, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она б 
чију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика 
и веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог  
 заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузбио повику против <pb n="136" /> Видосава, реш 
ска посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз по 
су миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па 
ежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обича 
како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подиз 
ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко  
Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи  
части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова заб 
итора четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неуг 
чар за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред шталом наслон  
о се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „ 
— Изузели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} 
младиће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе применити своје знање на  
суљ?</p> <p>— Ја. </p> <p>— Седи, море, да седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као  
Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо  
, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остав 
а за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него 
} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, 
 по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> 
кисао, треба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко ш 
ставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни помену 
музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она сал 
е Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: коли 
у и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, н 
се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као 
че, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша 
окрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не отера кући, и  
 оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало  
сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом  
Знам, бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у о 
окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не пл 
м њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав ни 
p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара с 
о испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S 
 ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> 
е!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и ок 
, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај  
 А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’ 
да што више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре стр 
еш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се осв 
о му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S 
Данас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику... 
оше се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде 
новим положајем и стањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи пружати прст на Видосава  
да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ да рад 
е носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати. 
ао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до 
сао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у кар 
суте шљунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у п 
 хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви д 
</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се ок 
>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невеш 
ије тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе нека ми 
p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују ш 
ича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умир 
ецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслу 
у, господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је 
а да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још што 
голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без с 
ању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав  
ну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, господине. ' 
} Осећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати њего 
ас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скинуо неколике вешалице кукуруза па се  
 и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека 
мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодосије махну руко 
 једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није н 
ву прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније  
иморати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не зна 
није ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима в 
p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти уч 
 нахватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште,  
ти на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p>  
>Па поче распитивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују нико 
а нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, исп 
</p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — доче 
ко суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо н 
 то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе 
 откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много прев 
 — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља о 
 има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у  
тупам све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као стари 
— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све старије, и добро с 
те.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио осн 
току да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње 
ико колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор ј 
као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час 
 кровом.{S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>К 
за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а 
арао.{S} На детелишту су посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинут 
гне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску 
оне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— 
 као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је  
а је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може  
Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?</p> <p>Тодосије по 
ткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџакли 
ника, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он  
вљу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он  
е овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро,  
ам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, него...{S} Ружице, постави-де  
и и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и ра 
S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже жив 
постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то  
 младићи који су свршили основну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Зна 
ато, данас сам сазвао среску скупштину, да посвршавамо неки хитнија посла.{S} Мислим да можемо  
е обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту поче ређа 
нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од нај 
у кметовима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књ 
52" /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p>  
} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђима?{S} Зар он 
 није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га ис 
ади тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привр 
олан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта 
итеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> 
то, богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, него, тек ’нако...</p> <p>— Ни 
етка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, к 
есам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p 
ковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у уш 
ан рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну руком:</p> <p>— Ост 
о му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не мо 
е му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p> 
нак!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</ 
ну и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач. 
ца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Со 
ажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на 
 карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и  
 он присвојио оно што му је најсветије: да располаже са својом децом...{S} Хода, мисли, хуче, с 
оји њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што ра 
а до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S 
није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија з 
шта.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор  
попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори 
гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на пу 
сподине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p 
 пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> 
знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће 
 чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посин 
.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Ант 
а су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне д 
 би му било најпотребније <pb n="14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толик 
ије.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да  
 кола.{S} Разумеш?{S} Па <pb n="169" /> да скинеш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара о 
ала на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа го 
у!</p> <pb n="27" /> <p>— Час посла!{S} Да по једну попијемо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим 
, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није ов 
окопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, 
 вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— 
ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам 
е.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, п 
и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остад 
а и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да 
Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: пор 
евет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А  
Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p>  
 како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако т 
 кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо под 
е не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p>  
а је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, ка 
као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче  
 по час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песм 
угледати, подгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p>  
м те, бато, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.< 
код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако ј 
 вријеме, са овим младим нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор н 
исам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не б 
еста у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да 
е његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, д 
есто на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурда 
је њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене м 
је боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је по 
и, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не д 
љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?< 
<p>Чича заћута.</p> <pb n="121" /> <p>— Да истераш из куће посинка, као пропасника? — објасни п 
присети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Са 
 То је реткост!</p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> 
— Ја, код суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би требало познанство?</p> <p>— Какво познанст 
а заповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> < 
шапташе се:</p> <p>— Крмачица!</p> <p>— Да купимо!</p> <p>— Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо? 
забрасмо твог сина за питомца!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точк 
> <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај 
 ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају 
тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри прија 
p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекоше сви.</p> <p>Капетан прод 
баш код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану.{S} О, нано!</p> <p>Ружица промоли чупав 
атељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђењу тапија?</p> <p>— Јес’, госпо 
, сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— Да частиш!</p> <p>— Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог син 
акле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију и 
> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до  
p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало р 
наш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само  
га.</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! — рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том дом 
Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најб 
мо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и  
аци поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разговарамо озбиљно, као паметни људи, онако као што 
 '</p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Разумеш?{S} Па <pb n="169" /> да 
авају Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан мах 
 <p>Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако не 
во?</p> <p>— Какво познанство?</p> <p>— Да те познам.</p> <p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p> 
рекоше сељаци.</p> <pb n="171" /> <p>—“ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога изб 
мао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дош 
Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој при 
опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна 
ачић не може прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога  
е, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу 
!.{S} Опрости, домаћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...н 
о отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Вр 
кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од с 
 да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видоса 
чију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> < 
>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, д 
 <p>— Право велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p> 
, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаст 
напреднијег рада.{S} Његово имање треба да буде угледно добро за околину, — објашњава им капета 
ствар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш тиме!</p> <p>— То је реткост!</p> <pb n=" 
<p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог  
се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет. 
и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије ј 
 виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед  
 је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је 
 хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе 
 за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу 
а седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара са старим човеком, који није његово друштв 
 тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Х 
 из такта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек  
 седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или д 
не и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме наро 
ња, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће шт 
и чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до  
итор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Ви 
е узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљеш 
ти у ратарској школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве с 
 ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба.. 
а у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову ц 
тео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не 
р Микачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И 
е убеђен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од з 
у тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће 
ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да не 
</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, уз 
 вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну 
 угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се и 
аћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да  
 притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да и 
није по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Студеници —  
 витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда бил 
 једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да краду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије. 
ском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате п 
њу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у наш 
било тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то би 
 имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S 
ђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видоса 
нато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи с 
а му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по на 
љно погледа, прођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и в 
зва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} То 
анас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он 
ешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и п 
задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{ 
, и за неколике године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили. 
опернији.{S} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свр 
м ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — гов 
е непријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете 
ма радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре 
 му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га 
шља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S}  
 да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p 
о то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала о 
 ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S}  
тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, 
лити у својих педесет и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте 
е биле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног да 
им те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Није истина.</p 
ништа упропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни т 
идове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће ве 
је чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама 
оги разборитији сељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зн 
љак упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не могу му поорати као ова два г 
 покажу корисни плодови његова рада, па да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p>  
Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</ 
, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> 
ко газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрст 
а велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа пр 
реда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта 
му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шт 
а ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су мо 
адост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини 
ира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мен 
и.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да 
је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у 
S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више н 
ао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p 
а да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек ле 
јури:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем 
 кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обоја 
исао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило бил 
изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, ба 
>— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p 
току што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће 
0" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које 
вде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А 
ешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мо 
 ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ј 
ели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је пос 
саће од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да 
то чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над го 
је, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и на 
:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступ 
ича Вићентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се  
 пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се и 
 И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“ 
ца и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— 
игда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А до 
 онакав простак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш  
иди да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да 
p>Тодосије развуче усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се 
х то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца. 
</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он к 
ве.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа д 
 него... велим...</p> <p>— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповеди 
 посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту,  
p>— Молим те, брате.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— Како 
b n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни 
још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те, брате.</p> <p>— Немаш 
се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непознатим младићем.</p> <p>— Одакл 
ештином: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може  
 шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чи 
ако да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му 
 ти је, шта правиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> < 
 да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику 
полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, ве 
ана, славу мога родитеља... — Па потрча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом: 
изујеш око моје куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антони 
шчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У т 
рејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комен 
ли!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда 
части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} 
ма.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала  
 и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећа 
 <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! — рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћин ви 
ислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му било најпотр 
та је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је так 
асипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А  
 ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке кој 
ао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да реч 
ру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Вид 
S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас  
знаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и пита 
је био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и к 
е пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обеду 
и и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица на 
тви. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије 
е дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и нем 
еђу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу 
>— Е, пријатељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Мас 
речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, не 
 доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављ 
ко мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред 
еме, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{ 
 и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш 
тру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала ти, 
а нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчина 
време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније  
вати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па  
 и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћи 
та ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну с 
а се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам. 
p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p 
Тодосије извади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањар 
те озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да неш 
ко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као  
пта очима, принесе цигару устима, хтеде да повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа кри 
у угледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видоса 
иже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се  
наоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши 
..</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу 
поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на  
 низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, 
 Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му В 
то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да 
јату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли глава.</p 
оденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад 
ешто рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати на столицу и само гледа у Анто 
О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p> 
еје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га и 
их десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање  
зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца 
шум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, нека 
о, празно...{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и пошт 
, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвик 
е с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— 
бечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p> 
дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранил 
мотику, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред застаде, п 
шну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе  
и и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чу 
редузео старешинство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да 
 деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — 
 длачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се 
аесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг 
ам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен,  
је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку,  
 и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јов 
зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највеће 
 двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог пома 
 ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет он! —  
S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати.</ 
ерењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85" />  
Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њих 
мео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми  
ио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на в 
 На пример:{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је дом 
ско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем обија 
осав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било ј 
кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио  
де да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, него  
остићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада 
у Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се баб 
тио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећ 
, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда б 
p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту за 
ad>IV</head> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он  
pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би  
ко ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све  
не, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и заб 
 носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, мало, м 
Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу  
еже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зу 
а оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да  
оњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га 
аци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> < 
много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не би 
 му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав...  
то ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да бла 
p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није  
ниси урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— Па што говори криво?</p> <p>— Говори 
ад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> < 
 непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио 
расположена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што 
леда у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапију, и, да т 
е тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостав 
 чашу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на 
и!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, м 
 велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину  
, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, 
отово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза 
</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Н 
ије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} 
 врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... и н 
видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дан 
коше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек н 
 и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и нај 
одосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спо 
трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који ј 
аћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани...</p> <p>Ч 
ича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о 
радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} С 
 стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час из 
ио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од  
 није много нерасположен, не познаје се да је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, махн 
ј говеди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини То 
ли овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже вод 
вршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у  
ке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научи 
>Па затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} 
ељаци подигоше главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу 
и врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, дв 
о на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> < 
што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове... 
.. стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>—  
ђе...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не познаје се да је усплахи 
ти се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S}  
 прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе,  
ротив <pb n="136" /> Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио 
тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што ниј 
 а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине 
ред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом 
, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао  
ави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се 
јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио 
ање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Сим 
а зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписано 
итору је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу срет 
ез старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа  
 се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели Мил 
сав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одис 
ру се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} Али,  
ахну руком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Н 
 неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним кор 
 тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате к 
им.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!< 
/p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну  
чи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на мо 
а узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то 
чима, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, 
: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником 
ло па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се не 
без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, са 
да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не пр 
век, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Мика 
е имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дук 
 па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и с 
 распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!. 
рдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S}  
видети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много  
е Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав леж 
{S} Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n="112" /> сме 
о ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син 
ца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као 
и се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Н 
 у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући.</p> <pb n="6 
е за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежа 
господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити,  
 му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто г 
н’ председниче, један старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без 
лише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати ње 
 окренуо сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта  
е и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S 
е се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на своје место.{S} У са 
стише чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опе 
 школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује 
ем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујан 
о: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па  
 <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> <p>— Мо 
ењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он  
 Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на  
рави-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па 
 знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} 
и.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се  
о се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се н 
ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица  
ску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској ш 
ше теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче,  
 издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег 
опасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за м 
16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео сву 
 даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да  
 већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тог 
 је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку 
сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћу 
н мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта 
ш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог,  
јавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо  
о, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по јед 
етно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Св 
 школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све ста 
{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три мес 
а?</p> <p>— Јес’, господине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усиновљењу?</p> <p>Чича заћута.</p 
/p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви 
ћ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прича  
у је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју ј 
сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовањ 
ије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у души шт 
 него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Зна 
ре!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан 
осаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јун 
<p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе 
смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до с 
е ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од сме 
де је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </p> <p>З 
ао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му  
јеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристој 
 радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак зн 
оле, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb 
а одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и 
, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Мик 
га да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интересе, узимам слободу скренут 
слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мор 
а мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>—  
...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта р 
према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Св 
 ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подм 
, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију,  
вету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смеш 
е да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије  
 воћка напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав суко 
а оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати з 
> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, н 
оће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљ 
му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко  
ича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те в 
— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама. 
д види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој г 
да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставити  
авикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад 
Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Вито 
е.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати. 
е разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на сам 
а лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по  
и очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам,  
ат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још неку 
је које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклиј 
о завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто,  
и да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног  
о тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодоси 
ишта друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду,  
p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у к 
то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоу 
уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А  
ли Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Ш 
то извести, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, 
>— Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите коло! — вели један старчић од ватре. 
вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, 
тор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да разговарамо!</p> <p>— Опрости, имам посла!</p> <p>—  
она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, 
p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас.. 
осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде 
 ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало 
опреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нема вољ 
 научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког  
и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоћ 
ешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да 
да преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан ч 
ије није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тиш 
говара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што ћут 
твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо...{S} Изволте... слободно као у сво 
и то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара ч 
S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb n="65" /> похвали како ће радити, док 
и свет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је р 
е је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега. 
, само с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико коли 
даје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а  
одаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би из 
>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На прим 
то сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на исто 
ми јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу јо 
осле све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад ј 
 му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разговараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко ти то 
и млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и  
молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на 
} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест 
ш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест 
љан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео  
 Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не бр 
ак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видо 
ли су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао дете 
ију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га групише и 
ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку 
ељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тур 
одосије продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам 
икаква знака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с  
се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но шт 
у шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године одкак 
p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу с 
еко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} 
 за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из  
та литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају 
 га да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу него да седне на народну грбачу.. 
 уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или  
све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разг 
а то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако дв 
е замишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и  
о рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> 
чели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њи 
шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао  
ори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође да устане,  
у?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније појми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим  
p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мр 
м, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то оч 
вани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А 
рата, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег  
 се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао 
избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште. 
зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам 
а објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, 
ке године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да ку 
} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> < 
је задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи:  
p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, т 
е!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже раменима:</p 
на! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не сла 
ла.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у 
изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног  
је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на 
} Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се  
ови смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, љу 
Ђурици се ни по чему није могло познати да он разбира о односима између чича-Витора и Видосава. 
шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“. 
 тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дот 
траву пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с др 
шт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да  
и се с неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и на 
> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато, он му увек падне <pb 
драво свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче 
 он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што 
} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{ 
јих педесет и неколико година дозволити да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари 
служио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обуз 
те..{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у својој кући, као да је његов пас 
икоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док 
. некако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како 
ца му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волов 
/p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко 
екао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп 
јева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла  
 Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза у 
што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему назире пуну срећу за њих 
 оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му 
а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb n="3 
утаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој но 
лим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош 
руштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p 
 рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо 
им шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси  
 Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгин 
дан, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других шт 
и мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај 
</p> <p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да ка 
и, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, гос 
або!</p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићем 
/p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>Видосав отрча те 
ас се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S 
у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више ј 
а идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица 
.{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу 
е и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опиј 
 кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Н 
тио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није 
није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му изв 
 душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, 
пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда зап 
пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... ни 
{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест леч 
и мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш баб 
е за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је ше 
.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> < 
 на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог сем 
у да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је 
а.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало  
то им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат ч 
 прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удар 
ћи.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и 
> <p>— Збиљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџаве 
>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим 
ена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да ко 
век и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство.. 
ане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окр 
} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити кога <pb n="166" /> поздравља 
!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи  
ем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и  
 га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има све ус 
свршавамо неки хитнија посла.{S} Мислим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дош 
— узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} 
стина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш и 
ан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p> 
и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни  
ди волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраз 
тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је о 
им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све к 
а у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искрив 
 кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Р 
гово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!. 
чић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, 
изговори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу с 
стини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде  
пије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, 
као потковица: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић 
 Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у се 
{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чист 
ет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога ср 
а смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p 
..{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p>  
о...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! .. 
га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и раз 
по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао ко 
адуо.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича 
још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били с 
војој скромности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образ 
ружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са  
у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се  
је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преот 
иње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди  
, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без слободе и за 
ако хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:< 
 хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на рам 
етелишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали.{S}  
раз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди 
да се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше њ 
 по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, В 
е ово! — показа руком на служавник, као да му нешто смета.</p> <p>Она успреми све, само остави  
ју и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код  
 проговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>—  
рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone unit="subSection"  
.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у 
и се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли  
еда, али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Поли 
очи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па 
и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пи 
>Сутрадан прављаше се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он В 
сава не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Ви 
та:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад  
о у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>П 
>Ружица постарила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила р 
еж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци доб 
теде нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он  
 остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и  
а по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p>  
 ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— 
ака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво  
<p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за ра 
} Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!.. 
е!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Не 
честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те м 
растао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели  
е о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Б 
ав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивос 
заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стар 
ection" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради 
он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, 
, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо ве 
"19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно в 
глао светску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то! 
бо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно 
и његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газ 
ше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је т 
 да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у 
 Молим, господине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питом 
е рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на ш 
оме исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео гу 
га, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице међу њима, или да  
улепшавали кућу, дотле се чича постарао да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново но 
>— То није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци ка 
па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладниј 
арио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини ш 
вога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја каж 
 чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" /> <p>—  
аслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко н 
..</p> <p>— Није тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу  
сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.< 
дну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда удар 
p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о  
рости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем т 
 Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад с 
их што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те так 
S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као што су радили наши стари од памтивека. 
ам: не тражим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека  
, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до в 
н неће; воли да служи своме народу него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви  
ше љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога рада и да је т 
{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења да он н 
га бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио 
о!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <p 
друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издират 
Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" / 
избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата  
 отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред. 
 сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди В 
вео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан  
нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено слуша предавања и ради на школском имању. 
и кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него  
нима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вр 
ad> <p>Тодосије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике користи од рада који је препочео од 
на да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{ 
ојој соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап  
е.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да < 
е се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно 
троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и 
 опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешк 
и на Пандиралу, па Хорватовић призортио да освојимо позицију, те, мајчин сине, хоће бити, те не 
виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да г 
/p> <p>Једне недеље чича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му 
Нек размисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ов 
ке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш к 
 ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми с 
тало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане зап 
 Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Ст 
ича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти з 
мају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и свак 
 Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља. 
 да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њ 
уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ј 
ну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не по 
он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије  
 будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице д 
{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да  
 хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и подмигује <pb n="109" />, као ови на 
} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки 
да свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући иш 
уда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она ж 
о није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу  
угласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p> 
 n="112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: 
во друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је л 
се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже  
им будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за бож 
34" /> <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица 
pb n="161" /> намере, него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. 
је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S}  
о.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гл 
е; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и као приватан уче 
— и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си 
аву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако  
на били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадов 
 питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па по 
!</p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни 
саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће. 
 бирали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — ре 
чепка и слеже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти од 
и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи к 
алеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на  
>— Таки смо ми, сељаци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! < 
а за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговар 
о ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се тр 
ам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чи 
у, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>Па поче распи 
о да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта у 
 какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S}  
још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разг 
њиви...</p> <p>Витору Микачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен  
ру се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец да 
 ништа не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У зд 
ти до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, 
ао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истин 
 суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ј 
идосава што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска 
упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и 
купимо!</p> <p>— Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђуриц 
да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као 
вља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао 
о као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то исприча 
S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ 
е?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и 
ше га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе један младић у опанцима.</p> <p>— Та 
сла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава,  
њик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{ 
д влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурко 
ча-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу м 
чки укратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно ш 
мотно косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p 
и колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су  
убиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветић 
ед те радости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак. 
е ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S} Он и куп 
шала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти  
“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката п 
Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то 
у ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево м 
не запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</ 
 добави он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, 
живот.{S} Старешинство предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на има 
и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће 
ав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Кост 
телиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и поб 
у је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, 
уша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку зап 
унце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у  
ењем и подсмевком, и тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није пам 
ушмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш,  
 детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто д 
де да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, б 
же! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ п 
радан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тод 
ћи.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помаж 
та по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они 
и кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да з 
 је најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује как 
 не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његов 
у Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим 
во чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени 
ан младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љубави према школи 
ти, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и 
{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Т 
<p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио му. 
м...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.< 
те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, он 
 послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише  
ло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сеља 
о криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он ј 
 Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погледима Витора Микачића.{S} На пр 
што је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога ш 
а, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да ј 
 док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и  
ао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да посвршава најнужније послове.{S} Пандури наместише у 
p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила ње 
 зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутро пора 
зједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао ш 
да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друш 
носити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпри 
е питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља 
е постеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно ни 
ико није могао приметити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавн 
 и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: ч 
 <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, То 
је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће  
даљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, к 
— Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече 
: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него 
.</p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, 
Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико  
х дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то оста 
ако наиђох на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког 
ог онамо!</p> <p>— Немој!</p> <p>— Хоћу да му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb  
 <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И н 
 то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду 
ј Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси в 
оврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на с 
 Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и 
вара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престад 
уво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусм 
 ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секи 
колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p 
чиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није зн 
Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења 
ича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају ка 
>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>—  
торе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е 
ти и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младића.</p> <p>Он 
авља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има 
и:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа 
S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} 
аш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p 
тор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му ка 
и: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p 
Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> 
ћај паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити пр 
рам.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или н 
 чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и уко 
бе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одс 
} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле 
е сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја  
ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док  
 да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, бо 
ш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може  
> <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш л 
ука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодо 
 <p>— Гледај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на кр 
ути, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, баб 
..</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону г 
и, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механск 
у да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи д 
<p>— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>—  
 <p>Он не умеде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — п 
е вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А о 
ге, они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао сво 
нише, док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав 
к?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да  
а ти то ниси урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— Па што говори криво?</p> <p> 
егова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили,  
чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици пад 
иће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи има 
 мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета десила.</p> <p>И поса 
ИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> <p>1903. - 79.</ 
>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> <p>1903. - 79.</p> </div> <pb n="2" />  
 досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теб 
елу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „америка 
 Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице међу њима, или да би се  
оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не  
чи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да  
раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му бил 
мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели  
уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Бо 
 му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише т 
одине,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин иде  
 <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи о 
дну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да 
ла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох,  
за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>Па поче распитив 
секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају 
 послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетк 
а кревет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, дај ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже 
е један, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у други 
ти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо овако!</p>  
та им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p>Тодосије отрча.</p> <p>— Тако!{S} 
p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би 
даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па  
не?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несре 
 пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али он 
 буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гл 
...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хо 
атељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда рам 
е па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да 
 причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и 
више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S}  
дитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје ми старешинство у свакој прилици, пита ме за сваку 
јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је ли 
урен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, ма 
Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} 
а и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли 
и ће се школовати у ратарској школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу среске скупштине и да  
 основне школе па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} С 
а ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове рудничких планина...</p> <p 
 Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива 
кти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па 
ан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разг 
лство: разлупају се дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фр 
 и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуц 
одао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бу 
вати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, полако, кући 
егавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S 
ића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичај 
 напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђуриц 
е ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — 
у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки 
а, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељена за  
 ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо даље настаје имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, вин 
ко њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непре 
а, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је  
 им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код куће или паза 
ласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим  
 <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да ј 
 се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p 
и чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од то 
<p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик загради!< 
кочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави  
.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није  
да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p 
док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му ве 
ек...</p> <p>Један од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије ј 
вљу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио 
 оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што 
="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине капетане, 
диш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тод 
еда и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скупштини.</p> 
 туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте гла 
 полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате, исм 
оље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати.</p> <p>— Шта велиш, човече?</p 
е иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослиц 
добра је ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан продужи:</p> <p>— Чујем, подиже један, подиже др 
и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p> 
ћу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишт 
ећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{ 
он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га на 
жава...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, наложила ватру 
 у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна к 
, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах п 
 „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p>  
9030_C16"> <head>XVI</head> <p>Тежак је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен о 
 и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Д 
 ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута н 
ја...{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико  
ију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, кочопернији.{S} Видиш просто како с 
о јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> < 
!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и  
а ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чича Витор има 
као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани д 
 је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и 
_C1"> <head>I</head> <p>Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S 
авице.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превали дан поставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и  
виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S 
ес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар  
<p>Међу тим сутрадан му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутр 
ше тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p> 
p> <p>У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да с 
ара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје 
 n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да по 
реба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у 
ало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе. 
 unit="subSection" /> <p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао 
 села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца 
авом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предуз 
 и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са ис 
те, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, д 
кост, те године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет 
уби, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, тај чове 
боље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у о 
е године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се ка 
е позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љути 
ку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} О 
че удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо  
и, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под 
ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу д 
лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p> 
е, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци се подгур 
тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га 
рише се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера  
азговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb n="141" /> на рам 
Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу 
 бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и н 
е као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S 
 већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати 
0_C23"> <head>XXIII</head> <p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела 
> <head>XII</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није мог 
5"> <head>XV</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се што 
а Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор 
осија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но до 
осије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нит 
вом Вићентије.</p> <p>Прође по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их по 
ила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза  
estone unit="subSection" /> <p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе 
030_C12"> <head>XII</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико  
19030_C29"> <head>XXIX</head> <p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</ 
RP19030_C20"> <head>XX</head> <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на  
ас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се шко 
 мисли, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то јед 
.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, от 
stone unit="subSection" /> <p>Још првих дана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је било слу 
нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су п 
 ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичиц 
а га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, прибави се гајтана, 
о омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа пре 
 синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— 
 <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, да посвршавамо неки  
чи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој 
 <p>Знам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да положимо сто 
 посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да посвршава најнужниј 
мо чича Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошевина његове унуке  
едај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек с 
 Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидет 
..</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па к 
 тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас долазио!</p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљешта  
ч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, н 
лопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, ал 
 да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </div> <di 
} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета земље 
м ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што ј 
а?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па  
а.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p> 
 Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се 
д су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге по 
вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док 
од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што не почитује старијег и не живи како су 
ки кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати  
Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо кући! 
уткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} С 
?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање.. 
_C10"> <head>X</head> <p>Минуше трапави дани...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша  
олим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура п 
икачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући с 
ти:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— Час посла!{S} Да по једну  
.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало да 
а, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици,  
Видосав слеже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно!.{S 
оћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као распик 
 да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а ба 
а... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле. 
два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им к 
ата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она 
има, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш  
 и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве 
 младић!</p> <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за његову кућу.< 
 ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младића.< 
 све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати неколико књижица, кад се првог празника састану у  
ца ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S 
и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...< 
е тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! 
</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> <p>Сељак продужи пут.</p> <p 
и мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb  
/p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и о 
поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по 
> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш да 
 истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по оби 
диш ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се видети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се из 
ала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заи 
прости, домаћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани. 
бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што с 
и, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>На 
’но имадосмо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно 
је терајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! .. 
руз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Вит 
н их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навико 
лика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачк 
и кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то  
гу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској школи.{S} 
ицама Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом, клупама  
 Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест  
и и она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса 
душкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Школа дале 
главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате к 
 Чик!</p> <p>Наста нема тишина, само се два три младића прокртољише, а девојке сагоше главе још 
оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура?“ 
ку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност 
отивној страни оружје.{S} У другој соби два широка кревета за спавање, са шареницама и подшивен 
 и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, 
иваду у подјазници можеш комотно косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђ 
есице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они 
е лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту 
у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану ви 
хове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, неко се изв 
љи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије за 
„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу  
 клип?</p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци 
четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда ударе порез! .. 
а кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p 
 је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из ваш 
ком сабљом и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече глава?“</l> <l>— Оно јесте Бановић Ст 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му неш 
је изгледа у његовим рукама сада, после дваестину година, сем то толико што је притврдио ограде 
 је најстарије дете, читава шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуни 
 чудновато замјешателство: разлупају се дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фрта 
 Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци п 
ика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодос 
 са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} 
адо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обас 
> <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="3 
 Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и прому 
мо сврати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у ч 
 у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јов 
 Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад м 
омности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као де 
 најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јара 
 натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође 
во: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} К 
 није у овом новом конаку са ходником и две простране собе и стакленим прозорима, него у оној с 
 дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У ку 
их Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се муч 
оде па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред вод 
 посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге 
детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од  
м парчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута пре 
раду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и подићи трајну ограду без врљик 
уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског соја:  
то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чич 
удна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посеј 
 шта ти све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара  
уњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав м 
нтоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S 
ече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује 
 мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: 
атори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> 
зме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти г 
у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p>Видосав то посматраше из вајата 
ама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица ј 
 и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали 
све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се 
шани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и 
е већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, нешто 
м.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане  
 пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а изм 
 шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њ 
/p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па п 
 сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су 
к година.{S} Служила <pb n="31" /> је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала од  
е ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, сео па клупу, наслони 
стављена дугачка трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем крају старији људи; прогорели од  
утијице и поређане у одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог сусе 
 и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђено филаретама, у које 
тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неколи 
ћа....{S} Видосав поче удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве 
е ужурбали у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, истресли хаљине, наместили собе, опрали стакл 
 прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још неку, па Мијат  
рбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у двориште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— Помози Бог! 
а узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пуну ствари, наби 
а неколико зграда у чистом и пространом дворишту, у непосредном суседству Виторова имања.{S} Ку 
иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зград 
и сви са стране, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњс 
ди.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, проговори неку реч, пон 
 кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног празника Видосав н 
р, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишту.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео под 
а залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, бабо...</p> <p>— Није ово То 
нужније послове.{S} Пандури наместише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници д 
Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помо 
n" /> <p>У вече слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече пријатно.{S} Месец тек  
ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему  
 оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Вит 
г чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, 
е, бабо!</p> <pb n="132" /> <p>— Хајде, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умо 
ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и на 
есетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и 
а ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башч 
чемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А  
те док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор  
ву још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје им 
м све редно, него...{S} Ружице, постави-де ти совру овде...{S} Били <pb n="59" /> доћи раније!  
једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</ 
ири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и  
ча Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича 
:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb  
и смо се испричали.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си  
p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа руком на служавник, као да му нешто см 
до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица у гор 
, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је з 
те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> 
 он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена конца и увошт 
ега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Витор 
мање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје и 
 и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унаоколо.</p> <p 
 раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мал 
а клупу, наслонио <pb n="94" /> леђа уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио у 
!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не  
 и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само к 
немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} С 
ого што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, 
ран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ев 
, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> </quote> <pb n="42" /> <p>Момци подвр 
јка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради р 
ила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, дечице, пожурите, ак 
> <p>— Ти ниси така, ти си добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и 
че за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радости моја! ..“ Како му живо ле 
 милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор погледа по 
 што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку, к 
ец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S}  
{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: с 
вима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесној  
 посинак Виторов!</p> <p>Опет кикот.{S} Девојке се ослободе па најпре полако певуше, а затим по 
 само се два три младића прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p> 
н <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>На 
рућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели 
му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане, не развијај гране,< 
..</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигу 
ле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукненим јелецима, седе правилно, сагл 
жења се постидео, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка др 
лаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао 
гледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добр 
сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савршеније и пра 
младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се 
<p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се с 
 сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па  
 пријатељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, наздрави, пријатељу, — додаде му чашу чича Маслаћ 
/p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</ 
разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чи 
> <p>Тодосије извади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе ду 
ом од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бо 
о.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Мла 
једаред клипи и поче, млатајући рукама, декламовати:</p> <quote> <l>„Који оно добар јунак бјеше 
 јесте Бошко Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са произношењем гласа како је учио у школи, п 
заједно кући?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да 
леда га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p 
 милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навикоше с 
е међу њих и присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије  
рче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице,  
гради котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда 
е био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа 
н гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причат 
патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаше св 
ича што смешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемир 
!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још прв 
> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>Затим с 
 одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како нисам  
и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по 
и из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p 
ки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да  
стаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бо 
ије ово Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?< 
 и лепим растанком.</p> <p>Поодавно, на десетак година пред долазак Видосављев, кад су обојица  
>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за петљ 
нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb n="31" /> је и дворила п 
с’, толико. </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ух 
че!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добр 
а радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и о 
е стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у најкраћем времену...{S} Зар није боље што  
е бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p>  
ш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може  
аву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је имао нови 
њем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непр 
 ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо ов 
ешану давао те му се није никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке 
војом чељади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут не 
олици па отпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на састанку, него нешто сам чуо за онога твога.< 
head> <p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом 
а, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с ле 
настарији по годинама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи к 
ом сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече глава?“</l 
е!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</ 
ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису  
а га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола  
и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себ 
абачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p 
p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не 
не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>В 
авим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...< 
 ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>Она занеме.</p> <pb n="151" /> <p>Не зна 
 се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се про 
p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још 
 да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али  
ата гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, читава шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка 
Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и предаћемо ти  
воје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он пр 
ије махну руком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби! 
и би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>Затим се поврати те седе и  
какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журни 
авиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш и 
се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p> 
дај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од д 
 На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што ниј 
ат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тодосије 
у, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> 
:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуша свој 
рете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче 
лагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.< 
ио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао 
елиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откоси 
што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парожје и сту 
А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> <p>— Није.{S} То сеје паметан свет.</p> < 
тку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје у теж 
Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац се загле 
ије, на најбољем парчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири 
д кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са кога ће има 
Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Вит 
а, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузбио повику против <pb n="1 
над, <pb n="77" /> хтела да краду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав 
гледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху 
а где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— 
приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: во 
ао па плужи...{S} Забраздио преко целог детелишта....</p> <p>Видосаву облеће она раван око глав 
 се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детелишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто 
а рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> <p 
ду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p> <p 
ри и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како 
Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> во 
 ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам  
 нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању д 
е жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући 
{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S 
то набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} 
е посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <pb n="66" />  
своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављев 
досијева јунад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго с 
је Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} 
совао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, да не остане беспослено зем 
 подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претресати на 
он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од смеја.</p> <pb 
{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је имао нових непријатности и то у д 
ила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла  
м ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе 
 се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у очи! 
јбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а 
било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за  
ог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад  
е поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> постави, ручају сви 
 ће онај чекрк на путу?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да вид 
 Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједна 
е се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, 
е милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове 
 овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек и 
<p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему 
>Чешће Ружица помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе оч 
та, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p> <p>Код трле не б 
о се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није доп 
уће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и  
упамтити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </div> <div type="chapter 
ја ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу,  
а и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је с 
ени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бар 
урлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак што јој 
 Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њи 
љској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се с 
штене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење 
дмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, до 
у.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гу 
мисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} П 
вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро  
се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> < 
а!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те с 
аше му трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— 
аучи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из 
..{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задово 
ној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест х 
и између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће 
кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз 
рнула на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на  
е будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и  
, према свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ра 
цу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хла 
 је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} О 
> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде 
омаћин викну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави се песма и  
смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по  
Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити 
у је најсветије: да располаже са својом децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успомена зи први 
е те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за 
е послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у 
/p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже рамени 
и се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пош 
Чича Витор настани се код куће, преведе децу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и пр 
авила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </ 
 шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено ка 
и ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама 
ву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb  
м и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, једног празника, Видосав је отишао њи 
ј да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој  
не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути,  
нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари у меденицу:</p> <p>— Води 
о дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоћ 
ри из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице  
засјајаше очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви остајете моји... — рече чича дрктавим глас 
 цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад с 
села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите коло! 
рича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред застаде, погледа у њу, узмрда  
са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све моје имање кретно и некретно 
ица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њи 
д очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек шт 
 даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега. 
рији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике године добили су ћерку и 
а иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследн 
Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часних По 
еју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, тур 
не то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p 
н сваки усев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се  
</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те ист 
уће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима и 
он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки  
ђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се 
це све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на клупама и ст 
подине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда  
/p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он оп 
 <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p>  
 син, а Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију 
да!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Ружић  
о сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Ви 
} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, па устаде, прислони тојагу, скиде капу  
кијом, он одгурну руком:</p> <p>— Носи, дијете.</p> <p>Она се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{ 
 људи, глајте посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем к 
ути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакрије поглед.</p> < 
 принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и по 
Устани!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p> 
 ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као д 
упли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље патосано опек 
</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што н 
 у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмеја 
 два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> 
година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! проговори  
S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек, пуне,  
у сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> <p>Сељак продужи пут.</p> <p>— Пристаде ли, 
 Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапташе:</p> <p>— Ко 
>— Нема мулевине, но пљуни у дланове! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и ос 
ти улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дози 
е покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазива 
 Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкав 
м ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му  
нче!</p> <p>— Нема мулевине, но пљуни у дланове! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман п 
!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, к 
од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb n="82" /> <p>— Молим те,  
ав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се та 
а ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ 
 <p>Људи се окретоше:</p> <p>— Тодосије Дмитрић!</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он дошао?</ 
ом се помоли на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад  
увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <p 
а у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах на 
estone unit="subSection" /> <p>Тодосије Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му  
9030_C26"> <head>XVI</head> <p>Тодосије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике користи од  
поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погле 
ају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека средовечна, црве 
ампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то ниси урадио, Видосаве?</ 
 кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масних и 
 седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказу 
и га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче 
добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заор 
љише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један оздо.< 
— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре 
ом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на друг 
 <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га 
 Тодосију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа сазнати 
ши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели см 
 <p>Чича Радојица маше главом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене. 
, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица...{S} Па пове 
и око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, ка 
ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; те 
е, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти по 
отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да 
ач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вуја 
де они, читави људи.{S} У другим собама до њих, намештени су кревети, <pb n="163" /> као за вој 
трану и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну. 
и ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дан 
е имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је мој 
 ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у 
едном суседству Виторова имања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена 
 му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату ка 
ру у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бит 
о.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде општини, однесе пореску књиж 
 тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да 
</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!< 
г раста, погурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком назд 
ба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели старац  
љуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича он како је некад било, ка 
о мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мић 
на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се  
 Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој кући!{S} 
јући клупче конаца, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он по 
 свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одову 
Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како 
 дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица св 
 кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера вета 
> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми ч 
Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, 
идна ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећ 
бреди све маторије.</p> <p>Младежи није до тога: она ђаволише.</p> <p>— Пази оног онамо!</p> <p 
врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј,  
p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти  
а какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагат 
је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било,  
знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је би 
лог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао 
о доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не ч 
ла Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи  
савом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачили су и То 
ео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан чо 
де, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и п 
им...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав н 
те.</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</p> <p> 
кикот.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Ка 
рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и < 
га каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да 
 при помисли <pb n="154" /> шта ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p>  
је једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентиј 
шао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у ов 
 нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по ок 
се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на шт 
S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта н 
анео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата ве 
в!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! 
} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њи 
скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше 
е да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се поносно тиме  
 не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да  
о Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, 
 се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана  
си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати к 
ико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уст 
код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, проговори неку реч, понуди ракијом и врати 
жић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му 
еко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту ви 
твом, са својим! побратимима, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он  
 све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко с 
 У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — повикаше многи.</p> <p>Он маше главом:</ 
 рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве 
етири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године к 
штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње 
о у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Б 
:id="SRP19030_C14"> <head>XIV</head> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Вид 
 ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антони 
телиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прили 
 својим! побратимима, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S 
 је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129"  
 радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору 
продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која ј 
и млади јагањци.. </p> <p>Настаде радно доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зн 
 би пропастио могу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан  
омаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Та 
чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и бе 
руке од многих домаћина.{S} Сваког лета добави он терзију па га намести у собу да ту ради по ме 
 ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав  
’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни 
, декламовати:</p> <quote> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом м 
јесте Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l 
есте Бановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија 
 не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће им 
е мењати судове трчкара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се изн 
 заједно, он служи, започиње разговор и добацује пошалице.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S} Ка 
огај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а де 
 хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </div> <div typ 
на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да 
канцеларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто посл 
о дечицом: у размаку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су 
о писмо које сам, поводом овога избора, добио од управника ратарске школе.</p> <p>Сељаци се про 
остављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зн 
и за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у селу, који су га искре 
 ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар  
чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, м 
адости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{ 
в принос <pb n="66" /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до к 
 У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасми 
че онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, добра је ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан продужи: 
 раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа д 
за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоћ 
 страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за ког 
ру са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негу 
еваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> <p> 
 низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радости моја! ..“ Ка 
јка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , .</p> <p>— Полако, домаћине!</p 
} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав  
а који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p>  
ује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри пријатељи!</p> <p>— Други пут, на празнику! — оти 
 оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Вид 
p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућан 
ом, младожењином рођаком.</p> <p>Сви на добрим коњима, са пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад 
Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је,  
?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{ 
е Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на рудину ис 
мажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по је 
> <p>— Здраво мирно, Тодосије!</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим о 
ла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p>  
а отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине 
S} У том бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетин 
гао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га 
домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не  
{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит свети!{S} Боље тебе наш 
јату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду. 
 да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођ 
 их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на ру 
а се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а 
з друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољуб 
е опет насмеја, па му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта ј 
.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да 
 ће с новом снагом предузети послове на добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав пла 
p>— Опрости, имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} 
 Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Анто 
Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвер 
</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да 
че једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p 
а је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у прошта 
одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по д 
итор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бри 
тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога свет 
 <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш виш 
а и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и  
ича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанку?</p> <p>— Кажем ти 
 одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме 
>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те моје добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи 
има дуже но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, 
у и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало  
уђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</ 
ући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Др 
ујеш господина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, ба 
 поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, ста 
 рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Вит 
} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, он 
з косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуш 
 ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако семе з 
.{S} Његово имање треба да буде угледно добро за околину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпо 
ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна 
/p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све старије, и  
 дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкар 
ћи који су свршили основну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, го 
 јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чу 
 или занаџија, приђе му:</p> <p>— Којим добром ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па о 
дитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће г 
S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране 
у:</p> <p>— Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, 
бојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскор 
ек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, пра 
добравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно околиши око Вит 
ио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек м 
<p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљк 
црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младожење у но 
ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога м 
жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодосије 
етерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И ш 
и Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сеј 
ао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да 
пак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{ 
ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набав 
 <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим с 
кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај к 
{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која с 
сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се 
и...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би 
</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине 
 зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као ин 
в рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради 
ели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шт 
p> <p>— Није готово, него без готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу води 
е...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без стари 
Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чујемо за ко 
ца</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, 
неку...{S} Деде, наздрави, пријатељу, — додаде му чашу чича Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива.. 
ета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Како. 
 полако измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи се 
 смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додаје Мићо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја вас ра 
аки располаже својим имањем како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он х 
<p>— Шта ће му фалити што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с јед 
е треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда 
.</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — ве 
 домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка 
а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и ну 
днијим људима с којима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са га 
.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепа 
отри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много 
људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав т 
какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или 
ије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „ 
па: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти  
ио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— С 
узео старешинство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се 
иће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> < 
нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш п 
 мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у ње 
 му увек падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да  
у и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао. 
ју се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо и 
 за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и о 
Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да  
} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И  
, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија 
 да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бог 
p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави 
 сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако  
.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по т 
о неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: 
кују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, браћо! — р 
 школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу,  
м је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као  
у! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали  
нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дођ 
!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради 
 И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливад 
е наступити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Ба 
ку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да час 
>— Сад ће он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где 
S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb  
p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса 
 ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од с 
е дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... н 
 руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</ 
е, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђењу 
ором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p>  
дин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести ствари у кујну и 
, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше капе и оче 
дницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућ 
 то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да  
и планове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Она л 
уће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљива од  
 да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица. 
а је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео докл 
S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено слуша предавања и ради на школск 
но писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скренем пажњу и 
гу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем пасторче на моме имању... а неко да  
да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На пос 
ебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у својих педесет и неколико година да онај ви 
 ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у својој кући, као да је 
о да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не  
 у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полак 
о.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на 
ра на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гуње 
е да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, 
луда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно што ни 
> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је  
е обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{ 
ема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било 
 чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи пог 
> <milestone unit="subSection" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је  
шта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и  
лако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> 
ку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже млад 
сије.</p> <p>Поче гуркање, подмигивање, док онај одозго продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног  
сејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па 
/p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врзину и пр 
ти за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но ик 
S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш 
 не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — ви 
д <pb n="65" /> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је д 
ну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p> 
ва и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, 
ири се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте 
 чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је п 
есту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћем 
="177" /> <p>— Што си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И дове 
 се само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <d 
> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <div type="chapter"  
прилике и са кукурузом „американом“.{S} Док су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у с 
аша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћем 
ом зацерекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> < 
ан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде!  
у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним 
слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зи 
би, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, 
кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кис 
ете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите д 
ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n=" 
избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни плодови његова рада, па да ту при 
о не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о 
угу:</p> <p>— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— 
дно детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако к 
и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и виде 
е у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> 
 Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не в 
преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито 
тем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <p 
његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p> 
ш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S 
 крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој са 
смевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Он 
ре куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш 
И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> 
 да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав 
и..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се чича постарао да п 
— Није овако семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада ко 
у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи  
е у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела 
— Јест, онде!</p> <p>— Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си  
ило на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да о 
и свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у  
Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао 
пусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом,  
е расположен да више разговара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S} Ама пош 
огнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало 
хватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да  
ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њ 
ти пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, раз 
ад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она с 
о, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{ 
ти да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се све 
> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се,  
а омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“...</p> <p>Наста читав урнебес.{S} Чича Витор  
е, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, они му секу лесковину и дељу  
кле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се нала 
и...</p> <p>Витору Микачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав 
 брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} Дам 
коли својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скинуо неколике вешалице кукуруза па се забавља. 
/p> <p>Поодавно, на десетак година пред долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, једног п 
лаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат 
! — показа ратарац руком на коју страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он  
 неколицина из комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и  
 њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су ово богати и угледн 
 се и скочише:</p> <p>— Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Није било никакве штете!</p> <p>— Ми  
</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас долазио!</p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљешта устима 
 пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао,  
е сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Груј 
 сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника. 
о, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, све се  
 тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за 
несносан овај положај у који је стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гос 
 пријатељи с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади 
у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p>  
89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог м 
ли Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али не 
ије говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S 
окренеш <pb n="106" /> све уређено како доликује: извешана цедила услоњени кругови, качице сира 
ија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује: обуче чисте преобуке и најновије одело: прост 
стојању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека сре 
<head>VI</head> <p>Подмлади се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешавати кућу  
рчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и н 
/p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до вод 
 и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</ 
ни све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...</p> </div> <pb n="10" /> <div type="chapt 
; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он ј 
 јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па 
трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и 
 по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже ме 
ка он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, 
 /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па ма 
лом.</p> <p>— Оставите то, море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p 
о имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Витор 
RP19030_C7"> <head> VII</head> <p>Сваки домаћин има понеко имање које више цени од осталог, пок 
>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја  
ече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза други 
 рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћин викну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте 
ојој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из 
слу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.< 
ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чут 
а сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родит 
лајте посла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> < 
амо сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовечан човек, малог раста, погурен 
у совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p> <p>Тодосије се  
е красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале 
еван човек и пространије руке од многих домаћина.{S} Сваког лета добави он терзију па га намест 
да мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Фи 
ји помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор одговара:</p> 
Хвала!{S} Свега задовољно!.{S} Опрости, домаћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо  
равље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта полако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S 
ри пријатељи моји! , .</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И 
нина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Им 
ек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p> <pb n="33" /> <p>Истину рећи, Витор није  
шеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре 
 И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} 
сновну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— Им 
 радник тражи парника... одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави:  
е него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако  
и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p 
 наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У то 
 су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, 
амо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Људи се окретоше: 
 а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: 
зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице с којим је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће 
евесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово  
тарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плет 
клију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза црвеном з 
ћи: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</ 
за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше неколико пријатеља на заједнич 
 над мојом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, к 
уварове, омалтериса рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна 
 се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, з 
ако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, велик 
му се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у  
ше добродошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и н 
 седне и молећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шт 
и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на служавнику чашу хладне воде, шећера, стак 
о то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p 
— Шта полако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па бле 
крепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> постави, ручају сви заје 
 Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по три, па поставише руча 
ошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Вито 
укуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и крупниј 
о је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устај 
тише се и обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав слу 
“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више приноса него,,осмак“.{S} Поче га 
ли као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не будал 
па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем крају.</p> <p>— Па ће ударити поред Јошевине...</ 
педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као 
мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићут 
>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице о 
змишљати како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> 
} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве. 
 <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем...{S} И  
ко се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и љу 
е се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на во 
 на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта је  
д знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодос 
т...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у дет 
, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јови 
p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти 
ом и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао 
 како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако. 
и како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа  
езбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Ви 
гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен, да је 
љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекос 
идати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава старом 
ко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је друж 
Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изузели с 
е вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, голо 
маш шта да ме молиш!{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако како с 
све читаније по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Студ 
анак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и разго 
кли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утркују  
p>— Што не спаваш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с  
S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p 
а! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пили смо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.< 
>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара Видосав.</p> <p> 
..{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Д 
итор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и  
е забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити из та 
и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у п 
p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина из  
рио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, н 
 је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с њего 
ући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у 
сли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се чича постарао да понови њих: призвао је терзиј 
асташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Вит 
 ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледа 
а дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш 
тупити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо кр 
pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав 
p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S 
 ти совру овде...{S} Били <pb n="59" /> доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У вр 
 кући, прошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Ма 
>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их пресели 
че он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то  
трајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени м 
о, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p 
орицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседал 
дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нит 
</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основн 
а сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> <pb n="146" /> <p>— Ружице!</ 
ш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те 
њу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измив 
авља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан присети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог д 
} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш 
трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и себи и други 
само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешт 
ји садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита сушила, која су изгледала 
 им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што с 
овом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, једног празника, Видосав је отишао њиховој кућ 
e unit="subSection" /> <p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе с пи 
_C29"> <head>XXIX</head> <p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</p> <p 
30_C20"> <head>XX</head> <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Витор 
ведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чис 
танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p>—  
кркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> <p>— Немој више, молим  
а му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, припијају  
 <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећака, б 
...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у  
 понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у а 
ама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничном <pb n="179" />  
Нешто сте се поџавељали?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу  
Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>—  
ше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p>  
а и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „ 
о да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својо 
Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио  
{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се 
пи и освежава...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, налож 
ћу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S 
 погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља... — Па по 
живели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти 
и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </div> <d 
су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који  
на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S 
ите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на п 
о је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовиц 
дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: как 
— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и к 
а вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изј 
пиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаник 
ца.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, не 
<p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева посла! — смешка се бабо 
о му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче  
о му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се поносно 
срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и је 
е: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме г 
ади, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет... 
но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па пов 
 већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! —  
иве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p>  
а, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, —  
>— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у з 
!</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Д 
се воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и  
 и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и н 
> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p> <p>— В 
убе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они г 
се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стај 
 на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрадатио, под 
д преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек  
 кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и њег 
 Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој кући, издвојила га у ваја 
/p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људима 
почети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема сви 
 послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: прва  
адрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда 
е ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и  
„Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај д 
лим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— П 
сприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су ово  
/p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти  
 врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит свети!{S} Боље тебе нашли! — рук 
је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озби 
му, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па продужи: —  
оћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо н 
ује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час  
нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се у 
ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те 
аше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ прити 
 што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се пот 
 неколико варошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или и 
— Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— 
у што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па о 
ко колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је ко 
и посматра овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекип 
ј за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“</l> </quot 
 девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> </quote>  
о своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала на огњишту.{S} Она села на столичицу, 
ац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столичиц 
> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче те 
а му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је углед 
ј помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, луч 
м је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђур 
p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не 
а ориба наћве, сланицу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ст 
окрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање,  
д да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Рашчеврљи му 
у, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p 
па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као 
дови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час  
пише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га 
положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и пог 
ну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га ју 
е друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“ 
...{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко по 
ући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видос 
 велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и ште 
е, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало 
а се тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета  
еље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на о 
p>— Лако је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћура 
 Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не да 
ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа, про-пас-ник!..</p> < 
 руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} Овамо!{S} Овамо, бре!</p> 
 не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би  
 па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у буни 
реба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претреса и истура слам 
</p> <p>Пут од куће у село просечен као државна ленија.{S} Око пута засађени ораси, крушке, јаб 
шљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два к 
ивом, обухватио сикиру око ушника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погле 
 да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прича чича и не  
м детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се 
ише но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док рад 
ошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбољ 
имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Светоме Јовану...“</p> 
лико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, н 
p> <p>Тодосије отрча.</p> <p>— Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљ 
јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути! 
е врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује  
днике, само с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико 
Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и ста 
 за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Ч 
ма све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему ни  
а продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="11" /> само у то доб 
да продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не  
p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На 
ноћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава. 
чица... ви остајете моји... — рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p> <p>—  
ав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S}  
ила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је  
>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти п 
апира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми  
{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откид 
 дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може 
е може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — ре 
аја у најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на ч 
ала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што постиже људе који не гледају п 
евојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске ку 
е дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога ком 
одосије наоколо своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</ 
кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поинате, они то 
{S} Нису школски уџбеници, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита 
је су му биле, но <pb n="162" /> икакве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, 
кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{S} Поштуј му његову старост и прихваћај  
иви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, н 
 да гледам у других што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога који је први под 
еђаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Видосав би и 
 сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да науч 
куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њивом, обухватио сикиру око 
ају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У т 
м копорану и новим чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана. 
ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског  
је!{S} Ми смо добри пријатељи!</p> <p>— Други пут, на празнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И  
јава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукн 
аклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благ 
оба човек, па како испадне, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му фалити што ће пробати, — дода 
— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опе 
>— Није готово, него без готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — 
таклета, закачише на источну страну; на други зид огледало и преко њега пребацише убрус, широк  
и:</p> <p>— Чујем, подиже један, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S 
у, облигацију, жалбу, уговор! — предузе други.</p> <pb n="117" /> <p>— Јефтино.{S} Хајдмо у мех 
 реткост!</p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>—  
 и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема  
p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећ 
ите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја  
! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тод 
 па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, 
ог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, 
да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се жи 
гу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког  
и пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S 
чио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} Он ј 
 оћуткују, згледају се, па ће предузети други:</p> <p>— Море, велики измет чиниш тој травки.</p 
ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјац 
г кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовечан човек 
ет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{S} Поштуј му ње 
м га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Председник прекиде:</p> <p>— Не  
нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на к 
н.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шт 
замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим речима, господине Атанасије, то је „комис-прот“. 
стране човек средовечан и просед.{S} За другим столом погурио се секретар, млад човек, завукао  
а, у којима седе они, читави људи.{S} У другим собама до њих, намештени су кревети, <pb n="163" 
 по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми је 
опије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он св 
<p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, бер 
... то што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и ка 
мао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога  
еба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је наследно и да штог 
а једним природним цветићем у њима, без других украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служав 
им и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него да видим ба 
/p> <p>— А, не! — прекиде председник. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе 
е и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шт 
 пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а  
, <pb n="30" /> нешто набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Ми 
 стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне о 
 што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па 
аду и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} 
а, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како 
е по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота 
 их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео, кришом баци поглед на  
се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио основну школу, и од својих  
 свом побратимству, о момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годи 
и почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прек 
и су се из ране младости и нераздвојени другови.{S} Видосав се с обојицом упознао у једној прил 
"58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах по доласк 
 дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича 
о, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видосаве!</p> <p 
н их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворено: 
<p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, са песмом и подврискивањем.</p> <p>— С 
у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што н 
:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући! — вели им о 
} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци ско 
а жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један др 
на, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и њ 
> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> 
аста, погурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздрав 
а унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</p> <p 
 се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поч 
ни он научен родио, него је препочео од другога... то што ради он, ради паметан свет у другим м 
 ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих В 
дуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их н 
а на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наок 
гоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око совре слу 
рђа, а на противној страни оружје.{S} У другој соби два широка кревета за спавање, са шареницам 
ак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, 
орист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пута и и 
, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p 
 Бабо ће се тобом поносити!...</p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућа 
овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочи 
 је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја  
.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те напа 
?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћ 
т?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци 
.{S} Момци добацују један <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ух 
лико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и простра 
села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости н 
ао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га б 
се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја и 
е у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене другу:</p> <p>— Богме право имате, радите док вам се та 
зговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којеч 
 Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако позн 
ка и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти р 
амириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу наместише миндерлук, поређаше сељачке сандук 
 њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и пространије руке од многих домаћина.{S 
ве млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране мл 
ко набавља стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, слуша Тодосиј 
век од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{S} А њего 
људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ре 
бави свега што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се 
ва јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуше људи.< 
 Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича Ви 
 пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче конаца, приђе пола 
еба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеј 
н, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу 
оно што смо научили од наших старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали на свет, а  
лике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и наст 
 није нимало улепшао Јошевину, нити она друкчије изгледа у његовим рукама сада, после дваестину 
навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић навика 
ад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он  
 ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора  
вом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав ј 
њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повучен 
ко, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти си сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распикућа... пр 
.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до 
је изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав  
о на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору с 
ако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</p> <p>Сунце  
ара са старим човеком, који није његово друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш:  
о.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући. 
што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо с 
што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда ви 
, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побратимима, па остану до неко доб 
а крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури  
е на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад < 
 срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку пре 
прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један 
гађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му с 
И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
несе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврат 
дваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да сав 
ео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина ми 
ве, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, отвори о 
ице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све ок 
јабуке: цигарице, палидрвца, прашину од дувана, намести вајат, разгледа шта је успремила баба В 
, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва  
дркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија,  
дну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура дува 
, — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p> <p>—  
.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса рупчаге и пукотине, донесе иловаче 
удњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки 
ви поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме 
обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.< 
о и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику и  
ње просипа бледе млазеве.{S} Постављена дугачка трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем кр 
а.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они, читави људ 
 купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, пр 
ад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Г 
е употребљавају.{S} У ходнику наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срча 
 акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n="118" /> столом, застртим зеленом чохом, 
араце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Науч 
 зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поносио њ 
ест година.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуних обрашчића и крупних очију.</p> <p>Она се ни 
родужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p 
потврдити код окружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и  
У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти н 
и дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за св 
етљивост није могла да затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки  
 На неколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка... 
им цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича В 
овима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, 
ужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не  
 <pb n="147" /> <p>— Видосав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је ис 
p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту б 
ивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Ра 
и коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџи 
>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{ 
гнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Светоме Јовану.. 
 на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одгово 
у је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Зна 
 омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде за нап 
.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за по 
огунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, 
ри оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке,  
волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S}  
 моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он продужује:</p> <p>— 
 Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све кр 
пимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграше уснице:</p 
рену кутију у којој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац 
} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</ 
ловима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици,  
ра ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор 
</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и ов 
него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, господ 
са подрумом под целом кућом.{S} Прозори дупли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише:  
еба живети у народу.</p> <p>Тодосије се дурну:</p> <pb n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и  
.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видосаве!</ 
цу <pb n="141" /> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбица празн 
ису скупи.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На ј 
еда у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p>Друж 
 и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши с 
новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на другој страни чивилук и о њем 
 <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си 
{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у д 
Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{ 
о дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта прову 
едам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћ 
Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се 
у душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Омиље рад  
 је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће 
слетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може 
{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па се уозбиљ 
 научно од његова посинка, покајао се у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Требао 
спикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му 
 је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не види 
риш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, д 
и: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то причат 
ује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, о 
и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна чов 
бо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очи 
ко необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! 
г, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не см 
д ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— 
је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пу 
/p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на 
ћи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milest 
људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он ниј 
ражи посинка преко бела света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мал 
ицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло 
орије.</p> <p>Младежи није до тога: она ђаволише.</p> <p>— Пази оног онамо!</p> <p>— Немој!</p> 
— То је красан младић!</p> <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за 
нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књи 
младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће  
иси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У другој соби д 
 ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n= 
липовима, издробити кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрун 
ши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од свак 
p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, 
 лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више  
вади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршиј 
е нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> </div> 
ди! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То је крас 
ине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, а 
лапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p>  
 одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а  
да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине 
 па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима 
p>Старац поскочи и отрча кући:</p> <p>— Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — повика и пружи прст на В 
p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још је 
вој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размиш 
илики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb n="177" /> <p>— Што си тумарао, 
виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А шт 
ј тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи праве највеће сметње напре 
> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом.</p> <p>— Учим ра 
 које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца бр 
лу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком с 
/p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да је у 
p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и расти 
.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица 
у сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> <pb n="172" /> <p 
пут.</p> <p>— Пристаде ли, море? — виче Ђурица.</p> <pb n="70" /> <p>— Пристадох ако ти одобри  
о чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосије 
ници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе мислима у ту школу, како му је пр 
 Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да у 
као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био  
м имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасла 
{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ј 
о?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао  
.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мисли 
 крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да разговарамо!</p> <p>— Оп 
 да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село вид 
 се узимају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни  
што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив  
м хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики  
} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је 
, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да 
 обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку реч младога ратарца, који,  
олу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на нау 
} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</ 
>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, 
е помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су 
еле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у 
="SRP19030_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Ђурици се ни по чему није могло познати да он разбира о 
и су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспосл 
S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пе 
 како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог 
.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему назире  
 кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од  
тору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, уко 
 <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест 
ог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књ 
 Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:</p> <p>—  
идеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо 
ошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чич 
жем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе нека милина, узврпољи се па седе.</p> <p>— 
C30"> <head>XXX</head> <p>За три године Ђуричиног школовања у ратарници, прилике у кући Микачић 
о подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор 
ац предаје старешинство.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинско 
нио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и његово т 
Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи рукавом од кошуље.</ 
оје је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то нисам заслуж 
 она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и о 
 ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — подвикује <pb n="19" />  
<p>— Немој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти 
ађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вел 
азе и повирују.</p> <pb n="180" /> <p>— Е, пријатељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу  
</p> <p>— Опрости, имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше  
видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њен 
ако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здра 
 за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича- 
м.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођ 
ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Бога ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p 
.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. < 
 но твоји свагдашњи пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видо 
вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће  
 је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без старих људи, — поче један  
рве високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја вел 
 о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старче 
 сад.</p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш  
не рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентије.</p> <p>Прође по некол 
и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и о 
 седећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Вилотије!</p> <p> 
и се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> </quote> <pb n="42" /> <p>Момци п 
е лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>О 
ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на  
 Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разумеш?</p> <p>— Разумем, 
може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш  
ли као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да 
је казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видо 
а и упреше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише господин управник:</p> <p>„Поштовани госпо 
у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам баб 
ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни 
 са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му 
у иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пр 
бе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по сто <pb n="49" /> пара кил 
у укућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево их!</p> <pb n="178" /> <p>Појавише се пријатељи.{S} 
си. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.</p> <p>— Хајдемо у механу.</p> <p>— Имам посла. 
дмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разуме 
 ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се 
над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћ 
игне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана  
аво да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у реч:</p>  
 <l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> </quote> <pb n="42" />  
 сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у ст 
ај ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже 
 Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, срамота! ..</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта  
ју па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n 
аскорачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо  
 сељаци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по сво 
к!</p> <p>Ђурица викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стад 
ије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да ув 
ву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> < 
 Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми  
ија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних, копорана без рукава, 
опоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ 
е купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не 
приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање  
> <p>— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца 
лир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је о 
 кући:</p> <p>— Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — повика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не 
> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек о 
 израдила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код оваца!</p> <p>— Лажеш! 
за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти 
 То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар  
/p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се ка 
ела...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... 
чије изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан  
скинеш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија ко 
> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{ 
о с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијо 
осав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} И 
 <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно 
ем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене угл 
 краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да и 
 Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онд 
о није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад му 
четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су 
ће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не за 
</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен човек!...</p>  
дног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи 
пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури се старац и граб 
дапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; н 
 дрмну за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањ 
 код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад с 
, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он полако, не гледајући 
е то? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" />  
је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и  
шчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад веру 
 Што, Видосаве?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Ето, оставићу.</p> <p>И измакне се, седне на кревет пор 
.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се видети.</p> <p>— Није... него.. 
 ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</ 
а, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћутим, него... тек... онако...</p> <p>— Реци ми: 
стију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Д 
 Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, свој 
једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као 
лис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре торбу на  
га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није  
{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те и 
 опанцима.</p> <p>— Тапију, облигацију, жалбу, уговор! — предузе други.</p> <pb n="117" /> <p>— 
а уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже п 
 ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да буде 
Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не 
або.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њ 
а моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и пр 
е мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави буд 
а јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој с 
у званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села 
стио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{ 
гледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p> 
ече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p> 
уља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола роз 
и подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да  
о мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад  
шао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и раздра с 
 <p>Код трле не беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле кри 
 <l>„Поред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мил 
е могао постићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али 
ву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна  
 комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га груп 
, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на 
непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко н 
 је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро... 
 прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био  
о...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучи 
} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" />  
оде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> 
у један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љубави према  
 у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје по 
тара служавка, висока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема нигде ник 
.{S} За њима младожењина мајка, старија жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младо 
сви његови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко  
а и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крчагом све 
чикну штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грче 
говара озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих п 
} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста д 
ађе, нађе се с познаницама, средовечним женама у зајитунли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: 
она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђ 
е па полако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно припове 
оло око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Д 
а толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица. 
ести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише с 
ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије  
 набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући н 
о да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? —  
гу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацр 
} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако  
га ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> 
 у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно 
а жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би 
 Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, а 
сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта 
Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све 
м убрадачу, са једном младом одбрађеном женом, младожењином рођаком.</p> <p>Сви на добрим коњим 
мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само свога посла и н 
 што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чују. 
куруза поседало и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра 
лика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чисто,  
леб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својо 
дине у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог сел 
ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви...</p> <p>Витору 
леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жет 
езилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци ид 
p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>О 
распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Ч 
p>— Што си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кућ 
а послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то  
си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чол 
 ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И 
му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина 
А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p> 
е он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде 
ађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то 
да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по н 
<p>Видосав се снебива:</p> <p>— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А о 
 приђе му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предуср 
о и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој  
еко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупин 
среза,; човек мален, стар, крошњав, али живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p>— П 
нам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе,  
енани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледн 
а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах ок 
читује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред  
p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S}  
потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што ви 
p>— Нек говори шта хоће.</p> <p>— Треба живети у народу.</p> <p>Тодосије се дурну:</p> <pb n="8 
 се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n= 
има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од о 
ашњи свет што не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћута 
 Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као сви 
 собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта мог 
, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с наши 
да како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича 
е ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како  
о-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Како  
Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шума 
 познајете! <pb n="60" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p>  
лободније говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Руж 
кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, јед 
рислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се ви 
ему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће д 
том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> </d 
 зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодосије се најпре осмехну 
ну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <miles 
.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентијем 
авиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</ 
а би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Ви 
.. ћери, прва радости моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те реч 
 па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђуриц 
трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагну се па загледа 
испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у т 
никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице које је п 
ти онолико колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p> 
ак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погледима Витора  
ича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство предаје Видосаву да он ради како 
евину?</p> <p>— Моје најбоље имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чо 
понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати његовим имање 
причали о свом побратимству, о момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему ј 
, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у којој се родио, са сродницим 
нио: да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пре 
м ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међ 
пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје у тежачким радовима? . 
јим пријатељима Чича-Вићентијем Радоњом Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио се по челу и прису 
 сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том ч 
инама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, . 
а виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу  
 А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сеља 
 вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија у 
е утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вич 
о семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу <pb n="122" />, она ти ниче 
ану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој по 
ва опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они тр 
камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мер 
тао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче  
, издробити кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрунити мног 
:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше грицка 
ки камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p> 
о: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу <pb n="122" />, она т 
; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видо 
 се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше  
 се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што је пре 
рчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да ве 
ича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Как 
ж и попреко, помешан са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p 
њина мајка, старија жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младом одбрађеном женом,  
цу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла  
ога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?< 
 ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље 
— промуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде 
ке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зову и на радо 
 и разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе 
е и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је н 
ку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали 
и је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног к 
ј одозго продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала 
 у широким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав миран  
ео, разговоран, распитује <pb n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема,  
иљастој шубари са чизмама на ногама.{S} За њима младожењина мајка, старија жена, у памуклији и  
ве стране човек средовечан и просед.{S} За другим столом погурио се секретар, млад човек, завук 
а, растреса, узме травку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, п 
 <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке 
атим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом уб 
, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је ред 
е Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>—  
и обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио 
али акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n="118" /> столом, застртим зеленом чох 
шта говоре људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега. 
приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик м 
 нешто сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>—  
ентије?</p> <p>— За оног твог.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Вито 
досав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме 
ш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p>— За оног твог.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече 
age"> <p>Прештампано из „Бранкова кола“ за год. 1903.</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> < 
 њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица  
 <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, про 
 ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано 
{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p>  
јатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него 
 ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти 
била толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све  
ог као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера ко 
 а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко  
и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да 
те се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да  
..{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и погле 
ити му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити  
оста у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И поче 
 Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</p>  
очека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> <p>— 
ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера  
" /> <p>— Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џангризалица!</p> <p>— Ти 
 тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди 
 утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полако кући.</p> <p>Сутрадан прав 
њава, ћилимова, јастука, руха свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дањ 
/p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету... 
пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>Она за 
арује тридесет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица  
чи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље до 
ока, они зачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећ 
 седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових 
прикупио ни парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписа 
с кућом у којој се родио, са сродницима за које су му везане толике успомене, одлазак у непозна 
а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уо 
а, озидана, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролаз 
ођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по 
патосане треницама Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим сто 
ео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} 
оди за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па  
ма и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је 
: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо 
>— Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог сина за питомца!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он заврну 
ве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошев 
 се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и д 
лава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што  
у њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{ 
је.{S} У другој соби два широка кревета за спавање, са шареницама и подшивеном ћебади, чивилук  
ј, људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> <pb n="79" /> 
етири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за наш 
 играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни  
е Ружица помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Д 
о.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести с 
утем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} 
ољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што бих к 
ила мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n= 
ила мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она 
да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми 
едање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— Пом 
а уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњ 
 детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича  
азборита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се тру 
 запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ру 
ли јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је  
са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти  
сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>—  
 о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што 
ужи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га  
/p> <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти  
е и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> < 
то не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима,  
азуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он у 
 донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као  
ако је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба 
н за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, посматра 
ебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} 
е, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</ 
ћанџија.</p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> 
>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p> <p> 
ом имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин  
сав пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље за парожак па се поштапљује и корача полако, погнуте гл 
 старешинство у свакој прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и 
 <p>Посвршава те послове, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у 
емља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како 
би наши стари.</p> <p>— Није овако семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј,  
и кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</ 
ад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика  
> <p>— Имате да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао  
, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа! 
ка свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n="107" /> нерастове и назимад.{S} Покрај вотњак 
 омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године одкако њиме управљам?{S} Ако нис 
м: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасланицима:</p> <p 
тељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту хва 
шчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <div type="chapter 
низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>В 
а и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не може да у 
глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти  
наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>П 
о и теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и у 
ви и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се о 
с’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.< 
азгледају свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без прес 
о сабора: разгледају свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло иг 
.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју 
>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — 
јаснио: да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две,  
е него код куће кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог л 
сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му 
 из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубе 
та је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, п 
розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо 
у и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, 
и, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш више тако,  
>Онима, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао  
ами како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из дру 
век.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с 
литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао бр 
је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показао би свима да је боље оно што  
, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега 
оже.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>Она занеме.</p> <pb 
гује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> < 
>— За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта 
<pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњ 
ог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако њего 
 То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div type="chapter" xml 
 се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усука 
, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме ч 
стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је 
уши.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућ 
а је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, с 
днесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога,  
} Али оне нису могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред ње 
ијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не 
вољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад 
Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о све 
ову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div type=" 
 легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду,  
 пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један 
 кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> < 
те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфик 
 из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, разговарају, смеју се.{S} Понеку попио  
 ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну  
пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш  
акрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шар 
 ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за н 
 и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати његовим им 
ђе Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и ов 
грбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући п 
а Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n= 
уши.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему нази 
> <p>У сниској и тесној механи поседали за оно неколико столова људи са својом чељади И пријате 
чки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше неколико пријатеља на заједничку совр 
е кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Велико 
 од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цв 
 она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>За 
 много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сеља 
<p>— Видосав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порез 
в Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло 
кло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није  
 умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом п 
трос други човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако 
бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, о 
ре и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништ 
 да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор. 
 Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђим кућама много 
ажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане  
е одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав обја 
је за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобра 
а бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуца 
досије отрча.</p> <p>— Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по л 
синак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије  
S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав 
чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњ 
 да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, моли 
врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ов 
ета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шт 
 ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухвати за очи:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу се разговарат 
она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p> 
 коња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред н 
<p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> <p>Сељак продужи пут.</p> <p>— Пр 
клонише у механу и почеше се припремати за повратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и 
човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек 
 један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један сипљив старчић и з 
S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али ник 
, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова до 
е жир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или 
 радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје уку 
г масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћин 
 шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики б 
оји се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и  
ај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>За 
 на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје кућ 
у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те године  
— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добр 
} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће д 
ера прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и са 
ни!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Шт 
. — рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава ш 
говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти 
кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим 
.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство предаје Видосаву да он 
итније послове!{S} Тај је посао подесан за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове 
и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у 
> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и 
осла по дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} 
>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{ 
/p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме 
амештени су кревети, <pb n="163" /> као за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простирач и 
куруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те године удари слана око Крст 
шаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсм 
ће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог 
цу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Чест 
head>XVI</head> <p>Тежак је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, 
ко је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Чест 
е је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе,  
ји је ове <pb n="68" /> године заградио за читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} О 
 распикућа... како нисам ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш,  
 /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и су 
ла?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она н 
p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p>  
> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се 
ују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно о 
е и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, бра 
 веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде паметни људи. „То је пркос, см 
: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се 
ка непрестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и  
.</p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Од 
ав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> 
е није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељали?</p> <p>—  
 Дарован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али...  
p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, п 
адити онолико колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p>  
слу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ру 
 — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог прслука, подбочи се једном руком и н 
но јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог  
егово имање треба да буде угледно добро за околину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше с 
 могао слободно кретати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће у 
 <p>Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у њега. 
 он дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој баб 
упропастио што имања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од некретности?</p> <p>— Нисам н 
ох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао  
 десило на састанку, него нешто сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њ 
ена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока нема посла 
одан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш сре 
 добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од 
, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару 
њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст  
 за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Његове радости!{S} Нико сретнији 
 године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог  
ацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татул 
егују: волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу 
ње.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза вра 
уту, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од б 
 постављена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји голо 
 скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „ 
о замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се п 
а, суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму ра 
е на јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Оз 
Видосав је пекао печеницу, уносио сламу за простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за је 
 и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <div type="chapter" xml: 
 благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је освитао празн 
, кад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој кући, издво 
— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогм 
ропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то 
еоском састанку тражили његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те не 
 да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — рече и с 
и ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.< 
 дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде как 
васходио...{S} У њему назире пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски,  
 Она села на столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти 
 Она села на столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није д 
 погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се  
дању су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n="118" /> столом, застр 
у на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div type="cha 
буље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n="107" /> нерасто 
Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...</p> </div> <pb n="10" /> <div  
ао од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан  
{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је 
иси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>—  
од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не от 
и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> 
 бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, 
:id="SRP19030_C8"> <head>VIII</head> <p>За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њ 
:id="SRP19030_C12"> <head>XII</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микач 
l:id="SRP19030_C15"> <head>XV</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића им 
:id="SRP19030_C30"> <head>XXX</head> <p>За три године Ђуричиног школовања у ратарници, прилике  
ње потврдити код окружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава 
ма?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у  
кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узд 
 И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, 
очеше се припремати за повратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Вит 
 Микачин!</p> <p>— Виторов унук.</p> <p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S}  
у кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не  
сађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да с 
 него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати 
из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији н 
у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао  
скинуо неколике вешалице кукуруза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не 
сла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распи 
књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљастији и 
="176" /> јабуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за коли 
под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладо 
руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да поглед 
е седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мал 
 саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... ш 
..{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми они све ју 
аветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по не 
 Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису о 
, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, у 
који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најб 
— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си не 
 мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно озбиљних 
вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за 
p>— Седи, море, да седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи. 
еповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p 
па у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p> 
а, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да јо 
 се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог прслука, подбочи се ј 
оће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и 
> <p>Чича Витор га прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{ 
кта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре 
е по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда миши 
а прагу?</p> <pb n="108" /> <p>— Тек... заборавио сам.</p> <p>— Како заборавио?{S} О чему мисли 
Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се 
аса како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку  
p>— Тек... заборавио сам.</p> <p>— Како заборавио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме посл 
 до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав  
остак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш  
инство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сухим усти 
у траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио преко целог детелишта....</p> <p>Видосаву обл 
е лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да с 
втино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с ти 
о њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитр 
е настаје имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, виногради...</p> <p>Том кућом управља и тим им 
 од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он  
абрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S}  
 изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли 
змишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} 
омилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута лица и несигурна погледа, неко весео и насмеј 
>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, д 
 не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“ 
та, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју столовачу и управи поглед у ону пруга 
 <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пр 
бом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет завали у кревет, узмрда сухим устима, закркља му нешто  
е ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зград 
ди!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</ 
ставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања појевтин 
ђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саће од осова, подвлач 
оде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуск 
ећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми од јуче са 
е да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано зве 
ром.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воде 
а пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у  
 у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу 
м вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам 
 с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, оср 
 сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, заворњева, брњица разне величине, опуте, фишеклија и ка 
ишта не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> < 
а!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Да 
 кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, с 
и сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица поб 
ве то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијурином и лепим растанком.</p> <p>Поодавно, н 
столом погурио се секретар, млад човек, завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао 
 погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како т 
то живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи 
а.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на игл 
докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило и 
рљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме травку па загризе.{S} За њим по 
што подвлачи писаљком, превија хартију, загледа у законе.{S} На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо 
е је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме зап 
м..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Ч 
да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја ми 
вати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</ 
/p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Ст 
окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осм 
p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p> 
у свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те 
ради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагну се па загледају, пипају, повлаче прстом низа стабљику.</p> <p 
а не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:< 
ћали су поред детелишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали се 
леће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> < 
ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p>— К 
p>Па почеше обилазити око његове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико 
репавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да 
запаприли му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане, не развиј 
амо мрда раменима, тумара око огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка! 
акше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видос 
p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онда на 
е извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако ј 
у врту који је ове <pb n="68" /> године заградио за читаву ралицу земље и засејао свакојака пов 
д су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти 
казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куража 
уком, загледа, растреса, узме травку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> <p>— Море 
одосије приђе.{S} Видосав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу,. „ 
...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — Ама рек 
знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде.</p> <pb n="12 
 и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало 
и сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш  
p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и сед 
пикућа, па му преотео старешство и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p>  
на огњишту...{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.. 
а на огњишту.{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{ 
 Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је освита 
адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку 
 се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приход 
а што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено к 
 расположена и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме  
ога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се  
 Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p 
.{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, 
о Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно!.{S} Опрости, домаћине!</p> <p>— Треба да нам 
деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред собом виде своје старије: сви здрави 
а хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на В 
 трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари пријатељу 
ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непрестан 
/p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb n="90" /> <p>Тодосије ра 
 изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} 
и кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и  
о ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Мо 
Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист 
са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, којима та 
почну особити, онда нема ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамтити?</p> <p>— Хоћемо, баб 
 кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад почну особити, онда нема ништа од такве  
е чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n= 
тне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо 
тњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда  
снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуц 
руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, го 
да се налакти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочит 
p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетку промуца:</p> <p>— Па што ме онда  
<p>— Молим вас, браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво  
ци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа 
рав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здр 
о не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, поме 
 и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у Ви 
атра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мора 
ани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, син 
ности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист 
ну с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. 
 лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некакв 
ка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се полако и 
сет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и 
!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо 
.</p> <p>Прође по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> < 
у могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред његових њива и  
 нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> <p>— Немој више, молим те.</p>  
та устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено  
за јело, призваше неколико пријатеља на заједничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор 
о боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, т 
} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају, шетају и одмарају. 
уче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже,, и 
 падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> 
, он <pb n="149" /> постави, ручају сви заједно, он служи, започиње разговор и добацује пошалиц 
а простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па св 
p>— Имам нека посла.</p> <p>— Хоћемо ли заједно кући?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посл 
.</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док  
:</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што?{S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, мол 
{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана 
гледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима. 
ађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гл 
ужици лијнуше сузе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и  
а оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем он 
 се с познаницама, средовечним женама у зајитунли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: разгледа 
 гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ . 
рекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, бабо...< 
а, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источну страну; на други зид огледало и пре 
 зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк  
 крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича 
оговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пр 
p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</p> <p>Опет се закикоташе.</p> <p>— Пст!</p> <p>— Чик!</p> <p>Наста не 
<p>У доњем крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удвојеном снагом зацерекај 
 пуним устима и таквим нагласком као на заклетви. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти си рад да постигн 
 што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поодавно, а 
 ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошевин 
 Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде мин 
чи писаљком, превија хартију, загледа у законе.{S} На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као ш 
 из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у к 
говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетку промуца 
> поздравља ни отпоздравља, само колута закрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за столом, нал 
т завали у кревет, узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заишт 
{S} У пространом ходнику пред заседањем закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили  
е зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да им 
дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор  
 ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу обрамицу  
на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p> 
Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца па све пр 
или на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n=" 
 <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, кон 
нија забава староме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напр 
ће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја  
неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и м 
и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно с 
колико пријатеља на заједничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На пијаци,  
 и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују јед 
 њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и уг 
p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, мо 
е: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисл 
} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор 
{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>За 
ма, затурили се на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> < 
Напослетку грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </div> <div type="chapter" xml: 
сврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица  
е би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— 
и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе  
кућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са сре 
рили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} 
љ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу нам 
ни да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S 
 га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку 
ка? — објасни први члан.</p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овла 
а морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што ш 
сто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да 
авом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прили 
} Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи б 
у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра овај непознати свет.</p> <p>„Дош 
 деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности које ће га постићи: зна да та 
ча Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може најцрње наступити...{S} Шта то б 
ије онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још 
а потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве,  
а о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет пр 
ца вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине  
<p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим речима,  
а „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство: разлупају се дванаест јаја...{S} Даље,  
знајемо, слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана  
 пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а То 
<p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p> <p>Видо 
.. овај... и моја покојна Руменија... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</ 
 мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— 
га смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја си 
 канцеларију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили с 
ијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима мило,  
оји је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се  
нама, сигурно какав пропали трговац или занаџија, приђе му:</p> <p>— Којим добром ти, стари?</p 
за његову будућност, дете...</p> <p>Она занеме.</p> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој;  
е нек то остане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убезвија  
 седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије г 
шењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> < 
се лако познати: напустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искецаном пантљ 
имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> године загради 
положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан долас 
мшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту 
ео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парож 
/p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац 
е имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђоре 
о детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузбио пов 
а и намештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p>  
није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, 
/> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n 
p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај да 
рестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дуб 
а силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако 
ади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, одваја ли 
м док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, как 
итор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и наместише чираке на совру.{S} 
/> <p>— Кија као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише девој 
пре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чу 
Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— Шта још 
ихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>Па п 
, изугризала свакојако корење, извешала записе, издржала кадове, платила све читаније по црквам 
ћи и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је св 
је, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на сво 
ра сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и 
има главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — д 
слетку промуца:</p> <p>— Па што ме онда запиткујеш... и што ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухв 
га:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви глав 
 Међу њих се умешало неколико варошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда,  
е све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћутку 
> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пу 
>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што не спава 
и овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у 
го да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти њега! 
 и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку о 
у децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће 
е време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу...{S} Не могу ја  
ко јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједн 
е.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, господине,</p> <p>— Поне 
 већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора 
сни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад т 
кла, Руменија, не може се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог 
сташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали п 
бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му  
 постави, ручају сви заједно, он служи, започиње разговор и добацује пошалице.</p> <p>Тако при  
а, па после врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом куповном марамом, па кува кафу, меди 
раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају 
или, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут некаквом крпом од шаренице поњаве, тумара око 
 и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови ј 
 они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају к 
раћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш и 
личи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, 
таром копорану и војничким цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и 
им паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p>— Тако то ж 
ичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ нико 
и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући!  
 смеја.</p> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>—  
ани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не 
и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто 
нако као што смо увек разговарали...{S} Зар тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да 
 он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећет 
ош десеторица у најкраћем времену...{S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као ш 
нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>—  
 но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нис 
 n="105" /> се подсмевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат 
!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друш 
 па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S 
ратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" />  
уна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се з 
/p> <p>— Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S}  
p> <p>— Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајде 
> <p>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> <p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</p> <p>Опет се закикоташе.</p> <p> 
то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који све 
Тодосијем?</p> <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа. 
{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапо 
ј, која личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасат 
сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p 
н се загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а  
еко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни  
близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пут 
га ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из с 
</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек?</p> <pb n="98" /> <p 
да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} 
бом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> <p> 
 обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну раменима 
ад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог им 
 било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p> 
штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} Спава на механским клупама.{ 
ила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он ба 
пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И та 
о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог 
је врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milest 
крепили омање, подигли свакојаке стоке, засадили вотњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благ 
ене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} 
велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене 
росечен као државна ленија.{S} Око пута засађени ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо даље на 
џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
а велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га!</p> <pb n="119" /> <p>Панд 
дниче, један старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у 
ропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, с 
се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупан пандур у плавим во 
жног суда.{S} У пространом ходнику пред заседањем закрчио свет; људи који имају посла код суда  
 нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали акта и припремали их за претрес. 
, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове  
је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос п 
одине заградио за читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабдевати ку 
рад...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мор 
за уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Што питаш? — прогунђа пандур.</p> < 
..{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на  
а.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму ок 
 чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се ч 
S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјајаше очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви ос 
ду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га с право 
:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протеп 
е добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p>  
а толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, <p 
!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, те 
— Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати  
p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с ови 
дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако 
о одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пр 
ији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је  
ек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први сан и пробу 
нички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад ба 
н скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше 
епрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га  
о од тих прође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у 
 не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у гла 
="111" /> <p>Антоније појми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> <p 
p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} 
век изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије,  
 нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред застаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узвр 
<p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара оч 
 тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се р 
та би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би 
косутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи 
> <p>Устадоше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да и 
метнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна м 
оказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још неку, па Мијат тресну рук 
 и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и р 
 пред ноћ, свраћали су поред детелишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати,  
, обележен сваки усев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема ни 
за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Б 
лова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за р 
 рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори погле 
осте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама и намести их како је у  
.{S} За дугачким <pb n="118" /> столом, застртим зеленом чохом, седели су: у врху председник су 
госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом, клупама и столицама.{S} Зидови искићен 
ад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у д 
присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши с 
а свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају 
 угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а  
еда <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>—  
 свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује  
м уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и  
чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и  
уку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по 
а шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми  
о друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, да с 
рој под кровином и брезовим лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку,  
е више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је бољ 
 изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелиш 
 у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кр 
ријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по г 
воје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа преко ње:</p> <p>—  
му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео  
Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и о 
Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте  
p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.< 
ом, попала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече полако:</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што?{S} Ајдем 
изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Руж 
ули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треб 
 са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разго 
е у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чутуру, наздравља и  
осију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видоса 
итор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше 
.. — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у њего 
 се ослободе па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„ 
 она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p>—  
{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>Затим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> < 
 сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде  
у погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче в 
 ти си мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p 
се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо 
граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њ 
м, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саћ 
а шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа, про-пас-ник!.. 
 види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове 
вога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори нар 
дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме 
 пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш 
id="SRP19030_C19"> <head>XIX</head> <p>„Затисни уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије 
 у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видос 
љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су до 
е’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаш 
 би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса 
најпре осмехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен  
то ти је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже 
>— А што веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: 
="98" /> <p>— Зашта, бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чи 
ича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако пона 
>— Па што говори криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме ла 
рихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мур 
он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустав 
дизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се  
итиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да издр 
биљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поре 
имству, о момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима  
 од колубарског соја: крупну са великим затуреним роговорима.{S} Такве краве није било у селу.< 
 па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на клупама и столицама, замастили се па зев 
по шевару, увезао појасом читаво бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац пос 
 дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде испред  
а се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође  
м да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго  
ништиш уговор о усиновљењу?</p> <p>Чича заћута.</p> <pb n="121" /> <p>— Да истераш из куће поси 
/p> <p>Она само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:</p> <p>—  
двојеном снагом зацерекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p> <p> 
ако изгибосмо радећи за другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати не 
уди као људи, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S 
сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> <p>— Не 
скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше пог 
етлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, о 
толице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да о 
/p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} 
чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побратимима, па остану до 
“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и н 
у.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је т 
ој, море, правити спрдњу од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb  
арима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што 
шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то јо 
ћу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Реко 
..</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S 
едном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби ј 
једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маш 
досије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> <mile 
нетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од смеја.</p> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар т 
асом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера 
ао лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако м 
ћу, час прићуте, па се удвојеном снагом зацерекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти један:</ 
т згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да  
и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?< 
врпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви  
ром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са својим п 
то, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу обр 
уфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књи 
мам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда п 
/> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђ 
е.{S} Разумете, никако!</p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:< 
 оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.< 
> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> 
их се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антоније?</ 
розбори она.</p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се пр 
.. толики човек?</p> <pb n="98" /> <p>— Зашта, бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из  
ује, без старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му прич 
 су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте године у лето 
ча Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гле 
и и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и  
ан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? 
ија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео,  
S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и  
га ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта в 
га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био 
носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај положај  
?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“  
 и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га ув 
да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му је би 
 да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао том 
ју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у о 
 ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњи 
ову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како који д 
хну:</p> <p>— Велиш ли озбиља?</p> <p>— Збиљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше 
уте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106 
њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од  
егова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као 
суди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које с 
ође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи нај 
</p> <pb n="80" /> <p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећ 
а-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилазити 
?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како  
о ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видо 
су: у врху председник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек истих годин 
сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није 
 изгужваним ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч. 
 да ужива у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна сте 
оврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на 
Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича- 
ја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као  
 му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије из 
p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комш 
 <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Он се отима, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те в 
 кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосиј 
алио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се. 
е.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку 
ћу?</p> <pb n="110" /> <p>Чича Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мал 
о лебди та слика пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Дана 
инимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </div> <div type 
о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што 
е... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све  
а столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш он 
а столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скину 
на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах от 
ава.</p> <pb n="91" /> <p>Видосав приђе згладићу и шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај  
ткосе на сушила.</p> <p>Они се смејуре, згледају се, нешто шапћу између себе, па се ослободе и  
— Озбиља ти кажем.</p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ће предузети други:</p> <p>— Море, вели 
је, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угледамо непозн 
синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да р 
— Није скупа: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пи 
} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још в 
> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме  
је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, 
арац. „Та школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој 
, угледаћеш једну лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространом дворишту, у непосредном су 
асађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте шљунком.</p> <p>Испод кућ 
лан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и црвоточина, претре 
ум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутијице и поређ 
неш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана 
 кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног суда.{S} У пространом ходнику пред засе 
! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комендије!  
> <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав узвера 
иди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под  
их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу с 
 они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана сед 
о је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим има 
урно те жалим... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , 
 туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p> 
ивите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!< 
 <p>— Шта се снебиваш у својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од  
акоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испиј 
не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је!  
ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пук 
ј години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе п 
</p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав: 
коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуш 
и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, уме да рад 
} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Треб 
е ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте  
<p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одговори она и трљну руком низ рукав.</p> 
... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , .</p> <p>— П 
м узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p 
 упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да 
p>— Јесте ли здраво, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршиј 
:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> <p 
 нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их глед 
.{S} Пред собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S}  
е совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превали дан поставиш 
лију, ручали, напили се и изназдрављали здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и п 
ак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев сусед ус 
уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и направише му место.{S} Види се у чему је ств 
еље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти 
без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</p> <p 
{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негд 
 хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајте посла...{S} Спаси Б 
 снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће један рећи 
ајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, домаћине!</p> 
 се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта  
 имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан оде  
те што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И в 
на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да 
S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала на части!</p> <p>— На чем хва 
неку, па Мијат тресну руком:</p> <p>— У здрављу, побратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни ре 
!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Позд 
че:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да 
ата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</ 
> <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> <p>— Здраво, како ти?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим. 
 уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже: 
 његов пријатељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш 
p> <p>— Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако са 
>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{ 
 се преко врљика и посматрају.</p> <p>— Здраво мирно, Тодосије!</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p 
 исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> <p>— Здраво, како ти?</p> < 
p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p>  
ушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти 
Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p>  
оба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</p>  
} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предв 
а се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p>Вид 
 добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и 
на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе 
/>, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које ба 
ваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту испр 
 сивкасту паучину с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и  
овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ће оста 
 Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несретн 
n="159" /> плавкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, лич 
 у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вук 
угачким <pb n="118" /> столом, застртим зеленом чохом, седели су: у врху председник суда, стар  
а су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и  
н види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи  
/p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је 
 толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у морав 
досав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он  
неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се 
ка.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу 
{S} Целог века није прикупио ни парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је к 
 обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар ок 
ног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходник 
ављам?{S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња 
рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из њег 
{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица постарила много.{S} Изгледа 
ик, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишч 
} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога  
 Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали  
уписаном имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала  
ели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега п 
68" /> године заградио за читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабд 
а укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жен 
S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор 
кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле  
би га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде д 
 нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се с 
 посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако не 
не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у  
иса, а цигље по ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза 
 /> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметај 
ово лишће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на пок 
есет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише 
у и разговарају: како су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може кра 
три га, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси л 
<p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} Б 
утра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније 
како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> 
ча Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича 
 ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је То 
 Шума чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је почео размишљати  
 село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кума па  
ња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред на к 
ој њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Отк 
ла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S 
{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било  
а, закачише на источну страну; на други зид огледало и преко њега пребацише убрус, широк и дуга 
толицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућ 
 Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са подрумом под целом кућом.{S} Проз 
 из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора  
астртим столом, клупама и столицама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једно 
тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Ти 
некако, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече к 
 у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце шт 
ума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за ст 
 од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч,  
 те меље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде шт 
ница преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима 
а по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и по 
ше се са судбином...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели 
 и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој кући к 
 ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Научио је  
Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајало, само пршти во 
 шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку реч младога ратарца, који, пошто о 
ије врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанк 
а и показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и о 
 и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу 
<p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле <pb n="161" /> намере, него му се чинило да је мој  
мшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или 
у кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао га у свет да се по 
еља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора би 
 Ситницу тура?“</l> <l>— Оно јесте Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l> 
а све непријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и с 
решене руке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може би 
 госте у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ра 
ад има радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ош 
157" /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти 
на,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А  
, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити д 
његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не  
на на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</ 
ту, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци з 
 што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе це 
, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се  
 он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи 
го... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих м 
овори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе 
ој скромности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит  
p> <p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка  
замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти гл 
p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди  
ега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје  
 али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Т 
ти замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла  
 него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и  
 упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте  
са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше 
, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, св 
амо чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, до 
децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила  
стина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Вит 
азмишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне. 
о је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у д 
ега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мисл 
естане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гл 
мота! ..</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — ви 
и да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан ова 
некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{ 
або зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле на 
на свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по ду 
.. него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p> <pb n 
лији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тод 
> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд ј 
ојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него  
<p>Она занеме.</p> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом. 
 то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p 
лавно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је дава 
... одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сло 
јстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, ал 
 је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на пр 
дак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</ 
који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако. 
 волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“ 
 их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десетор 
на. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћу 
p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у м 
або каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше поми 
ре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и з 
 ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету ча 
Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима ви 
ад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује 
За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи 
ора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем  
динама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да м 
и га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пус 
гасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на  
тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, та 
 и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но как 
у све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тражи посинка п 
 домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло  
е тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго  
</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду о 
него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде т 
 знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и пам 
јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред собом виде 
 /> се подсмевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао  
S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице међу њима, или да би се видело да он  
едају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ва 
много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци у његову малено 
ју из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио  
 Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И 
у да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се. 
p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А т 
>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и поглед 
p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је н 
... — поче он пљештући устима.</p> <p>— Знам, бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ће 
 роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{ 
 ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болес 
{S} Напослетку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</ 
брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да м 
елиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ј 
 ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао да, 
 да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S 
— Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{ 
Теби је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се 
ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне 
</p> <p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ј 
ту.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S}  
— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да  
у кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла  
} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те у 
 заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Румени 
уди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{ 
, по сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p 
ице кукуруза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако!  
ну раменима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; н 
</p> <p>Председник прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, нег 
>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред лета! 
 Би ли продали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда о 
алека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p> 
е забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, син 
> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: 
ека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једв 
о сам, овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убић 
<p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не з 
<p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да 
уждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето т 
p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђ 
о!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито из 
у оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како т 
дио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Б 
знао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у војс 
о радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће ја 
 нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес...  
 су то питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Н 
 владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— Има таких младића!</p> <p>—  
ам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то 
, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где  
p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</ 
је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћут 
је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати 
могли по свршетку школе применити своје знање на имању и показати корист од напреднијег рада.{S 
, тихо, без ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису могле остати неопажене и за њих 
но ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањ 
 ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, 
ећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на те 
а то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога 
учио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он  
ије ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејам 
он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на 
креће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p>  
е.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... с 
и научио све што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмехнула н 
 мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— Џимрија!</p> <pb  
 из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем  
мца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Знамо 
има.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме како знате... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш тако 
м:</p> <p>— Остави.{S} Решите сами како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за  
p> <p>Капетан продужи:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили основну  
и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Со 
ем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.< 
> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p 
 слежући раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш 
ор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У  
окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје.. 
е други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S 
ијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја 
Остави, молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да ки 
<p>— Извол’те... служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог... 
суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Ј 
рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не и 
вање, док онај одозго продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е,  
ј-де оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у воденици.</p> <p>— Нис 
танке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> < 
ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину.  
p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</ 
а га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много ш 
учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’ 
ш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— 
о време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S 
а хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто зна 
еком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа к 
зик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам 
им те, само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S}  
жем ти: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављев 
, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек  
</p> <p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан ка 
 -</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо дру 
</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта т 
p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> < 
>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи 
<p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице 
еш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да 
та би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p>  
: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је 
...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се 
ипијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима.</p> <p>— Знам, бабо. 
рихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мисли 
та и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, баб 
прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до ме 
аво имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није нек 
н се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахн 
качу пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју столовачу и управи погле 
 ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена  
м добром ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— 
д ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p 
 велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега рода.</p> <p>Ви 
крају старији људи; прогорели од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладил 
нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се креће и разговара, суче 
 што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају 
и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> <pb n="17 
 пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изне 
је!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Ви 
 Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p 
 још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видос 
Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну рук 
а упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му дад 
а великом совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који ј 
а ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То  
одину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p> 
љен од неспавања, прилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S 
ући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S}  
 њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се 
 се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице с који 
другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гуњеве па полако рад 
S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим < 
ти сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у 
p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на ј 
ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и  
одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога 
 можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге  
га старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно!</p> < 
: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, срамота га од њега, по 
о.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да  
 празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу п 
>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <div type="chapter" xml: 
е пијавице.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче ш 
ће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Б 
Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у 
е сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта 
</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте до 
} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га  
 твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе ни 
?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћутим, него 
пет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опе 
Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде,  
 имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му  
 за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који ко 
а Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и ст 
 ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се заг 
ичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се ско 
ње: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и 
вале како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама  
 онако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем ду 
у замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми  
че:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Са 
S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да  
тап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнуте глав 
 пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, мало, мало па обреди све маторије.</p> <p>Младежи ни 
редовечним женама у зајитунли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: разгледају свет, распитују т 
 n="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је  
S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на  
шао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су  
штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито с 
пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче 
„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, он 
ти.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час  
и литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао  
апали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку око ци 
жем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом: 
ознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али 
ко има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба  
Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p>  
сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Нао 
тељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се 
во цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад 
д вас него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти каж 
ме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџакли 
не издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и бел 
у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на 
 Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види д 
ку! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Т 
шевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре уз 
пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за 
.</p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива била, Руж 
ту: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време  
 две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у ш 
о је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један  
а тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да  
 о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто 
тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као 
у да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад  
итујеш господина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу,  
иза стабљику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти 
 зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антоније.</p>  
ејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њива код кућ 
 се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{ 
="16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео с 
 Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се ма 
скупштини.</p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и ка 
у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и об 
ути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видоса 
 Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— 
прочевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао н 
</p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више 
 да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли т 
еханџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима м 
д куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове!{S} Тај је посао подесан за ње 
и стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</ 
елду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било ј 
ести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб 
ли!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни јед 
ом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на  
“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женс 
вљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак ч 
инство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде виде 
 и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и д 
а, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току т 
мима, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђ 
, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у х 
да, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Може 
кли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене  
S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га...  
дизати шуму и корисно је употребљавати, и таке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата  
ено склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно  
о у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има 
мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} По 
 да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор кој 
ије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, 
да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састан 
ма, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, н 
ну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док  
ње пресрећу с неповерењем и подсмевком, и тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако 
је место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти 
ерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на  
рбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Ст 
то она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да пон 
дости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он ху 
оје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре н 
S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче 
о је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показао би свима да је боље оно шт 
не, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, 
о га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће  
о говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш зак 
дбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили,  
лом у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у 
о брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима:</p> <p>— Шко 
Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим су 
ло, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за ње 
p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти 
ча Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> </di 
шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед  
у, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала 
, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>По 
, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у по 
 јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозив 
али?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone unit="subSec 
да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише 
, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор о 
е Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за ру 
лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p>  
="31" /> је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала од њене постеље, те је остави 
та сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кред 
и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Онај се трже:</p> < 
абави бољи сој говеди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледај 
год нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са приб 
 морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича м 
гова, с којима је свршио основну школу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и 
м хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник уда 
шио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види  
се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду  
карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мора 
ле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу за 
н обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око ја 
идосав се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошл 
 да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p 
p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло  
тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотл 
 он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И ш 
 може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>Она занеме.</p> < 
 дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... н 
има...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да 
о је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа 
баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог 
<p>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја 
ти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја п 
оје смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на ње 
..{S} Његова кућа...{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само  
мевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га бо 
.</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</ 
подине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија... — замуцну чича па се маши у  
 — поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, с 
{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче 
озборити:</p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Б 
огме... његово имање... његово право... и све...{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењ 
ор, него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да  
>— Знам, бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата  
ем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути 
мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, мо 
:</p> <p>— Па што ме онда запиткујеш... и што ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухвати за очи:</p 
изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да см 
сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сре 
онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја  
и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; ж 
 поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољ 
цу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Ум 
ј смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути з 
ђе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све 
кукуруза поседало и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ват 
т.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колик 
 то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и 
то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи ова 
синка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну 
пио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај и 
као, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по ј 
 не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p 
чати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— 
<p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} О 
себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима  
ине!</p> <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Руж 
своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао? 
ли се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји 
 Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам 
, пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу с 
ујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав 
ди, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p 
 капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу 
вету, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„ 
и га у руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: в 
к нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слуш 
једно детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако 
к да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — ре 
, човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати пла 
је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кмет 
и и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се  
де, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; ма 
о, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим ма 
 с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем н 
:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...</p> <p>Ружи 
 од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет...  
одицу <pb n="122" />, она ти ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и ос 
да моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на с 
ити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</ 
ецимо, тетка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... 
ехане...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог кмества..</p>  
а, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> 
по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо,  
прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и 
у него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде 
, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у  
и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а 
твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њ 
о.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна жена и образи 
е, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је п 
е и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и ви 
оветно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме  
еље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји  
чно познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те п 
и док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио 
е ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{ 
исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина  
, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и т 
ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S 
дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> 
оме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p> 
 пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" /> братску љуб 
за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} М 
ло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и  
он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у ког 
нили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они  
е би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избег 
о почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали 
им чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се 
сва тројица побратимили с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то 
и и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже  
ину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се  
Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким с 
 год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану 
“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{ 
аког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик  
сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p> 
 би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се  
лепао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..< 
 кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог  
говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко н 
но било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> < 
p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, к 
икнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазр 
рисети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред  
а зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздр 
 детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовају 
Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мо 
 да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до 
у“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> упознао са неким шљи 
па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — 
S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У то 
ови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараш 
пријатељу, — пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је 
 ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а  
ушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грања по шевару, у 
ао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S 
осаве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео пропастити моје имање и 
</p> <p>— Хвала ти, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јоше 
170" /> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године! 
о, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешт 
е л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на  
нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Б 
ш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p 
уку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини,  
ну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све с 
вада коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да  
љу...</p> <p>— Јес’, комесију!</p> <p>— И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе ј 
 воља...{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћи 
...</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за је 
о...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p>  
лаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда ударе порез! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p 
вао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осра 
и.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три м 
о ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић и 
; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушим 
ем како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи  
 празнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухва 
ија?</p> <p>— Јес’, господине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усиновљењу?</p> <p>Чича заћута.< 
нам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо  
гарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе 
 <p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља 
вети!</p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Вид 
тор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој по 
рдну раменима...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> < 
жицу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јест 
p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имањ 
 сркну чашу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рач 
усти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда. 
.</p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете  
ом и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу 
<p>— За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Ш 
:</p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестр 
ла?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и н 
 код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти 
42" /> <p>Момци подврискују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са 
ли наши стари од памтивека...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико  
е видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у  
не — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање...{S} Извол’те, служите, се — вели чича и о 
 припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем св 
био га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћи 
говори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико. 
ошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набав 
 знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} 
 и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чи 
е дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} 
ах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба 
</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и  
д пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи ста 
у, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободн 
 брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао тр 
већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прич 
ије ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полако кућ 
тора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, 
очио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава де 
и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им криш 
>Колико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудн 
њи сваке године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се 
 како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</ 
/p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се 
 помогне стара служавка, висока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема 
кретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти са 
ао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао т 
ли то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег д 
иноћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су мо 
гао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајат 
 беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија  
јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки 
чину с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци 
гови пријатељи пружати прст на Видосава и потаркивати свађу.{S} На пример чича Вићентије...</p> 
има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новин 
, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је 
!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће  
и оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура 
отвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и нема 
је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> 
 чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче полако, варакајући се иза  
ве!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!< 
ека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сва 
 сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: 
дам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки располаже својим има 
и сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} О 
ему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју 
здрављу, побратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти...  
којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је сме 
лач с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} З 
е може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор пр 
вљају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S}  
њу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образ 
нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и не 
S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p>  
.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „П 
лагудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p>  
едне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па с 
вади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као пот 
тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p 
и и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</ 
 <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— 
 па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељад 
брадовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи 
човека у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао,  
} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђ 
знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свак 
о је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било 
с сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштов 
аб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмач 
прича све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Ни 
> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што с 
 <pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос,  
Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела  
<p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за г 
и његова рада, па да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича- 
 ћутљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S}  
неколике године, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила < 
 сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној п 
не.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи с 
а се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S 
...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Из 
и:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S 
 ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не 
 Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о по 
амо с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико колико  
 конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју  
— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{ 
а и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше 
осије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у души  
, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са с 
и и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савршеније и практичн 
ваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а ова 
ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p> 
 овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, 
гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p>— Бога с 
 да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> <pb n="146" /> <p>— Ружице! 
ери? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли  
уци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> < 
 њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} 
совки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао  
досав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропа 
о између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завир 
 се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p 
а, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега рода.</p> <p> 
 А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошев 
а Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајк 
, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима  
д си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па 
:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које 
и пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор, јер ј 
 треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, 
 нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љуб 
п преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Дома 
.{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... ј 
а, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико  
Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{ 
 се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти каст 
расе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђу 
, благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непозн 
аш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика п 
о га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, п 
брњица разне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са 
реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе бук 
 тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој  
рати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш мор 
5" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они 
је него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— З 
ку власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и бла 
ом од шаренице поњаве, тумара око оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи  
не може избити из такта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} 
ош с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја 
>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем  
— Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — повика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа в 
 код детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p> <p>— Здраво мирно, Тодосије!</p> <p>— 
же гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ 
ужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђавол 
{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор погледа по гостима 
.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као с 
чун, на прилику: седамдесет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час из 
ладића.</p> <p>Он слеже раменима, чепка и погледа по њима.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме како з 
че стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и слеже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч!  
{S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште простра 
шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо као тр 
 фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p 
умеде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо 
х истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће 
..</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука и срамота, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ништа од 
к легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан 
тој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиленом марамом 
гледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држа 
еда преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружи 
> <pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у го 
струг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу. 
уби у руку.</p> <p>После се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихов 
шмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице с којим је к 
к и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљ 
> <p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим речима 
 метлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, 
азговор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да с 
пали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва  
ворили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{ 
 и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се јављати просиоци, св 
синка преко бела света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаш 
темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале и 
а, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и мушко 
 деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са 
 од њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једн 
а она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи,  
ју за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступи 
, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо огра 
ко то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А 
ена на време, приноси чутуру, наздравља и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца 
и гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превал 
, виногради...</p> <p>Том кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдес 
... што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га оз 
идосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја у 
ш добро, да почитујеш господина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!< 
 па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мо 
ло више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p 
ји дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
>Сви на добрим коњима, са пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у двориште, стари Масла 
њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не 
оче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су т 
кадове, платила све читаније по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Свет 
ју.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентиј 
погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</ 
ју у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— Видосав Микачић не дугу 
а зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и как 
оме.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни плодови његова рада 
уговор гласно, одмарајући се на тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли с 
.</p> <p>Један старији човек у цокулама и лаким похабаним хаљинама, сигурно какав пропали тргов 
озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође по 
 су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је д 
у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и п 
м стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p>  
н пандур у плавим војничким панталонама и копорану, са припасаним силавима, уозбиљио се, суче б 
с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку промуца:</p> <p>— Немој ме, Тодосије, моли 
 ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ 
аци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што не спаваш?</p> <p>— Спавала са 
уљама, чистом копорану и новим чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу св 
на кревета, са застртим столом, клупама и столицама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боров 
едали по собама, затурили се на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и при 
чешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог 
упан човек, просед, у широким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседс 
шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се ч 
ка... одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим с 
 спремила нове чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опан 
ирока кревета за спавање, са шареницама и подшивеном ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у  
е клупе застрте ћилимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка 
— Приставили сланине и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на про 
 што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна  
добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није н 
 застаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало з 
угластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој коси, оставило је време незнатне белеге старос 
е су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцниј 
азговара озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих 
е мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је поч 
p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} 
ав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо  
е смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хор 
о, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку п 
изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрч 
дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш рукова 
 Тодосије.</p> <p>Он само мрда раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то 
!</p> <p>Она се снебива, слеже раменима и гледа <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи затворену ш 
е паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и д 
ње и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао: — Разумем, бабо...</p> </div> <div type="chapt 
 чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну раменима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да 
} Право веле људи“, — па мрдну раменима и оћута.</p> <p>После оваких разговора Витору је све те 
и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило  
а све читаније по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Ст 
ео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје 
/p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе,  
и земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> < 
..</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала,  
е, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком као на заклетви. </p> <pb n="102" /> 
ељаци се прокртољише у својим седиштима и упреше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише госп 
и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овак 
е видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио  
товима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесно 
S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младожење у новом оделу и са цветов 
рећој собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају к 
кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пун 
треба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <mileston 
у.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачи 
х људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> разговарају ос 
 у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа  
о смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по ч 
е ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone uni 
ола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему ве 
/p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте м 
 те године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љути 
знути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се 
т да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће 
тина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљи 
 кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>—  
 Мало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар з 
мештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послуже 
егови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би из 
ироких уста и крезава, увек расположена и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а  
ук спрам кревета, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја н 
 и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а  
леди, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без 
 се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погн 
 ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије  
му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава кој 
 /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти зна 
торе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцк 
кромности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као  
досав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где  
ризвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокр 
 за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „ 
на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са зана 
д, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кук 
 пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се 
м што код њега пазарује тридесет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује. 
идосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као ј 
ти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарк 
а мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид ње 
алим зградама: свуда се избриса паучина и црвоточина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше н 
оге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Ви 
="32" /> уским чакширама од црног сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу остал 
арам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: отиша 
здиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи  
Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право велиш! _ 
аве, ти ћеш пропасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на п 
 би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S}  
 Хвала Богу, здрави смо, — одговори она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући пре 
што уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имал 
е гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просеч 
о што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћу, са једним витлом у коме ни 
г..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кућ 
...</p> <p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче и 
а и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију 
 дозволио да привремено слуша предавања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била д 
 и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам  
или основну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p 
комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и  
ђу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по служби,  
и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен висо 
бавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круња 
Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окураж 
! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само ч 
а.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то нико 
> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то се 
е смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до 
одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути 
ошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и 
 саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>—  
насмејан, према свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и  
ије ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од с 
н је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто. 
 се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за 
овисоко и хладови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и 
а и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S 
, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па  
угог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако ње 
је добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шт 
 шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати не 
S} Тамо у соби постављена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Ви 
коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио гл 
ма у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и вазд 
Хајдемо кући!</p> <p>Он се отима, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене 
гледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га у 
} До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106" /> с 
ди изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа 
на цедила услоњени кругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој. 
и затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Зн 
{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад 
S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div type="chapter" x 
S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:</p> <p> 
н разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не 
ни код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову собу.{ 
</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо са 
в, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бу 
и стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства рад 
ће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече 
.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и  
а суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председник диж 
еши ужета, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси ч 
пирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле 
</p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да 
ју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ У 
тију у којој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чи 
</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не 
ро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Шт 
тао, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запитк 
>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш 
ретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека  
ожеш комотно косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен. 
ребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он 
о и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он 
у, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гл 
селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радо 
ене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја,  
јка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дан 
кав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јов 
 то време у заседању су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n="118"  
Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а  
Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p 
p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним  
вара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S 
с се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће. 
 где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </p> <p 
 црвенкасте косе и бркова, широких уста и крезава, увек расположена и насмејана.</p> <p>Тај је  
 На њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је п 
и он је његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је п 
 над комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали 
 још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само  
ећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.< 
ека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са м 
 свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и раздра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без  
да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, ушла у  
} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још 
/p> <p>— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро. 
м човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ни 
 само мрда раменима, тумара око огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутк 
 и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се 
 осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сук 
 упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта ра 
итао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би м 
 госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гос 
ничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На пијаци, пред црквом, читав сабор. 
 То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод доказује 
к уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p> 
јка: црномањаста, дугих пуних обрашчића и крупних очију.</p> <p>Она се није одвојила од Ружице. 
е раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је и бил 
се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав се з 
p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи  
ак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао, нити би п 
>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Шт 
о.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио  
ео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посв 
сти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, о 
шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пи 
ити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </div> <div type="chapter" xml 
, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте д 
ијнуше сузе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепави 
сио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодоси 
 не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у  
ли пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
 одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре,  
ти.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије.. 
ам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надни 
дседник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ће 
и разговарају тихо: неко забринута лица и несигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко заву 
па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп  
ели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје има 
 учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n=" 
танује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Ка 
смејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у  
 тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испа 
е хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву на 
прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме 
ланеног платна, усукао два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да ч 
 прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце,  
p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> 
тно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни па 
а знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправ 
о.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено,  
 Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пре 
 лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Вид 
 чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад  
ато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А  
 погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше ма 
би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужаг 
а секиру, мотику, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред  
је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја к 
..{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде  
с изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све 
онекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући 
 кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је кр 
 је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радно 
деница преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: при 
и јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, прист 
десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S}  
упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава,  
код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и  
то су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут некаквом крпом од шаренице поњ 
а је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S 
ни, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе па је н 
p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> < 
а издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек  
порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавка, висок 
ође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухва 
>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па ј 
..{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Свето 
b n="59" /> доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настариј 
и мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га  
рестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <milestone unit="su 
ју, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша  
разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извали 
оље тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p 
ом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица с 
раву кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код воденице намест 
 другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а 
b n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говор 
то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усу 
 кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чи 
оже нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век  
проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек разм 
 на своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то р 
верац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су 
тујеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме прист 
а данашњи свет што не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био 
 <p>Минуше трапави дани...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње траг 
 то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта про 
Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и  
сматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворено:</p> <p 
ји.{S} Нису ништа крили један од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што не почит 
маћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Н 
огурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и,  
ју или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он 
S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосава обу 
Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>—  
турио преко рамена, позабацио капу озад и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу.</p>  
лићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути д 
 Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о м 
по селу противу тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је  
Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, своји 
наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви т 
види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад д 
 дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, бабо.. 
поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
тне белеге старости, али поуздан поглед и старачка лакост, одавали су човека кога је тежачки ра 
кав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ра 
у њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике с 
еколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} 
не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p>  
е судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микач 
рке, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и заузела 
ати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га ј 
га, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме 
и и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и 
.. ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича В 
 <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта 
 њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новин 
он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb  
конаку са ходником и две простране собе и стакленим прозорима, него у оној старој под кровином  
и стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, ко 
, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало де 
о то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и о 
бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са п 
ео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак  
па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде ја 
 шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање 
успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија 
се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У том се зачу ларм 
школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> < 
ле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p> 
{S} Па <pb n="169" /> да скинеш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе ов 
око оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича В 
>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га 
{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb n="82" /> <p>— Молим те, Тодосије 
р: обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, сам 
д се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на  
ди и кочине за <pb n="107" /> нерастове и назимад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се ст 
оров унук.</p> <p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа  
ању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву ист 
>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није т 
ели чађаве дуварове, омалтериса рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по ку 
ита сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више из 
ору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи пр 
в стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио  
 ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S 
меде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, по 
ој се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају 
 на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и ста 
ни лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђуриц 
тили ноге, обукли гуњеве па полако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу  
 с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, 
, сем то толико што је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег 
ави се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога.. 
Здраво свани, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако 
зели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p>  
био рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера  
 и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, 
 па морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што 
ајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>—  
иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали 
ав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у гор 
га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да до 
рет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га исте 
а ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала ти, си 
 n="135" /> <p>Затим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... ка 
p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и жи 
адожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Ж 
вај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали 
.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на д 
вукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> < 
ника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се  
и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагове снега, ону сивкасту паучину с ливада 
S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на мом 
олује, без старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му пр 
нешто шапћу између себе, па се ослободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — 
и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали с 
е ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из 
дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?</p> < 
 ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајка!{S} 
моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој к 
} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и з 
! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобраваш ли?</ 
им, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешља 
д ће он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си т 
оје године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, п 
и их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничном <pb n="179" /> оделу, у пла 
то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јун 
приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица  
пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара з 
 пође полако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на у 
отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио н 
 знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и 
и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и н 
за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га оши 
 Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n="180" /> <p>— Е, пријатељу, говор 
p>Напослетку грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </div> <div type="chapter" xm 
так година.{S} Служила <pb n="31" /> је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала о 
тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је напр 
чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може најцрње наступити...{S} Шта то 
ачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобич 
 девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске  
о... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први сан и 
в однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све ве 
 где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку 
го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме  
г новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то  
 души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у к 
ад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђур 
 ово: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} 
азника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу  
инуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом  
 се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, 
о у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе ја 
на.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папр 
даје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу 
и и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:< 
иног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе п 
д поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло ви 
и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и ча 
 крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате друг 
.{S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па 
па.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и п 
, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, — бран 
{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа 
 дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе 
<p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </div> <div type="chapter" x 
 <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дво 
тра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, у 
.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију, па ипак 
 га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, 
ундеда; треба показати нешто савршеније и практичније, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то  
!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду з 
ене се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђоше те се руковаше, па прихватише коње и  
ролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p> 
ду.{S} Време му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту 
Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</p> <milestone unit="subSection" 
 да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес  
м оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на сушила.</p> <p>Они се смејуре, згл 
 смо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас 
а.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у 
чи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је с 
се искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђим 
 што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Бог 
код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута лица и несигурна пог 
 остали људи!</p> <p>Тодосије продужује и подвикује:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да м 
 да одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар 
 Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и подмигује <pb n="109" />, као ови наши овде, већ се у 
мале рогуље за парожак па се поштапљује и корача полако, погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича 
ли без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад с 
 ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што  
у, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да 
 што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их 
дигли свакојаке стоке, засадили вотњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p 
 подруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p 
ама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама Једна соба намештена за гос 
и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{S} Док су сељаци свој куку 
 међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже време за с 
еки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи пр 
та уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку 
S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити ро 
 и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу  
га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније по 
и!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, 
бодније се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> 
асаним силавима, уозбиљио се, суче брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеш 
 као што доликује: обуче чисте преобуке и најновије одело: простране чакшире од плавкаста сукна 
 болест боловала, претрнула на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> < 
у, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div type="chapter" xm 
ојица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S}  
е, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци.</p>  
о.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га  
да.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, ра 
оса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и пок 
авијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спр 
ља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бац 
је мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с ч 
авати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и о 
код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи к 
они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по  
 још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> 
жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајало, само пршти вода о во 
 свој простирач и покривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, н 
 дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Ви 
но изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукуј 
жи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините. 
 године заградио за читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабдевати  
 савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p 
ао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор М 
p>Успремише и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неколико страна, скупише на гоми 
у, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа 
ше куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица примет 
ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, кло 
теже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А  
 уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p> < 
иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он др 
ему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне  
сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S 
ицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњ 
ега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега  
 тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </div> <div type="chap 
ног имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељима својом вештином: како је у 
и као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у зв 
} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он са 
не уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису могле ост 
у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привре 
и је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима:</p 
ст хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} 
а какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са жи 
>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} О 
врпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе. 
а себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на ж 
оку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се ст 
поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога 
пусто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде  
пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад  
пи.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном м 
је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овак 
а мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад  
це...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу 
сију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим  
о од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чи 
{S} Али оне нису могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред  
мо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} О 
су нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалек 
и сами! ...</p> <p>— Приставили сланине и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо кол 
тови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и ср 
тога да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интересе, узимам слободу скрен 
ари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку 
просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио основну школу,  
нутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толи 
и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар м 
мајстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар,  
b n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је 
реност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај н 
прође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или 
о с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре 
е имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао: — Разумем 
, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу 
 вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни 
мој посинак почео пропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем.. 
о?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p>  
ана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога  
еди наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комиша 
а пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не  
раја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за  
.</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и чувајући стоку...</p> </div> <div type="chapter" xml: 
у те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег п 
ђоше те се руковаше, па прихватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклиј 
аузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капет 
кав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко собе, не глед 
 У ходнику наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу 
{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{ 
} Први члан узе хартију, натури наочаре и проговори:</p> <p>— Уговор о усиновљењу.</p> <p>— Чит 
олико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека ст 
и га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, 
ди и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, с 
 слободније говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Р 
е у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p 
ресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, н 
а дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне ве 
сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и о 
 из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не у 
д га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p 
гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узве 
ошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се 
и и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајтана 
илице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и  
у облеће она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи.. 
, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грањ 
гу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке  
морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стресе се и растрља очи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
а поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну мало  
е.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Н 
отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћ 
инице, наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту ј 
} Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ 
одосије.</p> <p>Он се трже,, исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> 
 море?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> < 
усев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгурку 
030_C6"> <head>VI</head> <p>Подмлади се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешав 
ропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап 
је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико 
а имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и 
ред његових њива и врта, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим пр 
ећ проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављали здравице све колико их је по реду, па с 
p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти т 
че бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, о 
ако, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове руднички 
сејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их,  
е убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не п 
познајемо, слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дан 
јнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како  
 њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред 
пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико оч 
лонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време  
у адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју шта 
ио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се  
— Како... по чему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву... 
 за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала с 
к, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p> 
р успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечв 
ла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n="88" /> другоме 
 <pb n="73" /> разговарају осмејкују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру ре 
 свети!{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се пром 
ова, човека средовечна, црвенкасте косе и бркова, широких уста и крезава, увек расположена и на 
, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и оки 
 со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба.. 
 његовим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па х 
и да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здра 
торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико  
ом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче  
е, поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!.. 
</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што 
S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да 
Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p>  
шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p> 
трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како...  
p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник 
 и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича В 
у.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S 
а по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким  
ну Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже к 
 главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима 
о је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља ш 
ца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ов 
 не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих  
лом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све та 
 је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако  
в га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је 
ти...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта 
унад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло к 
а мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети 
су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасви 
 Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао 
 покривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заје 
ни...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагове снега, ону сивкас 
, зноји се по челу, слободније се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда м 
оград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из М 
и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S}  
 ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати планове какви му на <pb n="134" /> ум дођу,  
лахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му  
 а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу 
 <p>Па почеше обилазити око његове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколи 
е несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са  
Баба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете? 
плаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску власт. 
дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте шљунком.</p> <p 
ик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад  
те кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.< 
ревртати, јер се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцни 
S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а 
ице.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и 
 <p>Тодосије запали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне  
их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба,  
у знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је  
тарчево растеже, уста одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb n="96" /> <p 
дног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школ 
па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у о 
ве од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је  
 у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и наместише чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде 
рилика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> < 
анке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више 
не чича Витор сиђе низ судске степенице и упути се право својој Јошевини.{S} Само сврати на пек 
 броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама 
ко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори јо 
ча Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису 
 домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма 
, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је;  
</p> <pb n="119" /> <p>Пандур се измаче и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање пог 
а се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор  
 и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће  
> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара  
p>— Лези, лези, не причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуњ 
 Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и пого 
ро, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учин 
цу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не  
ију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!</p> </div> <div type="cha 
, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојк 
и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде.</p> <pb n=" 
 ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен  
и скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше п 
иви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутра 
ваш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала  
и си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у ру 
.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић ду 
могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред 
S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га 
 <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањару.</p> <p>— Деде  
лим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хт 
его ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>—  
/p> <p>— Школе се... науке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе кав 
е:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати. 
иче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и зами 
ио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и по 
да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо пла 
махнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У зд 
ича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилази 
 до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?... 
осав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури 
ца успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и 
 се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, го 
ују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под водени 
да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише 
Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети неш 
упа: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица 
раћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се:</p> <p>— Крмачица!</p> <p>— Да купимо!< 
зе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у њега.{S} Он прелистава акта, нешто п 
јури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавиц 
оточина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на св 
 му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја са 
 не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано з 
 обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> < 
е и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по три, па поставише ручак, прин 
у и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја  
обу, она тројица скочише те се здравише и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово м 
сав му покиселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дот 
d>XXIV</head> <p>Не мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала  
е тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неко 
играби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</ 
а повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори! 
упчагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све рас 
, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врз 
 Право велиш, Тодосије.</p> <p>Устадоше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто пр 
више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш в 
p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разговор.</p> <p>Видосав је то исприча 
 столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да 
н зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише 
Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на  
а, замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гос 
зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан са некаквим ситним жутим семеном, па 
сију!</p> <p>— И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута,  
еш их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Лив 
о Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S 
огледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до  
ти цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну и  
вари за послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио 
зучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја уч 
 неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чаш 
се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и црвот 
 имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку ког 
атио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде так 
 се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајиб 
 Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један стари 
и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> < 
ер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на  
ипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и  
аве и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и пог 
гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му 
ед собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта м 
ног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће 
>Она крочи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио по 
</p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у 
же:</p> <p>— Море, не будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа де 
 ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниж 
али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах по доласку и заво 
је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, н 
ти се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{ 
ога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта  
 не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p> <p>Код трле не беше никог...{S} Уп 
 много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на 
оришту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаш 
м гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљ 
комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у двор 
 неколико столова људи са својом чељади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав  
уком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руко 
звалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају с 
очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Ње 
Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом мест 
ној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на 
ју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село о 
је, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље 
мање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Вид 
ају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n="107" /> нерастове и назимад.{S} Покр 
ом куповном марамом, па кува кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и  
ва што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} К 
.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко пар 
ро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи  
ав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију 
и да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и до 
И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као  
дање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од о 
 свету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само см 
а Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p> <pb n="57" /> < 
ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се  
сту, кроз годину две, пресадити по међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посврш 
и на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не зна 
аше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосиј 
ио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он т 
.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Ви 
у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чин 
 <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џ 
бичне послове, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> < 
жењина мајка, старија жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младом одбрађеном женом 
етио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „как 
зађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и  
друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и з 
ресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или 
овица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зн 
..{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуст 
 би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак,  
ућу... и то се чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли гл 
 <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S 
ала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо.. 
њака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњак 
 послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обу 
жба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>К 
ј години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писм 
знавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смел 
раћали су поред детелишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали  
ичао у механи, а сељаци се подгуркивали и смејали...{S} Набавиће каламљене лозе којој не може б 
и му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодос 
повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га ди 
 гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и п 
ок су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за п 
у селу, који су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте г 
 туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и м 
 n="176" /> јабуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за ко 
о под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хла 
 колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на клупама и столицам 
 Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком  
или с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачи 
к.{S} Поградили су грађевине, приновили и окрепили омање, подигли свакојаке стоке, засадили вот 
абавила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p>  
 ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су 
<p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И  
ријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пиј 
увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова к 
до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видо 
на.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за  
тана кога нису призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник да 
 од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, 
међу чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и  
ратарници.{S} Толико љубави према школи и науци, колико се показује у овом младићу, тешко се мо 
исли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да  
е домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а  
 баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштуј 
веш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне 
 прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се  
о раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потв 
ма и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и н 
 се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накас 
..</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, 
у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погл 
удно ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта  
 спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазн 
 од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује:  
а ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га о 
пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и почеше  
је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава 
.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето так 
 све млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране  
де цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе 
аријег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав  
а, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у м 
е од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја 
довољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Мл 
.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, 
 осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојиц 
И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буд 
 румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на но 
нази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању  
е и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>—  
чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млатајући рукама, декламовати:</p> <quote> <l>„ 
} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и с 
уће, преведе децу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем 
ју, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобри 
 детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Ј 
иђе шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} П 
ба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А к 
 рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде.</p> <pb n="125" /> <p>— Видосаве.{S} Бог с то 
ве године скида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кук 
ина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред пов 
, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и н 
за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не 
штво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би г 
воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује 
узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја 
 се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад вид 
Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он м 
 је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме 
 ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет. 
 се дурну:</p> <pb n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна  
 жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора  
е „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако! 
унца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и разгова 
итава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у м 
ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали с 
> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се 
рзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирил 
ану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>—  
е паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за руку 
 досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало за 
еко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он 
ани радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> <pb n="80" /> <p>Ал 
тан.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели ов 
ама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор 
мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим  
 почеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је  
и раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примит 
руковати имањем као својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си од сад на 
е дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се ти 
стављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му ј 
ма и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш, Тодосије, куда си наумио!{ 
код побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по 
а лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помирише се са судбином...</p> <p>Тако једног зимњег  
рца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна 
којима је волео састати се, разговарати и почастити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на в 
мо остави стакленце с ракијом, па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, зат 
без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш и 
 клиповима, издробити кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окр 
p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ручак.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори. 
е на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао п 
ченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пр 
ка је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, сам 
о и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити н 
 <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — п 
од погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже,  
тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Вит 
ћи у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, по својој скромности 
де у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p 
е Антоније.</p> <p>Он се доцкан присети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{ 
почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао 
је воћка напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав су 
и, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радн 
ну се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непрестано уз мај 
мљене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{ 
од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати сваков 
ајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати сваковрсне благородне воћке, подизати шу 
чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим 
олена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, 
 кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо 
та, како творижу чиновници, практиканти и пандури.{S} Међу њих се умешало неколико варошана: за 
 га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати 
авише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев 
то може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је д 
е на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, гд 
ијат побратимили су се из ране младости и нераздвојени другови.{S} Видосав се с обојицом упозна 
ту, са чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној ме 
дном напретку, набраја примере глупости и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју ј 
стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ п 
идосав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и гледај посла.</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не хте  
прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} 
вољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако. 
тија.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако  
 научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видо 
 се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb  
 виче Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта 
Па што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си та 
оштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њем 
зује у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, п 
> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</ 
о, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на 
 од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам... 
те се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а с 
пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он ни 
b n="110" /> <p>Чича Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице  
{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, 
ађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p>  
а би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</ 
ам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао 
в оде у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ 
 иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и 
/p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку 
{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>—  
а...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Б 
ћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S}  
не и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и 
 имањем овако како рукују остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треб 
кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће  
и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. </p> <p>Настаде радно доба...</p> <p> 
ма свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути 
ове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, само с том разликом што Тодосије држи д 
аче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напред 
Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са су 
т...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подми 
лика ватра, пристављени свечарски лонци и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је  
е сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све 
 још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — ра 
..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидат 
 па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар с 
азе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> 
.. да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </div> < 
/p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
. као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу! 
 свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори н 
Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те. 
унђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав  
>XIX</head> <p>„Затисни уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упам 
оврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то д 
досијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S}  
му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслу 
то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не  
 да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што  
е упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кући:</p> <p>— Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — п 
укна, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и 
ишом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, тр 
есте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто 
/p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, 
па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби ч 
највише се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитри 
де у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопр 
а сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> <p>—  
p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша 
 уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра 
су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{S} Поштуј му његову старост и  
и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакшира 
ама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесној механи поседали за оно неколико столова људи с 
?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p> 
"85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Ал 
ео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он  
дох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека 
си празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу 
ули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа приметила необично на Видосаву.</p> <p>Али 
пустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и т 
...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} З 
тац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног род 
е....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и пространије руке од многих домаћина.{S} Сваког лета д 
моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.< 
ово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Вит 
о и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} 
м видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ват 
леда шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор 
има нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Как 
 — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни ви 
 хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате зе 
а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} 
колико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, 
ољуби у руку све редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну 
ком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— 
мо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како нисам ништа приходио за ово време о 
ало и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику  
борит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он 
за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава.. 
и, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— 
, пуне ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире 
 закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом 
ам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче 
и не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га  
идиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p>  
 притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да н 
имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за о 
.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код 
и, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа 
 како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала  
 кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Та 
до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Ср 
} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— С 
p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво 
се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и прот 
оме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p 
/p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="1 
ује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</ 
 слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћер 
е чича Витор измирио са новим положајем и стањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи п 
и; прогорели од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се водом па сед 
S} Витор се пољуби са старим пријатељем и његовим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини. 
} Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек пр 
} Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видо 
и свако новачење пресрећу с неповерењем и подсмевком, и тиме онемогућавају да свет прима што је 
 тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом.</p> <p>— Оставите то, море! — виче дом 
тор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је  
ама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пре 
ди за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p 
и дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да он 
и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и 
сам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели м 
же други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су преп 
во имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p> 
ашена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и з 
јемо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује ба 
даним корицама, са изгужваним, умрљаним и нацепљеним листовима, милије су му биле, но <pb n="16 
умашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> у 
епо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто 
и ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>—  
о шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па 
 ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> <div type="chapter" xml 
овор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије па продужи 
две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој го 
није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, слуша Тодосија, не признају га пошт 
аца, проговори неку реч, понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше д 
 том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, 
ше, он застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Т 
 са неколико књижица, с пером, хартијом и мастионицом.{S} У трећој собици стојеће ствари у санд 
вкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист.{S} Н 
лави му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Ми 
ст није у овом новом конаку са ходником и две простране собе и стакленим прозорима, него у оној 
душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Његове радости! 
усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Њег 
све...{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша ш 
— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ру 
кненог прслука, подбочи се једном руком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то п 
тком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече глава?“< 
омшилука, са другог комишања, са песмом и подврискивањем.</p> <p>— Седи, посинче!</p> <p>— Нема 
— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p> 
} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће би 
ћи, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, 
 на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета десил 
зорима, него у оној старој под кровином и брезовим лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазна 
си, те се сваки сукоб заврши смијурином и лепим растанком.</p> <p>Поодавно, на десетак година п 
 Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на 
 моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“...</p> <p>Наста читав 
ти...{S} Устани!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори 
ди, нити распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру 
ете моји... — рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше 
 и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, 
 не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Оту 
буха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и г 
у лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространом дворишту, у непосредном суседству Виторова 
После се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, 
босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу наместише миндерлук,  
и фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у о 
ти их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим к 
 и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, једног празника, Ви 
вића из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све моје имање кр 
наку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на ра 
и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p> <p>— Ето 
 у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Ви 
окривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брва 
завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практиканти и пандури. 
ема посла без старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад 
 и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Исти 
 две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и  
је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, 
 га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве 
му изведе коња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича 
ало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буква 
а.{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао 
а очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан,  
ов пријатељ из суседства, некакав миран и скроман сиромашак у половном оделу; па младожења, вис 
 освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, прилегао је пред саму зору, ал 
стојно: чакшире од црног сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Ув 
 и њега исмевају.{S} Осећао се самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, с 
</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче је 
ри...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам п 
а...“</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, госп 
итвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и овај рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да  
човек мален, стар, крошњав, али живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p>— Па... јес 
ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} За другим столом погурио се секретар, млад 
} На врата се помоли Видосав... страшан и необичан: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна  
о му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>К 
 све чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, према свакоме предусретљив па и према деци  
ну још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и 
размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{ 
ута...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито! 
 Отуд, са истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружиц 
глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ с 
 чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те 
 Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи. 
ишта радили без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> 
оре!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p> 
/p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p> 
а: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају ш 
он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пр 
Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како ј 
 ли обојица?</p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па н 
...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, 
а млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на 
аље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та 
да низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и 
решство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да  
у потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што  
је...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, син 
93" /> Тодосије који се на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угле 
оведа.</p> <p>Само чича Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошеви 
 „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успр 
 код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воде 
а га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је б 
} Вече пријатно.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве.{S} Постављен 
 и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви по 
уком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мис 
две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он п 
зда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распитује. 
ди који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и с 
 А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лак 
осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју ј 
нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатиш 
 Полако, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, с 
држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину пр 
а ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S}  
ознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег стања, ва 
бо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како ниса 
с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда 
 помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, 
и по дворишту.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео под <pb n="176" /> јабуку шећерлију па 
p>Једног празника Видосав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали  
 рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао 
е старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу 
ед њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{ 
 и старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је 
p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакам 
<p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти 
и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видос 
оденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А  
 питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S 
ет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{ 
 ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњ 
досијева посла! — смешка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрз 
/p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутар 
Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој 
} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмаха руком.</p> <pb n="130" /> <p>Она му угледа оно 
у, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — д 
} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, 
ако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао ш 
ата распикућа, па му преотео старешство и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себ 
} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за те 
 урнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли 
о.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблиц 
старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— Џимрија!</p> <pb n="43" /> <p>— Слепи чв 
и посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У то 
 у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несре 
било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не 
и по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, па ни други сеља 
} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у д 
мео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, у 
гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојк 
 осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит  
 је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n= 
 и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све  
о казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и кура 
та лица и несигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у та 
S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није како треба. 
у на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показ 
 скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се сне 
е друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чи 
 чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кок 
 он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао 
е село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шт 
 пригрнутим копоранима, неко се извалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и д 
ка кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване 
под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Бо 
руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види к 
оном и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера 
 разговарају, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније гов 
од воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по ст 
 ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи 
ко нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигд 
оцније, имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи чов 
?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти  
длакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветит 
о два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им 
p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и мо 
 — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагну се па 
репредајући клупче конаца, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — реч 
/p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>—  
с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх  
досије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли т 
алеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у к 
 се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и пома 
 у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико к 
 искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па уша 
не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати поједи 
>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да  
воју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор б 
{S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета зем 
лидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</ 
пет узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а 
уке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Ви 
е и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у м 
 <pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицо 
{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те  
поседало и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две 
 има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему н 
а источну страну; на други зид огледало и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебело 
...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у сре 
у објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за  
е притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај  
 и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се у 
, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и  
ај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У  
е време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не 
p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, р 
у, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта 
пропасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га 
Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе г 
лике успомене, одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда стареши 
{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити,  
и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога 
ах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парн 
а рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све  
ли свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео саста 
 ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и уз 
ком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, по мекој трави и 
а: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој 
атулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све 
лиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без  
 велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право вел 
 <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} Дамљан Ружић с 
а Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о с 
 ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли 
 је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке р 
својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се да св 
 велику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор рас 
 деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: саши 
им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</ 
, да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставит 
> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да до 
 и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила тр 
> <p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са угледнијим људима с којима ће имати на 
у га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да 
p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необично и у страну, а он при 
</p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додај 
 него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како  
 за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари пријатељу?{S} Нема  
увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и 
вима, расхладили се водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп 
то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што м 
омаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, б 
им као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја  
е, и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује  
} Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што с 
> <p>Он је погледа, али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже 
тено и поче га окретати некако необично и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори погл 
у, са свиленом марамом на грудима, лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним природним цве 
укама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку  
, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од црног сукна, копоран и фермен о 
 и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње  
рађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или  
е радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бризи за  
} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други не 
S} Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци 
 види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у  
— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те м 
ј рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две тр 
 капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако 
е човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се ч 
 буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасе 
оје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, мил 
ужи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајта 
а је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се 
н, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око сток 
е: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином 
Пандури наместише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше мест 
ињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше некол 
осава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Хајдемо  
смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са о 
S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div type="chapter" x 
стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује  
 је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мер 
 Збаци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад  
и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, према свакоме  
шњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, 
зе старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита,  
, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба.. 
инуо пола розге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као м 
решен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи 
 отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код ок 
 водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а 
јку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича Вито 
у где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав  
дука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја  
 па младожења, висок, танак младић, леп и личит, у новим уским чакширама, чошном фермену и шиља 
 здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Ко 
а би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S}  
е махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Доз 
нија... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта ти  
амљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, богме... није 
дњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране младости и нераздвоје 
т измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити 
ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче 
Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за де 
ихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div type 
p>— Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо к 
оја личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и  
мо да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ 
ланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, љ 
жење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} 
оређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Видосав би 
овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово? 
е ћути, све замишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за как 
ви заједно, он служи, започиње разговор и добацује пошалице.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S}  
оће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита 
и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p>  
метнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на с 
лужи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, разговарају, смеју се.{S} Поне 
 <p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле. 
лободно као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и сл 
иком ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit="subSectio 
главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на при 
ш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p 
 на столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш  
 на столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, ски 
 Јовица: један босоног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, при 
 те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у мес 
лужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и 
{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихо 
тају му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...< 
и и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца 
/p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је! 
де потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p>1903 
 газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сен 
вори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} Н 
јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе,  
 данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај ми прија 
о руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Управо,  
 је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Т 
ву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Ви 
ам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми 
 ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мо 
одећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: са 
врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, пит 
 десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовико 
ead> <p>Витор Микачић, човек од педесет и неколико година, изгледао је још младолик и држећи.{S 
ом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како с 
како он може дозволити у својих педесет и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А  
а репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем пасторче на моме и 
сока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема нигде никога и ту служи у  
ет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само 
аки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, 
н...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у 
{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два р 
господине...{S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Председник прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни  
еш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па  
сам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако 
 то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја 
Микачића, дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш 
и једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бо 
ге потребе.{S} Поштуј му његову старост и прихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је б 
адао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да  
ар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p 
да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли <pb n="1 
ичам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма ш 
 — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детел 
колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радос 
ник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак. 
 целог села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и ве 
проговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те,  
...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се прогу 
седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој с 
и вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало  
едан оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Причај-де,  
им јелецима, седе правилно, сагле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{ 
оказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађениче!..< 
оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу 
екрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, хајде 
>Сву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зн 
илип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... 
лу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претресати на све стране.{S} Радозн 
 саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се исп 
 једног пролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с  
 на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> <milestone unit="subSection"  
да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан 
иком совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из  
мна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и  
куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он д 
сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет зглед 
ати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прего 
е пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе  
<p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укоч 
 шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, 
ним рукама под главу, раскорачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се ј 
е.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица пре 
ају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему шт 
ину.{S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, 
 је седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала м 
ло се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све  
и војничким цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p>  
 страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не 
е, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је 
жавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа  
ш од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p> <p>— Носи, 
?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга 
авку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, Тодосије 
ш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Витор 
, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пре 
 и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два раз 
а мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за 
ару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и 
у, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Ву 
ш, оно сели обојица на кладу, припијају и разговарају: како су мразеви уорили земљу те се проси 
вера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гу 
викоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружиц 
, са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и с 
шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је не 
ако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о ме 
це па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све 
е споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капе 
корак, хватају му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше г 
дно се хране; заједно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S}  
па и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он ма 
вориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а  
се своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и н 
ричају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по ча 
е чакшире од плавкаста сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођиц 
зађе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па столичице.</p> <pb n="17" /> <p>Он узме ш 
 преда се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> 
еће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају поседају на  
ученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S 
И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори 
и, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се самохран и презрен од све 
лас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико годи 
>Ухватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као д 
сије, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угледамо непо 
>Видосав се саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам к 
е, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено  
 погледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај д 
ета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу о 
00" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.< 
белог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један уг 
у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p 
на се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је 
p>Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете 
му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S 
ло се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав 
нити много више, оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{ 
маку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и дужно 
љи с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, о 
екираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и се 
 ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и 
пита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p 
о мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавш 
 Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} 
рини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </div>  
зме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прилику, синко, што гледаш ове 
и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озбиљно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чич 
 окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p 
 оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако и 
д дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече пола 
рама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити своје и и 
свадбеном руху, младожење у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девој 
е.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи тор 
 и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од ку 
На мене су се угледали први људи у селу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим д 
лик и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој к 
{S} Видосав гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један б 
е на неколико страна, скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише камење иг 
 Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси 
p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног  
о је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много прича 
 навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео к 
.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и р 
} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, 
 куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима 
о, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone unit="subSecti 
ћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му С 
шће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац  
, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-р 
а изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p>  
е натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> <p>—  
ор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича он ка 
Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепат 
андук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и В 
све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га 
м и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну т 
сподине,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин ид 
 и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе усн 
 забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S 
ледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тражи посинка преко бела света!</p> < 
то радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни  
бразу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39"  
н хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и п 
о и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и понос 
је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута ма 
коврсне благородне воћке, подизати шуму и корисно је употребљавати, и таке науке што користе се 
 ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку  
м искрпљеним чакширама, старом копорану и војничким цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу к 
стим памучним кошуљама, чистом копорану и новим чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја  
.</p> <p>Она само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:</p> <p> 
</p> <p>Он развуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Зат 
 подуже, а старији се склонише у механу и почеше се припремати за повратак.</p> <p>За чича-Вито 
 „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Ви 
и чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отво 
у новим уским чакширама, чошном фермену и шиљастој шубари са чизмама на ногама.{S} За њима млад 
, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а п 
и неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убра 
, гради котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и он 
 ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђур 
су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Им 
25" /> се Тодосије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози 
ајбољем парчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пу 
 кад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао 
да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду 
в буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.</p> <p>— Пис!</p> <pb n="44" /> <p>— К 
у канцеларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто по 
авре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</ 
о...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, да 
године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас и 
 <p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се!..</p> <p>— Зна 
ник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код кућ 
рестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и распол 
лог, поклања му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јо 
атимству, о момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њим 
сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по се 
ку школе применити своје знање на имању и показати корист од напреднијег рада.{S} Његово имање  
 сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене... 
ам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p>  
астао по служби, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псова 
ну на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по т 
и.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца 
 па устаде, прислони тојагу, скиде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку 
виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што 
ти.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је  
а унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, ск 
 <pb n="143" /> <p>Он ћути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одма 
бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источну стра 
е, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати з 
ави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} То 
} Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца па све  
Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људ 
/p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, 
кући: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу. 
наду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у  
ев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те тури 
 кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у 
тово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихове радости кад п 
, који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на на 
е.</p> <p>У то побратимство увлачили су и Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p> < 
се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} К 
знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>З 
обом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда 
је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p 
 и могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искеца 
 говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек 
ече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдат 
 и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те  
 о свом побратимству, о момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то го 
{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>—  
ем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старе 
<pb n="91" /> <p>Видосав приђе згладићу и шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси 
комишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовеч 
ако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљи 
ле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три  
ли није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило 
чића....{S} Видосав поче удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави пла 
брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим к 
једног пропасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и к 
а бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га нас 
Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> < 
изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, п 
ај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом жено 
 узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави по 
 базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S 
сели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно 
ић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у 
жи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Ч 
рманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Ви 
ља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и  
тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у п 
или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим жена 
саше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој годин 
а га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на 
ође да устане, па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p 
им кукама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђу 
да пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај јед 
ника!</p> <p>Председник лупи у меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господи 
Ујутру је чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пишто 
 пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} 
 <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор 
кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{ 
и те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и ова 
ну, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је 
</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хва 
ној с лица, завали се у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у  
S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се уг 
ам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживети?</p> <p 
тавио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb n="91" /> <p>Видосав приђе згладић 
 избијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних, копорана без рукава, шајтова, чепова обруч 
 престигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на једа 
та тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго. 
их и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, како је б 
а се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S}  
е: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити  
<p>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупа 
а ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али 
цији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} 
н пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И  
 без престанка те се упрти снег поновац и направише се читава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси 
, није ништа друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у к 
па они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају 
 и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..< 
 Сваки има, свој кревет, свој простирач и покривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} С 
 се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на с 
 за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује п 
ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душм 
 си укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не да 
 савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</ 
ти... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав  
ори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам 
 рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми од јуче  
ате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p 
кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије п 
 А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ т 
/p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p>  
 <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су  
 И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сухим устима:</p> <p 
</p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави с 
 а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> 
на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</ 
> <l>Што нагони Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југ 
ти и гледај посла.</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не хте проговорити више речи о томе.</p> </d 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор  
</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила о 
вара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро доша 
то и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим паму 
ако ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се  
неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Т 
!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са 
в буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <di 
ављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и  
млевено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и 
и!</p> <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет  
p>„Поштовани господине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, слободан сам обратити вам  
који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разб 
етресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...</p> <p>У Младена Вара 
а имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи ку 
мало пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећиво салети, те му кри 
чати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, загради 
а ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" / 
му се није никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младиц 
га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разг 
м те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одф 
ко раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колу 
по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микачићем он није нигда стао 
околину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и о 
ом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па од 
</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединце у селу: те оваки је о 
абу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака 
уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо 
S} Такве краве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна  
>— Тако.</p> <p>— Ето, оставићу.</p> <p>И измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук 
па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разг 
асте, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ... 
екао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по  
, братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са угл 
а жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодоси 
учи ратарницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му в 
тане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпа 
 и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају з 
а то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говори 
као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо  
куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, 
д наслон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупч 
чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</ 
чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити свој 
 ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег поновац и направише 
 <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</ 
ма.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лак 
екад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто 
шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њивом, обухват 
и повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</ 
и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Ш 
о ушника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће 
шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић 
еобично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти ток 
ст разборита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се 
и и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па ход 
он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од дет 
и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као мо 
д је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини 
ј соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у р 
о хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам...  
рио торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} То 
брва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а  
шли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са п 
 Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће, сл 
<pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар  
 неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа  
итор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио 
и, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето ос 
запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и 
 извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сироти 
чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли 
ду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе 
њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике сва 
и обојица?</p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па не  
 жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, 
ива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.< 
ђе довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко!  
та говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом.</p> <p>— Остави 
твари што је покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску кан 
сла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде 
 n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а ју 
ара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прим 
 у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади 
аке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављен 
се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он по 
о, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и з 
 се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се п 
 за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђено ф 
имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово 
послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на 
очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек д 
ени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу д 
ни мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут 
акао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш 
о и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и ј 
 да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га 
Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Ал 
оденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза 
, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја с 
<p>— Што, богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, него, тек ’нако...</p> < 
ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу од т 
 сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb  
то?{S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљ 
!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмаха руком.</ 
> <p>— Што?{S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он 
теде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, ти ћеш пропасти тако... — рече  
има, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, х 
н оћута.{S} Затим рече полако:</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што?{S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S}  
 суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је  
све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познан 
кани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја ни 
диш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да  
ове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, над 
>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> <p>— Мораш 
ју се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан колик 
ва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — р 
гог краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосавље 
 руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује св 
Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадо 
 мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто  
 с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, једног празника, Видо 
же руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђоше те с 
умара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже д 
година“.{S} Предсобље патосано опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане тр 
<p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Рудником, од си 
ћ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, посматрати како Видосав ради.{S} Неће му  
а са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Ви 
е под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, 
ad> <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини. 
е, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја 
шан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он з 
д Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је  
м: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се:</p> <p> 
у је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како 
ега кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим кори 
{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три мој 
.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци  
беши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори 
луг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и 
 за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке. 
арче колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој  
дина.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Ч 
тку, набраја примере глупости и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и 
лужи пиће, помаже мењати судове трчкара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p> 
{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И он 
ио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечиц 
итомца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</ 
 најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека 
коше и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керча 
огледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукуј 
и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подв 
 Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их 
чно да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу  
 у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чистом копорану и 
у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао 
у и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што 
 друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: скр 
и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један 
нство.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Рудн 
ћа, Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, 
ву, и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па 
ко совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћи 
 и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се за 
 у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и с 
вала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S}  
етоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде  
и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други расп 
вни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране младости и нераздвојени другови.{S} Видосав се  
одошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико 
"17" /> <p>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прилику, синко, 
е столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију,  
. науке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе м 
а учинити.</p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{ 
и основну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— 
одруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>О 
тишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окру 
"142" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тод 
па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови е 
, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нових дукат 
усник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и  
ве унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се 
ећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога који је први  
аса.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти ј 
.{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је 
ију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како  
осав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их  
у.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код  
тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајк 
збиљних људи.{S} Али оно не може избити из такта паметног човека и натерати га да се заборави и 
 књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама 
се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте рак 
траном гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав миран и скроман сиромашак у полов 
p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није тв 
/> упознао са неким шљиварским трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних по 
д очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у варош 
 и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p> 
е да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину ка 
је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не 
е чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њ 
икачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да 
 купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у во 
p> <p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле <pb n="161" /> намере, него му се чинило да је м 
двикује <pb n="19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.< 
 другог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! 
>— Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за 
 <pb n="158" /> му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао  
жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чув 
мести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће  
{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под ц 
м имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школов 
> <div type="titlepage"> <p>Прештампано из „Бранкова кола“ за год. 1903.</p> </div> </front> <b 
 био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би  
аву.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд  
другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они с 
> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о  
се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, дечице, пожу 
дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници 
сновне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и  
 саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} 
све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим 
слове какви се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљ 
 И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, са песмом и подвриски 
а механским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у варо 
атакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете  
ј прилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимств 
чешљан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко соб 
само мрда раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ак 
 из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија 
аочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћил 
ли?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво св 
<p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је? 
ута.</p> <pb n="121" /> <p>— Да истераш из куће посинка, као пропасника? — објасни први члан.</ 
е љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а  
су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb n="12 
стина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили њег 
 Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, срамота!  
</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти з 
 што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>С 
а.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и  
ривукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и 
.</p> <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> 
о полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да помене: 
ма, па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш 
селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Рум 
винче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас  
> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно  
их планина...</p> <p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако 
 Ја ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не 
!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шар 
реселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се 
>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га 
н треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је наследно и да  
о певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,< 
а обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко 
док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћ 
 и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљ 
Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се  
>— Да частиш!</p> <p>— Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог сина за питомца!</p> <p>— Да учи ратарни 
е сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад  
, тури у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> </div> <div type="chapter" xml 
S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, средовечним женама у заји 
ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се  
...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затв 
{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, п 
 људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чистом копо 
да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још на 
, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да 
— Лези, лези, не причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња  
 кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па  
другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?< 
ли на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућ 
 Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеж 
 су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу 
ишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ п 
авно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега чу 
итомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви се траж 
бере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо, учинићете вели 
о посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не д 
е са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може н 
ко?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути. 
таде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да з 
те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу проп 
{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараштајем.{S}  
итао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа 
...{S} Устани!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:< 
каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па н 
 па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обор 
ј-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му зна 
и дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу ти 
 и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да  
се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу к 
и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Н 
, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи  
 — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је  
 киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ки 
да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасланицима: 
дигоше главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви  
раћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он 
налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да би 
жем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и гла 
ажим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако 
елих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних, коп 
јао што <pb n="158" /> му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и 
S} Зар тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан 
тојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити из такта паметног човека и натерати га да се заб 
там једно писмо које сам, поводом овога избора, добио од управника ратарске школе.</p> <p>Сељац 
 му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увред 
XV</head> <p>Одјутри се мало.{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: цигарице, палидрвца, праши 
исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и црвоточина, претресоше се хаљине, ишч 
бу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе 
</p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракиј 
, сешћу, — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p 
чне послове, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p> 
би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ев 
махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозво 
ја... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта ти је 
 на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нови 
е, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче сави 
о би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} В 
блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, 
е, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, о 
ђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у  
мили, са пригрнутим копоранима, неко се извалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на дев 
д причест...</p> <p>Видосав отрча те му изведе коња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгуј 
вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p 
?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p> <pb n="38" 
уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто 
чном <pb n="179" /> оделу, у плавкастој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном  
везла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> <p 
 је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p> <pb n="38" /> <p>— Ти? — подсмева се Видос 
овикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано 
добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство преда 
>Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се та намера пр 
 кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p 
 угљеваре, изугризала свакојако корење, извешала записе, издржала кадове, платила све читаније  
b n="106" /> све уређено како доликује: извешана цедила услоњени кругови, качице сира и скорупа 
, шајтова, чепова обручева....{S} Нешто извешано, <pb n="30" /> нешто набацано једно на друго.. 
29" /> разноврсне ствари.{S} О чивилуку извешаше старије аљетке што се ређе употребљавају.{S} У 
 и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодо 
тао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли  
рац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су п 
пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована 
отрча на извор.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, устумара се по вајату, док из једно 
.. не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећ 
, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како је 
 да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на че 
м и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш  
а.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и 
} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p 
коло своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</p> <p>Кукур 
ан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу!</p> < 
, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно!</p> <p>Тодосије  
p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање...{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мрак 
ке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре к 
 се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не питај ме ништа ју 
крене мени:</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на пра 
м, па метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, бабо!</p> <pb n="132" /> <p>— Хајде, де, да п 
е разговара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као 
ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше сељаци.</p> <pb n="171" / 
ују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{ 
смехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче 
и филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ручак.</p> <pb n= 
мо се потруди да се не осрамотимо...{S} Изволте... слободно као у својој кући, — рече Витор и о 
 Ружо, дај ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, усту 
 <head>I</head> <p>Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Сам 
о вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакр 
ми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче 
уга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је с 
ико из села..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} О 
еч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{ 
 па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </div> <div type="chapte 
пољу.</p> <p>Ружица постарила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све мук 
ало улепшао Јошевину, нити она друкчије изгледа у његовим рукама сада, после дваестину година,  
!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав је онај вр 
е, направио је нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те  
опаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и 
ама од црног сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу осталим сељацима.{S} То је 
ић, човек од педесет и неколико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом 
 доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао до 
најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одма 
раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерас 
о.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како је  
.</p> <p>— Није... него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан  
ти моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с  
> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? —  
азговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само р 
тво и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи ве 
ури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или сломити,  
S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи о 
 зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сухим устима:</p> <p>— 
 али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је красан човек!... 
че и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати ци 
!{S} Те књиге са искиданим корицама, са изгужваним, умрљаним и нацепљеним листовима, милије су  
ви му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Мика 
, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић 
ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа  
ion" /> <p>Тек што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић у 
ем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели г 
!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непознатим младиће 
 кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту 
Она дошла једног празника њиховој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим  
ио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко 
ико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чик 
је! — викну један оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p> 
 у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p>  
— Ко ти то каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега 
д угледамо непознатог човека у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је,  
га ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... 
етно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по 
зала свакојако корење, извешала записе, издржала кадове, платила све читаније по црквама и мана 
егова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда  
 до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би 
ва разлика, млатити маљем по клиповима, издробити кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може 
е све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, ка 
 и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p>  
45" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасн 
ашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љубав 
му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодосиј 
итао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S}  
та крили један од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што не почитује старијег и  
напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђур 
жа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити 
} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Јо 
ује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n="180" /> <p>— Е, пријатељу 
збијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних, копорана без рукава, шајтова, чепова обручев 
о зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се до 
ди.</p> <p>Усташе сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па одмолитва и назд 
н му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у  
свитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, прилегао је пред саму зору, али  
е боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац 
еда, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му т 
 Тако.</p> <p>— Ето, оставићу.</p> <p>И измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук с 
 да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно што није могао постићи Видосав  
} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио основну 
и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или да осеч 
одио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше му се да са 
овек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет 
уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</ 
ле се... науке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Пр 
сти га!</p> <pb n="119" /> <p>Пандур се измаче и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у засед 
и и трепавице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпрашену кубур 
пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше ра 
пију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте шљу 
 могло познати да он разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и 
трицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве д 
згледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и па 
ни се смејуре, згледају се, нешто шапћу између себе, па се ослободе и распричају.</p> <p>— На ш 
адује, нити се чуди, нити распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђ 
<p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну сас 
кно на прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} 
 примио Микачића имање, много се штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали Видосаву, с 
испасти онај језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарач 
једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега шт 
њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку 
 каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, 
.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа руком на служавник, као да му н 
 предузети други:</p> <p>— Море, велики измет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, чиним.< 
у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p 
 он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета десила.</p>  
га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати 
ђе он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што долик 
е и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их о 
њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће 
 доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га  
.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем и стањем у својој кући, да н 
њи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Вит 
 је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?</p> <p>Тодосије поћут 
ка воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде водениц 
асност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они трче и  
 проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављали здравице све колико их је по реду, па се  
 коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радознало очекивали шта ће бити од тог Тодоси 
ром.</p> <p>Па поче распитивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не  
нај чекрк на путу?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шт 
мо вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким п 
..</p> <p>— Шта ти ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где се 
асти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лак 
дне примети га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један  
кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда т 
и колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и  
и леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, учтиво се понаша 
очина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на свој 
ејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни 
о, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и по 
е коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S}  
>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видо 
{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мр 
 то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуруз и  
 снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће ова 
к домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је наслед 
горе, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја 
ловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и о 
 родна...{S} На крају крајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на 
 Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</p> <p> 
{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се и 
а.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку, крупна, гледна, пуних  
шу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на пр 
по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на  
.{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако корење, извешала записе, издржала  
ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?.. 
јем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућ 
ађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој го 
оштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу 
и устима.</p> <p>— Знам, бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна б 
Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у 
одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си 
 моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па д 
кутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима.</p> <p>—  
а, милије су му биле, но <pb n="162" /> икакве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, раз 
рња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолопек.. 
аравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на ко 
 нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рв 
ије, брате...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу 
 једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У 
мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погле 
опраше патос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета,  
измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук спрам кревета, спусти руке на колена и гл 
у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И а 
де никаква знака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразум 
 да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што постиже људе к 
 му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији н 
и, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога 
ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године о 
ђу њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поина 
ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга как 
ће поинате, они то све нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки с 
губити брњица на кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језичак, па се може з 
 на кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменит 
.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А  
овека заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{ 
p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напо 
или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="1 
ми неко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није 
м, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с човека на чо 
и он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.</p> <pb n="152"  
 с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују пр 
озвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, з 
год: може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језича 
жи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им 
а се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако т 
динама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти  
вати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури 
е се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у стран 
ом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смр 
маза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао  
 зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе 
лију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу 
ва посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио с 
 с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као 
да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један  
ла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— 
кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо умеси колач и зап 
S} Ако нисам паметан у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p>  
ељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да  
утра могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— 
у.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видос 
ро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што им 
ве џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би м 
, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жит 
ди за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с ч 
 куће кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Ве 
, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачи 
од суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем с 
од трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, 
n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачицу.</p> < 
хаљинама, сигурно какав пропали трговац или занаџија, приђе му:</p> <p>— Којим добром ти, стари 
 оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад посе 
Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ух 
уз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш комотно косити 
и!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са сви 
аступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће вод 
Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’т 
, омалтериса рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S 
е угледно добро за околину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати 
а стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође  
 Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} С 
ло, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше 
в их одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се т 
а се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" />  
 за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину ст 
 му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> 
ли кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и 
и са слугом, денули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа приметила необично на Видо 
 они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају  
око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се вр 
о ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи о 
дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Вито 
 очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p 
тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке  
S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код ку 
 тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног 
а но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>—  
а њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврн 
осла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и  
ли им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код 
аких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђим 
} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Вид 
ика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедо 
пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да 
ло бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена  
кују остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савр 
ако су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог мла 
еда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за тр 
рба ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да под 
ве као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он  
Људи гледају шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S}  
еници, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, од 
 постиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке 
х двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавка, висока, пргава и сипљива жен 
ваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да 
мене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се сас 
су проспавали како треба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечи 
/p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су м 
а с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, пов 
рију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да  
инити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Ве 
 <p>— Приставили сланине и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на 
вде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — ре 
и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији на полици.{S} Нису шк 
дусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешт 
кушате преко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из осн 
ло!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p> 
ће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— Има таких младића!</p> <p>— Треба бирати оне младиће чи 
> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се п 
и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну као и он 
кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича 
о ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме ка 
је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата 
е и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова  
Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу о 
 му било најпотребније <pb n="14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толико и 
 на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с о 
век који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио 
а је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, ра 
 је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не б 
 је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и  
ници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже. 
 крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати нег 
д и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је  
лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћи 
<pb n="163" /> као за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простирач и покривач, своје рубљ 
И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> 
C7"> <head> VII</head> <p>Сваки домаћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му  
а моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећ 
} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке  
>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он 
ије добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Ни 
 распитује <pb n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с 
есу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђу 
 или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико к 
е <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, д 
ана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети к 
земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истр 
 је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и ле 
седају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им  
ко му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета земље нити  
де радно доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему ј 
њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, 
стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практи 
<p>— Чујем, бабо. '</p> <p>— Колико ’но имадосмо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета мек 
е Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди.. 
а његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора. 
лети људи који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су  
 све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно околиши о 
године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе  
лишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали.{S} Да  
 запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвок 
ојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да 
 пред заседањем закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и р 
 Треба бирати оне младиће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе примени 
. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред собом виде своје старије 
 и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару,  
 конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у 
е, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотња 
то продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био праза 
..{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Бог 
ико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји 
 дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је 
удна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто пр 
.“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта 
о су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви  
 за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољн 
уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и 
 Седи да разговарамо!</p> <p>— Опрости, имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу 
p>— Не заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</ 
маћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећ 
 Што питаш? — прогунђа пандур.</p> <p>— Имам посла код председника.</p> <p>— Имаш ли позив?</p> 
ме.</p> <p>— Хајдемо у механу.</p> <p>— Имам посла. </p> <p>— Каква посла?</p> <p>— Имам нека п 
риса зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Код суда?</p> <p>— Ја, код суда.</ 
 посла. </p> <p>— Каква посла?</p> <p>— Имам нека посла.</p> <p>— Хоћемо ли заједно кући?</p> < 
а из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видо 
лиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се  
образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n=" 
војили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам 
урицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} 
/p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде  
алим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигд 
 знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и х 
мању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p 
.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и 
ају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она цр 
маш ли позив?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумараш п 
ела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену 
роша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:< 
и смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали  
ијатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас глед 
ришту, у непосредном суседству Виторова имања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брв 
г дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његов 
рећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњо 
<p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да  
ао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се уп 
није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с То 
 ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје и 
:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тодосиј 
авидели што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пр 
 дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији 
 кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа ни 
то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под један пл 
устио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило као и пре  
 /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по сл 
ина.</p> <p>— Јеси ли му упропастио што имања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од некр 
 што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p>  
остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели  
 ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и  
узи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара з 
икачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло по 
овор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Руж 
 кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави посао,  
рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата  
 од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су 
ајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља ис 
е, јабуке, трешње.{S} Тамо даље настаје имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, виногради...</p> 
вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина  
 ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} У 
, човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем сел 
 вратима.</p> <p>— Упропастио сам твоје имање...{S} Продао сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам 
о мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</p> <p>— Шта  
— Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џангризалица!</p> <p>— Ти си укољ 
о троје дечице, и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржав 
пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је 
, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено г 
суду: мој посинак почео пропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитр 
и текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката.. 
Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише  
ду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена 
 си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антоније само броји полако:</p> < 
>— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје најбоље имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодо 
задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради. 
ј момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на о 
у тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за 
е, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти 
која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове!{S} Тај је пос 
 у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме  
огу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу мо 
то га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту  
игао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да 
оме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брег 
 сухим устима:</p> <p>— Богме... његово имање... његово право... и све...{S} Јакако... — прогов 
је ништа...{S} Његова кућа...{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће... 
и корист од напреднијег рада.{S} Његово имање треба да буде угледно добро за околину, — објашња 
 у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— 
е тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године одкако њиме управљам?{S} А 
.. јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати језиком.</p> <p> 
н... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако и 
 VII</head> <p>Сваки домаћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му више пажње  
оји сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: се 
ти оне младиће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе применити своје зн 
вада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног проп 
, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и зако 
 их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кро 
ијатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују остали сељаци и обрађивати га  
уке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почитовати као своје р 
гама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу  
ојим очима, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој 
, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини  
а?</p> <p>— Нека сваки располаже својим имањем како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја 
дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дора 
примити старешинство над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурков 
гради...</p> <p>Том кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдесетим г 
трану сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати 
свршетку школе применити своје знање на имању и показати корист од напреднијег рада.{S} Његово  
167" /> су код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њ 
ако га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S}  
d="SRP19030_C11"> <head>XI</head> <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није 
ава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Са 
што није могао постићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> 
о од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S} Онда, к 
сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и 
ина дозволити да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p>  
диш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту по 
p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од м 
...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закау 
а и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу 
а ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица  
ује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је 
мено слуша предавања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за п 
у личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек  
, предузе сејање усева.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усев 
му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и 
из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људ 
и лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је вешто кри 
му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Уве 
 човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно је 
о користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима М 
ш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S 
е нешто на његову детелишту, са чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште б 
 нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{S} Док су с 
упи ни његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, о 
коме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb n="65" /> похвали како 
ћом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} 
оме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко ср 
>Пошто је посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по д 
стадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како 
е усева.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву 
о му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај ист 
он је његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по  
p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила огр 
ао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно 
ет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мић 
 и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Ч 
 <p>— Молим, господине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за  
ако му рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици 
их људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој 
 њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ се прибли 
и обзиру се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} 
дмах окрене другу:</p> <p>— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де,  
 њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.< 
ком што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико колико је човеку потре 
 њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <pb n="66" /> какав се не може добит 
>Тодосије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике користи од рада који је препочео од Видос 
ликама са угледнијим људима с којима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је 
p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окр 
виње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад почну особити, онд 
ије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те, бр 
престано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у по 
 једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школоват 
њу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити 
>— Имам посла код председника.</p> <p>— Имаш ли позив?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако пос 
о ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати 
а стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара В 
шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти п 
уда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду. 
 Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што  
— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним брато 
и Маслаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је  
би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p>  
ча Витор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он  
> <p>— Шта кажем?</p> <p>— Велим: право имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправ 
 ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам с 
ли:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема овак 
е истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње  
и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то т 
 ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога  
звити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина 
боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због че 
Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности које ће 
Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео 
 Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је има 
> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече пр 
 тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} 
граше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме има 
p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмури 
, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!..{S} Јес’..{S}  
 у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађе 
> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и пази 
а ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли то? 
 те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободниј 
ршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p>— Чујем, Симо.</p> <p>— Шта ће онај чекр 
век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевине, приновили и окреп 
је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затре 
еске скупштине и да истичем какве своје интересе, узимам слободу скренути вам пажњу на једну пр 
за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он 
ровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи  
аво што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и 
богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба за целу го 
{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да с 
е могло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разглед 
 па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Вит 
{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да с 
 па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p 
држава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о посинку.</p> <p>— На прилику. 
пеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о пос 
то му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојица и пољуби 
 главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се опе 
занеопранио се, на глави му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним ободом, на ногама траљ 
з којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са изгужваним, умрљаним и нацепљени 
 столом, клупама и столицама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу  
е не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је ч 
де који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише и поч 
p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си д 
{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, разговарати 
елики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га  
..{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S 
 да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави:  
и му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде 
вора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш  
је хтеде још доказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, 
<p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодосије се смијури:</p> <p 
брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p>  
иткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де т 
 може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језичак, п 
маш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, већ ј 
! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искрпљеним чакширама, старом копорану и војничким цокул 
 искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђима. 
<p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како к 
рицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе  
 набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример,  
<pb n="115" /> <p>На кули варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степен 
е грди.</p> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>—  
— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори  
рати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле з 
е, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се самохран и презрен од света, као 
 највише је букао по селу противу тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на и 
„Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан 
едан босоног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у су 
 како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му фалити ш 
одбуо, неочешљан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи 
шу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са ово 
 како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и с 
скуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног суда.{S} У пространом 
 теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..</p 
!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <div type 
знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно 
а.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати  
пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све  
алеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку п 
 знам што то човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, 
ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врп 
b n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу раки 
 бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мо 
ти од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште. 
јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се  
вуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</ 
еш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p> <p>Он устрепта  
подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубр 
а...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S 
к, разваљује саће од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па  
а и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Студеници — погрбљеше се л 
: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и в 
е држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n= 
 одмарајући се на тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упи 
ролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стр 
јутри се мало.{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: цигарице, палидрвца, прашину од дувана, н 
ама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде једа 
ости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </div> <div t 
али сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му  
 утрвене путање, насуте шљунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати. 
ки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресел 
ена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, г 
то ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче мо 
н измени код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову  
о? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже,, исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Ви 
чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и нео 
д из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажарил 
зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно!</p> <p>Тодосије му шану на ухо:</p> <p>— Ућут 
сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> <div t 
г да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му Вито 
торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбиц 
чуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба 
децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и 
рстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо 
и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су 
Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С то 
 што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику  
а ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> упознао са неким шљиварск 
 Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које, п 
ем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварит 
 међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала ти, Ви 
не и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику 
родужише разговор.</p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева  
на салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јунаци, који су се  
али никога од срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор 
 у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је ми 
је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Из 
емо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек п 
е молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, п 
 читава шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуних обрашчића и крупни 
 нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, 
уди који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им кућ 
ници, прилике у кући Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живе 
ера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволи 
 Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, 
кућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p>  
} Спава на механским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су  
Чича заћута.</p> <pb n="121" /> <p>— Да истераш из куће посинка, као пропасника? — објасни први 
 <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, ко 
страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим,  
а свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријатељи.</p 
!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њ 
>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћу 
пило као оскоруша, па се опет поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе сатисати...{S} У 
ће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромн 
дати цигару у руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко  
а чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога 
итор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, 
земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</ 
 ти под мојим туторством?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Јеси ли му упропастио што имања?{S} Пр 
 зна све село <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све и 
евину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је  
је, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Није ист 
 Нисам ништа упропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Ни 
ошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село < 
 ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је в 
 unit="subSection" /> <p>Тодосију је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност  
арају осмејкују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићент 
 главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, као што уме 
х отишао Тодосију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа 
p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почне 
е?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p>  
рајати у домаћине.</p> <pb n="33" /> <p>Истину рећи, Витор није нимало улепшао Јошевину, нити о 
 може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гле 
кана лица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек сре 
да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интересе, узимам слободу скренути в 
те ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div type= 
ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.< 
е уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ 
би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што 
попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг,  
идосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврди 
е угледали први људи у селу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и д 
 у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина 
RP19030_C23"> <head>XXIII</head> <p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је  
 Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то 
плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице 
и се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и 
 почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У неко  
ађаву, у раму без стаклета, закачише на источну страну; на други зид огледало и преко њега преб 
: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те 
ропастио могу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држат 
 код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову собу.{S} 
је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњак.</p> < 
илу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један кр 
 у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, истресли хаљине, наместили собе, опрали стаклиће.{S} У  
 сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> <p>Бе 
и ужета, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чут 
веторо к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — те 
да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакл 
о?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зн 
што су овако о мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S} Морам, морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стр 
итељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прил 
а имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса о 
 оставио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb n="91" /> <p>Видосав приђе згла 
 — рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и погледаш 
 ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што р 
 упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не могу му поорати као ова два гвоз 
сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш ко 
идосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо н 
 у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу в 
спикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</ 
!</p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо с 
тито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му ј 
се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, на 
ет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?< 
 знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље  
 ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између ду 
бо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се  
 смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, отвори очи па хајде право...“ 
и Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи.. 
 свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији на полици.{S} Нису школск 
још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би ње 
S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и изм 
але.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</ 
кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита,  
пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То 
не стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџакл 
 мучи, само да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао од 
очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши 
 слушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике године д 
> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи. 
х пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања,  
имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао  
сти били су поседали у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да и 
ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p 
S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младож 
у сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две леп 
} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају 
ку све редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S 
имао планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S 
аседању су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n="118" /> столом, за 
ницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде с 
агну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div type=" 
стрте ћилимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом  
де децу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да т 
борави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си на 
.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор  
 опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подви 
едан вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Руж 
уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им 
 икакве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима 
>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку г 
о ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво с 
и многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он  
ућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево их!</p> <pb n="178" /> <p>Појавише се пријатељи.{S} Њих 
а се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег ст 
 да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n="160" /> <p 
 се и изназдрављали здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, з 
 Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну  
 воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може  
иге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на г 
 уџбеници, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на докол 
ни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S 
а ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часних Поста.</p> <p 
?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p>  
се умешало неколико варошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им ус 
 /> доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настарији по год 
нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бо 
а том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потр 
/p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта  
 тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у 
?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузи 
 скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с  
рио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хл 
ве како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао:  
место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу... 
дар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, п 
 израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћ 
апред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и п 
 <head>XI</head> <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да  
C9"> <head>IX</head> <p>У Микачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али 
 слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић на 
 вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, добра 
ина и црвоточина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се намест 
ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује  
 нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда  
кога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је В 
 велиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три  
p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да ка 
ице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не зна 
лађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Н 
луша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра 
/p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он опет чеп 
једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S}  
 је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..< 
ме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја мој 
S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња 
ла образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb  
 нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађ 
 поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</ 
 а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“  
оније само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за 
м лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састан 
ти и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па но 
метан у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, баб 
, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. , 
 година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под ки 
>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не  
таде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао с 
деле и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Је 
ђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кум 
 три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекоше сви.</ 
ријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де В 
 поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, 
 Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S} И ти ће 
година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црве 
је на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како  
ад!</p> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, 
<p>— Шта ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем 
<p>— Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе. 
сео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодоси 
е.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде ме 
мества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад р 
ашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! — утисну с 
ће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћу 
’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије!  
p>— Чуо сам, овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>—  
маш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли. 
p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Оти 
 да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери 
ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не траж 
у:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то  
або... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, ов 
а њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни 
сти, тетка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца 
то вели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ва 
.</p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>—  
 Није ово кућа Коружића!..{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише 
 усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру се 
>— Теби је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси 
ео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу. 
ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут ви 
о чему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А 
луша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привре 
о...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и.. 
— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, 
Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се вра 
:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налаз 
 Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га ни 
си сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распикућа... пропасник... бекрија? .. — подиже с 
та да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој му ниш 
.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда  
исица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него 
а Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест. 
ега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— 
елим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не види 
p>— Ти? — подсмева се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p 
ако је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S 
аве?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто  
ица слеже раменима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно,  
а.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изве 
 кажеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па 
лаву.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа ру 
немири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу доз 
 му руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу 
/p> <p>— Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па т 
оглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{ 
ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један с 
јка! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану 
 Мићо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељ 
ије мало поведе исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта т 
 Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа, про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи јед 
у.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нуж 
а твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то би 
ог твог.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S 
Имам посла.</p> <p>— Код суда?</p> <p>— Ја, код суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би треба 
— Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p> <pb n="38" /> <p>— Ти? — подсмева с 
оче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ. 
имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>П 
p> <p>— Смем!</p> <p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</p> <p>Опет се закикоташе.</p> <p>— Пст!</p> <p>— Ч 
Радим. </p> <p>— Млатиш пасуљ?</p> <p>— Ја. </p> <p>— Седи, море, да седимо.</p> <p>Он се забеч 
 он?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео 
на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога...{S} Видосава.</p> <p>— Познаје му се на  
е па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и  
} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, 
 се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад 
S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Д 
ај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да т 
 продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо,  
ићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми о 
на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купи 
/p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу 
арац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p>  
ју да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар  
да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село 
на да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви  
ија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Вит 
 заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја 
, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га изве 
 шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош ку 
жица постарила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила руке 
бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да 
нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> < 
 смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се < 
, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дам 
а.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентиј 
 велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— Т 
ијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и б 
 да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и 
а палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим н 
деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не бу 
шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом ба 
очевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на  
и и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене ка 
 <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти д 
Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рука 
хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари 
 кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја пос 
човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати плано 
није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо. 
илика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{ 
 или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он к 
демо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Ка 
раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђ 
/p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код с 
ако је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им 
 други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препоч 
мо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо 
арешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— Џимрија!</p> <pb n="43" /> <p>— Слепи чвор 
 тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединц 
човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се чов 
уди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет  
о она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика 
 душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> < 
а... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је же 
/p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем...{S} 
ндела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чи 
жја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{ 
итне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себ 
<p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам  
цит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете ка 
/p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише гр 
 <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тодоси 
 сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за п 
а сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од  
а Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, сред 
Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{ 
 изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта ве 
а као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је кр 
</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p>  
.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</ 
учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав узм 
 живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да прет 
 продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђ 
а би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све  
— Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је јо 
 Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда 
ека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди 
 видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа уна 
>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навика 
апослетку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p 
</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нис 
p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чу 
<p>Председник прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него при 
 вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још п 
 И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; 
ни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих 
ледај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цр 
{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог пос 
.{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија... — замуцну чича 
се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампит 
> <p>— Што си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га  
их прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се  
знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} О 
љи...{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде 
нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n="87" /> 
номад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у воденици, — накељи се Тодосије.</p> < 
ду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли ти...</p> <pb n="55" /> <p>Коли 
јим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се  
 па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ пос 
уда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би 
ери.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав  
 ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам т 
олако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} 
 баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право велиш, Руменија!</p> <p>Т 
да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жал 
и што ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, б 
е не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се  
 куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате! 
е кога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пија 
ај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме то вели 
ко лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Вито 
шта један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господина председника!</p> < 
диш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никог 
кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти к 
ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Ра 
и то сад!</p> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но 
 бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Т 
 у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и з 
Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не  
е ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од ра 
м на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све  
Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и  
 домаћине!</p> <p>— Шта полако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца, при 
p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, 
ти у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће  
о главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p 
 загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њ 
 пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сиг 
ра.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај 
воју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, н 
еп глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем 
ошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удар 
 у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као  
очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтедне 
ехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одвр 
у кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез 
ес заглушише девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане, не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбир 
, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио под њу, мало се п 
е буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— 
и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријате 
ја.{S} Око пута засађени ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо даље настаје имање: њиве, ливад 
се мало.{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: цигарице, палидрвца, прашину од дувана, намести 
} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, сео па клупу, наслонио <pb n="94" / 
ри се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> 
неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о о 
ако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> 
сао и обукао се, сео под <pb n="176" /> јабуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разгов 
че и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па столичице.</p> <pb n="17 
ко, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред 
осав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан вед 
им дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p 
сије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циг 
е могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радо 
дничких планина...</p> <p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар  
 махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо к 
p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антони 
.{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што мож 
рани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви...</p> <p> 
ко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога  
 Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављ 
.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро м 
илази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се н 
ос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао 
чила и одвела на један сабор, почеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb n=" 
ао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од с 
неше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. </p> <p>Настаде радно доба...</p> <p>Видосав  
ћу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути док 
 своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n="69" /> треба и они да има 
тера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</ 
 па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви 
Лице се старчево растеже, уста одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb n=" 
ет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и оглас 
 он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у да 
“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само  
а шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом  
ује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шалакају  
е ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад јо 
ми код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја 
S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p>  
дан то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад и 
авао код воденице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући  
о замјешателство: разлупају се дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле гр 
пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, 
 видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна д 
припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поо 
во имање... његово право... и све...{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењем, као да г 
ојим редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и се 
" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не о 
/> плавкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист 
номад Тодосије — поче младић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p 
>— Узврпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да п 
очех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до н 
о усиновљењу.</p> <p>— Читај, господине Јанићије.</p> <p>Први члан прочита цео уговор гласно, о 
 наких акта,</p> <p>— Управо, господине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замј 
чић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га личн 
ренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњ 
 <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком 
у иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> 
О јаблане, не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила 
ука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од ва 
дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодо 
пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи у 
 моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле  
 питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— У 
 Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p 
унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се ра 
н од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S 
/p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, к 
не се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ћ 
му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S 
 хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> њиви са с 
} Вајати пуни ствари: поњава, ћилимова, јастука, руха свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит 
едан угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућ 
д њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну  
авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Ко 
 <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти рад 
обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита суш 
.{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— 
ов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на вашар 
е људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— 
 „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и 
p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ћ 
 их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта  
 упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом 
и си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и по 
ерен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! 
Тодосије, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Ни 
 има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађен 
есетак година.{S} Служила <pb n="31" /> је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицал 
ан и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек о 
 Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и  
гово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руко 
 пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом 
ли педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он 
ба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и п 
ежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћут 
каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце н 
питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књи 
 па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се  
 Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица викну сељака:< 
ајући испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упита председник.</p> <p>— Тако је, г 
, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича  
> <p>— Нисам ништа упропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> < 
така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така 
>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да 
а се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Што питаш? — прогунђа пандур. 
је тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па продуж 
 море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb n="90" /> <p>Тодосије развуче усне.</p> <p> 
>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на тро 
 у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{ 
 у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешк 
оја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро 
д да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и и 
</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Шт 
, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није 
табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па 
 му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата проп 
ди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видоса 
ва два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што 
а да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати  
посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, з 
ка стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... изб 
е као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S}  
има и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи утешн 
чињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да  
ана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту с 
 чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та 
 додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем што код  
једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види мл 
То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинк 
мам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог  
ођења новог начина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци  
мевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио 
антљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај уч 
вет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у ча 
 сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек н 
и се нешто на његову детелишту, са чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелишт 
да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилазити око његов 
старачка лакост, одавали су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од как 
о: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је н 
пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и 
че полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — у 
сећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим 
шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека ов 
дну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћ 
е ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима вазд 
чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од б 
а да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у про 
у да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње зб 
 дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и раздр 
 /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p> 
о уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Н 
а будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако 
поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам ја 
/p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, прек 
е усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како  
едати, подгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p> 
егово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да о 
о на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлу 
 је реткост!</p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p 
триети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљуг 
 је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од свет 
леда брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгу 
овољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S}  
 за неколике године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{ 
о, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од в 
S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће 
био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које 
каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они 
 сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем обија ли 
у и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тут 
да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, него „ос 
<p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затеч 
је много нерасположен, не познаје се да је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, махну р 
ио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у Мик 
науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио о 
а њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>П 
ив <pb n="136" /> Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио ка 
а он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао га  
рлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По  
ала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на ошт 
о доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Свето 
 збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у души што ј 
дити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак знао. 
говара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати зада 
се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна 
-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг 
иди да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој годи 
S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p 
а дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у коли 
<p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S 
адио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће,  
преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан чове 
е на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} 
е пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко  
ко је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример: 
о је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, б 
 и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би  
тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав 
су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао детелин 
дахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад 
 бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разгова 
о једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двоји 
амишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и нећ 
 да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам се 
бјасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, ка 
 смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, 
ву пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружи 
му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у 
 Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему назире пуну срећу за њихову 
ве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи  
 Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи к 
а нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепрт 
а обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и  
им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича 
} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи пос 
на.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из м 
ни, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде за  
га боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу. 
се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше њего 
 неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Вито 
 преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па са 
</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опа 
ion" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, н 
ећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта  
а и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди 
S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb  
берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како 
n="161" /> намере, него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </ 
/p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа 
ко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону 
а спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упит 
 више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разглас 
телишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто дука 
к је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и тре 
дначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школ 
остеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није  
 паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи 
 на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју к 
.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица 
Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи 
 ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо. 
аш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то би 
кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са 
а косе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И  
 било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружи 
Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш  
ити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и ра 
и <pb n="56" /> на једној постељи, која је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио  
 су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што 
сом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си б 
ак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати 
вала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече 
ем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> 
уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скак 
 А где су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, б 
еце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку 
ићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, читава шипарица од дванаест година. 
ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може најцрње наступити...{S} Шта 
у, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крч 
ва граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав при 
под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучи 
{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта при 
у измакне и од својих другова, с којима је свршио основну школу, и од својих вршњака по годинам 
 у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, разговарати и почастити.</p> <p>С  
аке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, ра 
бављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у 
да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко до 
ице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили  
вао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог 
о!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људ 
, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, 
е и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта  
е и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема:  
а...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} 
му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они глед 
вара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене,  
атим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла 
ађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Ви 
S} Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос 
 њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добр 
вади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— В 
и да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта 
да.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, добра је ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан продужи:</p> < 
екоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са 
ља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ 
е тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S 
есте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb  
га и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што  
 је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у 
о и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се це 
 редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чи 
га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао,  
е?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао 
ише га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој д 
и у меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господин’ председниче, један стара 
ао мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} 
p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништа...{S} Његова кућа...{S} Његово и 
суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господ 
зда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа: пет динара.</p> <p>Они с 
ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} 
..</p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај 
њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу нам 
еденије?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, н 
 од дувана, намести вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен по 
н оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо  
болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није н 
а само свога посла и није разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају 
оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим с 
..{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и т 
воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S 
</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније  
ће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливења 
па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после  
у страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су  
ише говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије к 
леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ов 
 порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а  
<p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступит 
роговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, ве 
</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шт 
е да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба  
срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта ј 
 посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то  
 стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже  
е тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сут 
запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да 
 Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па јо 
учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце м 
head> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше пр 
ица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је та 
исли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније 
кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред  
од њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се с 
натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S}  
ачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То је красан млад 
 Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здра 
 врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на 
ужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, по 
 <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</ 
качић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шт 
да чим се његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, о 
дан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она  
у.{S} Доцније, једног празника, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторови 
 по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули су слам 
е и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио сламу за простирку по соби.{S 
ако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{S} Док с 
јем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге 
разговарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у св 
lestone unit="subSection" /> <p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} П 
да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начи 
право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се 
Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уо 
у и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о 
о имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и невољу. 
тамо продужише разговор.</p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодос 
из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну земљу од  
продужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да 
 мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> <p>—  
 за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S}  
као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињс 
лину и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да 
и је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште 
о мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући,  
ашан, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n=" 
 лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од позна 
нат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога 
реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му  
механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чу 
е враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Иде 
 су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при поми 
посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку 
ку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари 
митрић!</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја 
зборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све 
дан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с  
е радости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ратара 
вљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци 
II</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао примет 
>XV</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се штошта измен 
е однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда с 
арица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, 
му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се  
иже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ 
> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја 
Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а  
 и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све  
ва увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.</p>  
е затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> в 
и.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да ј 
 <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми ког 
 и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрада 
" /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му  
овица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се 
олако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p 
а за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{ 
ви одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, п 
бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, п 
ћ уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у ком 
је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до најв 
 нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душ 
шко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је 
а и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени 
та ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се  
чио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <p 
ик.</p> <p>— Тако је, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговор 
е тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад 
 се, безбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла 
И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто 
ити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може с 
ј и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p> 
 <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да ка 
ј шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест б 
вако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, 
г’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им  
уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на 
затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив 
— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n= 
ика, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење п 
нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће 
а ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> 
{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набавити човек обичног стања.{S} Каква разлика, млат 
 ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и пространије руке од многих домаћина 
 како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њ 
ош јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну сн 
шинство над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— 
ом пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb n="137" /> својим лејама, пре 
ед очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост ње 
а, ти си добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баб 
</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бо 
свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</ 
, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа  
је, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељена за говед 
 се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две 
 брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак кој 
нути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана до 
 кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>То 
обичаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... пам 
 окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S}  
ко за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко  
ћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Б 
е не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде о 
ницу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје  
 смрт није одмицала од њене постеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у  
ушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први са 
.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће 
кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишал 
озге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се су 
одосије му додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића ку 
осав однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све 
ије била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба з 
азумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се за 
 ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразумела и с његов 
окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза 
а рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ор 
кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица 
Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сеј 
ао да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са с 
у и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, 
којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону го 
ију више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су дол 
 и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате, исмевао његов рад и свет 
} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даљ 
лако, бабо...{S} Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта  
осије!</p> <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више. 
вори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти  
 ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошев 
 и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непре 
вара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина  
ле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увер 
лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више  
а и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинст 
е руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево имањ 
а ће имати оволике користи од рада који је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању 
ст и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду је 
есетој години од једног пропасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарим 
шта...</p> <p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S 
боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, 
вно постао несносан овај положај у који је стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгле 
те.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> године заградио за читаву ралицу з 
е претресати појединце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко 
у да му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: 
 Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и  
. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га прекиде:</ 
о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега  
а ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p>  
единце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, нек 
ебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера в 
рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> <milestone unit= 
 што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, 
а, Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Где ли је се напио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мр 
и и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгад 
о три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и да 
емо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имај 
 су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог п 
 стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже за 
 нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја дец 
 па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини м 
а се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у ш 
може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у 
не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету 
час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како  
p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, 
— Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш л 
ни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S 
 да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет он! 
ју паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико 
т принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радознало о 
ити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице 
Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“ 
 Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...</p> <p>Ружици лијнуше 
 ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима ка 
 <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте главом 
хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта ти је то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, натур 
> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужи 
 и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане  
е!</p> <p>Он се одазва:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Немој, море, правити спрдњу од себе!{S} Он 
сије се загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> < 
 <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек?</ 
осав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо  
/p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јеса 
у слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати 
ји је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија  
наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја 
Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p> 
и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега род 
...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараштајем.{ 
 је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p> <pb 
<p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико з 
 од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао  
сподине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство: разлупају се дванаес 
ако си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти 
ако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до 
протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:< 
S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је  
та и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окари 
ашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не г 
</p> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна м 
ачићем он није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод  
јој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор  
ио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са својом качарском ношњом: <pb n="32" /> уским чакш 
ули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S}  
штете, и радити ситније послове!{S} Тај је посао подесан за њега, старог човека, који већ није  
век расположена и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на ко 
 о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— 
 Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га избе 
м.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш 
 <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је 
мо за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, у 
мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} В 
ишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне 
муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Изр 
 се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осме 
 зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене 
RP19030_C16"> <head>XVI</head> <p>Тежак је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломље 
{S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле 
мање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Ка 
 прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо 
навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, иша 
детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако корењ 
е преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чу 
уд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за  
лим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p> 
адиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао 
 се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате 
ма, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики 
 <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и д 
се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још вел 
м замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас долазио 
е.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати 
 отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, да посвр 
 видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што 
проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосиј 
ао сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p 
 све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке 
у остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савршен 
 су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младић 
 се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за трпез 
стиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и  
ким трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и себи и д 
овека,“ сродника своје домаћице с којим је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом снагом п 
доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи 
 а Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те с 
, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се јавља 
 <p>Тодосије Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доб 
шао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су д 
p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева посла! — смешка се б 
ешинство.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Р 
зивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он 
е у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урад 
 за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је освитао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} П 
а и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје. 
 необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n="95" /> за све па 
 суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причу 
носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Ка 
фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није  
је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног чо 
умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’  
<p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једи 
ћа...{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што 
ам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног да 
арцу... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигар 
 Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Как 
ко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне о 
 је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по н 
 што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло изма 
ју је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавршав 
ли се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покаж 
радом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су 
у полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пр 
капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Ч 
к достојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: в 
едао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, д 
о Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са  
, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и 
није, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и њего 
 механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да и 
хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све па 
 његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп р 
рицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он 
једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног пла 
ењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђу 
S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истину,  
етан свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он с 
 шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од к 
да несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, 
рже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док ни 
у више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док  
вет може говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетк 
 буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, М 
тати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али и 
</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необично и страшно, као да се бо 
<p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и би 
поверењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85"  
S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S}  
се чича постарао да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S 
је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни плодови његова рада, па да ту  
 и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља ти 
моран и изломљен од неспавања, прилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и 
и у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао: — Разумем, бабо...</p> </div> <div 
ештали у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те  
 од педесет и неколико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и о 
лином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро 
еког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он  
н смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно  
>Видосав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су г 
репио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено н 
{S} На пример:{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је  
 на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је  
ва.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, кој 
..{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Вид 
>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду,  
у рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S}  
вадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем об 
 на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Уб 
као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право  
 рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута 
е се јављати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S}  
Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Бил 
Онакав радник тражи парника... одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је на 
 у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, доб 
"71" /> реч за свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> 
сли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за 
имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, не 
и су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слам 
p> <p>Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" 
волики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те  
ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио ж 
јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна 
а изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се та 
 је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да о 
>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева. 
вет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набавити човек обичн 
<p>— Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али  
</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се наду 
 треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, к 
осав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но в 
к ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, ку 
 и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И 
нде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докаж 
...{S} Није се ни он научен родио, него је препочео од другога... то што ради он, ради паметан  
тимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: једа 
к.</p> <p>Служећи по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући,  
енима...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> <p>— Намр 
>— А, не! — прекиде председник. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а ни 
 млађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радн 
 устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одсп 
 и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћ 
 не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задруж 
о постићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево ј 
јицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се  
местио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>—  
ови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онд 
Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изне 
 већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што го 
.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту 
А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као пок 
> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb n=" 
и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хват 
н?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него 
ељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у селу, који су га искрено пре 
иву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хл 
дио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво. 
јачу храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њи 
та је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно. 
Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао  
се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде 
ати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији 
њива код куће.</p> <p>Ове новине уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања са својим зна 
опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше,  
<head>IV</head> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S}  
> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад  
 њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како ко 
 како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и с 
о једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он п 
а Витор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и  
, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено скло 
ок је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор за 
 ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији... 
ог зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} На 
е било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже во 
бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Школа д 
ма у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p>  
, науке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и  
чи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори? 
ође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему  
ривредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Људи се окретоше:</p> <p>— Тодосије Дмитр 
ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, не 
>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад  
све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега 
се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Ш 
p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баб 
га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је 
ну травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раниј 
, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и 
а гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако 
вају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога света.{S} Нашто би 
 а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Ви 
сти у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце 
ицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским ку 
е да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.</p> <pb n="152" /> <p>Ка 
аци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бо 
разеви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може красније бити и да ће година  
14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му бл 
...{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те су кукурузи узрели као ко 
лику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> при 
> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што не зр 
 је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а шт 
ца те су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и  
.{S} Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је код ку 
 међу пријатељима својом вештином: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од т 
рно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет  
то је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кук 
ну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>З 
да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би 
роји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосиј 
 наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш 
ег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Витор у 
 Витор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривиц 
 свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је  
 селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из д 
на у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, тај човек не може  
 треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се  
<p>Декламује са произношењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се  
 је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има т 
их школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао  
ћи.</p> <p>Празнике пропратише све како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Б 
:</p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и де 
 на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p 
о и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> 
 научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p> 
 за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао 
камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплан 
залуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у  
једно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скр 
ни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим под 
то бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар  
 или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему 
а, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу  
о с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у 
т ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</ 
е до ситница.{S} Па после прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље прола 
</p> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је бил 
дали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколике год 
n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Ви 
ега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новина у његовој кући, то му је ка 
 совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, ну 
а до њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те су ку 
лимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничн 
</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја са 
 где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си 
’те... служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш к 
еш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пијемо ра 
 <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <p 
<milestone unit="subSection" /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Вар 
сити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чин 
сет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња пр 
без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог наше 
укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују остали сељаци и об 
ожеш, бабо, како хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да з 
и.</p> <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што  
ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од 
стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да  
 Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта зна 
 знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад  
енцетом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из 
ш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb 
в.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он ј 
</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајт 
дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избег 
ишта довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито  
би па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и 
... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то? 
аља! — смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додаје Мићо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја  
тако? — упита председник.</p> <p>— Тако је, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Т 
 њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газд 
 је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не 
 празника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чеж 
е згледаше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза. 
меша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс п 
имати мере, треба радити онолико колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео 
unit="subSection" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколик 
ихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а 
ојми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш 
 скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукуруз 
 да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђ 
смеђим брковима и реткој коси, оставило је време незнатне белеге старости, али поуздан поглед и 
d>XI</head> <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту за 
<head>IX</head> <p>У Микачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али није 
одно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе 
атра овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело... 
</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што  
граду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћуткује.</p 
агородне воћке, подизати шуму и корисно је употребљавати, и таке науке што користе сељаку.{S} В 
ако му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на  
 је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука,  
 Другим речима, господине Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Моја Полексија...</p> <p>— А, не! — 
 И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! —  
исли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близ 
г јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p 
<p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p> <p>—- Посилили од богаств 
сава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{ 
:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> < 
бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S 
аш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</ 
 Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успре 
ашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту  
дну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а  
е да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре триде 
ређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка.. 
е његов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То је красан младић!</p> <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарова 
и треба да се поносиш тиме!</p> <p>— То је реткост!</p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на твом 
ту, он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не 
ош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јест 
 њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се и 
оју страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за  
ељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај млади 
S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p 
 се само смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке п 
с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде < 
 да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у 
а ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их  
 прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако п 
 терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури се старац и граби да ча 
све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и 
 одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека  
век марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку ш 
многу новину што раде паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом 
тимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се ти 
се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторо 
до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радо 
упаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} 
у тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, т 
 то, море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога  
<p>Видосав слеже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно! 
о овас...</p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни  
 И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта м 
Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p 
о иза других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што  
арим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио 
и, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није  
 А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти  
ли све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она  
 и тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога с 
.</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда ус 
рост...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у  
 био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од он 
" /> <p>Чича-Витору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде д 
 Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао к 
 /> <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш  
евојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви њ 
е се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> 
га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је  
се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?< 
нило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се поно 
S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужи 
и ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њ 
д његова посинка, покајао се у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му 
е здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не би могао у 
lestone unit="subSection" /> <p>Тек што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, 
одну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допи 
рацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар 
метити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за л 
ction" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па  
ађена.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена п 
у.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио  
то је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="8 
0_C8"> <head>VIII</head> <p>За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи све 
сле дваестину година, сем то толико што је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да  
 реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосав 
</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друк 
ина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверењ 
е с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стар 
читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је  
м.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Рата 
редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи 
олазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да г 
јволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледај 
ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и 
Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је оволики свет са 
 видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљу 
 па се налазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} П 
p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то 
ке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неус 
 свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први 
а тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта тре 
 је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S} Нити 
="145" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си проп 
а ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, притврђивао брану на јазу, уз 
помагали колико су могли.{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возио 
е све како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и вика 
ода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љу 
на добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство пр 
и био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погр 
ом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника који  
{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћина, мој  
у до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је 
евао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је з 
е је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радос 
ам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и п 
, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да посвршава најнужније посл 
а Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошевина његове унуке Сојке. 
се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, зал 
е срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је 
ље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не р 
ир пакости над мојом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семење које није за наш 
{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му с 
тупати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ли 
Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизм 
estone unit="subSection" /> <p>Тодосију је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је ду 
елу, у плавкастој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са св 
е његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радил 
воје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници:  
у пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> < 
 котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он п 
 старој кући крај прочевља...{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи пр 
у у старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи пр 
и дан поставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} 
/head> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био 
 је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би 
шу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће.. 
.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Мор 
адити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно крета 
стио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, ус 
сав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: к 
Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...< 
 ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек ка 
е крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио да 
т поћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као рас 
ом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му тр 
 Учим ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратарац руком 
...</p> <pb n="80" /> <p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он  
p> <p>— Притврђујем ограду.{S} Време му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p>—  
аметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} 
отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, великој старинској, која личи на тур 
...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни  
од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очиј 
 пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва р 
бровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, да 
убраја у најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек н 
Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а 
стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ по 
 се пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зг 
 да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп 
е било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију д 
ивети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века ни 
И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у ко 
ад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога  
 већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Ми 
.{S} Свака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони  
<p>— Шта му знаш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видоса 
p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље  
како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна 
чао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте,  
а до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да располаже са својом децом...{S} Хода, 
т у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост 
 је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на 
вању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима ј 
о наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је њ 
аже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће с 
ни да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</ 
на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај положај у који је ставље 
и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомо 
</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој 
е поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака 
 мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и  
тина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у ча 
а.</p> <p>После оваких разговора Витору је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о ње 
гледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича-Витору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на с 
 је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Ј 
 га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиро 
тарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, он 
нице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p 
дно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S 
ако је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако  
 додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и пр 
Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће Тод 
p>Тодосије се смијури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје  
о чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је т 
ушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике године доби 
 били су поседали у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их м 
о планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А 
акве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима на 
ноги и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он вич 
 и изназдрављали здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, зату 
беници, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици 
е добио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са  
а и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра  
ца непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} Они расту, развијају се,  
ља...{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала  
ишта.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму 
јевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала мо 
 свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набавити човек обичног стања.{S} Каква 
макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову р 
Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном месту цени по  
ати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрунити много више, оставити сваку коч 
ао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се 
о тамо?</p> <p>— Господин’ председниче, један старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја вели 
омолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испаване очи.< 
упио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њ 
бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и осл 
ора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо 
n" /> <p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше  
 познати за цванцик! проговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите  
као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње  
иву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S}  
гу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо по 
раза.{S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се јављати просиоци, све богати и в 
ује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, ка 
ом се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти м 
едног дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе пред собом: везао га конопце 
 заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича В 
.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јаго 
> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе један младић у опанцима.</p> <p>— Тапију, облигацију, ж 
>Дамљан продужи:</p> <p>— Чујем, подиже један, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја 
На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни 
ље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p> < 
амо гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пру 
Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Б 
>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту  
ико, нема посла без старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав,  
мишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовечан 
тру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, 
те ради да раније ухватите коло! — вели један старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p 
уди.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а 
ног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и најволели су изјадати се на данашњи с 
а састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох с 
ају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> <p>— Зар ти 
десет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! прог 
лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав 
а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне рук 
је овако семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада коси ч 
је се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— 
 Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и но 
ше камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, по 
еме му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду?  
краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви г 
одмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а девојке шан 
Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школуј 
саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</ 
ти за пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор 
>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.</p> <p>— Пис! 
 света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуш 
ј да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде 
 Хе... одмах се познаје човек...</p> <p>Један од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p 
дају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама и лаким похабаним хаљина 
„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и д 
и’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p> 
зговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрн 
та ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато, он му у 
} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинство над једним толиким имањем, 
ају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако 
дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи дв 
>— Узели га душмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја ве 
и, људи поседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио нек 
а кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњаче, нешто шу 
 од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за 
обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав к 
а косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— П 
/p> <p>Али, по својој скромности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је би 
 њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} 
 пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање. 
, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запитк 
ош штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и де 
 и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати нег 
Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне  
жица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек:  
Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још ш 
готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb n="4 
 Кад што чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли  
а и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе заба 
уо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је те н 
н: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опа 
обе, велике и видне, патосане треницама Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кре 
и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и ч 
уме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање В 
/> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око сов 
рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; зај 
е од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та н 
/p> <p>У Младена Варагића било комишање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа 
еханским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши  
.{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} К 
рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове  
 око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мало доцн 
амен лиже високо и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крај 
 поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накастио да се састане с њим, д 
Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да краду твоју д 
лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним природним цветићем у њима, без других украса.{S} 
, тесна и сниска, покривена папраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са  
 ће од једаред примити старешинство над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих 
адно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све из 
ош више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазар 
 дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две  
 штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} 
је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је тако о 
 у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> 
дине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство: разлупају се дванаест ј 
 <head>XX</head> <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стан 
у, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на 
ад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као 
уком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да 
апраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{ 
 А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати црк 
чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија... 
p> <pb n="171" /> <p>—“ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога избора, добио од уп 
и и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица постарила много 
ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то 
 извешано, <pb n="30" /> нешто набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича 
 нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео, кришом баци по 
 да покаже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема с 
ате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од јед 
цом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, једног празника, Видосав је отишао њиховој кући где је  
 Видосављев, кад су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод к 
ек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једн 
 и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда  
осав поче удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је  
 Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, ме 
Шта ти ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном  
ртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...< 
ија први пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој кући, издвојила га у вајат, сел 
— рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Она 
е Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника који је напустио кућу и село и отишао 
Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих 
к, малог раста, погурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, нек 
ним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види млади 
ти ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци се 
ити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, 
Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Рудником, од сирот 
на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије 
те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова  
 оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се т 
 понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S 
 помирише се са судбином...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) 
ла, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се оп 
 доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладо 
 <p>Он стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видоса 
.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе 
какуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног празника Видосав намирио посао и обукао се, сео  
 се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у Микачића кући.{S} Об 
Здоговорише се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже воденице, кад један сиромаша 
воји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p 
а Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, 
Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној постељи, која је прострта преко целе собе.{S} Уј 
оњени кругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа 
n" /> <p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун  
руз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више приноса него,,осмак 
} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари 
од сиротне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имањ 
ови.{S} Видосав се с обојицом упознао у једној прилици кад су се удружили у повратку из вароши. 
 му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали сами код воден 
по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <p 
нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с 
е стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукненим јелецима, седе п 
 торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко те 
а, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младом одбрађеном женом, младожењином рођаком.</ 
рича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш  
/p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате,  
ори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одго 
/p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.< 
 за -крило сукненог прслука, подбочи се једном руком и накрену главу на страну, па, као и досад 
Тодосије му шану на ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у  
по фртаља смокава... — прича председник једном члану.</p> <p>Први члан услони врх оловке у чела 
ићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђо 
ана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица ско 
шта ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако 
 угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хва 
осподине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто 
куражи те, четврте године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје п 
 скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовн 
н сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез д 
 врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове новине  
 овај службени посао скренем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>—  
е, узимам слободу скренути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S 
 руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, 
p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p>  
реже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају дв 
ве чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у шко 
је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један ус 
тка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико 
деније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове  
ет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" / 
 продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског соја: крупну са великим зат 
кућа, про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи једну стопу вратима.</p> <p>— Упропастио сам твоје имањ 
ричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Си 
ог дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газд 
S} Свега што је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за к 
шљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскри 
 <pb n="27" /> <p>— Час посла!{S} Да по једну попијемо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и ја  
ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p>— Так 
је извади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, одв 
еш више него родитеља...{S} Хајде да по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „ 
ли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у  
распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, 
ажи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <div type="chapter 
 n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа  
Микачића преко новог вотњака, угледаћеш једну лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространо 
ека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p 
/p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока  
 пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно од 
на и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и 
из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она  
е се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је о 
ку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша се у разговоре и живљ 
а тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да  
 имање Виторово... — поче Филип врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p 
вити, или сломити, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — м 
ише по три, па поставише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише доб 
ђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да је 
 и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за  
.. кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... 
те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег пон 
ољи се, погледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у 
 једном крају девојке у тесним сукненим јелецима, седе правилно, сагле главу и хитро одвајају к 
је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиленом марамом на грудима, лепо и скромн 
акија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обила 
 сто и турише преда се што су донели за јело, призваше неколико пријатеља на заједничку совру н 
жица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и до 
>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{ 
вају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутв 
 обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће,  
у.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> постави, ручају сви заједно, он 
га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хле 
 бели кукуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и  
врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то ч 
е руке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и  
осла.{S} Мислим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо 
е старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала  
Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају н 
ља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају  
есе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и 
S} За тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта 
ш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо 
та говориш, Видосаве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео пропасти 
.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не зна 
чну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p 
.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p>— Па... јес’, господине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што з 
:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!..{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се 
... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше 
 провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, добра је ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан пр 
обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — о 
богаства!</p> <p>— Па пошљу...</p> <p>— Јес’, комесију!</p> <p>— И комесија разреже порез и каж 
а је сејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми зна 
еди сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и н 
ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— Јес’, толико. </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, и 
> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те пит 
нову.</p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди 
! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’ 
танеш на пут потврђењу тапија?</p> <p>— Јес’, господине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усинов 
p>— Кад су ми се надула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} 
и.</p> <p>— Шта велиш, човече?</p> <p>— Јес’, онога Видосава!</p> <p>— Микачин!</p> <p>— Виторо 
 <p>— Нешто сте се поџавељали?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам ш 
јете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе 
аветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шт 
Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће 
 једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p 
е Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на л 
ње, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати језик 
 хватају му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови 
а им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припи 
с свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти рад 
— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питам 
> <p>— Бога ми!</p> <p>— Ниси!</p> <p>— Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p 
имо, тетка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... н 
пољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким има 
и! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му 
и бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{S}  
 на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} 
о с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „аме 
 ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не прода 
 виђени људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, реш 
луша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саоп 
, пред црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младоже 
 село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би вр 
претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p 
 раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели М 
<p>— Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... р 
одвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже,  
рачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као  
сам чувала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби! 
та ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа 
си чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово...  
го... тек... онако...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p 
>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је 
>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он ј 
/p> <p>— Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{ 
акле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све как 
орством?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Јеси ли му упропастио што имања?{S} Продаде ли што за о 
, Мијат обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— 
> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек.. 
<p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш 
оварају.</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли ти...</p> <pb n="55" /> <p>Колико сам попио, бр 
јемо по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и 
те главом:</p> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.< 
тина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово 
>Он му каза.</p> <p>— Микачић!</p> <p>— Јест, тако се презивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачић 
јнеш.</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, скла 
ите људи! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То ј 
о тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</ 
де па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p> 
Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па вел 
састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходником и две простра 
бели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није ист 
и ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} 
ло застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово  
о је мој најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> 
кну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и  
у Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћери, прва радости моја!</p> <p>У том чича Витор 
о у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хв 
и:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Ј 
г вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> 
мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само ч 
је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим на 
 њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренес 
нуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на дес 
 бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} 
да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је са 
се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено,  
скреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара 
 Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ра 
 двадесет одсијече глава?“</l> <l>— Оно јесте Бановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бј 
реко себе у Ситницу тура?“</l> <l>— Оно јесте Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бје 
И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са про 
има, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова не 
а поставише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Ма 
и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпос 
више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, с 
и ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сасвим наопако...{S} Сад  
p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — О 
 предузе други.</p> <pb n="117" /> <p>— Јефтино.{S} Хајдмо у механу!</p> <p>— Пишем по што хоће 
 кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone unit="subSection 
ос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише н 
дом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља... — Па потрча да пољуби у  
за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па м 
Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се р 
ра није дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У  
ржати славу моју и служити моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну. 
 Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микач 
/p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјаја 
о те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио 
> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, погл 
ше:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам че 
лицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и  
рука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао трој 
S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као сва 
нује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Какв 
ај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испава 
хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду 
и што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила  
 чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не  
а вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загл 
чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо к 
де.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>—  
.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и 
е и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредов 
ици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат по 
ије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко  
pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор ј 
 школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици 
 из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и  
обом поносити!...</p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! ...</p>  
е краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салете 
икачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И до 
тлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били с 
о тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било  
го да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и 
е на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли баб 
штовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја 
ојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче ко 
 тата!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— 
ца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они и 
је нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда про 
ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не б 
 вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта приповеда.</p>  
ну главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:< 
" /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговар 
а само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојк 
се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Ш 
 дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као 
о је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подес 
 уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{ 
види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак из 
.</p> <p>Видосав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p 
кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са 
еље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.< 
Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не познаје се да је  
ди, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> < 
p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јунаци,  
.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Што, Вид 
мање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n= 
 огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да јој р 
, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича Витор се узодао и 
ило као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса рупч 
че она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Румени 
све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} 
>Она се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се  
ине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше  
т.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља: 
p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и  
и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S}  
е слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет о 
ти као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но како!  
тао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му ч 
ше главом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нов 
, Бога ми, нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта 
совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Н 
 <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми доша 
и што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још п 
 данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које 
нима и гледа <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.< 
бегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује н 
> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и 
 до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљија 
збегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може  
у, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава 
="60" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти з 
</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толико година живите у  
ојски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно што није могао п 
> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме  
реса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} 
че:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља к 
ило то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико н 
 кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати  
асја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јав 
<p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо  
о њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S}  
ића прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну ј 
е испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њ 
а не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам 
ећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи посао. 
 педесет и неколико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и окру 
ћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} 
и да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у  
оби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, господине. '</p> < 
S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут  
 ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навик 
и молећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шта ли ми 
тије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам 
Један од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Вито 
ше за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши  
е у двориште, застадоше мало, протурише још неку, па Мијат тресну руком:</p> <p>— У здрављу, по 
, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— 
p> <p>— Хвала ти, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошеви 
е овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тод 
ад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Р 
ви ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам,  
сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с 
с, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку 
 он! — подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.< 
 с те стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у најкраћем времену...{S} Зар није боље  
ута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен... 
вратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обр 
да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.< 
 миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затис 
и кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад 
овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се маша 
еле...</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш о 
 моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S 
 сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарце 
ане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се,  
ости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колик 
ете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} 
 већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграш 
— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па и 
ан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> 
>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу 
з села Врљуга...“</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још првих дана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То ј 
без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Где ли је се напио оволик 
а не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира 
 нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева.</p> <pb n="75 
њем крају.</p> <p>— Па ће ударити поред Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича Витор успија усн 
и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је  
удске степенице и упути се право својој Јошевини.{S} Само сврати на пекарницу те с ћепенка узе  
, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празнике про 
е зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква 
зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причувљава ст 
9030_C11"> <head>XI</head> <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни пок 
p>— Моје најбоље имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да у 
 Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје куће,  
прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно п 
.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p 
мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само 
>Истину рећи, Витор није нимало улепшао Јошевину, нити она друкчије изгледа у његовим рукама са 
к почео пропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— 
 смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад 
 сам твоје имање...{S} Продао сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p 
, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје најбоље 
реником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чич 
{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје најбоље имање, мој живот...{S}  
оси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог 
му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p 
но.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те м 
поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично 
>— Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се по 
" /> <p>Момци подврискују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са д 
> <p>Момци подврискују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са друг 
смева се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p> <p>— Ниси!< 
ио велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је  
воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са произношењем гл 
"SRP19030_C1"> <head>I</head> <p>Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у  
p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло  
 <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да краду твоју детелину па с 
 речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад  
> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а нем 
 доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја 
рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се секираш 
цима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је 
упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те н 
амовати:</p> <quote> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом ману,</ 
Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са кр 
ановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l>  
аде испричати како су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић  
а дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно н 
комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p 
 приметио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што ј 
 и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми 
бро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од см 
трани трбуха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи ј 
ране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре пође пола 
 Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само  
е добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га  
ез облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежа 
 и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чи 
спаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изју 
а нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети га на  
мојим малишанима..{S} Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...</p> </di 
>XX</head> <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јо 
каже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да и 
ети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине.</p>  
енка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати ник 
и, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за кога нити  
ужење!</p> <p>— Носи, не питај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу н 
нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угле 
им Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропа 
ца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, к 
илегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S}  
и људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погреши 
</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а ч 
у руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и  
говори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће т 
ш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако?</p> <p>— Није, 
у:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратим 
ђе време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све в 
 прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p 
а, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p 
је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.< 
где да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији  
 Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{ 
а неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју  
че над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Про 
 ће му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p> <p>Тодосије продужује и подвикује: 
це, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће 
{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре.</p>  
 дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп 
и било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан  
год пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са 
ступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се  
измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, великој стар 
а личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ру 
S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, де 
" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није н 
 кули варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног  
адника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у р 
детелину и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије 
 посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више 
и кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Пр 
рати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида  
 који је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и направио детел 
ослетку му обећа дати неколико књижица, кад се првог празника састану у вароши.</p> <p>Тако је  
сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чи 
десетак година пред долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тод 
ли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу нег 
је.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане 
се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш. 
ти. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се зау 
— Немој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти ци 
урио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата 
лавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витли 
 те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћ 
 се насмејаше.</p> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам  
д целога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших ст 
?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не м 
косник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не  
Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих  
подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и подић 
ђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде,  
<p>Једног дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе пред собом: везао га кон 
егово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по ку 
пке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, п 
је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и  
о су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и 
 страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb 
нда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котари 
ати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли <pb n="154" /> шта ће би 
 не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она дош 
 Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p> 
Тодосије.</p> <pb n="54" /> <p>— Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видос 
р.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери. 
обити кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрунити много више 
и настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{ 
 две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од п 
на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој кући крај прочевља 
S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих не 
а шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и наме 
бољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно  
н, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор 
 <p>— Како заборавио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу 
а да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му 
 /> <p>Одспава први сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошк 
причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија... — заму 
.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће 
де у реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало пијнеш.</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Јест 
му рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као сва 
 прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да н 
: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, см 
по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ев 
ао инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од  
осврће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— 
на сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и  
вља, само колута закрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић  
 те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али  
а ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад 
он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би ре 
ма с којима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојиц 
 стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте 
 беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, они му секу лесков 
 се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што 
научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек 
женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и 
{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише ј 
а у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити с 
ни му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се 
ашој кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад почну особити, онда нема ништа од та 
ојој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чи 
да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чув 
укама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Б 
лове, нити му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, ос 
ела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе  
а зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у с 
а Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а 
ту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно с 
њи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега:  
и лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у механу те се огр 
 Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при  
у рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и т 
 да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У 
.</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише  
ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се уз 
ко, ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залети 
осподин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести ствари у куј 
е и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за с 
га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, 
 икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су у 
е да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде 
а и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче 
на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} 
 или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују прилоге, они не помињу њега него виче чау 
 наздравља и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149"  
лице.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није бес 
и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код к 
и.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице 
он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговор 
ејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и г 
лости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о леди 
/p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само д 
ао оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што  
 кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугам 
ју се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио 
ја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p> 
у и згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угледамо непознатог човека у селу, ми издражимо очи 
Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хорватовић призортио да о 
" /> <p>Па поћута и раздра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} 
 по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, 
је Дмитрић!</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Н 
е ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Ве 
 прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је 
ду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом и 
шно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри  
тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће с 
У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, п 
д га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и 
старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш 
те, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> разговарају осмејкују се и све одобра 
с, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја ова 
ма у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и  
је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у  
егове радости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ра 
 <p>— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, 
неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја ниса 
!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљ 
справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао у механи, а се 
етљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у  
</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га 
</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у овој к 
ad>XII</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао пр 
head>XV</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се штошта и 
Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори  
ко си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи  
 све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек...  
а види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скућ 
зи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за чит 
 и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога 
уранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што им 
и његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда  
p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну то 
их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, нег 
газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њ 
 да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако 
акрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хук 
 поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! 
мо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као ко 
а зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, ни 
е тамо, па седне међу њих и присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} Седи као са д 
ших старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се 
ци. „Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме у 
 Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље 
ницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у  
ти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав ш 
Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и стад 
:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само 
м сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</ 
 дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију 
ма, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђав 
а...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да < 
 народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да 
почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали о 
мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега 
вићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути,  
о бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.< 
ме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p 
шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав 
е како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу 
 у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени  
S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво  
..{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницам 
јку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче полако, в 
а заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е 
да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155"  
пила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденич 
 људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се  
ича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сир 
дну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој бук 
едње имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и то 
орију упознали.</p> <p>А њихове радости кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па он 
а кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом 
жачким радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац ве 
 те се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што  
 се с обојицом упознао у једној прилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му  
 плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој суче 
е надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али от 
 <p>— Није ово механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа 
се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се наљути, — одговара Ружа.</p> <p>— На кога?</p> < 
зу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више р 
або, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зн 
/p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет н 
о.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је  
, он му увек падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете 
</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми 
ни тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу 
а с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али  
д познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и  
 и почастити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек чо 
 урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не  
раво велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Је 
шији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, об 
еру је био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича 
 нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да о 
баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’.. 
 тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче напа 
} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велик 
е по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ с 
ог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} 
 би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жа 
tion" /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко 
, на поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно 
метају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једн 
звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сики 
јес’, господине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, господине, 
> <p>— Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије  
и, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и на 
е признаје ништа.</p> <pb n="152" /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен о 
овара на здравице.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превали дан поставише велику совру.{S} Напољу је би 
xml:id="SRP19030_C5"> <head>V</head> <p>Кад пођеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака,  
, без слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му прича како <pb n="167" /> су 
ћу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну ру 
ш једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— 
а, са пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у двориште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p 
 — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и  
ако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“ 
 може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, пок 
, па мисли и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у с 
 и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како 
но као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да  
ар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеј 
у није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику со 
и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га п 
о или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они 
 на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад до 
орбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} 
 добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у  
о да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу  
а да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искривит 
 А она поче успијати уснама и намештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и 
ојако корење, извешала записе, издржала кадове, платила све читаније по црквама и манастирима и 
 засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S 
p> <p>Поћута, поћута, па поче:</p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутр 
/p> <pb n="111" /> <p>Антоније појми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се. 
се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам 
одосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и 
.</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једн 
ју!</p> <p>— И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и  
 с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје и 
у, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српск 
д да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p 
вараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђ 
као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, како хоће 
, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи о 
паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове оби 
 <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади 
ћентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде п 
 се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се из 
 да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љут 
еси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Ви 
} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да 
роји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! 
га ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право велиш, Руменија!</p 
осаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p 
ш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори с 
/p> <p>— Ниси био на састанку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја са 
ентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас 
лим, господине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца. 
е Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за 
ца однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него он 
жеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да 
ог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, средове 
мо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S}  
, право кажеш, Тодосије...</p> <p>— Шта кажем?</p> <p>— Велим: право имаш што ово радиш.</p> <p 
удна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли о 
м и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад 
ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из  
 сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</ 
позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писа 
бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини 
ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му  
.{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Об 
 сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у ч 
p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво ст 
вате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" /> <p>— Није,  
 главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко наканит 
 <p>— Није тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе  
вако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p 
итам.</p> <pb n="138" /> <p>— Озбиља ти кажем.</p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ће предузет 
е.</p> <pb n="54" /> <p>— Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и ма 
мо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмах 
 сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш. 
Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да жив 
> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му о 
о да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међ 
 — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си  
 Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то ста 
и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, Тодосије...</p> <p>— Шта кажем?</p> <p>— Велим:  
леда му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Д 
приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав подиже главу, поглед 
те...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти  
емој ме, Тодосије, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p 
епа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две  
већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу и 
аву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p> <p>—- Посилили о 
тор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишк 
 гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми  
 суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек,  
а тим:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— 
оћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је ра 
а? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p 
ем.</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му  
еш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти  
ој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Микачић!</p> <p>— Јест, тако се презивам 
ако.{S} Онај мој није при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак Видосав. 
му каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле,  
S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, него да му се 
целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио ј 
о што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и  
>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одоб 
аве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео пропастити моје имање и т 
па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му 
рња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: 
 и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад ка 
о сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у с 
д светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и 
тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човек 
оворили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као роди 
S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Так 
 не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он много пије.{S} Шта  
осава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосав 
исам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>О 
дужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и зн 
ећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S}  
састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек  
 сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гост 
дем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</ 
а гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> 
јацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} Морам ићи нап 
њица разне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са и 
 на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p 
S} Видосав му покиселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очеш 
 ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти она 
и!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, т 
ога ће имати такав принос <pb n="66" /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад  
ник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад 
ре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проп 
и ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он п 
и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.< 
 је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} 
учио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђим кућама много је 
амишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да з 
све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакш 
сав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће 
 изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на л 
ама и лаким похабаним хаљинама, сигурно какав пропали трговац или занаџија, приђе му:</p> <p>—  
да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S 
ио стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S}  
ко варошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препо 
/p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје  
 гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико  
оже је набавити човек обичног стања.{S} Каква разлика, млатити маљем по клиповима, издробити ко 
 мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну ка 
 одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој год 
 механу.</p> <p>— Имам посла. </p> <p>— Каква посла?</p> <p>— Имам нека посла.</p> <p>— Хоћемо  
?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Ниј 
веда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што постиже људе који не гледају посла ш 
Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{ 
 око тога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на 
 О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлеве 
} Па после прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, 
 то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај б 
да нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако нема 
n="66" /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће  
их до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поинате,  
м на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интересе, узимам слободу скренути вам пажњу 
асланика да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S}  
ек нагињати куд хоће и скрајати планове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како 
, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заје 
Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи с водени 
реба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврач 
p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и ш 
а ти не би требало познанство?</p> <p>— Какво познанство?</p> <p>— Да те познам.</p> <p>Чича Ви 
.{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> 
о је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испо 
 ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што 
гао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нис 
очи, пир пакости над мојом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семење које није  
— Како ћу ову бруку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја брука но његова.</p> <p>— 
д суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између  
к падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се п 
њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изг 
и гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели  
/p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искрпљен 
— Хоћу да му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три  
ји ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Знамо, госп 
и.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разгов 
капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га преки 
 уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока и  
 су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по 
> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угле 
а па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај  
и јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обили 
Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! 
р хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов пос 
 љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, ал 
 су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може красније бити и да ће го 
о.{S} Пита колико је нахватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да н 
 парчета земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње ш 
уке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практиканти и пандури.{S} Међу  
b n="14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада  
>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви са 
ремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне 
} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме 
... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље! 
овара...{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те су кукурузи узрели к 
ли, како су долазили раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч 
ће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" / 
 кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се са г 
е, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час ро 
етно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> 
 ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су ово богати  
99" /> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што  
 стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и рас 
а нисам оваког видела: како је страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је ве 
/p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, како хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању 
драво мирно, Видосаве!</p> <p>— Здраво, како ти?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим. </p> <p 
 стаде и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где 
ирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек 
 како је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, 
он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по 
Здраво мирно, Тодосије!</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што  
невница те су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпо 
рица, па се пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, в 
це, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду  
ао се како сам пропасник и распикућа... како нисам ништа приходио за ово време од како смо овде 
уша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је к 
ли шта ће бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда о 
в те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у својих педесет и неколико годи 
 на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и у 
ио се међу пријатељима својом вештином: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} 
де мирно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина пед 
вео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче 
јица на кладу, припијају и разговарају: како су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћ 
 сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледа 
све што је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њив 
одвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> 
жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже  
еби броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи То 
од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду 
..“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S}  
а већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишан 
ого мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухват 
Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту  
:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у пам 
ум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} 
ски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, кочопернији.{S} Видиш про 
чекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћ 
ојој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми  
лако, домаћине!</p> <p>— Шта полако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца 
и бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Ви 
у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би 
!{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако како си почео.</p> <p>— О 
ије лепо... с његове стране...</p> <p>— Како?{S} Причај ми, Видосаве!</p> <p>Поћута, поћута, па 
> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га  
а не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онак 
ш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти си сад друкчији чове 
>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има к 
/p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, 
исичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако, брате.</p> <p>— Није, Бо 
 стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одгово 
 /> <p>— Тек... заборавио сам.</p> <p>— Како заборавио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме 
коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем 
господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} Онај мој није при речи како  
 по неку, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} Т 
и преда се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они дана 
ио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкељ 
 <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— 
а школа?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S}  
како знате... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече ста 
е!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи? 
> <p>— Што си се осмољио тако?</p> <p>— Како, газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало  
, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш 
девојка... ћери, прва радости моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звон 
исни уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта 
како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта ли 
ти.{S} Гледај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>—  
ко рукују остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто 
еч за свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али д 
је само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за жи 
и године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекоше сви.</p>  
ина без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црвена  
уги у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели 
из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, тај човек не  
и: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе кој 
..{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима  
он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозор 
о, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му фал 
у школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S 
че на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> 
инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто в 
ote> <p>Декламује са произношењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче д 
/p> <p>Кад год се састану, она му прича како <pb n="167" /> су код куће, шта су порадили на има 
 коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта  
залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> упознао са неким шљиварским тргов 
и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен,  
нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што 
ко нисам ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> <p 
ад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и 
ј.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те 
 каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке м 
X</head> <p>У Микачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али није ни оск 
ли кући.</p> <p>Празнике пропратише све како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у  
 поче:</p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао 
Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</ 
{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде ка 
ристио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео 
 А они осташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви п 
је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p 
отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, о 
расположен.{S} Прва радост у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово д 
 залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље 
во и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе пр 
век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Не 
 по њима.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме како знате... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш 
 и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја  
еје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има дв 
 нову котарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за  
к говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће вре 
утрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како нисам ништа прих 
>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ о 
брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима:</p> <p>— Школе 
>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за гос 
/p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које д 
 семе које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не ш 
премао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија!  
га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је к 
ње, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од ово 
ђу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и ид 
ављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је  
 ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних 
д свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S 
{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао з 
објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њи 
ји те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбир 
свет што не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; 
} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} 
 дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се  
кивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ов 
ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити  
о ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазл 
 знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он махну гл 
се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бо 
 старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци о 
</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти зн 
 је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у  
тарешинство предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу,  
све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> < 
беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који 
 /> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно и 
оншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш  
а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подр 
Руменија!</p> <p>Ту ноћ нису проспавали како треба: непрестано су им били пред очима и Видосав  
ажи да се унапред <pb n="65" /> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком 
 руком:</p> <p>— Остави.{S} Решите сами како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мал 
наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не 
 богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му ка 
е...</p> <p>Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се т 
{S} Одатле ће, из прикрајка, посматрати како Видосав ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се ут 
а да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јунаци, који су се борили са  
е, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и 
p> <p>— Тако.{S} Онај мој није при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак 
кола најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како 
 хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n="160"  
је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још  
ављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, синко, с 
 народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући 
а чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ва 
<p>— Нека сваки располаже својим имањем како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим 
ша све до ситница.{S} Па после прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље  
д земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и 
био човек на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш 
неме.</p> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што ј 
је му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах 
е служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му с 
 него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи 
рце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} Они в 
су надали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколик 
 на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, им 
сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошен 
 село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују остали сељаци и обрађивати га како им је ра 
о тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти 
 <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{ 
а и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новина у његовој кући, то му  
/> <p>— Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она  
дина.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а  
м њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и В 
а твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би  
</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако како си почео.</p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека ти с 
 сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог века очува шт 
а, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, 
— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне, — објаш 
<p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да зап 
 То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но како.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи руку 
стано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а све 
им што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је 
д се окренеш <pb n="106" /> све уређено како доликује: извешана цедила услоњени кругови, качице 
треситији, кочопернији.{S} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с 
си га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек...</p> <p> 
 мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совр 
ком нико из села..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p> <p>Заћуташе опет. 
с седа до њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те  
те ћилимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом пра 
ми, она тројица...{S} Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели,  
ли, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га  
жише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S}  
ги, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здр 
Извол’те... служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} З 
м.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да. 
> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други ли 
негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пије 
.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</ 
ли: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било н 
та носити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S 
ав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је  
што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмехнула на њега и позв 
а око огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да  
по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава сви 
послен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој 
 тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у својој ку 
га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини  
чнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну,  
она..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје најбоље имање, мој живот.. 
о боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, бу 
без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озби 
е подгуркивали и смејали...{S} Набавиће каламљене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће  
ако ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати сваковрсне благородне воћке, по 
елику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распо 
па.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, по 
Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, п 
ешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем 
то измлевено и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи  
 Слепи чвор!</p> <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу  
тише под наслон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископа 
 се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговор 
ио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и с 
а полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни двориш 
оровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној стран 
те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је 
 врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу обрамицу и њих д 
 слушај пискараче, хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све  
 Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p>  
 подгуркује и подмигује <pb n="109" />, као ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препо 
осав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављев 
а школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају у 
, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву при 
21" /> <p>— Да истераш из куће посинка, као пропасника? — објасни први члан.</p> <p>Чича се зам 
„Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покаж 
и се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без слободе  
ом руком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на 
 Осећао се самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно 
ек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што  
..{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, обележен сваки усев.{S} С 
ди како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у о 
> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим ка 
ци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не у 
ча-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пили смо дост 
ве сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевине, п 
, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми св 
ли у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на 
шала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би ожи 
ед детелишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали. 
и израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се при 
ну, сутра ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да 
е и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А  
ити да се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он ја 
рође по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога т 
си’де ово! — показа руком на служавник, као да му нешто смета.</p> <p>Она успреми све, само ост 
аклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S}  
.. — проговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> < 
 пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив 
ужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone unit="subSecti 
и газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распит 
е људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, 
на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родитеља...</p> <p>— Гледај посла, синко.{S} Ти мис 
чест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од водени 
слони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли ми 
село он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали 
руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако. 
трану.</p> <p>— Да разговарамо озбиљно, као паметни људи, онако као што смо увек разговарали... 
погледа, али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>—  
та ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... че 
а крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га 
ста и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чаш 
> <p>Сутрадан прављаше се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни  
Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од как 
{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p> <p>Он устрепта очима, прин 
тварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш 
м о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаш 
<p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се н 
му је? — питају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се наљути, — одговара Ружа.</p> <p> 
х, намештени су кревети, <pb n="163" /> као за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простир 
 На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупшти 
в кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те године удари слана око  
г лета Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега  
тор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му з 
ж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све њег 
>Не мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само свога посла 
<p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— 
о пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или  
велики измет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> < 
 мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p>  
е сви.</p> <p>Капетан продужи:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили  
већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него  
жица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово  
се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и  
> <p>Ружица постарила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све муке и сави 
е, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудрав 
> <p>— Пис!</p> <pb n="44" /> <p>— Кија као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</p> <p 
е у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде ж 
е на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просечен као др 
о је нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако би 
ну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта радиш ти? — прозбо 
младеж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци 
Он хтеде нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и 
Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ништа...< 
бро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он  
свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо м 
тарјешство.... и мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији и сел 
ше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући!  
, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога 
>Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за сваку с 
 и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико н 
е правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се вод 
в те се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет наст 
глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>—  
>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па 
, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам 
 гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први љу 
{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности кој 
ду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало јед 
а у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је прева 
огледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он 
еди најчешће поинате, они то све нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије удеси, те  
чима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p>  
е, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:< 
>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p>  
 месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио. 
. не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb n= 
t="subSection" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико д 
} Свака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз  
де један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер 
.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше 
 Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појин 
} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комуш 
е као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у Витора.{S}  
њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу 
а ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје ми с 
могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> 
 две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај ус 
.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у одстојању по крају дворишта.< 
„Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имањ 
’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> 
пристављени свечарски лонци и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, 
одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да  
н и овај рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне 
ми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује: обуче чисте преобуке и најновије одел 
p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за гл 
/p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну з 
бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! 
који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у во 
 педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису 
осаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и пре 
и мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p 
за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очи 
 вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамја 
и.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружић 
уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p> 
 да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ с 
 је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућ 
рист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имањ 
види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема 
матрају дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p>  
он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало  
е разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се повра 
S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по  
нтија који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.< 
b n="6" /> <p>— Није, него ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> < 
 кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће,  
опла Међудневница те су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре  
 расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовиц 
ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" />  
p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи с во 
 Вујана прича што смешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она  
ем као својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видо 
иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари у меденицу:</p>  
адну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће 
 их побије терајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових ма 
у се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то 
еће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши пос 
 кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, ка 
а, мајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа. 
</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскоруша:</p> <pb n="97" /> <p>— Полако, бабо...{S} 
љу, купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак 
ело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може  
решинство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У т 
 што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље 
у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражи 
ера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на 
у га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и он 
Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не тре 
кинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може н 
Видосав пуним устима и таквим нагласком као на заклетви. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти си рад да  
b n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах по до 
 То сеје паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати  
ана.</p> <p>Пут од куће у село просечен као државна ленија.{S} Око пута засађени ораси, крушке, 
вали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже  
га посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, 
.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав уз 
једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} 
ног сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Вит 
 Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} 
Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупи 
ича Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, в 
оље што сан радио то, него да сам радио као што су радили наши стари од памтивека...“</p> <p>—  
 смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је 
 ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко  
варамо озбиљно, као паметни људи, онако као што смо увек разговарали...{S} Зар тебе може онакав 
 и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, пок 
и.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаб 
 он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја у 
елим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволит 
тало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се 
ија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, из 
, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само об 
теде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се опет поврати у исти положај.</p> <p 
.{S} Полако, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измири 
и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запре 
{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спуст 
што иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђено филаретама, у које се улази пешке на  
не осрамотимо...{S} Изволте... слободно као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</ 
ако је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосиј 
ти три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девој 
 на онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је т 
е, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам 
{S} Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта 
да си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, В 
рст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга наша 
ећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба  
 али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами К 
 читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљ 
на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до д 
 и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међу нама, чу 
 не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се,  
уна држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половин 
ла му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чич 
subSection" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи,  
то да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће. 
Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се 
кну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у в 
у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног празника Видосав намирио по 
е упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег стања 
, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, до 
е не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па с 
ужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дош 
 гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А  
ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се ду 
p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_ 
о, домаћине!</p> <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p>  
/p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта полако?{S} 
те и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, з 
адожење у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили  
е и заузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође  
ше све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће јед 
ју се: један вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Да 
подине.</p> <p>Видосав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску ск 
да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и 
.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.</p> <pb n= 
да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; човек мален, стар, крошњав, али жи 
 ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, п 
гледно добро за околину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати.</ 
ла Врљуга...“</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Мол 
а зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну руком:</p> <p>— Остави.{S} Решите сами ка 
бирамо, господине! — рекоше сви.</p> <p>Капетан продужи:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже с 
>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја  
онолико облећу око власти?{S} Није било капетана кога нису призвали кући те частили и гостили!{ 
е у својим седиштима и упреше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише господин управник:</p>  
 одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим  
 Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај  
е члан те скупштини.</p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али  
н управник:</p> <p>„Поштовани господине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, слободан  
е син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено 
а примети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући кл 
 растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се 
 грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 
мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и 
ича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p> 
 — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцн 
ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај мл 
рече, па устаде, прислони тојагу, скиде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се и 
 штап, претурио преко рамена, позабацио капу озад и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју  
н спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља 
 се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно поха 
а га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеј 
p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко 
 десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у 
код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар н 
l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака 
ице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с  
ајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Ал 
 ВЕСЕЉЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>НО 
{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуству 
Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуш 
/p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>О 
на хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, читава ш 
 и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, св 
 Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав 
/p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи,  
послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се. 
гао са чистом куповном марамом, па кува кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те д 
а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p>  
ко ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки с 
од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и 
отњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са си 
то одело Видосаву.{S} Овај је са својом качарском ношњом: <pb n="32" /> уским чакширама од црно 
у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечице,  
е и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{ 
во.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Руднико 
 пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тражи п 
вде, истина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повученији, ретко кад да је иш 
кога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p> <p 
м и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи ру 
кује: извешана цедила услоњени кругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млек 
едан чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...< 
белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто  
p>Сви погледаше у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb  
мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца. 
 шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>П 
 бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут 
 од шаренице поњаве, тумара око оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пи 
 приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два 
/p> <p>Витор махну руком:</p> <p>— Нека кеса на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родите 
га, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи.. 
е те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас 
штанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је 
бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена кон 
 пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми д 
 усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и дири 
уће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је 
тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на вра 
л’те!</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу!</p> <p>Витор махну руком:</p> <p>— Нека кеса на с 
 преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати 
 им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали 
нати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам к 
 Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је те није код  
 се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет он! — под 
ругим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а к 
n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори  
и.</p> <p>— Пис!</p> <pb n="44" /> <p>— Кија као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</ 
же.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А на 
— Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.</p> <p>— Пис!</p> <pb n="44" />  
је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва 
е празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као леп 
 а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракиј 
е ударити поред Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају 
ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone unit= 
— Несуђени посинак Виторов!</p> <p>Опет кикот.{S} Девојке се ослободе па најпре полако певуше,  
 као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n="88" /> другоме п 
S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... — прича председник је 
е дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... —  
ри, ливењаци, по сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо пл 
 то није никоме исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је  
а то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад т 
и корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Не 
осав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на 
, све му тужно, суморно, празно...{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би  
p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p 
де у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако ист 
м; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Ви 
и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња гла 
то се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану  
ане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, 
ази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њем 
 и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорит 
а било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не пос 
м човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, 
е.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити кога <pb n="166" /> поздр 
хвати за очи:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој. 
 се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку 
Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма б 
или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако  
Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегава 
/p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и  
ера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да 
 Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагове снега, ону сивкасту паучи 
осио као јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{ 
и, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S}  
о доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, припијају и разговарају: како су мразеви уорили  
оси ужину.{S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се  
 и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока 
} Само се јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви...</p> <p>Витору Микачићу необично да до 
и на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек з 
о је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади. 
тору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни љу 
 се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђур 
о сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>— Лези, лези, не причај ништа! —  
{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или 
више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови са 
а му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: ба 
 /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> < 
слетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око 
се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млатајући рукама, декламовати:</p> <quote 
p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и по 
преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћи 
н доноси много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га с 
ања.{S} Каква разлика, млатити маљем по клиповима, издробити кочање, растурати и ђубрити жито,  
 пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни  
ош за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S 
Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке,  
ја где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг, не пит 
више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у 
 да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Т 
за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ру 
 село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завал 
му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му ј 
па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уз 
S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још до 
 се проведрава и мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана 
 учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они, читави људи.{S} У другим со 
а гвоздена кревета, са застртим столом, клупама и столицама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем 
ли и поседали по собама, затурили се на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пу 
 поједе и попије.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у друг 
и и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> < 
ју.{S} У ходнику наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије з 
веде госте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама и намести их како 
ослове.{S} Пандури наместише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и з 
ругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да ла 
воришта, под јабуком шећерлијом, сео па клупу, наслонио <pb n="94" /> леђа уз дебло, прекрстио  
ицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче конаца, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ет 
пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стр 
 и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} 
 и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S}  
д ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и г 
 продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести 
јацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} 
.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже нат 
 то радим што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједаред подиже главу:</p> < 
ога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме  
 у нас понеки трчкарају око тога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи 
>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћи 
није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S 
Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Ве 
ише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места по клупама,  
>Па оде општини, однесе пореску књижицу кметовима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штог 
и од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искидани 
ела који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији на полици 
 загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— Видосав Микачић 
и и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где н 
су школски уџбеници, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад ј 
х књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са изгужваним, умрљаним и  
<p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој  
утиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мен 
т чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га  
ћу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, б 
ног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред кли 
лади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који 
а најнужнијим стварима, сто са неколико књижица, с пером, хартијом и мастионицом.{S} У трећој с 
p> <p>Напослетку му обећа дати неколико књижица, кад се првог празника састану у вароши.</p> <p 
у.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу. 
 и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јо 
е врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на  
штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="1 
.</p> <p>Па оде општини, однесе пореску књижицу кметовима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дуг 
/p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и 
 <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још 
S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима 
Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али о 
да сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али 
ама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна 
о очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта гово 
 то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том  
ињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш 
, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} 
тратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме  
и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то ч 
 Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да р 
ји осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то вр 
 ће што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео 
а...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, 
о дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при ње 
ном разговараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, ка 
ошао!</p> <p>— Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Вилотије!</p> <p>— Несуђени посинак Виторо 
о привредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Људи се окретоше:</p> <p>— Тодосије Дм 
ам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо,  
изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Је 
.. бекрија? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет  
то за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n=" 
S} Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</ 
 брате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем  
одосије продужује и подвикује:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, д 
 у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — грак 
да си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш но 
осије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако,  
продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли 
хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља  
купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да  
 видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му с 
 Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="1 
 стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је ве 
има се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и при 
 предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да ш 
си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, 
 Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити  
<p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће р 
<p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође д 
ита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихов 
ма и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и уве 
 и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и  
а свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изја 
 стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео с 
ате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који о 
ен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо  
вра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди  
вих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до 
ко, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју сви 
о је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што с 
па пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у  
 је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку ре 
м се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам 
џаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и сов 
о по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му 
е смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега 
ај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја са 
 <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} К 
} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — 
 Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разгов 
је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њ 
осподине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, господине,</p> <p 
до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S 
и имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и с 
једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку око цигаре б 
 зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног ку 
обилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате пос 
е осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу  
ца се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p> 
ићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усни 
> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта  
тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положај 
ина“.{S} Предсобље патосано опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане трени 
смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и 
 селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се н 
 за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па сам 
.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу з 
с други човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако ук 
</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није 
 се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно окол 
p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах 
 <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка  
ед и старачка лакост, одавали су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>О 
се наљути, — одговара Ружа.</p> <p>— На кога?</p> <p>— Шта ће онде, што није код мобилаца?</p>  
ути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у  
p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога...{S} 
блећу око власти?{S} Није било капетана кога нису призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта 
лину, од њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <pb n="66" /> какав се не мо 
 радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве 
е <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разговара 
> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му катк 
 на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и шта 
 <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш, Т 
аше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? 
да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p 
гу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се х 
олико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна  
у и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и с 
смо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па пр 
> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>—  
<p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити кога <pb n="166" /> поздравља ни отпоздравља, само колу 
еда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: ње 
есне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он р 
а...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p> 
 људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p 
 посла.</p> <p>— Код суда?</p> <p>— Ја, код суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би требало п 
 сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p>  
та ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и  
ју никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица трља ру 
, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати и 
сав и не постоји под његовим кровом.{S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилази 
одговори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Код суда?</p> <p>— Ја, код суда.</p> <pb n="116" /> <p> 
!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код ов 
а:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас долазио!</p> <p>Он хтеде  
меном засеја једну од најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове новине уводио је постепено, тихо,  
е освитао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне послове, он узва  
осав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и 
 у меденицу:</p> <p>— Води овога човека код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе своју хартију, ту 
 — прогунђа пандур.</p> <p>— Имам посла код председника.</p> <p>— Имаш ли позив?</p> <p>— Немам 
лим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и ид 
њем закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају т 
"> <head>XXIII</head> <p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са С 
" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно  
а даљина да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа кри 
</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта т 
 <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче 
е њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице него код оноликих гостију у оџаклији. 
ча!</p> <p>— Не слушај пискараче, хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога з 
н, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n="95" 
ауке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и јед 
довати због њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p>  
На кога?</p> <p>— Шта ће онде, што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се о 
:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господина председника!</p> <p>Председник лупи у мед 
d>XXVII</head> <p>Чича Витор настани се код куће, преведе децу, пренесе своје ствари и намести  
авати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела  
јемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије  
 краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видоса 
— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме 
..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— Шта 
 му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиз 
прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто  
 наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њ 
 И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> 
д иде <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разго 
рових уста и да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује 
као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теб 
p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да пр 
“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му  
, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, т 
нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и  
јим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у  
сте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу п 
>— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо 
ц или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за трпезу или за дугач 
д више воле овде код ове четворице него код оноликих гостију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па  
 они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на дру 
он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му: 
ти из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио  
 ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа.</p> <p 
е, свезао неколико снопа, па се налазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био распоређен, он ни 
н није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, пр 
ен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и наднич 
ијатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о дру 
са газда-Радојицом, старим трговцем што код њега пазарује тридесет година и од њега набавља за  
кују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</ 
и.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молб 
S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p 
ну, она му прича како <pb n="167" /> су код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта 
.</p> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану.{S}  
и узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам 
аво...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на пут 
ца, моји синови и наследници...“</p> <p>Код трле не беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћ 
але буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудраве, в 
бо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се и 
} Доцније, направио је нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детел 
ива жена од шездесет и неколике године, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десет 
астанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, 
павали <pb n="56" /> на једној постељи, која је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича пор 
 је у његовој шољи, великој старинској, која личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p 
емље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до т 
.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се укл 
у њих и присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву  
его ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам луда 
е боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља 
а Витором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим приј 
, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме 
главом:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је до 
скренем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине!  
оду скренути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет 
јао семе што не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретни 
старешинство над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> 
м лејама подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међ 
ове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Те 
и.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у в 
се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије  
 сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негд 
ућом у којој се родио, са сродницима за које су му везане толике успомене, одлазак у непознато  
вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јов 
е, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поинате, они то све нареде као  
судове трчкара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи букли 
арка, даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли ш 
чија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шт 
је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — питај 
head> <p>Сваки домаћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му више пажње у обра 
 је новину донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује стоку што морам да је с 
 колико би остало прељетака, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p> 
оградом пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb n="137" /> својим лејама 
за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а а 
аршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад ку 
а није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу 
дговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p> 
а, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џез 
 Већ у напред замишља све непријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да с 
ка пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радо 
урузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране  
оштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то ни 
ко њиме управљам?{S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: го 
 па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се  
1" /> <p>—“ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога избора, добио од управника рата 
зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, он измени ко 
него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И с 
острано као трг, ограђено филаретама, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику дв 
исмен да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред вла 
дно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем 
час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његов 
еку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а с 
ошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабиц 
p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти 
е не слади нашом муком нико из села..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p 
ојим лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много  
е посао подесан за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикр 
жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњ 
је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечур 
ана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској школи.{S} Далеко од то 
нуо па хвата сваку реч младога ратарца, који, пошто оприча све што смета пољопривредном напретк 
<p>И на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна рука Видосава Микачића...</p> </div>  
ного се штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су  
ичати како су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко би 
ву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредовала, рас 
стид га да разговара са старим човеком, који није његово друштво.</p> <p>— А, правије би било д 
а њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старе 
, јер се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, напр 
е.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скупштини.</p> <p>— Господин 
 добио је велики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p 
 се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> 
свет?</p> <p>— Народ по селу. </p> <p>— Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“< 
није при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак Видосав. -</p> <p>— Па шт 
смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— Народ по селу. </p> <p>— Који народ 
 друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево 
лио да ће имати оволике користи од рада који је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме  
ти...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако 
 радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али као добри пријатељи и 
 тридесетој години од једног пропасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жан 
> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их  
а свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмеш 
ижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није  
Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с ј 
p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то пи 
е звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива гра 
у и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, не 
лон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу з 
а друга каква незгода, што постиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тод 
} А ено шта ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене угледао и колики приход вуче с те стран 
их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S}  
рне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила  
 немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан н 
днику пред заседањем закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стој 
рсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави  
 браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и ист 
 Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили основну школу, да су доброг владања и и 
боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан 
е а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, ре 
 тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада  
и и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свак 
је лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сеља 
азити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио,  
 с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту зате 
ив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перов 
даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запу 
 ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то  
од свију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, кочопернији.{S} Видиш просто к 
 је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...< 
ата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нут 
евим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао ј 
е одавно постао несносан овај положај у који је стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад  
е штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> године заградио за читаву рал 
 беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега  
и се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно што није могао пости 
ћи рукама, декламовати:</p> <quote> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком 
<l>— Оно јесте Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу велико 
l>— Оно јесте Бановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на коп 
рговац или занаџија, приђе му:</p> <p>— Којим добром ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела 
љиварским трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и се 
етна човека,“ сродника своје домаћице с којим је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом сн 
 са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради пос 
 у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио основну школу, и од својих вршњака по  
одило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, разговарати и почастити.</p 
но и у приликама са угледнијим људима с којима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши 
и на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и Т 
где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они, читави људи.{S} У другим собама до њих 
 миндерлук, поређаше сељачке сандуке, у којима су биле <pb n="29" /> разноврсне ствари.{S} О чи 
 кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицам 
и смејали...{S} Набавиће каламљене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту  
 такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било к 
озбори, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко срет 
вај прелом у животу: растанак с кућом у којој се родио, са сродницима за које су му везане толи 
пријатељ извади из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на 
ко и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би д 
/> оделу, у плавкастој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету,  
а отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију, руч 
у кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки д 
>— У Краљеву! — показа ратарац руком на коју страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа 
ашно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као  
— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде 
 га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{ 
ју пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим пр 
 да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари  
 из своје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарн 
 у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.< 
лећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шта ли мисле  
? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста н 
о качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у Витора.{S} Он о 
гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор  
д трле не беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле крила, св 
а одведе у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Разумеш?{S} Па <pb n="169" /> да скинеш точков 
titlepage"> <p>Прештампано из „Бранкова кола“ за год. 1903.</p> </div> </front> <body> <pb n="3 
а по дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Дв 
 Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи 
затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Знам 
пред механу, трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Так 
ча те му изведе коња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S}  
 је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду? — искр 
сет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њи 
 сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише 
> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију за 
 <p>Усташе сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави То 
трли, па они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и с 
S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби дос 
 <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</ 
 Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га оп 
на сандук спрам кревета, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p 
акве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати с 
>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то б 
то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> < 
у?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То 
— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нис 
а Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на огњишту, па посе 
" /> Тодосије који се на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледа 
.{S} Толико љубави према школи и науци, колико се показује у овом младићу, тешко се може наћи и 
лико земље колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нек 
мо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може ли се које продати.{S} 
ребаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па 
а рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и узд 
ужице!</p> <p>— Чујем, бабо. '</p> <p>— Колико ’но имадосмо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна 
p>Они се згледаше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај м 
ар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала скорупа, како се сири млеко, да ниј 
 напили се и изназдрављали здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по со 
, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за њего 
ају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p 
к и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{ 
 сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас! 
се пење на стог као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши у 
 даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му било најпотребније <pb n="14" /> да има на 
и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије 
е је берба ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, 
 и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли ти...</p> <pb n="55" /> <p>Колико сам по 
ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</ 
 треба имати мере, треба радити онолико колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао  
ћ има своју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања,  
ава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај пр 
лико јеси ли ти...</p> <pb n="55" /> <p>Колико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{ 
абил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе... 
 <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ј 
Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си  
 те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта ј 
<p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чув 
ад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да засп 
те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег поновац и напр 
журите, ако сте ради да раније ухватите коло! — вели један старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — 
и се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесној механи поседали за оно  
ђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних, копорана без  
де, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разумеш?</p> <p>— Разумем, господине.</p 
еча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> </div> <di 
 зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека но све три мргуље које смо з 
 Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</p> <p> 
ру две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског соја: крупну са великим затуреним роговорим 
а питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала ств 
"166" /> поздравља ни отпоздравља, само колута закрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за стол 
/p> <p>Успремише и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неколико страна, скупише на 
мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очи 
оле забавља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији на полици.{S} Нису школски уџбеници,  
 пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу,  
чи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} 
 ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред  
нове обичаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи.. 
одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ј 
/p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентије.< 
> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нисам! 
о...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да  
: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељац 
с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико 
овек који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбира 
имад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни  
S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видоса 
ања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један б 
е трчкара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и  
че распитивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ниш 
 не буде слуга у његовој кући, него син коме отац предаје старешинство.</p> <p>Видосав Ђурковић 
 Чича изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружино 
ао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање 
, покривена папраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола тр 
и са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његове куће, он 
не.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне.</p> <p>—  
...</p> <p>— Јес’, комесију!</p> <p>— И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе јед 
ва!</p> <p>— Па пошљу...</p> <p>— Јес’, комесију!</p> <p>— И комесија разреже порез и каже: у с 
, не! — прекиде председник. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако 
гим речима, господине Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Моја Полексија...</p> <p>— А, не! — пре 
растоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног кукур 
 то се одзивају из комшилука, са другог комишања, са песмом и подврискивањем.</p> <p>— Седи, по 
асови...</p> <p>У Младена Варагића било комишање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве са 
у кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је од 
рањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На 
укуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Наоколо гомиле к 
ли угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш комотно косити два пута преко лета и опет да на њој нап 
рно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како к 
оружића, што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Вит 
сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен високо 
 измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону 
море, да седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>То 
 правилно, сагле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где кој 
 лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, налакти с 
к не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бо 
 совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља! — смеје се Тодосије.</p> <p>— Т 
до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да 
веде под један плот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише се боји онога што  
ија.{S} Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, к 
мшију чича-Витора Микачића, дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћур 
и се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или 
несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више 
у њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао своме комшији на ра 
<p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару пословицу: „Ко 
а.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича 
ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, са песмом и подврискивањ 
то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице,  
 у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходником и две простране собе и стакленим про 
 с дружицом у руци, препредајући клупче конаца, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад  
ма?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити своје и иск 
ромашак тера прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угле 
изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео 
му и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види з 
белог ланеног платна, усукао два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе 
еје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и ј 
 се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слобод 
де, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље те 
вери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>Па поче распитивати полако, из 
ст...</p> <p>Видосав отрча те му изведе коња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгују, да < 
ст, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљка га, н 
вно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, 
ј, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с вре 
и приђоше те се руковаше, па прихватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџ 
дожењином рођаком.</p> <p>Сви на добрим коњима, са пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад ступиш 
ката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како г 
} Пред шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо 
b n="51" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и 
Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилица 
 оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјаком,</l> < 
} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару 
ирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружа 
а путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: мож 
ар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура?“</l> <l 
по и пристојно: чакшире од црног сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудн 
 хаљине што их носи празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дува 
лом, ексера, фесова масних и излизаних, копорана без рукава, шајтова, чепова обручева....{S} Не 
> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено  
оји, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, неко се извалио и опрућио, неки почучнуо па 
пандур у плавим војничким панталонама и копорану, са припасаним силавима, уозбиљио се, суче брк 
е у масним искрпљеним чакширама, старом копорану и војничким цокулама.{S} Запустио браду и пуст 
јата у чистим памучним кошуљама, чистом копорану и новим чарапама и опанцима, други човек.{S} И 
руба сукна, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за  
трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно што није могао постићи Ви 
епознатог човека!{S} Сад му прате сваки корак, хватају му сваку реч, претресају и што јес и што 
здражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, ш 
рамена, позабацио капу озад и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га см 
али и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што је прешао пре 
ле рогуље за парожак па се поштапљује и корача полако, погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и 
/> вотњака.{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад б 
ишла све угљеваре, изугризала свакојако корење, извешала записе, издржала кадове, платила све ч 
м приликама и очекивао је док се покажу корисни плодови његова рада, па да ту причека свакога и 
авете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђ 
врсне благородне воћке, подизати шуму и корисно је употребљавати, и таке науке што користе сеља 
о у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као 
 да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој години  
именити своје знање на имању и показати корист од напреднијег рада.{S} Његово имање треба да бу 
 се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му 
исно је употребљавати, и таке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је 
који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио је  
рић није сам мислио да ће имати оволике користи од рада који је препочео од Видосава Микачића,  
у пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калем 
јим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео  
 учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са изгужваним, умрљаним и нацепљеним листовим 
се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњаку, нигде маховине нити сух 
ту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок  
<p>— И вели он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А жене 
е с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!..{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из ку 
p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, прогов 
 <p>— На прилику, синко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају по триста б 
а чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то никоме прич 
а разреже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћа 
е влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате от 
Виторова, човека средовечна, црвенкасте косе и бркова, широких уста и крезава, увек расположена 
викну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!< 
 богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радозн 
лицу, на пуним смеђим брковима и реткој коси, оставило је време незнатне белеге старости, али п 
 од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и ра 
ати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливад 
Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, свак 
ш.{S} Ливаду у подјазници можеш комотно косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш сто 
ша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му у 
 Међудневница те су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале 
гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да 
 /> <div type="titlepage"> <p>ТАДИЈА П. КОСТИЋ</p> <p>ПРВО ВЕСЕЉЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>СР.{ 
ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка 
м по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете татино 
ароши и могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са и 
кулама.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор  
ретар, млад човек, завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наки 
на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па ј 
осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљиц 
ући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом ис 
еш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разумеш?</ 
еђи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже време за сеј 
, млатити маљем по клиповима, издробити кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој ј 
>— Каки је клип?</p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и непри 
како необично и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би  
ави окрунити много више, оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна 
у вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n="107" /> нерастове и назимад.{S} Покрај 
 селу.{S} Како који дан све отреситији, кочопернији.{S} Видиш просто како се отима да у свему и 
сни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ћ 
је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плет 
иву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S}  
и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија уз часн 
!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш,  
S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица му полако п 
цније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чистом копорану и новим чарапама и опанцима,  
ића, — рече она и убриса очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право велиш! _</p> <p>— Ако ти немаш н 
. „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она  
 великим затуреним роговорима.{S} Такве краве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази 
ај приглавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке н 
ељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као  
 као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</ 
дни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да краду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије.</p 
гао слободно кретати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уред 
S} Постављена дугачка трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем крају старији људи; прогорел 
под куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљив 
а ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује све редом 
 до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — повикаше  
мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара  
д су <pb n="76" /> седели у старој кући крај прочевља...{S} Напољу је била мећава, северац је з 
тио је то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, северац је заси 
е се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дош 
ре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, слуша Т 
ење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише 
 к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што говоре?</p> <p 
Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и пос 
а му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се  
о за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци сколише ок 
т, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и 
господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потвр 
млазеве.{S} Постављена дугачка трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем крају старији људи; 
/p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По  
 да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кр 
атерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и  
бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодос 
уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем крају.</p> <p>— Па ће ударити поред Јошевине...</p> <p> 
т ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као да кр 
уча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па  
а с краја на крај дворишта.{S} У горњем крају старији људи; прогорели од сунца, знојави са осје 
илогом.{S} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају 
 живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1903 
ну виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за < 
е гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукненим јелецима, седе правилно 
 као кутијице и поређане у одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића прво 
н при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују прилоге, они не помињу њега нег 
пела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и набраше се боре 
:</p> <p>— Море, не будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деве 
, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко 
ица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја н 
> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратарац руком на коју страну долази т 
егов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То је красан младић!</p> <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарован с 
 Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћина, мој бра 
просипа, како је воћка напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају  
ста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек  
тише на своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да  
мети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче  
симо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосије.</p 
оставићу.</p> <p>И измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук спрам кревета, спусти  
, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030 
олако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, дај ми воде!</p>  
га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Сим 
ипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>Он опет клипи, 
" /> као за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простирач и покривач, своје рубље и хаљине 
ат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљ 
поменицу из рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим губером 
лниче мој...</p> <p>Он се опет завали у кревет, узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши и  
ани оружје.{S} У другој соби два широка кревета за спавање, са шареницама и подшивеном ћебади,  
амештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом, клупама и столицама.{S} Зи 
 кревет поред њега, или на сандук спрам кревета, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, 
 А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта  
S} У другим собама до њих, намештени су кревети, <pb n="163" /> као за војнике.{S} Сваки има, с 
ма куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, налеђушке, са потуреним рукама под главу, раск 
рије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши 
жем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије па  
лав; с десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовечан и прос 
рвенкасте косе и бркова, широких уста и крезава, увек расположена и насмејана.</p> <p>Тај је за 
утарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан 
чкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком  
 кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и 
укоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њив 
тавио све на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини 
е дечице, и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и по 
еселио, зноји се по челу, слободније се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и  
сти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, 
...</p> <p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Г 
ена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зац 
} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> 
а па продужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Се 
удара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш 
ао муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је крешт 
 она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био  
 се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми п 
но и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна 
Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити. 
 дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему да  
узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што  
оним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако са 
издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек са 
. онако...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи 
 Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек  
не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, 
и она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко 
S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, 
 Радојица маше главом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам 
е од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, д 
рв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио да ме 
абогме да нисам.</p> <p>— Па што говори криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако може... и шт 
Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око  
о па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш и 
 Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— 
 момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацу 
 стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p 
...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у сла 
до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосије 
го... велим...</p> <p>— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш,  
 и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и ја до 
дигне те седне и молећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица пом 
е се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајало, само пршти вода о воденички вита 
 пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и најволели су изјадати се на дан 
апоче он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог прслука, подбочи се једном руком и накре 
 како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије 
Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p 
им као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчав 
едно у друго.{S} Младожења се постидео, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти погл 
е.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n="107" /> нерастове  
p>Они угледаше и сашапташе се:</p> <p>— Крмачица!</p> <p>— Да купимо!</p> <p>— Не смемо!</p> <p 
или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже воденице, к 
9" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачицу.</p> <p>Је 
а:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осмехну.</p> <p>— Шт 
стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} А 
 не може нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и 
леним прозорима, него у оној старој под кровином и брезовим лемезовима, затекла само њега.{S} Н 
да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће 
, дете...{S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> <pb n="92"  
 то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава  
е за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и подићи трајну огра 
другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће, слободно, као у свој 
ица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви...</p> <p>Витору Микачићу 
ују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угледамо непознатог човека  
Вече пријатно.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве.{S} Постављена  
м имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те ј 
из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на ст 
 се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабук 
 сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио 
оџавељали?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Зд 
капетан тога среза,; човек мален, стар, крошњав, али живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си одавд 
 око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба влас 
е, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навикоше се и он 
орљав и прљав сељак, запрегнут некаквом крпом од шаренице поњаве, тумара око оџака и келнераја, 
ђурио толико да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>О 
/l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на бу 
ашати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устреп 
 да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S}  
 је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем к 
4" /> пакост, те године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор 
ролетње послове: отреби ливаде, растури кртичњаке, потврди ограде, направи леје у врту, предузе 
како доликује: извешана цедила услоњени кругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а кар 
, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набавити човек обичног  
 Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угле 
 петоро: стари Маслаћ, младожењин отац, крупан човек, просед, у широким чакширама и пространом  
 гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p>— Море, шта преклапаш т 
рит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он с 
ед улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупан пандур у плавим војничким панталонама и копорану 
ју.{S} Израсла велика, престигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подево 
ј с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крча 
ного више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на с 
а: црномањаста, дугих пуних обрашчића и крупних очију.</p> <p>Она се није одвојила од Ружице.{S 
 купи једну сивуљу од колубарског соја: крупну са великим затуреним роговорима.{S} Такве краве  
а јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озида 
абавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он 
вна ленија.{S} Око пута засађени ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо даље настаје имање: њив 
 наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} О 
 у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о  
 он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки украти 
.. тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам рас 
ича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих  
 ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба  
врата.{S} Тодосије му додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у  
запрегао са чистом куповном марамом, па кува кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, 
вуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже ов 
ђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га!</p> < 
5" /> <p>— Није ту бабо!</p> <p>— Стој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:< 
р Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он продуж 
 планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106" /> све уређено како доликује 
 скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> < 
уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једар 
и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно, празно...{S} С ким 
е сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, налеђушке 
 то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је 
 n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Нис 
е...{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати планове какви му на <pb n="134" />  
 и набројати:</p> <p>— Нећеш, Тодосије, куда си наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, 
Тодосије и чука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор. 
р.</p> <p>Тодосије се смијури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је т 
{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S}  
совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин,  
вају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже велике куће мутв 
 среску канцеларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још не 
есетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одиг 
артију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити ов 
чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не отера 
мак“ брали и смештали у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" 
реко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз са 
 нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси много в 
.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш 
уз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута ви 
зом „американом“.{S} Док су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салашеве, његов куку 
 даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради <pb n 
е удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад 
ам, из семена, на својим лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви 
Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци.{S}  
 баца клип преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p 
Ноћ топла и мрачна...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и мушко <pb n="40" /> и женско и стар 
ава те послове, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: наш 
да није докон, скинуо неколике вешалице кукуруза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекл 
бар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија уз часни пост.{S} В 
уне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља сто 
заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, н 
ла слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по три,  
а време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не би попласт 
, како је била топла Међудневница те су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, 
есен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{S} Док су сељаци свој кукуруз „ 
> <head>XXI</head> <pb n="115" /> <p>На кули варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Мик 
та се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам:  
вуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дира 
S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако го 
 несретницима.{S} А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити 
лас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Мл 
ек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и  
купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{ 
о упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.. 
 и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки к 
она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; де 
о горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор  
овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже водени 
ти га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забран 
ику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског соја: крупну са велики 
 после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и ту 
Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вић 
таше се:</p> <p>— Крмачица!</p> <p>— Да купимо!</p> <p>— Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} 
о теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјајаше очицама. 
 био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, 
водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника који је  
акија.{S} Видосав се запрегао са чистом куповном марамом, па кува кафу, меди и пени ракију, нас 
S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајд 
а набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши се, трља р 
та радили без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> < 
 да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не прева 
прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и ск 
..{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у р 
ад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту  
пштио.{S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb n="65" /> похвали како ће ради 
е шегачи свет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слег 
 пољу око увођења новог начина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разбори 
парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре р 
та и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију 
фишеклија и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесо 
нара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разумеш?</p> <p>— Разумем, господ 
 столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужењ 
 Зграде све од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у одстојању по крају дворишта.</p>  
S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нових дуката и спусти је н 
!</p> <p>Ружица промоли чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> < 
 дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све о 
 мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" 
 мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она се 
д очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са подрумом под целом к 
епосредном суседству Виторова имања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покр 
е стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да 
Шта је било?{S} Није ништа...{S} Његова кућа...{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да 
у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају ш 
Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би п 
је пречи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти помог 
.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи рукавом од кошу 
</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А 
 да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!..{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири  
му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште.{S} Некакво 
 и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стој 
ало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... са 
какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису знали ње 
и парника... одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би  
о Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољ 
м Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А 
} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пруж 
ети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печ 
и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу... 
о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хо 
у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније  
о дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутр 
Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгуж 
.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у  
на и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просечен као државна ленија.{S} Око пута за 
030_C5"> <head>V</head> <p>Кад пођеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака, угледаћеш јед 
p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас долазио!</p> <p>Он хтеде нешт 
м засеја једну од најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове новине уводио је постепено, тихо, без  
витао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне послове, он узва обој 
љина да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили ј 
ако гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n="95" />  
ти због њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У 
VII</head> <p>Чича Витор настани се код куће, преведе децу, пренесе своје ствари и намести их у 
и зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за трпезу или за дугачки с 
 код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом  
з чаршије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и по 
везао неколико снопа, па се налазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био распоређен, он није и 
је имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, прогов 
/p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, 
} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молбе, н 
она му прича како <pb n="167" /> су код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је  
p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад  
 заграђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ог 
не путање, насуте шљунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Са 
 бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо м 
је.{S} Кад ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је леп 
.</p> <p>Па почеше обилазити око његове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по н 
нагом предузети послове на добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући ж 
III</head> <p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред  
рај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, 
па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и  
 Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни  
 ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш моје имањ 
ормани И разно посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој 
у, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— Има таких мла 
своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: скромна, мирна и  
де лепо одевено као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У рад 
и, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обредише по ракију, па почеше  
 да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би 
домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу 
рође полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у т 
и пиће, помаже мењати судове трчкара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад 
 То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она ј 
.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је,  
} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је ба 
в да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угл 
кује <pb n="19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> 
.</p> <pb n="121" /> <p>— Да истераш из куће посинка, као пропасника? — објасни први члан.</p>  
е и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се састан 
га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико м 
о и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели  
м проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску в 
сејање усева.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну 
} По дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте шљунком.</ 
У вече слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече пријатно.{S} Месец тек прогрејао 
.</p> <p>Мало доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало  
 тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким 
е више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодосије.</p> <p>Беш 
ада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што је прешао преко вотњак 
..{S} Данас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљан 
ривремено склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је г 
с и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p>1903. </p> </div> </body> </text> </TEI> 
наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му  
ог празника беху се ужурбали у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, истресли хаљине, наместили  
ће да се мало више раскомоти у Микачића кући.</p> <pb n="62" /> <p>— Не можемо тако!{S} Аја!{S} 
9030_C9"> <head>IX</head> <p>У Микачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није била богата 
гледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Бож 
 у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кући:</p> <p>— Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — повика и  
ври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку. 
ткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не  
ке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаш 
о доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада 
и слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, он зас 
Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију, обриса з 
жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште.{S} Некакво коље и  
но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовајући..</p> <p> 
ори неку реч, понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешт 
 кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника бех 
 пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну 
} Није било капетана кога нису призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога 
то беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празнике пропратише све како је уобичајено 
јући..</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава. 
турицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, саг 
ебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може најцрње 
на, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То  
растадоше се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{ 
/> су се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходником и дв 
 да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене другу:</p> <p>— Богме пр 
цу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава забо 
а његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син коме отац предаје старешинство.</p> <p>В 
о је навикао.{S} Свака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се не 
узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни  
и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p>— Чујем, Симо.</p> <p>— Ш 
о.{S} Она дошла једног празника њиховој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрк 
ног празника, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће уси 
ру да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у уг 
дозволити да се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да 
та буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не  
 желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао 
ио са новим положајем и стањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи пружати прст на Вид 
...{S} Изволте... слободно као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџакл 
мества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад  
сија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не снебивам се...{S} Тек. 
 се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост... 
 и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истин 
га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића  
ћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој кући крај прочевља...{S} Напољу је била мећава, северац 
 упамтио је то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, северац је 
{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сеља 
, па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад п 
је и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим но 
х; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Мик 
о се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и промуца:</p> <p>— Говоре у с 
о“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, а 
ао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се за 
осав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева посла! — смешка се бабо лукав 
у да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао 
идосав оде у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по нек 
S} Погледа за њим подуже, па оде полако кући.</p> <p>Сутрадан прављаше се невешт свему, као да  
 нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приве 
н... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Он се отима, звера и промуцује:</p> <p>— Ш 
 и погледа га озбиљно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чича Витор устаде:</p> <p>— Право велиш, Т 
љкати прстом по столу.</p> <p>— Хајдемо кући! — одзива се Тодосије.</p> <pb n="54" /> <p>— Овам 
 нека посла.</p> <p>— Хоћемо ли заједно кући?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посла па да  
 Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба В 
реме и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџакл 
азгледа шта је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у ру 
и!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза г 
онесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лоп 
е другог посла но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у р 
У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је  
те ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јел 
, наместили собе, опрали стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Дв 
аје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, пристављени свечарски лонци 
и за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа ис 
а, по обичају, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде,  
и...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је  
решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ  
шао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у 
 напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са сус 
ичиног школовања у ратарници, прилике у кући Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље  
 ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} 
рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p>  
е.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са остал 
 видео и научио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом с 
слушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедају. 
 дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну сасвим.{S} Н 
ати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потра 
веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видо 
 маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћери, прва радости  
ледати и разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је  
 заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћ 
лете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb 
га ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се сам 
 онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по служби, навикао је 
само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загле 
ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вуја 
S} Пред подне примети га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче 
од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зград 
пресади Тодосије наоколо своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим  
треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није имао куражи д 
идана, под црепом са подрумом под целом кућом.{S} Прозори дупли, са стакленим окнима, а на вели 
шњаци, забрани, виногради...</p> <p>Том кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, ч 
о тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у којој се родио, са сродницима за које су му вез 
 намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под њег 
у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је  
је тридесет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмр 
ио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повр 
а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с таба 
а осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред  
</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Ант 
као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види  
ка,“ сродника своје домаћице с којим је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом снагом пред 
ђави људи, мој господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} Онај мој није 
што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, исп 
 он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се чича постарао да понови њих: призвао је  
 јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад  
 Микачића....{S} Видосав поче удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набав 
јака поврћа.{S} Одатле ће он снабдевати кућу, а што претекне носити на пијац а откидати по неку 
Деца брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за  
ди како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не 
и од једног пропасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима 
или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту  
шао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су г 
стављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича 
 мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорс 
 се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони 
ће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице с 
у“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} 
 помаже мењати судове трчкара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да  
> <p>Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.< 
} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли у кућу?</p> <pb n="110" /> <p>Чича Антоније зверајући и н 
о од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слу 
дину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао приметити на чича-Витору 
 сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављ 
, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао 
им овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом 
— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он оста 
ије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> <p>— Мораш!</p>  
/p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш н 
хао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека в 
ам од себе!</p> <p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако.. 
ждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропа 
 зи првих дана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, су 
.{S} У њему назире пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, од свију в 
да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду това 
 баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за њего 
ица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав чов 
ти код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали са људима и 
 радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> 
е, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце п 
еко новог вотњака, угледаћеш једну лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространом дворишту, 
послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћерамид 
е.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала со 
велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би б 
ерењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и за 
ћути.{S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p> 
о, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и 
есечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — 
педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он уч 
ш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.< 
е да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Б 
адите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Вит 
та ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну руком онај 
арац се врпољи...{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</ 
/p> <p>— Јесам, баш код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану.{S} О, нано!</p> <p>Ружи 
де и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у  
севе, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у сел 
рлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и ста 
завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Уп 
/p> <p>Један старији човек у цокулама и лаким похабаним хаљинама, сигурно какав пропали трговац 
рсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат 
 сам без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог 
 главом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га  
воје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују остали сељаци 
p>— Можеш, бабо, како хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, 
 многи.</p> <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, 
 <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни ви 
а ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати ха 
н, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодо 
 <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на 
</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопранио се, на 
га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на 
 Нек стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Н 
ехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш д 
м ситним жутим семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, којима тај рад паде 
старости, али поуздан поглед и старачка лакост, одавали су човека кога је тежачки рад годинама  
Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта  
с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поод 
>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S 
е тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да  
е спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу нек 
о су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулек 
в, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа  
рив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена конца и увоштанио, па 
ама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакш 
дем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и заре 
 Разумете, никако!</p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:</p> < 
е новине уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису мог 
рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп  
без готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb  
ри, прва радости моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те речи кој 
човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} За другим сто 
побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе  
p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докажи!</p> <p>— До 
а усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом  
те у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смир 
те радости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} 
p>Минуше трапави дани...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагов 
и нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико земље 
атраше.{S} Видосав скинуо пола розге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај с 
у комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрика 
, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџакл 
 викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је,  
д он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и 
 собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учи 
м, сео па клупу, наслонио <pb n="94" /> леђа уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа у 
увезао појасом читаво бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрч 
музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и к 
ветога Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше 
<p>Чича Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појас 
артију, тури у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> </div> <div type="chapte 
Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али нико н 
, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од боље 
о, већ је срамота носити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под њ 
 овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и ре 
ече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, налеђушке, са потуреним рукама под г 
 што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако 
осила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, т 
> <p>Чича климну главом:</p> <p>— Лези, лези, не причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раз 
...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>— Лези, лези, не причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он  
одигао Видосав на <pb n="137" /> својим лејама, пресади Тодосије наоколо своје њиве под кућом,  
поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, који је најпре сејао 
е, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће, кад одра 
врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, обележен сваки усев.{S} Свет пролази, застане, ди 
 поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изник 
тури кртичњаке, потврди ограде, направи леје у врту, предузе сејање усева.{S} У груписаном имањ 
и као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупа 
о у оној старој под кровином и брезовим лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазнала ни чика, 
Пут од куће у село просечен као државна ленија.{S} Око пута засађени ораси, крушке, јабуке, тре 
p> <p>— Управо, господине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство: ра 
ица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна  
елу; па младожења, висок, танак младић, леп и личит, у новим уским чакширама, чошном фермену и  
 јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је у 
елог села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и вези 
учио читати и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се н 
ања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас м 
 домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог.. 
, те се сваки сукоб заврши смијурином и лепим растанком.</p> <p>Поодавно, на десетак година пре 
врати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чарши 
едра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица! 
и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и њег 
оденици.</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и чувајући стоку...</p> </div> <div type="chapte 
ричешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише пре 
лечету, са свиленом марамом на грудима, лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним природни 
окрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у одстојању по кра 
ади рукама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује м 
децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад т 
а, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало 
ишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Вит 
засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зи 
о њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те су кукур 
тно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Он 
не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с његове стране...</p> <p>— Како?{S} Причај ми, 
тор накастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га 
инама, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од црног сукна, копоран и фер 
ђено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са 
ало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причестише 
, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш, млад 
 бирати оне младиће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе применити сво 
кају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па ч 
е у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничном <pb n="179" /> оделу, у плавкастој изв 
 у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од <pb n="159" /> плавкастог шајка, у блузи 
га цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног празника Видосав намирио посао  
 у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, по својој скромности,  
а се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади ш 
ћа преко новог вотњака, угледаћеш једну лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространом двор 
а доколици, гради котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он у 
није руке од многих домаћина.{S} Сваког лета добави он терзију па га намести у собу да ту ради  
SRP19030_C13"> <head>XIII</head> <p>Тог лета Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси  
за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} 
 нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S} Па додаде:</p> <p 
ици можеш комотно косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у ј 
 њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и 
у затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразев 
икачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али није ни оскудна те је берб 
људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> <pb n="79" /> <p 
ри пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу м 
те се могао слободно кретати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како 
ни по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује о 
у Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>—  
> <p>То га окуражи те, четврте године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва 
туру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ј 
чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} А 
сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци 
 поче распитивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме  
ра кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p 
чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњо 
 под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?< 
о тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тер 
вог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знад 
а колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> < 
 <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до вра 
Сад треба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
 се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{ 
ашицу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{S} Размисли се — па  
г баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати зб 
ој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> <milestone un 
де, што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда рамени 
 ослободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му  
, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо  
идосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливад 
варају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S} На 
 ли му упропастио што имања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од некретности?</p> <p>—  
<p>Сељак продужи пут.</p> <p>— Пристаде ли, море? — виче Ђурица.</p> <pb n="70" /> <p>— Пристад 
кућа, Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Где ли је се напио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она 
 потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какв 
итају: колико би остало прељетака, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</ 
уди?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шт 
емојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на 
<p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с 
 позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта вел 
озна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом.</ 
и ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну 
н да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! —  
осије, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Није  
 не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њ 
да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и погл 
аш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу  
 вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се нас 
 смемо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица викну сељака:</p> 
ћи испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упита председник.</p> <p>— Тако је, госп 
p>— Нисам ништа упропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— 
а кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, т 
е иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Што питаш? — прогунђа пандур.</p 
</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увери с 
 дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадниј 
ени, то је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли:  
 нема ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамтити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гл 
p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде та 
о доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</ 
помогао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За 
а викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осмехну 
о сена, — одговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи ба 
 Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђел 
ну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, уста  
их ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! 
ш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, нег 
 тек... онако...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он с 
то ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли т 
си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је  
ом?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Јеси ли му упропастио што имања?{S} Продаде ли што за ове не 
ат обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— Добр 
ју.</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли ти...</p> <pb n="55" /> <p>Колико сам попио, брате?{ 
по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“. 
е заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p 
ако ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искре 
ају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p 
етка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је 
е:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем... 
„Шта му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам 
 очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бан 
крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толик 
 бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p> <p>— Хоћемо ли обојица?</p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Он 
> <p>— Имам нека посла.</p> <p>— Хоћемо ли заједно кући?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши п 
а сколише га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе један младић у опанцима.</p>  
рампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да  
шко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке  
..{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Руменија први пу 
и!</p> <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што м 
— Опет он! — подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађ 
Опет она! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се  
> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече 
ам посла код председника.</p> <p>— Имаш ли позив?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако посла.</ 
и, молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем 
.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Ј 
{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже рам 
ч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је  
и, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти д 
је?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли у кућу?</p> <pb n="110" /> <p>Чича Антоније зверајућ 
авиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће св 
утра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште.</p> < 
видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина 
</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш ли озбиља?</p> <p>— Збиљскије није могло бити... сем да 
имо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад  
ерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки располаже својим имањем как 
пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор ј 
дан подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за 
е трагове снега, ону сивкасту паучину с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља,  
ешње.{S} Тамо даље настаје имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, виногради...</p> <p>Том кућом 
 /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, он 
посвршава прве пролетње послове: отреби ливаде, растури кртичњаке, потврди ограде, направи леје 
е умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњак.</p> <p>Погледи 
треви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} О 
еме, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не т 
и потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш комотно косити два пута преко 
ири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а њ 
ва.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, а сад, ет 
орез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута 
и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шт 
н сад...</p> <pb n="143" /> <p>Он ћути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодос 
са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, 
а моја нега родитељска...</p> <p>Ружици лијнуше сузе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за 
је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуру 
а, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо 
Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодосије 
 <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа 
ead> <p>Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка  
> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте му  
зео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Председник прекиде:</p> <p>— Не знам ј 
а, са изгужваним, умрљаним и нацепљеним листовима, милије су му биле, но <pb n="162" /> икакве  
 и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и 
а прилику: седамдесет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна 
у председник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав 
тоје и разговарају тихо: неко забринута лица и несигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко 
ед врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју столовачу и управи поглед у ону 
да брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је В 
мила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по обичају, дочека 
кари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, к 
, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, уста одоше на јагодице и пока 
 кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он  
 погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помирише се са  
ма, други човек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево их 
иру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџ 
S} На његову високом челу и округластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој коси, оставило  
џак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица од 
ц у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама и лаким пох 
 је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче конаца, 
исто се застидеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се  
 његовој шољи, великој старинској, која личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Из 
акав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су с 
м и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледа 
е био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="1 
а младожења, висок, танак младић, леп и личит, у новим уским чакширама, чошном фермену и шиљаст 
 ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси 
вићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми з 
ани господине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, слободан сам обратити вам се и замо 
ного превртати, јер се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} 
чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не чује се...{S} Он ј 
 а они секу буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге 
 Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>— Лези, лез 
вали и смејали...{S} Набавиће каламљене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљ 
сти, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати сваковрсне благородне воћ 
 се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и наместише чираке на совру.{S} Тодосије виче  
е где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у 
котине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сла 
а своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то раш 
као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако ј 
 онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> 
ч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе букли 
у човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да  
ена велика ватра, пристављени свечарски лонци и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дозн 
и гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћ 
рава и мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју с 
и.</p> <p>А њихове радости кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ру 
на под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као  
 сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за  
 види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па се се 
а пример: обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле радни 
сти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да краду  
керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанк 
е и показа руком на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по 
Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад 
 то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.< 
ој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— 
 је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, ..“ Па се обој 
S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па  
, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је 
тији сељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, 
а да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотк 
а у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све жи 
ру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, п 
 и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Виторова посинка...</p> <milestone unit="sub 
атра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворено:</p> <p>— 
<p>— Тодосијева посла! — смешка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео 
, нити распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у 
же!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пут 
осподина председника!</p> <p>Председник лупи у меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?< 
 лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет  
 посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем крају совре вр 
онце на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, 
РИЈА</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> <p>1903. - 79.</p> </div> <p 
ништа од вас него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што 
љу да се школује у ратарници.{S} Толико љубави према школи и науци, колико се показује у овом м 
<p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са  
и и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све  
вети!{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се промен 
обратимили с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство 
дмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објасни 
идосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже раменима:</p> <p>—  
стигла друга каква незгода, што постиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Ал 
 је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, разговарати и почас 
ке успомене, одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинс 
синку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћину...</p> <p> 
а се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} Дамљан Ружић се накашља су 
продобујемо по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече т 
} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата  
разник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{ 
, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али т 
нолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле... 
Витор се поизмаче:</p> <p>— Оканите се, људи... не треба ми ваше познанство!..</p> <p>Они се ук 
м Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што  
је вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се виде у ди 
аци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и 
 Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе  
/p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> <p>—  
имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Ка 
ом ходнику пред заседањем закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гомилице, 
еч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад 
и није разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се  
коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се 
 послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни 
механи поседали за оно неколико столова људи са својом чељади И пријатељима што су се ту десили 
 ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина ос 
.{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и разговарају 
S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га ј 
 на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, на 
<p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те и 
а рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну раменима и оћута.</p> <p>После оваких 
 Ако сам ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p 
осијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли Вићентије?< 
..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајте посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луч 
итора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја  
ес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је њег 
</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича Вићентије изломи колач  
 Тамо у соби постављена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Вито 
 је, брате? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како  
 са, клупама, у којима седе они, читави људи.{S} У другим собама до њих, намештени су кревети,  
нда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су 
 Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми 
радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија  
о их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Миј 
рај дворишта.{S} У горњем крају старији људи; прогорели од сунца, знојави са осјем и плевом по  
спореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе ку 
и што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p> <p>Тодосије продужује и подвикује:</p> <p>— К 
е, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гуњеве па полако раде и ти 
и, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или дру 
Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете ч 
 његове унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба  
а гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје 
е јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђурица св 
 слуша Тодосија, не признају га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Ви 
шта крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао  
ачића.{S} На пример: обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и 
азнало за многу новину што раде паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојо 
p>— Да разговарамо озбиљно, као паметни људи, онако као што смо увек разговарали...{S} Зар тебе 
им на свету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се са 
ба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи праве највеће сметње напретку науке.{S} Они свако  
м у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу 
о девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и уме 
е као браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а имају исте успомене  
м месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријатељи.</p> <p> 
најчешће поинате, они то све нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије удеси, те се с 
збирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се поврате и 
Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио к 
астанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до друго 
 како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Мора 
о да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <p 
 рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p>— Прича ’номад Тодосије — поче младић, —  
> <p>— Оговарање није достојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити из такта паметног човек 
ве што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку р 
p>— Е, мој прико, нема посла без старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> 
е, засадили вотњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва б 
араше се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије па чисто им неверица да  
подвикује Тодосије, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад 
м домаћину...</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Људи се окретоше:</p> <p>— Тодосије Дмитрић!</p> <p>— О 
ас се разговара озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко 
е и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што 
и постепено и у приликама са угледнијим људима с којима ће имати највише додира.{S} Кад су били 
веле скупштинари и обзиру се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобрите неке мање суме за оп 
Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030 
кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разгов 
адо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{S} А његов отац, покојни ку 
p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад ј 
носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчад 
да га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, 
вога посла и није разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају се, заћ 
раг:</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак  
>— Шта му је? — питају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се наљути, — одговара Ружа.< 
ма...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> <p>— Намршти 
 чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ј 
онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му ј 
што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта 
 стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по с 
 изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је 
едно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан св 
а бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— 
ог угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и  
аусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га  
ијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира  
куруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: д 
 својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни 
>— Море, окани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>Видосав отрча те му из 
осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чује 
азду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} 
 <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> <p>1903. - 79.</p> </div> <pb n="2"  
а ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун 
, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио 
ду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се п 
се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о посинку.</p> <p>— На прилику... шта  
ва Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угље 
е, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и заузела ч 
је се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па он 
змама на ногама.{S} За њима младожењина мајка, старија жена, у памуклији и жућкастом убрадачу,  
ва шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуних обрашчића и крупних очи 
за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, уме  
...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријате 
“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немо 
>Она се није одвојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уно 
 на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је 
{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.< 
теши се она.</p> <p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год 
— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> < 
 се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, ма 
<p>— Тата, тата!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица 
 само њега.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси ј 
де код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све параг 
 окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна 
у требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разб 
пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихове радости кад приста 
, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је 
p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали 
 тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јо 
S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{S} А 
вић призортио да освојимо позицију, те, мајчин сине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, почех т 
> <p>И за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим 
а састанку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састан 
раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у про 
чи, само да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбит 
ен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно, празно...{S} С ким прозбо 
оденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћу, са  
но филаретама, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По д 
и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна 
доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао 
очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поно 
не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остал 
е затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој н 
 својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и,  
је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и вр 
јат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље за парожак па се поштапљује и корача полако 
.{S} То беше капетан тога среза,; човек мален, стар, крошњав, али живахан и разговоран.</p> <p> 
ови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и 
диже главу и одазва се:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не задремамо 
пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра 
насмеја, па му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш 
било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом д 
 је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бо 
одговори Ружица.</p> <p>— А где су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица н 
ша ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми они све јутро? — скочи старац 
 обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Т 
лајте посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем крају сов 
је.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, мало, мало па обреди све маторије.</p> <p>Младежи није  
шће забавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} 
та ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’  
зи и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосиј 
 Негде нутка, неком наздравља, и, мало, мало па обреди све маторије.</p> <p>Младежи није до тог 
 он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не з 
ди кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а  
 отпустила гране, он се извалио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну 
а.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачн 
 дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у р 
</p> <p>— Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— 
ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељен 
на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени,  
чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким ина 
а, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> <p>— Немој више, м 
 и почну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на п 
и се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу,  
/p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза. 
га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p> 
 ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S 
д човек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то так 
е:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и ка 
и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба 
.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чуд 
е.</p> <p>Устадоше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, 
и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, припи 
 реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало пијнеш.</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Јест, То 
одиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код св 
а види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку п 
/p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се подиг 
ну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешто смисли 
ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S 
у је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући.</p> <pb n="62" />  
збегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара човека. 
јеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{ 
прешће те моје добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо 
Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто  
30_C25"> <head>XXV</head> <p>Одјутри се мало.{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: цигарице,  
жи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Н 
} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још неку, па Мијат тресну руком:</p> <p 
о склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то 
, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша се 
раво свани, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и 
 Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а у 
е.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и м 
 и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и нак 
радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бризи за ку 
} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два раз 
ресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...</p> <p>У Младена Вараги 
е лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обаз 
 детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то за 
ен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилац 
а?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрд 
смејкују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије ода 
на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на огњишту, па поседаше на столичице око п 
м би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p>Тодосије отрча.</p> <p>— Тако!{S} Држ 
>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже раменима и г 
/p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он мало поћута па продужи:</p> <p>— Тодосије, брате...{S}  
 од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} 
аник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми жи 
у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тод 
Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат 
 место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића  
чну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу.. 
ера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не може да усуче ев 
м принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по  
> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погледима Витора Микачи 
сти, узе парче колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, 
д, ка јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајт 
стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам  
„Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намешт 
ва разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за 
!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећа 
шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари  
ма траље.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити кога <pb n="166" / 
е капе и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите 
код оноликих гостију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на н 
А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив ј 
> <p>Домаћин Варагић, средовечан човек, малог раста, погурен, носи чутуру од једног до другог и 
м земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му тре 
бичног стања.{S} Каква разлика, млатити маљем по клиповима, издробити кочање, растурати и ђубри 
 по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n= 
ји дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве  
дове, платила све читаније по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Светог 
КА</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ 
b n="148" /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше главо 
еше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом руком,</l> <l>Па 
ме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више  
људима.</p> <p>— Имате да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да сврш 
"SRP19030_C24"> <head>XXIV</head> <p>Не мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна о 
ро дете татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти  
а то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак 
 Видосав се запрегао са чистом куповном марамом, па кува кафу, меди и пени ракију, наслужује у  
, у тесном чошном јелечету, са свиленом марамом на грудима, лепо и скромно очешљана у плетенице 
n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p> 
ве дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја м 
огу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, Ант 
о оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је 
Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Ц 
 се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић. 
 села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично позн 
 мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не сл 
рдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?< 
 — Нек ово Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру к 
у Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шта, се 
драви, пријатељу, — додаде му чашу чича Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива...{S} Затим узе чашу, 
а.</p> <p>Кад ступише у двориште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог ва 
више се пријатељи.{S} Њих петоро: стари Маслаћ, младожењин отац, крупан човек, просед, у широки 
послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за у 
ни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели и поноси што дај 
и здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач,  
ти сухе гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село  
каки си! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искрпљеним чакширама, старом копорану и војнички 
тура са избијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних, копорана без рукава, шајтова, чепов 
а неколико књижица, с пером, хартијом и мастионицом.{S} У трећој собици стојеће ствари у сандуц 
ругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Д 
и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у  
 наздравља, и, мало, мало па обреди све маторије.</p> <p>Младежи није до тога: она ђаволише.</p 
за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, полако, кући, уђе 
 Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је т 
 тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, как 
атином о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босо 
p>Он ћути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакрије поглед. 
 де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, 
хирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он  
 не може очима гледати.</p> <p>Тодосије махну руком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S 
 том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно пи 
о овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну руком:</p> <p>— Остави.{S} Решите сами како знате 
еба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не прич 
, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе  
ћеш?</p> <p>— Понеси кесу!</p> <p>Витор махну руком:</p> <p>— Нека кеса на свом месту.</p> <p>— 
аву и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гом 
е корова ни травуљине по вотњаку, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету: свака шљива масн 
ће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јоше 
>— Пис!</p> <pb n="44" /> <p>— Кија као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</p> <p>Тај 
S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака качњак 
 се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цр 
 Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентије.</p> <p>Прође по неколико дана па 
ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше главом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, 
о да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда 
S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продуж 
ује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче полако, варакајући се иза др 
мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га за 
о Тодосија! — повикаше многи.</p> <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћемо.. 
b n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теб 
што каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, бр 
окојна Руменија... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n="120" /> < 
возденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је п 
</p> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће  
и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, господине. '</p 
ли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодосије махну руком:< 
у се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може  
 Молим те, брате.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— Како, Т 
 синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као бра 
 имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— И  
држава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми 
ве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак  
 <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>Видосав отрча те му 
икодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш. 
 њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви г 
<p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мен 
 размисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове н 
/p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и ве 
а на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му,  
да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо 
итам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља! — 
мукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече То 
 мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза. 
/p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону гола 
и.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту хвала. 
гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>Завад 
кренути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана 
те се поџавељали?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе 
у...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело 
каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>—  
>— Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>—  
 ми старешинство у свакој прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу 
о што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да  
ле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из М 
 дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред о 
на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за д 
„Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје м 
..{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са  
а и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И што  
ајаше ово: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим пу 
и непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да  
а те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>—  
беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар так 
<p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Што, Видосаве?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Ето 
p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништ 
отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да о 
су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?< 
саве, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћ 
148" /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше главом:</p 
дужи:</p> <p>— Тодосије, брате...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ак 
/p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па о 
л’те послужење!</p> <p>— Носи, не питај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто место: мет 
ори очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече 
 и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до че 
ма и напослетку промуца:</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истин 
н мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по  
јда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p 
та.</p> <p>— Нека ти смета!</p> <p>— Он ме грди.</p> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где  
</p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.</p> <p>— Хајдемо у механу.</p> <p>— Имам посла. </p 
до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S 
тошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће т 
 па напослетку промуца:</p> <p>— Па што ме онда запиткујеш... и што ме узнемираваш...</p> <p>Он 
<p>— Па што ме онда запиткујеш... и што ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухвати за очи:</p> <pb  
сле, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он  
ади шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с његове стране...</p>  
> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док 
{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p> <p>— Како 
о и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p 
о и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најб 
лека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пив 
има, уозбиљио се, суче брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха 
а председника!</p> <p>Председник лупи у меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p> 
ао моју децу.</p> <p>Председник удари у меденицу:</p> <p>— Води овога човека код пријавника.</p 
 чистом куповном марамом, па кува кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца но 
е, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима. 
 одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>П 
жу чиновници, практиканти и пандури.{S} Међу њих се умешало неколико варошана: запиткују их што 
еним подвезама, изгледао као бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи  
 други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко ка 
амо свога посла и није разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају се 
но, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромн 
и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да  
о покојног родитеља...{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св 
ило?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира  
..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити  
ини што може.{S} Молим те нек то остане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га притиште оз 
 је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и ча 
ји и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуствује кад расматрају дела која он заст 
јевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељима својом вештином: како је умео склонити 
љу, познати за пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Ч 
ао да не даде никаква знака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином б 
ароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни с 
енији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S}  
вако!</p> <p>Рашчеврљи му вилице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране  
ешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме на 
јући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, 
 како је лепо време, како је била топла Међудневница те су кукурузи узрели као кост, како је, н 
 Варагића било комишање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за ст 
мао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и п 
ије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</ 
сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он с 
еви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док 
и на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде признати 
>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S 
еље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <p 
 <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, 
И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — ма 
круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и почели то исто н 
у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе раз 
 ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На ње 
/p> <p>— Молим, да се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако по 
 се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — с 
и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико пријат 
д пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у њем 
у дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли 
м...</p> <p>— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред р 
ад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p> 
>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи с 
мрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће... 
 <p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло св 
ње кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видос 
:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек гро 
ла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>—  
че она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и  
штво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, мла 
 тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или 
 глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господина председника!</p> <p>Председник лупи  
ивице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар к 
све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било, ман 
n="181" /> <p>— Богме како знате... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја 
, само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да са 
зао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме 
идосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као војник.</p> 
јем како ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан,  
у и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на 
 упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на саста 
а је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила м 
ше видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’те, газда!</p>  
хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p> 
е земљу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p 
о.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево 
љи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Мо 
оварају, да измишљају најгадније лажи о мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:</p 
 али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гле 
е те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S} Морам, морам!“< 
ега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у њег 
/> <p>— Није, него ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се  
е и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли 
војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но како.</p> <p>— Моли 
 ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ће 
ене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, п 
и.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скуп 
роји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама и 
на у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане  
 при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове трчкара из куће у кућу, добацује које ком 
о Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико колико је човеку потребно за 
 десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их 
 По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p> <p>— Како, г 
ом.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...< 
ад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> 
чи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас за 
иш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p 
и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може 
а сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да вид 
у да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика ва 
шту куће Микачића.{S} Вече пријатно.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко грање просипа бледе м 
зију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, прибави се га 
а могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гле 
целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуца 
S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну р 
 к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш,  
 <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p> 
што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко 
м на Видосава што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на ме 
е.</p> <p>Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у 
це с ракијом, па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиже обрве в 
 па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, туж 
, повири на врата и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нис 
а се проветре, па се наместише на своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго  
о као смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би  
ад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам ви 
кије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div type="chap 
шта јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> < 
а скочише те се здравише и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоћ 
и ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео  
>— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар м 
pb n="174" /> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за  
махну руком:</p> <p>— Нека кеса на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родитеља...</p> <p> 
 реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> 
како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више 
оштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, ниј 
њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим п 
 као родитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје ми старешинство у свакој прилици, пита ме з 
евтиније него у Маринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, 
те и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У неко доба н 
<p>Видосава обли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуб 
 готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто  
 разлупају се дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља с 
сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву 
ћемо овако!</p> <p>Рашчеврљи му вилице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе с 
аза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу  
рос.</p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи 
ју на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је с 
 шећера, стакленце ракије с чашицом, па метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, бабо!</p> < 
унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скид 
кући крај прочевља...{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а др 
ој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг и изв 
е да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испр 
. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разуме 
већ имам ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред 
 ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки 
им клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и мога 
хватили коло.</p> <p>У сниској и тесној механи поседали за оно неколико столова људи са својом  
!{S} Овамо!{S} Овамо, бре!</p> <p>Сви у механи погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S}  
 кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне ме 
 је једног дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци се подгуркивали и смејали...{S} Набави 
 томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој  
Што заради поједе и попије.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе,  
општи једну новост.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он,  
еде коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и непре 
и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је 
си у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега 
 Кад се причестише, Видосав их одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви 
 и оста подуже, а старији се склонише у механу и почеше се припремати за повратак.</p> <p>За чи 
а празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видосаве!</p> <p>Он ст 
pb n="117" /> <p>— Јефтино.{S} Хајдмо у механу!</p> <p>— Пишем по што хоћеш.{S} Хајде, чича!</p 
ре?</p> <p>— Ево ме.</p> <p>— Хајдемо у механу.</p> <p>— Имам посла. </p> <p>— Каква посла?</p> 
ди И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут некаквом крп 
икоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица трља руке з 
ким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлија 
се одрешио језик, те слободније говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће  
ио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложен 
повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори!</ 
 Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му се н 
дигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запрепаст 
 /> <p>— Чим шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах сусрећемо љу 
 Кад угледамо непознатог човека у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко ј 
>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри пријатељи!</p> <p>— Други пут, на празнику 
пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заре 
причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p 
тора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, наздрави, пријатељу, — д 
 <p>— Није било никакве штете!</p> <p>— Ми ручали сами! ...</p> <p>— Приставили сланине и бунгу 
ао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица  
.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па про 
:</p> <p>— Оканите се, људи... не треба ми ваше познанство!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише 
 у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и наслони глав 
>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те нес 
> <p>— Тако, брате.</p> <p>— Није, Бога ми, нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја...  
ако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, Тодосије...</p> <p>— Шта кажем?</p> <p 
>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм...  
ест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком као  
га...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну страну:</ 
</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} 
 на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, вала 
и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chapter" xml:id 
авде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Бога ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар радили и мучил 
/p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право вел 
чи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео сре 
 оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p> <p>— Ниси!</p> <p>— Јесам, младости ми!</p> <p> 
тао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што 
вориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и  
има једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села! 
>— Шта говориш, Видосаве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео проп 
ка...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не 
ш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — 
зузели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} Он 
господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је су 
бичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту поче ређати  
та им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђима?{S} Зар они з 
 да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бо 
усе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже 
ади нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја  
ислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Так 
, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору  
им те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на се 
ди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док им 
ђем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо 
шта не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрав 
>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодос 
>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не т 
и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри п 
} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми најв 
 ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</p> <p>Поседаше под трем пред пивницом.{S}  
код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за  
де:</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио ко 
те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буд 
во сван’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хо 
ко, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чин 
нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле  
 смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити ве 
</p> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ј 
 почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на 
премим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби,  
а, чини ми почаст на сваком месту, даје ми старешинство у свакој прилици, пита ме за сваку ситн 
молим те.</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</ 
Хајде, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати  
е осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантр 
S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрет 
вирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако?</p> <p>— 
д њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видоса 
о.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до ње 
п.</p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се  
ји пред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но как 
е...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb n="17 
е и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде  
е болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} 
Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он 
лиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли  
оме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</ 
кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог  
 <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чи 
му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Душман 
{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље  
ме, Тодосије, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p> 
погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три г 
досав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје ми старешинство у свако 
его... чини ти се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погл 
и ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада. 
што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено ко 
а, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па  
p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на мом 
/p> <p>— Ниси!</p> <p>— Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код оваца.</p 
, него... тек... онако...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p 
</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здрављ 
евет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, дај ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже пол 
ш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усн 
 па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то ср 
гове стране...</p> <p>— Како?{S} Причај ми, Видосаве!</p> <p>Поћута, поћута, па поче:</p> <p>—  
м.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, па устаде, прислони тојагу, скиде к 
не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји стара 
там!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодоси 
е можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о  
— Чудно ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, ш 
p> <p>— Тако како си почео.</p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека ти смета!</p> <p>— Он ме грди.< 
} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђ 
му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у крев 
пељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Гос 
за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и ка 
> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} 
, право да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Ш 
<p>— Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Вели 
којни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља.. 
ти шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је пос 
 ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет  
и, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах 
{S} Тодосије продужи:</p> <p>— Таки смо ми, сељаци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но д 
еља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с н 
 као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак 
ика човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин 
ну, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! 
 на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит свети!{S} Боље тебе нашли! —  
е њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</ 
лим те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека 
и помислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тодосије продужује:</p 
и побратими и она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од х 
 то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево 
х, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помре 
није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете љу 
/p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти ка 
ва се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p> <p>— Ниси!</p> 
 не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жали 
бављати са мојим малишанима..{S} Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога. 
да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ниш 
умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узел 
јем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за 
е застидеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао  
љује и корача полако, погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у д 
 застадоше мало, протурише још неку, па Мијат тресну руком:</p> <p>— У здрављу, побратиме!</p>  
ег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране младости и нераздвојени 
измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:< 
анас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање...{S} Извол’т 
 Филип, настарији по годинама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их п 
лише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље з 
поћута, па поче:</p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и  
<p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио 
ући имао своје госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p>  
ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити ког 
/p> <p>— Јес’, онога Видосава!</p> <p>— Микачин!</p> <p>— Виторов унук.</p> <p>За час разјасниш 
>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Микачић!</p> <p>— Јест, тако се презивам.</p> <p>— Шта  
џбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> <pb n="172" /> <p>Још ка 
и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— Видосав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за 
<p>Настаде радно доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S 
м суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марко 
рукчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S 
 да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозборити неколико речи а да не помене 
там шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом  
 све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа бр 
 цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног суда.{S} У пр 
ивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико колико и  
 у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да јед 
ију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S 
та ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! .. 
/p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у старој кући кра 
"SRP19030_C2"> <head>II</head> <p>Витор Микачић, човек од педесет и неколико година, изгледао ј 
"SRP19030_C4"> <head>IV</head> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очинс 
 бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он  
ов ред, који уводи умешна рука Видосава Микачића...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
ти од рада који је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и напр 
му да се подударају са погледима Витора Микачића.{S} На пример: обојица су поштени људи, мрзе л 
ad>V</head> <p>Кад пођеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака, угледаћеш једну лепу кућу 
p>— Шта се... на прилику... тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим др 
> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко.. 
ead> <p>Подмлади се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешавати кућу и двориште. 
ш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао своме комшији на радост и весеље и дони 
е слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече пријатно.{S} Месец тек прогрејао и кр 
г школовања у ратарници, прилике у кући Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље борав 
 доцније много се што шта измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну сасвим.{S} Напуст 
ри године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се штошта изменило.</p> <p>Сељаци 
пали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p>1903. </p> </div> </body> </text> 
уменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног су 
е село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли јес 
> <p>Једног празника беху се ужурбали у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, истресли хаљине, н 
руштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући.</p> <pb n="62" /> <p>— Не можемо тако!{S 
д се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од 
:id="SRP19030_C9"> <head>IX</head> <p>У Микачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није би 
 да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p 
дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао приметити на чича-Витору да с 
јати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микачићем он није нигда стао пред суд нити је позвао км 
ко се презивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча 
ласасто класје на њиви...</p> <p>Витору Микачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде и 
 не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку и та 
 једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да и 
и у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и 
ади како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана к 
ом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачили су и Тодос 
брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> < 
гме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми! 
ваним, умрљаним и нацепљеним листовима, милије су му биле, но <pb n="162" /> икакве друге у нај 
га.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши 
Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели 
<pb n="34" /> <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и 
Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе нека милина, узврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду 
, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још ј 
ш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој ј 
ма који му каткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у 
жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> </qu 
ако ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш 
 како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак иза ко 
а.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га 
и: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А он 
:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем,  
 је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што с 
p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим 
је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи  
иси така, ти си добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и мам 
агне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} 
овала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме о 
баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им ха 
т...</p> <p>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима ст 
има до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разговарамо озбиљно, ка 
адиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> <p>— Није.{S} То 
му, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он све  
и је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и 
а ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p> <p>—- Посилили од богаства!</p> < 
— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, 
сла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — показуј 
>— Палим, не бој се; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде  
сиљком...</p> <p>У другу собу наместише миндерлук, поређаше сељачке сандуке, у којима су биле < 
 све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу него  
ml:id="SRP19030_C10"> <head>X</head> <p>Минуше трапави дани...{S} Пуче снег и лед, сијну пролећ 
ки њихов пријатељ из суседства, некакав миран и скроман сиромашак у половном оделу; па младожењ 
 земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад  
ељаде што уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући  
а хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p>  
 <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним ус 
и брковима, расхладили се водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар 
ко врљика и посматрају.</p> <p>— Здраво мирно, Тодосије!</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p>— Шта  
и се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> <p>— Здраво, како ти?</p> <p>— Шта 
ећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Ни 
ас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јо 
јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, В 
з груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо  
 застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{S}  
цу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{S} Размисли се — па јој 
а располаже са својом децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихнога дол 
љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— Јес’, толико. </p> <p>Па оде у подрум,  
д сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и д 
{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видос 
S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У то 
 може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји год 
 ратарници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе мислима у ту школу, како му 
зе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу  
се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најво 
те да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.< 
оумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> 
давно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде прилика, к 
ако ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не п 
т узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет  
 навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S}  
д опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.</p> <milestone unit=" 
 у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава 
а путу разговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта непов 
а је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с глав 
хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се чича 
 викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може о 
.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— Јес’, толико. </p> <p>Па оде у п 
е.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа д 
да није домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јес 
манле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</ 
ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S} Морам, морам!“</p> < 
, да посвршавамо неки хитнија посла.{S} Мислим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> < 
 — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њ 
е размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибиј 
жанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школ 
 му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се до 
јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу 
ај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора бољ 
же раменима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и д 
XVI</head> <p>Тодосије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике користи од рада који је преп 
>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претвара 
 боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку реч м 
ије и чука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p>  
ако заборавио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу него у 
... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав пр 
 се осмехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па  
...</p> <p>— Гледај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метне 
досав ћути, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то ка 
p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p>— За оног тв 
сам.</p> <p>— Како заборавио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место  
осте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости 
саве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговарају.< 
убе они. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори поглед преда се.</p 
инама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, п 
се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додаје Мићо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја вас рачунам у 
ваном госту место за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не поз 
че један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — повикаше многи.</p> <p 
и се, разговарати и почастити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не зна 
одвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.< 
уче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бо 
 стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек 
ка га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> <p>— То 
шире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали 
искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће  
о дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и д 
} За другим столом погурио се секретар, млад човек, завукао руку у густу косу, одупро се на лак 
аведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више го 
На пијаци, пред црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху 
направише се читава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији с 
 зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као да крије за 
ло, мало па обреди све маторије.</p> <p>Младежи није до тога: она ђаволише.</p> <p>— Пази оног  
ало прође па почеше гласови...</p> <p>У Младена Варагића било комишање једне вечери уз Међуднев 
ану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и 
заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип 
зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. </p> <p>Настаде радно доба...</p> <p>Ви 
да поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га прекиде:</p> <p>—  
 ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни помисли 
“</p> <p>— Прича ’номад Тодосије — поче младић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се  
аћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бир 
овном оделу; па младожења, висок, танак младић, леп и личит, у новим уским чакширама, чошном фе 
 Хоћемо ли што да пишемо? — приђе један младић у опанцима.</p> <p>— Тапију, облигацију, жалбу,  
адесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ра 
н.</p> <pb n="173" /> <p>— То је красан младић!</p> <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарован сам од с 
таде вршидба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђ 
шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} Шта се смеје 
еч да ће Сојка примити обележје од овог младића.</p> <p>Он слеже раменима, чепка и погледа по њ 
арног дана у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од <pb n="159" /> плавкастог шајк 
> <p>Наста нема тишина, само се два три младића прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље,  
>— Знамо, господине!</p> <p>— Има таких младића!</p> <p>— Треба бирати оне младиће чији родитељ 
аких младића!</p> <p>— Треба бирати оне младиће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по  
с пијаца да разговара с овим непознатим младићем.</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> 
 гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</ 
/p> <p>— Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили основну школу, да су доброг вла 
е се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђоше те се руковаше, па прихватише коње и од 
шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џе 
ла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан оде Тодосијев 
аго њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затеч 
коли и науци, колико се показује у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је  
досав објаснио: да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годи 
а живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb n="137" /> своји 
ан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с 
 мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње и  
</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку реч младога ратарца, који, пошто оприча све што смета пољоп 
па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али 
ају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео, кришом баци поглед на девојку, п 
 скроман сиромашак у половном оделу; па младожења, висок, танак младић, леп и личит, у новим ус 
оведене, са венцима и у свадбеном руху, младожење у новом оделу и са цветовима на капама, измеш 
пријатељи.{S} Њих петоро: стари Маслаћ, младожењин отац, крупан човек, просед, у широким чакшир 
шубари са чизмама на ногама.{S} За њима младожењина мајка, старија жена, у памуклији и жућкасто 
ачу, са једном младом одбрађеном женом, младожењином рођаком.</p> <p>Сви на добрим коњима, са п 
есет и неколико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и округлас 
муклији и жућкастом убрадачу, са једном младом одбрађеном женом, младожењином рођаком.</p> <p>С 
Бога ми!</p> <p>— Ниси!</p> <p>— Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код  
 шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега то јед 
Филип и Мијат побратимили су се из ране младости и нераздвојени другови.{S} Видосав се с обојиц 
де ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Пр 
Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећ 
</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— Ама 
, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, с 
долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак  
д да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни м 
 Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинство над једни 
рна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији зап 
рикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</ 
Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим 
рејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве.{S} Постављена дугачка трпеза с краја на крај д 
...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагове снега, ону сивкасту 
или га Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду,  
ећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S 
 Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млатајући рукама, декламовати:</p> <quote> <l>„Који оно 
бо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала ти, синовче, н 
ди, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посма 
уо пола розге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мрт 
 човек обичног стања.{S} Каква разлика, млатити маљем по клиповима, издробити кочање, растурати 
Шта то радиш?</p> <p>— Радим. </p> <p>— Млатиш пасуљ?</p> <p>— Ја. </p> <p>— Седи, море, да сед 
и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш 
 и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!. 
га? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то ниј 
 вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд  
ве, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је н 
омажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</ 
лико је нахватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави које си 
ћо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — повикаше многи.</p> <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је за мене. 
на из комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и  
ражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења да он није лу 
је дружеван човек и пространије руке од многих домаћина.{S} Сваког лета добави он терзију па га 
а кад је Видосав примио Микачића имање, много се штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су се сме 
— Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог,  
 добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем обија лишће и цвет,  
е земље у пољу.</p> <p>Ружица постарила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула  
ахатлук.</p> <p>Служећи по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису знали његови у  
сли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:< 
шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету част к 
d>VIII</head> <p>За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки  
обично на Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Ми 
 Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не познаје се да је усплахирен.{S}  
head>XXIX</head> <p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав 
ту, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То 
ну раменима...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> <p> 
на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показао 
 неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долаз 
овори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p> <pb n="143" /> <p>Он ћути, лиже  
„американ“, него „осмак", јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк 
наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p>— Прича ’номад Тодо 
 Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те, брате.</ 
е може на овој јевтиној справи окрунити много више, оставити сваку кочањку и не просути ни једн 
оме казати, ни пред ким признати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у  
ања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је 
а.</p> <p>— Знам, бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но  
ајпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати стал 
е добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш  
ле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде паметни људи. „То је пркос, смеја 
 кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p> <p>Он устр 
иђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разговараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко ти то каже? 
ене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима 
S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па п 
ј-де, море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb n="90" /> <p>Тодосије развуче усне.</p 
тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па продужи:< 
ога?</p> <p>— Шта ће онде, што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се оне,  
празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде  
оме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је ово 
тврте године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из ц 
и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он  
рво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више р 
} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао мо 
јури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тод 
ебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у стра 
једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум  
р, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> 
Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} Имањ 
лу,. „ то јест... што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и 
ој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, 
о но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Из 
ићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пили смо доста, — 
а Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља... — Па потрча да пољуби у руку свога баб 
баци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и овес 
ављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља 
та разбираш?{S} Разбираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састан 
ну, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> 
p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толик 
код окружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што  
Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао приметити на чича-Витору да се покајао што је ура 
 изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за свога пос 
 корак измакне унапред.{S} Оно што није могао постићи Видосав на своме имању, желео је да пости 
 шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово  
а му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити лето за крај.</p> <p> 
 у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопран 
 био негде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш онако  
> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме суко 
е продужује и подвикује:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он н 
 кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу д 
Па поћута и раздра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ј 
р и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено слуша п 
 зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича нос 
 терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да затупи ни његова дугогодишња служба где је има 
етања са својим знањем.{S} Али оне нису могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали се 
 га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али нико није мога 
-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли с 
е чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе применити своје знање на имању  
растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на б 
рицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио н 
томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше му се 
елиш ли озбиља?</p> <p>— Збиљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Н 
III</head> <p>Ђурици се ни по чему није могло познати да он разбира о односима између чича-Вито 
 Кад сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет  
десет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа 
Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А 
посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише,  
 ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка  
еденије?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у години? — 
ст волова, па да их побије терајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} Па ш 
 остане међу нама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде 
ати реп глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да  
на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах  
ога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p 
научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ј 
не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и 
ра уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А ов 
 Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а имају ис 
е дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, —  
стити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака. 
налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове рудничких планина...</p> <p>Напослетк 
 кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем и ста 
авом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зн 
о.</p> <p>Видосав маше главом:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли 
 марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школ 
 га питају: колико би остало прељетака, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену преки 
вије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набавити човек обичног стања.{S} Каква разлика, 
узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или с 
лаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати планове какви м 
наш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве гл 
шевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p> <pb n="33" / 
 зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>Н 
нда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Виторова посинка...</p> <milest 
што смо увек разговарали...{S} Зар тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да толико з 
— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде врет 
мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И 
уморно, празно...{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и 
ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и п 
стисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> 
 му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу...{S} Не мог 
 и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, полако, 
ајпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо 
 дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p 
ослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај чо 
о је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић н 
се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p 
е се просипа, како је воћка напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На к 
ваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и заб 
ени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодосије махну руком:</p> <p 
 такав принос <pb n="66" /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте 
и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! 
иру, мотику, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред заста 
и утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана  
н воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради 
...{S} Набавиће каламљене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је би 
тор предузео старешинство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И  
Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гро 
е достојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити из такта паметног човека и натерати га да с 
 мало длачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели  
њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и 
ли се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, заво 
ади данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров и темељ те ста 
ве несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки  
ти, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и нос 
очање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрунити много више, остав 
то има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико му је о 
ко се показује у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за шк 
бро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није нег 
 дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени 
 било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте  
ера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у својих педесет и неколико година да он 
о што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у својој кући, као  
кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми његов 
во?</p> <p>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања. 
чем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову буду 
и.{S} Предвиђала је и замишљала све што може најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега то дође 
ици, пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и п 
кох: поранићу да му кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међу нама.</p> <p>Витор 
.{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављен 
 је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме 
с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом Вито 
p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему назире пуну ср 
шавамо неки хитнија посла.{S} Мислим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли  
икачића кући.</p> <pb n="62" /> <p>— Не можемо тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изо 
море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј 
.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имат 
 ти то каже?</p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, како хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти  
гом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли 
љунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац 
е очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} 
Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „В 
причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поода 
бриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш комотно косити два пута преко лета и опет да на њ 
овек!...</p> <p>— Нема онаког домаћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и  
 Нек се чује.</p> <p>— Брука и срамота, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ништа одговорити... 
 други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без старих људи, — поче један и о 
 Јошевину?</p> <p>— Моје најбоље имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем з 
рате? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како то?</p 
— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео пропастити моје имање и трампио Јошев 
 смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак Видосав. -</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p> 
ком састанку тражили његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неист 
161" /> намере, него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p>  
в притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле 
ај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче ус 
разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет завали у кревет, узмрда сухим  
паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукуни 
И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те мој 
но!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те  
и очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке к 
А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протеп 
воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир  
p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} Онај мој није при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p 
: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је  
ма, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толи 
е је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг, не питам ни 
а па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели 
свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци р 
 одговорити.....{S}Да, брука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо сад?..{S}  
p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> 
.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да краду твоју детелину 
одине Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Моја Полексија...</p> <p>— А, не! — прекиде председник. 
м гласом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти 
 појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели Миле:  
 сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...</p> <p>Ружици лијнуше сузе низ  
p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> <p>— 
</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попре 
>Они засјајаше очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви остајете моји... — рече чича дрктавим 
 ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки располаже  
дине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија... — замуцну чича па се маши у џе 
м и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки располаже својим имање 
} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усин 
="39" /> <p>— Јесте, ћери, прва радости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они 
ра татина девојка... ћери, прва радости моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред очима, како  
грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p> <p>Код трле 
оде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> 
евину?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје најбоље имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да т 
> <p>— Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џангризалица!</p> <p>— Ти си 
 је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им шт 
мукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још о 
његово троје дечице, и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене из 
и је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p 
— Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја  
асена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>—  
p>Видосав се само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p>  
p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те моје добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му  
на: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову 
азао суду: мој посинак почео пропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем  
иси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дук 
, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину ба 
..{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не д 
вину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш моје 
 иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И поче га упознавати али 
 ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог ј 
нашао си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антоније само броји полако:< 
{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p> <p>Код трле не беше ни 
 <p>— Ви сте моја дечица... ви остајете моји... — рече чича дрктавим гласом и помилова их по об 
а им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо...{ 
!{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , .</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта, пола 
у, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојич 
и а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми они све јутро? — скочи  
, хајд, дете...{S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> <pb n 
<p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Јеси л 
е ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и м 
ави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем паст 
куда си наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кл 
S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у с 
 ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под стар 
, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{ 
е пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеј 
а ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукур 
ес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мој 
</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p> <p 
синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје на 
ад вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се 
 они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари у меденицу:</p> <p>— 
.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изг 
д?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци,  
} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да 
...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу.< 
и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова 
мо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодос 
!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је 
Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и повра 
вети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће. 
еда јасно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му кло 
у промуца:</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под 
овуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до чега с 
аиште чашу ракије.</p> <p>— Немој више, молим те.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од мало  
 и тури пред Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мил 
 <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмаха руком.</p> <p 
с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор 
а и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно!</p> <p>Тодосије му шану на ухо:</p 
> <pb n="97" /> <p>— Полако, бабо...{S} Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво...{S} Ја с 
нићу да му кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{ 
сам попио?{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се подигне те седне и 
 Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодо 
и знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p 
ве и погледа га:</p> <pb n="82" /> <p>— Молим те, Тодосије, гледај своја посла.</p> <p>— Бог с  
у попијемо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да ч 
ши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то никоме причати.{S} Да чује баб 
осла!{S} Да по једну попијемо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш од 
ба.</p> <p>— Треба ти но како.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи руку..</p> <p>— Узм 
ши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени  
?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запи 
 <p>— Нека кеса на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родитеља...</p> <p>— Гледај посла,  
ти много штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те, брате.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти  
есе пореску књижицу кметовима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p> 
>Затим се окрете изасланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо, учинићете велику задужбину ако га изб 
ало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душ 
 доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине капетане, то сам имао да кажем: да пре 
и запишта један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господина председника! 
<p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ј 
и ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте 
и, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори 
 ме, Тодосије, молим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</ 
е да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам ч 
ила да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има  
еђе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и овај рад ш 
у те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од кућ 
лим те, брате.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— Како, Тодо 
 дланове! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну пр 
а Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и уна 
у му они причали о свом побратимству, о момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале.{ 
ко:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И  
лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор с 
} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мр 
о година дозволити да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’! 
а уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> <p>И  
/p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори 
хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и  
као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као  
дитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за 
ће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дођ 
досав дужан држати славу моју и служити моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на ду 
...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала ти, Вићентије!< 
а... на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! —  
о дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а 
омушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим коп 
је залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n="88" /> другоме по неку шалу 
јака!...“</l> </quote> <pb n="42" /> <p>Момци подврискују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на т 
и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској 
познаје човек...</p> <p>Један од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, 
м!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.</p> <p>— Пис!</p> <pb  
горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују прилоге, они н 
е пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову с 
опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику рупу 
 ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија!</ 
да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече 
рица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора 
бро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и 
и кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у 
 управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдесетим годинама, висок, сувињав,  
знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детели 
, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и по 
 крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} 
ом, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува з 
ти на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћ 
 Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под цреп 
мању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани 
љугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се с 
тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој снази и видео 
 је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је о 
е то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начин рада није смећао с ума.</p> <p>По 
зи, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и подмигује <pb  
е и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојица и 
p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јунаци, који 
ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> < 
слили...{S} Морам ићи напред!{S} Морам, морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стресе се и растрља очи.. 
мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S} Морам, морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стресе се и растрљ 
јати, што су овако о мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S} Морам, морам!“</p> <p>Скочи Видоса 
 И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казуј 
S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу  
је није за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он 
 под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има < 
.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S 
"54" /> <p>— Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тод 
.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p> 
да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да  
орити, па ће престати.{S} Гледај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као 
Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди с 
 водиш из Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, срамота! ..</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не 
> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb n="9 
<p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>— Виторе, море!</p> <p>Он се одазва:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— 
а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="164" / 
те, чича-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пили см 
тиш пасуљ?</p> <p>— Ја. </p> <p>— Седи, море, да седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео с 
ељак продужи пут.</p> <p>— Пристаде ли, море? — виче Ђурица.</p> <pb n="70" /> <p>— Пристадох а 
ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за раме.</ 
и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.</p> <p>— Хајдемо у механу.</p> < 
ом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се видети.</p> <p>— 
ва:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Немој, море, правити спрдњу од себе!{S} Он заустави волове, ху 
о, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n 
не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, нисмо оч 
 и својим послом.</p> <p>— Оставите то, море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — дод 
и радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист 
о гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш!</p> < 
 се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш. 
аде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвн 
 је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајте посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мал 
 и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај  
Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин  
је, вала, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели То 
.</p> <p>Видосав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комендије! — Притрча да ухва 
 <p>Онај ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и н 
 За њим полако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, Тодосије...</p> <p>— Шта ка 
еком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?</p> <pb n="144" /> 
ког феса.</p> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p 
оња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и  
какав крупан глас из помрчине:</p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посин 
ају се, па ће предузети други:</p> <p>— Море, велики измет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што в 
п.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред при 
.</p> <p>Тодосије махну руком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта 
> <pb n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S 
Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су 
че да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и  
е да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са питомцим 
хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прича чича и не може да се нахвали с 
 <p>Он се трже,, исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> <p>— Здраво 
као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и стане: б 
 Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се т 
свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће пр 
 одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разре 
 срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна д 
 неће бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује ка 
еше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија аш 
редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено шт 
 заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима 
кладу, припијају и разговарају: како су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћка напуп 
угог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! —  
лужите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече је 
полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Онај се трже 
ишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукненим јел 
 и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и мушко < 
а распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се чуј 
, колубарка, даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не 
ако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку промуца:</p> <p>— Немој ме, То 
е и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са својим пријатељима  
ра, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S}  
 бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица ско 
а прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес и  
е то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и заговара ашчију.</p 
 — саветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p>  
ви па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива 
е’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији 
азивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађениче!..</p 
p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут 
ме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима:</p> <p>— Школе се... науке су... — рече 
волико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну раменима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, бабо.< 
ар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну раменима и оћута.</p> <p>После оваких разговора В 
и и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> <p> 
ота, море!{S} Еј, срамота! ..</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— З 
p> <p>— Да те познам.</p> <p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознајеш?</p 
 пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p> <p>— Остави то сад!</p> <p>— Није то  
 све редом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде мест 
{S} На пример: обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле  
, што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p 
олако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разговараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко  
њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Н 
 — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлиј 
ео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитр 
<p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, бола 
.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару пословиц 
а је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља 
иће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој сп 
ла скорупа, како се сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, да нема  
ад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако 
е, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом,  
 Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну зем 
 онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом,  
мање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:</p 
и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p> <p>Видоса 
се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онд 
а, а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и поче 
е и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Ост 
{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и  
е на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио 
е нарочито тражио да се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да  
је ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљу 
 богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, него, тек ’нако...</p> <p>— Није  
т љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна ка 
ди и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или да о 
р то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видос 
 њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цеду 
о село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи се у 
p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио  
 Вићентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се дад 
 да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се 
> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као  
</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да м 
="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни ду 
гледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, 
за се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, ск 
, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила,  
њем продусрео Видосава.{S} Требао је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85" /> зна 
IV</head> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је  
ићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али 
прилику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним кораци 
 /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда  
као је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не 
наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што ј 
та напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године одкако њ 
 гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из кућ 
екао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p 
свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да вид 
тву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>—  
е тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче 
 Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења 
дана доцније позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза 
во! — показа руком на служавник, као да му нешто смета.</p> <p>Она успреми све, само остави ста 
{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је то у 
 не тражим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека рад 
ажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ј 
е радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно кр 
 га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега 
свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло  
ити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријат 
ошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане  
онамо!</p> <p>— Немој!</p> <p>— Хоћу да му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb n=" 
једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механској  
ашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Вит 
идео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је сл 
упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и вр 
 ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p 
/p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је... 
ра те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, 
аде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и о 
.. да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, 
} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си  
На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добр 
 уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као р 
најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу. 
Узе дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не м 
се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —про 
н да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с његове стране. 
в скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, к 
неочешљан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко  
е.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица му полак 
 у кревет, узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу р 
не...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан 
своје...</p> <p>Кад год се састану, она му прича како <pb n="167" /> су код куће, шта су поради 
престано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> < 
апустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, 
узмаха руком.</p> <pb n="130" /> <p>Она му угледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па 
мање које више цени од осталог, поклања му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и  
 пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да паз 
лажи о мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно оз 
ата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати задао муку на срце, те чов 
 и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати на с 
госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише св 
S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде че 
идосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела 
да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до 
 ким признати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} 
>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци. 
оје ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек 
 право имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није  
а је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио 
 приведе пред механу, трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> 
она.</p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило ка 
 и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао к 
каста сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицама и широки поја 
уњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само поглед 
. даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb n="177" /> <p>— Што си тумарао, тумара 
и одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобра 
слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти г 
си чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’номад баб 
ујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав узмрда брковима, пружи јој це 
а сандук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а  
, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу 
дине удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S}  
а и широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нов 
к, па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми 
ба напред.</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> 
етну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, б 
 неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да  
ик он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заус 
знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла ј 
шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У поч 
о му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваж 
како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком: 
упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад му прате сваки корак, хватају му сваку реч, претресају  
p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се 
башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири 
Опет поћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као  
Видосав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p>  
, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно, празно...{S} С ким прозбори, не може 
врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му 
 хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише  
ем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли 
...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани 
 оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, д 
{S} Деде, наздрави, пријатељу, — додаде му чашу чича Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива...{S} За 
p>— Учим ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратарац ру 
лачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињско 
кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа вели 
кав пропали трговац или занаџија, приђе му:</p> <p>— Којим добром ти, стари?</p> <p>Витор убрис 
гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастил 
>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива била, Ружице! — р 
<p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби и 
чи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио под њу, ма 
 детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да 
>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави каји 
а.</p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на < 
аћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одр 
ина...</p> <pb n="80" /> <p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће  
 онога...{S} Видосава.</p> <p>— Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— 
е за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, 
н замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по сл 
 се полако измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи 
е мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озбиљно.</p> <p>— Хајдемо  
.. молим, све исправно!</p> <p>Тодосије му шану на ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб н 
ажан ево овако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало  
м и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведен 
, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по сто <pb n="49 
..{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још 
?</p> <p>— Притврђујем ограду.{S} Време му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p 
 до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђуриц 
мања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n 
и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем. 
Тодосије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози Боже!{S}  
им отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, великој старинској, која личи на  
 подигне те седне и молећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица  
дио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни  
он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n="69" /> треба и они  
пред причест...</p> <p>Видосав отрча те му изведе коња, седланика, огледа колан и ухвати за зен 
 кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те  
>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака 
 обичним сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета десила.</p> <p>И посао са живо 
и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза д 
лим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вел 
сеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су посе 
/p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> 
нај старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p 
дне, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му фалити што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их  
али како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади  
за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам 
једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе 
 с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све  
, посматрати како Видосав ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се утрчавати у његове послове, н 
мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и памет 
 сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једн 
ну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“ 
правио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаш 
ковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видоса 
 господине,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин 
искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Што питаш 
би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио ш 
о речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у до 
ћи испред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати  
чаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у 
е најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати с 
јица скочише те се здравише и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво  
 Остало и теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смеју 
вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за с 
ија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе  
рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </div> <di 
о овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упознао 
н застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодоси 
а.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S}  
 му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио 
ећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђе 
да наследи бар толико очевине колико би му било најпотребније <pb n="14" /> да има на чему разв 
ога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У том зајеча  
 косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним ободом, 
/p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p>  
ињати куд хоће и скрајати планове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је оп 
Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</ 
</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и показ 
иш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја  
аћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, 
</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Јеси ли му упропастио што имања?{S} Продаде ли што за ове некол 
а му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам ун 
в, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико о 
рио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да  
у и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прв 
ута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући... 
еда сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним рата 
па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара 
<p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p 
ћ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брук 
ја као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише девојке:</p> <q 
ко!{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Рашчеврљи му вилице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза д 
, па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже,  
јатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: о 
 поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да 
испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их 
ад он, на доколици, гради котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те 
 воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну 
еће се утрчавати у његове послове, нити му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће 
одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, 
 свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој  
Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо,  
оје ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>—  
 ништа ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S}  
на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p> 
роша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> 
— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока 
м ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за  
штај и настале друге потребе.{S} Поштуј му његову старост и прихваћај паметне савете, а ради он 
к.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено слуша предавања и ради на шко 
е шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и с 
иди и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунова 
и да потражи Тодосија.{S} Чудновато, он му увек падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неп 
ор убраја у најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а чове 
>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба 
је стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ 
>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С 
дићем.</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он  
најеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику  
нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Микачић!</p> <p>— Јест, тако се прези 
ићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу пови 
у чежњу за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Његове радости!{S} Нико с 
е је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се  
ао свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га  
адио из зле <pb n="161" /> намере, него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — прав 
је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и  
нство, да он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S}  
ћи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, 
је, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но  
о занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му се 
дох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, не 
посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадо 
 па се пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика 
p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напус 
ка... ћери, прва радости моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те  
ва, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље стал 
а, хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана 
е сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разго 
о гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тражи посинка преко бела света!</p 
иди да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати  
а је било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосиј 
о, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Т 
о живети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века 
S} И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у 
е што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се  
ју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша се у ра 
и и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто к 
о му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако гру 
вора Витору је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где двојиц 
p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за ко 
амисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и 
ру, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У 
елу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се с 
да, па да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича-Витору је о 
као.{S} Свака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко присло 
p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Вид 
 су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије 
 је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај 
.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још бо 
} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом с 
а, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог  
и, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли,  
 и тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p>  
тао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би  
жи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа  
а и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људ 
зме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да сед 
причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћут 
е горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здогова 
мила до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да располаже са својом децом...{S} Хо 
Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тут 
 говори криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истис 
 му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се опет поврати у исти п 
p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p> 
би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И  
е свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања? 
промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, 
S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича 
етом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не зн 
 корача полако, погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у дворишт 
кове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по 
лова, па да их побије терајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га 
 већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И 
 рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А  
нко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек  
а!{S} Сад му прате сваки корак, хватају му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p 
 размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају 
тор не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће 
 и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати неколико књижица, кад се првог празника с 
дост у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова рад 
 чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда је 
а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у нед 
где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имањ 
осла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга  
ружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимству, о момачком животу и 
љаним и нацепљеним листовима, милије су му биле, но <pb n="162" /> икакве друге у најлепшем пов 
ојој се родио, са сродницима за које су му везане толике успомене, одлазак у непознато село и љ 
ти нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима с 
р он доноси много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте г 
е давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су б 
 Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћу 
и дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га у 
.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њим 
зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци р 
ш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p> 
 ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те трав 
суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у 
{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{ 
теш тај приглавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш це 
да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.< 
му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се  
ица!</p> <p>— Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који се подсмевају како изгибосм 
... и све...{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га  
на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, 
, па му преотео старешство и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђур 
.</p> <p>— Седи, посинче!</p> <p>— Нема мулевине, но пљуни у дланове! — дирају Вилотија.</p> <p 
велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ништа...</p>  
а као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као п 
би прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског соја: круп 
м више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако ч 
на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где  
и И разно посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спав 
пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели смок. 
е помоли Видосав... страшан и необичан: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна ногавица исп 
укари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко с 
а изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се в 
игана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бог 
кне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и као п 
 он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку промуца:</p> <p>— Немој  
 цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевине, приновили и  
то ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су г 
>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту 
ава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани о 
p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он 
.{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди 
.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа руком  
ога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога...{S} Видосава.</p> <p>— Познаје му се на оку! 
 у чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега 
јеће ствари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви  
, а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, који је на 
е му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом 
овако расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ни 
оказати нешто савршеније и практичније, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог не 
ули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао детелину и већ две г 
ан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Тол 
 напустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искецаном пантљиком и изгужвани 
е пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренесе на ме 
60" /> <p>Он ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ра 
ом о земљу:</p> <p>— Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио 
:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јо 
јио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би 
је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ  
!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и 
ао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од <pb n="159" 
скецаном пантљиком и изгужваним ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с к 
леке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, они му секу лесковину и де 
 /> Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учини 
та хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока и три литре, по трид 
ном и лепим растанком.</p> <p>Поодавно, на десетак година пред долазак Видосављев, кад су обоји 
 десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаше иза 
p>— Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је 
иже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника  
мо добри пријатељи!</p> <p>— Други пут, на празнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и друг 
веде га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, шта у 
његову високом челу и округластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој коси, оставило је вре 
/p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече  
 <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, него...{S} Ружице, 
 се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћ 
, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Он се о 
рус, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из 
сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што и 
з стаклета, закачише на источну страну; на други зид огледало и преко њега пребацише убрус, шир 
новато, он му увек падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја ка 
ароши: затурио торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, по 
...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Не 
ба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној постељи, која је прострта преко целе собе.{S} 
је бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће То 
Прва радост у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је њег 
аза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од 
ог сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмеј 
дарају са погледима Витора Микачића.{S} На пример: обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадав 
ма нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бо 
 и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и почели то ист 
што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано  
 а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и к 
ао и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у најкраћем време 
, превија хартију, загледа у законе.{S} На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је п 
мо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупан пандур у плавим војничким панта 
</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и необичан: мутне 
јбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшени 
, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, на пуним сме 
зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се с 
: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубу 
е псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, да не остане беспослено  
пио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одм 
рст на Видосава и потаркивати свађу.{S} На пример чича Вићентије...</p> <p>Њега Витор убраја у  
едне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукненим јелецима, сед 
љу, Виторе!{S} Хвала на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав из 
ад се наљути, — одговара Ружа.</p> <p>— На кога?</p> <p>— Шта ће онде, што није код мобилаца?</ 
, па се ослободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— 
же ма шта неповољно о посинку.</p> <p>— На прилику... шта ће он тражити бољег саветника од тебе 
ће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прилику, синко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су г 
 се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одгов 
 комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за  
детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради <pb n="93" /> Тодосије к 
но кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У другој соби два широка 
} Прозори дупли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље па 
 казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају во 
искују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, са  
S} Што заради поједе и попије.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га истерају из једне механ 
добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура?“</l> 
ју ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лиш 
 љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div ty 
 потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S 
!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, сео  
 упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’д 
ам све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег 
о шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће, к 
но косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Ви 
 ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док  
де се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ј 
себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као све 
е.{S} Постављена дугачка трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем крају старији људи; прого 
>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему ш 
 газда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на прагу?</p> <pb n="108" /> <p>— Тек... заборавио сам. 
 али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико зе 
огледом с предмета на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара. 
рупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Н 
 је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку, крупна, г 
и:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу 
 из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> њиви с 
оџака, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала на огњишту.{S} Она села на столичицу, задела преслицу з 
снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столичицу, задела преслицу 
 образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се јављати просиоци, све богати  
иховој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава 
 су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим 
ва су пуцкарала на огњишту.{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим 
ва, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, 
да као да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред  
ако се обрадовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек б 
ли за јело, призваше неколико пријатеља на заједничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разго 
ом фермену и шиљастој шубари са чизмама на ногама.{S} За њима младожењина мајка, старија жена,  
било најпотребније <pb n="14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућн 
 младожење у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухвати 
борила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти к 
дан брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попи 
S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p> 
е, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p 
еса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чутуру, наздравља и радници се поткре 
јзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то тол 
о у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио  
 хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на служавнику чашу хладне воде, шећера, стакленце ракиј 
у је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићенти 
ешавао да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не  
говог седланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта  
услоњени кругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чист 
више совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превали дан поста 
 на тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упита председник. 
 опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зр 
p>Витор махну руком:</p> <p>— Нека кеса на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родитеља... 
или у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, 
ћи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p 
о човек који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разб 
 шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штап 
отњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погледима Вито 
мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, припијају и разговарају: како су мразеви уори 
 томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли 
аће ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти  
<p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај таба 
p>— Ружо, дај ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, у 
вана.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и ш 
а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разг 
:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p> <p> 
.{S} Оно што није могао постићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову прип 
{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb n="137" /> својим лејама, пресади Тодосије наоко 
стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видосаве!</p> 
p>Он их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворе 
у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћев 
 на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте г 
адожења се постидео, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка 
 <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дођ 
Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови само сукћу и један 
емио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видоса 
 Он ће с новом снагом предузети послове на добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав  
и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, пон 
овољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити лето з 
осматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни да 
p>Зато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарс 
бо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Виде 
и стакленце с ракијом, па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиж 
.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на ваш 
ли а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им смет 
ти у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема виш 
ро, напричали сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се 
ај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојаг 
елица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а в 
<p>Видосав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да п 
би.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца 
, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у 
и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено шт 
, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрунити много више, оставити с 
ић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта с 
е препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S 
днекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се н 
чаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... памета 
ој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет 
 стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор ста 
досав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га г 
<p>Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> 
И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева.</p 
у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p> 
кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и н 
 све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шар 
да у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе  
ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им 
да из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Анто 
се јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви...</p> <p>Витору Микачићу необично да доколичи  
>— А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> <p>— Није.{S} То сеје паметан свет.</p 
а, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем  
алише свеће лојанице и наместише чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав  
ева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и 
 руци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— О 
ли на сандук спрам кревета, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> 
ађено филаретама, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} П 
но, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> 
егох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста љу 
те.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неколико страна, скупише на гомилу и сместише под на 
<p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то м 
, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} 
о, оставићу.</p> <p>И измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук спрам кревета, спус 
оли да служи своме народу него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелаци 
зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се ж 
ори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати р 
по свршетку школе применити своје знање на имању и показати корист од напреднијег рада.{S} Њего 
.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље колико треба за један в 
а проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало 
и — погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помирише се  
 Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана,  
крсте ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код к 
и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато, он м 
ад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени 
обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, одје 
шта ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На 
 дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио сла 
н до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица.. 
дигли и поседали по собама, затурили се на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, 
свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да 
 место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила с 
 и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Руж 
звор.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из 
ан од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што не почитује старијег и не живи како 
ет устаде, повири на врата и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> 
, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче 
бро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
м полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, дај ми воде!</ 
рочита цео уговор гласно, одмарајући се на тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p> < 
55" /> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сме 
а! — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p> 
адијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра овај непознат 
скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа  
к, завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— 
е из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да рече 
...{S} Видосава.</p> <p>— Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси  
у.</p> <p>— Молим, да се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако 
дите, — вели Тодосије и натрпава откосе на сушила.</p> <p>Они се смејуре, згледају се, нешто ша 
 се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Вид 
рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{ 
S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, ш 
, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... ни 
тица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту,  
м га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, 
} Он их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Нав 
е у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на огњишту, па поседаше на столичице око прочевља.</p>  
њаку, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> 
ашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад. 
тку грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
иде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — 
>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомил 
павице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпрашену кубуру, те ј 
е се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађена дрв 
у... да се секираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав прође полако, ногу пр 
лико година дозволити да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Је 
ри мало ватрице на огњишту, па поседаше на столичице око прочевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе 
 нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, налеђушке, са потуреним рукама под главу, р 
сти почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У не 
крено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По к 
претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на своје место 
 су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута 
, разбацане на неколико страна, скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише 
а вуницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа ш 
а сунце да се проветре, па се наместише на своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав 
и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источну страну; на други зид огледало и преко њега п 
Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1903 
<p>Лице се старчево растеже, уста одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb  
ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен високо и обас 
 шарену торбу пуну ствари, набио повраз на штап, претурио преко рамена, позабацио капу озад и о 
а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обо 
то, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> <p 
ијатељу, — пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је о 
наш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} О 
е га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су то  
а сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више изло 
е хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њи 
в му покиселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дотер 
XXIV</head> <p>Не мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала са 
n="110" /> <p>Чича Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на 
е да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> <p 
р Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је уз 
ривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана 
ло, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не т 
 нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнич 
о су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја с 
ом совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из др 
у.{S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, ж 
 уз овај службени посао скренем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p 
 главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у  
 уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом  
зми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави поса 
азања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S}  
 Такве краве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна ру 
 Витор га прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се  
. мало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... 
тимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{ 
женом, младожењином рођаком.</p> <p>Сви на добрим коњима, са пуним торбама и теркијама.</p> <p> 
ст!</p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>— То је  
ио да привремено слуша предавања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га ср 
и.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају г 
а.{S} Има их неколико комада у оџаклији на полици.{S} Нису школски уџбеници, него некакве друге 
ча-Витора Микачића, дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S}  
, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој  
он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш как 
зе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи  
 ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модр 
 Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А  
чије су прилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нара 
ад су остали сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш в 
кне се, седне на кревет поред њега, или на сандук спрам кревета, спусти руке на колена и гледа  
 могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То  
лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам с 
дима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хорватовић призортио да освојимо позиц 
 од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали од немаштине. 
.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе  
n="167" /> су код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори  
..</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..</p> <p>Ухв 
е о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у свој 
су се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти  
 званици, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао 
ме бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па отпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на  
... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале сва 
Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, 
ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба. 
p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, да ми диг 
<p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије једну, 
га ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Ни 
абави које сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И 
 па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит свети 
нагони Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</ 
та треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа  
/p> <p>Он се трже,, исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> <p>— Здр 
 обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу  
е на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи изра 
, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумо 
се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се 
е Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и м 
ап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!< 
агри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако 
рук.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја  
е уснице, пође да устане, па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n= 
е право својој Јошевини.{S} Само сврати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џе 
е, куда си наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на 
осављеву и тај случај почеше претресати на све стране.{S} Радознали сељаци, враћајући се с рада 
 Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи 
акав „златоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио 
 нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у његовој к 
и како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{ 
 снабдевати кућу, а што претекне носити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не д 
ућу Микачића, нико није могао приметити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су 
бити на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p>— Чује 
ко хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад 
е се смеје.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћ 
дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и  
 Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А  
, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор 
ли га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одгов 
вој шољи, великој старинској, која личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’т 
<p>Витору Микачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад с 
ознатог човека у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је 
 велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дуг 
 неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око совре служи се в 
ували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосав 
ињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би ч 
рећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвал 
 и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лу 
" /> <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну го 
назимад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова  
Чујем, Симо.</p> <p>— Шта ће онај чекрк на путу?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Каква де 
сад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, они м 
ко.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам  
ј Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па  
од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли д 
и ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb n="61" 
озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> < 
ској школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интер 
или живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет он! — подвикну То 
у за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да  
х људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђима?{ 
 све што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и да га овај  
 совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде место да се о том 
ади...{S} Измеси’де ово! — показа руком на служавник, као да му нешто смета.</p> <p>Она успреми 
диш ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађ 
 <p>— У Краљеву! — показа ратарац руком на коју страну долази та варош.</p> <p>— То је добра шк 
ом чошном јелечету, са свиленом марамом на грудима, лепо и скромно очешљана у плетенице, са јед 
...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, наложила ватру и д 
а ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да  
опијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде при 
ај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, обележен сваки усев.{S} Свет пролази, застане, 
 <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p 
 на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао г 
 и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мора 
јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели 
аздараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Н 
у.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући. 
вини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{ 
 загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то бил 
сав пуним устима и таквим нагласком као на заклетви. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти си рад да пост 
чудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антоније?</p> <p>—  
ете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p> <p>— Хоћемо  
 изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би 
е рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, н 
ања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мал 
ме Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете 
да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и  
тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усеви 
лед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вре 
Витор занеме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуш 
сав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако  
но за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а  
сије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш она 
ов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је та 
, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули су сламу.{S} Р 
лутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од колиб 
tion" /> <p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жб 
> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога... 
у, увезао појасом читаво бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и о 
 Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа, па се  
ад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате 
двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати з 
се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра о 
ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши к 
 једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: ш 
ча шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио је дру 
загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор  
ио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде по 
било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрадан св 
>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претресати 
> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увес 
ест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније појми да ка 
а ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— Час посла!{S} Д 
 су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад г 
а отпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на састанку, него нешто сам чуо за онога твога.</p> <p> 
, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за мој Чоло 
ано, <pb n="30" /> нешто набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор 
 омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опраш 
та треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоре 
 извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на  
..</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, 
ме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па 
а ручак и није ништа приметила необично на Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с 
 команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да 
мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више вид 
а видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде!  
д од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је имао нових непријатност 
а Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па г 
вим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човек 
овека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p>  
ла... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију д 
 што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јес 
 клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>Он опет кли 
 да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго,  
орову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно поста 
Поштује ме као родитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје ми старешинство у свакој прилици, 
<p>Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетел 
нцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево 
p>— То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Ј 
Тодосије!{S} Ене! — повика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, а 
не почеше његови пријатељи пружати прст на Видосава и потаркивати свађу.{S} На пример чича Виће 
што су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу ниг 
е бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја шт 
да, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу. 
це.</p> <pb n="17" /> <p>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На п 
, носи ужину.{S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што  
и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни бил 
ави посао, тарну угарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија... нек 
ано!</p> <p>Ружица промоли чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p 
подбочи се једном руком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави по 
схрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Он 
 да је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру з 
у па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује све ре 
 />, као ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са пригла 
 им је слађе него код куће кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</ 
пусово лишће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на  
 реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, на 
ли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би штошта 
 Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он то ради 
ремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор с 
 остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану  
му преотео старешство и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица з 
 <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој одгу 
/p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина рода.{S} Куражило га ј 
о пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе 
 послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу м 
а“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="7 
попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“</p 
ти куд хоће и скрајати планове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опред 
га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт 
аставао код воденице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао ку 
, све исправно!</p> <p>Тодосије му шану на ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на пићу.< 
астиру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у 
 на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни з 
муса га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима до по 
а, стакленце ракије с чашицом, па метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, бабо!</p> <pb n=" 
ресе, узимам слободу скренути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем 
>Па опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као 
ачу и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом 
 неколико пријатеља на заједничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На пијац 
иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљуј 
о собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погл 
о, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке 
са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту  
че успијати уснама и намештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше о 
плете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прича чича и не може да с 
 је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, зад 
ји је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и вр 
и него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући 
 освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу од тебе.{ 
 дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђењу тапија?</p> <p>— Јес’, господине.</p>  
то каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p 
ор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгу 
 родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и 
ве музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте  
укуруз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више приноса него,,ос 
 <l>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјак 
21"> <head>XXI</head> <pb n="115" /> <p>На кули варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор  
l:id="SRP19030_C11"> <head>XI</head> <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав н 
{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће 
 да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на в 
неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије,  
гај хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На пијаци, пред црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени 
то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и стараше се д 
у му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџ 
леко, да није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и бел 
ану па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са с 
риште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а ци 
! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му  
ерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све 
пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као  
о некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По нек 
час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да 
 Ово је круњач, справа јевтина, може је набавити човек обичног стања.{S} Каква разлика, млатити 
 сељаци се подгуркивали и смејали...{S} Набавиће каламљене лозе којој не може буба нашкодити и  
њега пазарује тридесет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Р 
руза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се са голади 
едали први људи у селу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сеј 
нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} На 
{S} Нешто извешано, <pb n="30" /> нешто набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, које 
аника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак 
торо прасади...{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S 
упчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба 
ак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура?“</l> <l>— Оно 
} Носи велику шарену торбу пуну ствари, набио повраз на штап, претурио преко рамена, позабацио  
 својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> < 
 све што смета пољопривредном напретку, набраја примере глупости и незнања из своје околине, од 
Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкат 
 и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш, Тодосије, куда си наумио!{S} 
јагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Ш 
24"> <head>XXIV</head> <p>Не мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад 
.</p> <p>Видосав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, ту 
 и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новина у његовој кући, то му је као д 
 ономе преплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не мо 
вас...</p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бит 
е и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и  
омио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је све у 
ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држ 
ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни с 
ма деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака 
о да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих  
 крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него ко 
овао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад к 
стане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рач 
, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има 
ме, са овим младим нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше гл 
лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код воденице и т 
</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О,  
p>— Господин’ председниче, један старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај,  
о прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он м 
 располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати планове какви му на <pb n= 
и! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком као на заклетви. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти  
<l>Што нагони Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југов 
Са крсташом у руци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу 
ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет 
 приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину. 
и пут чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да 
То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} 
 сад ће од једаред примити старешинство над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но 
тве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у 
.. и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је почео и мн 
ри поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— Добрим, ув 
цимо: упали се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли 
p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин пос 
> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С нек 
, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, ка 
граду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узне 
д тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је т 
их по неколико, па стану код детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p> <p>— Здраво м 
се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она 
 кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а  
{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица преко 
 се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају с 
естано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} Они расту, развијају се, одмичу. 
ло овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју 
надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на  
 цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то?  
и не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло.</p> <p> 
 иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, средовечним женама у зајитунли ш 
/p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потр 
празно...{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштова 
ти да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb 
— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имањ 
а му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за сов 
 пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија з 
мад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као  
</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у р 
ма и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у 
ти.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{ 
 све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> < 
су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, В 
.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу с 
<p>Кад ступише у двориште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помог 
напред.</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p 
тељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, наздрави, пријатељу, — додаде му чашу чича Маслаћ.</p>  
молитва и наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви па поседаше 
ч с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} Зат 
им, с времена на време, приноси чутуру, наздравља и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време р 
Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p> <pb n="57" /> <p> 
 даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, мало, мало па обреди све маторије.</p> <p 
кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа 
 и кочине за <pb n="107" /> нерастове и назимад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се сток 
оже рећи да је превасходио...{S} У њему назире пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одв 
ка ствар друкчије изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цвет 
нога који је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му вид 
њем обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита 
она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{ 
да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета  
аку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, ка 
је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} 
 некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у бу 
аш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb 
етом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из се 
?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје најбоље имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи 
та.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших старих.{S} Дру 
Вићентије...</p> <p>Њега Витор убраја у најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Д 
 су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао детелину и већ две годи 
} Него велим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала ти, Вићентије!</p> < 
имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му р 
" /> <p>— То је красан младић!</p> <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарован сам од себе!</p> <p>— Чул 
м да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб. 
итрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле...  
.</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим ка 
прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о посинку.< 
ише користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати сваковрсне благор 
а га Ђурица. </p> <p>— Стари људи праве највеће сметње напретку науке.{S} Они свако новачење пр 
свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не ве 
/p> <p>И тако све редом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде општини, однесе пореску књижицу 
ко понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да им 
 сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено код В 
ћи и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> год 
 са угледнијим људима с којима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упозн 
пре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и што је увек р 
уо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате, исмевао његов ра 
.{S} Нису ништа крили један од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што не почитуј 
послетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема ни 
видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да 
љно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S 
ћути, све замишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав 
во да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му с 
игу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млатајући рукама, декламовати:< 
 <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је Тодосије?..< 
дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче но 
може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред застаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрв 
се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видо 
На њега ће се угледати још десеторица у најкраћем времену...{S} Зар није боље што сан радио то, 
 биле, но <pb n="162" /> икакве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, размишљ 
{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова 
то уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде општини, однесе пор 
 је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бо 
ао што доликује: обуче чисте преобуке и најновије одело: простране чакшире од плавкаста сукна,  
је сазвао среску скупштину да посвршава најнужније послове.{S} Пандури наместише у дворишту клу 
љинама што се носе у себицу, сандуци са најнужнијим стварима, сто са неколико књижица, с пером, 
на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове новине уводио је 
е...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме ништа  
досије са још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на 
ди бар толико очевине колико би му било најпотребније <pb n="14" /> да има на чему развити рад, 
стио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код 
p>Опет кикот.{S} Девојке се ослободе па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза 
ама.</p> <p>Кукуруз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више при 
иво, реци по души...</p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако. 
 јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре пође полако, ураскорак, после све брже и брже, д 
 групише и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише се б 
нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, залива 
о недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да располаже са својом децом...{S} Хода, ми 
 нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме ништа помести на путу: 
м, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, читава шипарица од дванаест година.{S} 
 тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш  
лико година...</p> <pb n="80" /> <p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шт 
 је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S}  
е натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и п 
 Предвиђала је и замишљала све што може најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега то дође дотл 
ли какве друге спрдње са које се суседи најчешће поинате, они то све нареде као људи, или, прав 
да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на твоју бук 
е иза врата, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза о 
уменија... некако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не  
а дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног ју 
 страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S}  
у цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, 
p>Наста читав урнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, де 
</p> <p>Наста тајац.{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако крив 
p>— Нисам ја ништа причао у воденици, — накељи се Тодосије.</p> <p>Поче гуркање, подмигивање, д 
о се на лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, господине Јанићије, та „ле 
а упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му т 
еш, да му штогод напакостиш, него, тек ’нако...</p> <p>— Није тек онако, него, право да ти каже 
 позив?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумараш по њој  
— Хе, овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави 
отњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутро 
</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тодосије продужује:</p> <p>— Ви б 
еног прслука, подбочи се једном руком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то пом 
е.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на 
и, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојка. 
 се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грања по шевару, увезао појасом читаво б 
колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претреса и ист 
о возиоце, свезао неколико снопа, па се налазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био распоређе 
 ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ак 
 очима.{S} Кад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом  
.{S} Опет тако, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висо 
} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не  
 он се извалио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебл 
дати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, налеђушке, са потуреним рукама под главу, раскорачених  
 /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S}  
да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, пристављени свечарски лонци и сп 
ан на ногама у кући: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом  
</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се наљути, — одговара Ружа.</p> <p>— На кога?</p> <p>— Шта 
еч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У веч 
своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар 
S} Опрости, домаћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незв 
оду, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово 
 да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тод 
аплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! 
>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухв 
е жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити 
чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо 
ојног родитеља...{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Том 
/p> <p>— Молим те, само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста  
 И молим те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с  
то може.{S} Молим те нек то остане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га притиште озго на 
и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка  
и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видоса 
су и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог 
и, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо 
 Није он то радио из зле <pb n="161" /> намере, него му се чинило да је мој тата радио како не  
сати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на  
цигарице, палидрвца, прашину од дувана, намести вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по 
не и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у  
лију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви остали, хајт 
{S} Сваког лета добави он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се разви 
оји под његовим кровом.{S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки друг 
клупе застрте ћилимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка,  
е, преведе децу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем,  
 друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то стареши 
{S} Обрисали двориште, истресли хаљине, наместили собе, опрали стаклиће.{S} У кући гори велика  
ли су поседали у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало 
е испра и истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађ 
и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, 
 собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и наместише чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде к 
освршава најнужније послове.{S} Пандури наместише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и 
тоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу наместише миндерлук, поређаше сељачке сандуке, у којима 
што се ређе употребљавају.{S} У ходнику наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче пор 
 се утрчавати у његове послове, нити му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га 
а час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и бр 
Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта припове 
 доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настарији по година 
оје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ с 
 и видне, патосане треницама Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са за 
 <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилаз 
а Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама и намес 
читави људи.{S} У другим собама до њих, намештени су кревети, <pb n="163" /> као за војнике.{S} 
S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпо 
 хладови шарали по дворишту.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео под <pb n="176" /> јабук 
ептирак.</p> <p>Једног празника Видосав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећерлију па  
о...</p> <p>— Како... по чему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му ск 
Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ружи 
ј колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, 
— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану.{S} О, нано!</p> <p>Ружица промоли чупаву главу на кутња врата 
аца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану.{S} О, нано!</p> <p>Ружица промоли чупаву главу на 
А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидан 
 комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и мушко <pb n="40" />  
137" /> својим лејама, пресади Тодосије наоколо своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам 
једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракија, а жене из куј 
ча-Јестратију: „Овај мој окренуо сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чолопеку... 
ајући се на тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упита пре 
пружи.{S} Први члан узе хартију, натури наочаре и проговори:</p> <p>— Уговор о усиновљењу.</p>  
аја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то време!{S 
да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође 
еме да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о 
неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он  
ти но комшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по св 
 криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио  
није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, него, тек ’нако...</p> <p>— Није тек онако, 
ти два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је  
ри и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред  
>Тамо су већ проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављали здравице све колико их је по  
евина, Чолопек...</p> <p>— Где ли је се напио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну ра 
м и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Д 
 прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу јед 
 то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта м 
то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа 
едели у старој кући крај прочевља...{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за к 
едели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за к 
 превали дан поставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџакл 
псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S}  
атвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњ 
 једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоће 
да закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетку промуца:</p> <p>— Па што ме онда запиткујеш. 
тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку промуца:</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим  
ли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је 
асте висове рудничких планина...</p> <p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе му:</p> <pb n="142 
едног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати неколико књижица, кад се првог 
гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ образе и замаче на капиј 
аде, растури кртичњаке, потврди ограде, направи леје у врту, предузе сејање усева.{S} У груписа 
у увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, ба 
е је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе ка 
вају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита сушила, која су изгледала као розг 
 бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и с 
.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <pb n 
ад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао В 
?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{S} То је  
у, она тројица скочише те се здравише и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мал 
ез престанка те се упрти снег поновац и направише се читава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и 
на, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се т 
 је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на нек 
 на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога и пр 
ују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доц 
су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прило 
и што је покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцела 
су овако о мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S} Морам, морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стресе  
несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности које ће га постићи: зн 
а? ...</p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама су 
 није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило к 
оје знање на имању и показати корист од напреднијег рада.{S} Његово имање треба да буде угледно 
 који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као 
рка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне пома 
орита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио 
адио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Његов 
p> <p>— Стари људи праве највеће сметње напретку науке.{S} Они свако новачење пресрећу с непове 
што оприча све што смета пољопривредном напретку, набраја примере глупости и незнања из своје о 
на од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаз 
рили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може красније бити и да ће година бити родн 
 Они га стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По не 
су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеши 
</p> <p>Видосав оде у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре поче 
аза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила 
Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, п 
тој години од једног пропасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и 
ђе кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, хвали  
ским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Биће 
{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} 
друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{S} Поштуј му његову с 
е причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га прекиде:</p> <p>— Не заб 
изашло последње вријеме, са овим младим нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни помислио!</p>  
 се суседи најчешће поинате, они то све нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије уде 
>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од о 
ла својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ у 
тим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се да је за 
Народ по селу. </p> <p>— Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута 
вори свет?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— Народ по селу. </p> <p>— Који народ?{S} Народ! „Говор’т 
ите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ П 
</p> <p>— Народ по селу. </p> <p>— Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“</p> < 
 већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за та 
це!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже раменима и гледа <p 
 да служи своме народу него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији  
истар, али он неће; воли да служи своме народу него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га 
, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако  
овори шта хоће.</p> <p>— Треба живети у народу.</p> <p>Тодосије се дурну:</p> <pb n="83" /> <p> 
у храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њих т 
 и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи утешну р 
 говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју  
ћу, бабо, науке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећака, беле и ру 
 кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи 
S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље...{S} И ти  
Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћ 
ља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> <p 
</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка 
нако ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се т 
="46" /> <p>— Чим шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах сусреће 
; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! —  
би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се с 
а врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде 
сам се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, дечице,  
раку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мићо.< 
е...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог кмества..</p> <p>— 
ио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му било најпотребн 
о ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} К 
е дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p> <p>Код трле не беше никог...{S} Упек 
за других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што виш 
трана, скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и н 
 нема посла по дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њи 
они с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да  
</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Р 
, под јабуком шећерлијом, сео па клупу, наслонио <pb n="94" /> леђа уз дебло, прекрстио ногу пр 
морио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра о 
амом, па кува кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи 
</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи  
 и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде она 
аметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, 
лиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда, вал 
ве чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, према свакоме предусретљив па и према деци и  
 лица и несигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у тава 
оких уста и крезава, увек расположена и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а им 
 српски: кад мало пијнеш.</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А ин 
рају о мени, то је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он 
стит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пе 
аше.</p> <p>— Пст!</p> <p>— Чик!</p> <p>Наста нема тишина, само се два три младића прокртољише, 
че: „Прој се, чича, доколице“...</p> <p>Наста читав урнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и не 
 да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи 
та и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их 
у заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, притврђивао брану на јазу, узима 
те, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</ 
 сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{ 
илеше се овци и млади јагањци.. </p> <p>Настаде радно доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да 
 на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог као младић, баца 
<p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас  
и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и  
и, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо даље настаје имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, виноград 
 данас, кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{S} Поштуј му његову старост и пр 
{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао др 
_C27"> <head>XXVII</head> <p>Чича Витор настани се код куће, преведе децу, пренесе своје ствари 
 да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље 
ета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те мељ 
/p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> 
<p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа  
 их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настарији по годинама, побратим Мијат с десне стране, а 
е све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се испол 
> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе  
ала је и замишљала све што може најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мис 
у куће и осталих зграда утрвене путање, насуте шљунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с 
 низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и с 
е, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кре 
или се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залог 
ком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије,  
љацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по  
S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мог 
 може избити из такта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} П 
p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</ 
 су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.</p> <p>— Ост 
агали колико су могли.{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, 
у и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут човек, п 
оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на сушила.</p> <p>Они се смејуре, зглед 
 <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, натури наочаре и проговори:</p> <p>— Уговор о усиновљењ 
а ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— 
 по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је св 
 показује у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школова 
 би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч пр 
ах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде 
 се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Б 
 нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сарача две 
на мрдну раменима:</p> <p>— Школе се... науке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим  
и очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си 
шуму и корисно је употребљавати, и таке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао пр 
учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учи 
тари људи праве највеће сметње напретку науке.{S} Они свако новачење пресрећу с неповерењем и п 
атарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> 
не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријат 
јати:</p> <p>— Нећеш, Тодосије, куда си наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док сам 
" /> <p>— А ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти ст 
оме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампи 
ић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи све ј 
теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>В 
тарници.{S} Толико љубави према школи и науци, колико се показује у овом младићу, тешко се може 
о што су они радили...{S} Није се ни он научен родио, него је препочео од другога... то што рад 
, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n= 
писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свик 
 се снебива:</p> <p>— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста 
 јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли  
ле, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших старих.{S} Друкчије су прилике биле ка 
ог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <pb n="168" /> т 
им ноћима у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлу 
еје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљ 
у онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да рад 
по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци 
сто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како 
 шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад 
букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да 
 као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити  
маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп ручак кој 
 имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад  
је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио  
Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се 
 богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у души што је с не 
 се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде. 
, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред застаде, погледа 
а се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс прок 
а неким шљиварским трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и кори 
не!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани...</p> <p>Чича 
ним корицама, са изгужваним, умрљаним и нацепљеним листовима, милије су му биле, но <pb n="162" 
 је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако ист 
г некадањега газде Сима Моравца и његов начин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посвршава пр 
о губити вољу на пољу око увођења новог начина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да  
дени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па д 
ти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S 
ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буд 
 заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми жив 
ио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека но све три мрг 
 Зато ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..< 
 И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „америка 
.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, че 
гледао, размишљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, 
е се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је 
 шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, разго 
смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по чел 
попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: о 
они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџакли 
а, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Ка 
 <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме би 
ели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Он се отим 
као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p> 
ала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме род 
што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од 
одосије изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Вид 
 готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p> <p>Тодоси 
 помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао своме комшији 
руда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи се:</p> <p> 
оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Људи се окр 
шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити  
{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми његово имање!</p> <p>— Чу 
је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га ј 
ету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бат 
мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако семе за сваку њиву!</p> 
ује и подмигује <pb n="109" />, као ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га  
то, него да сам радио као што су радили наши стари од памтивека...“</p> <p>— И вели он, Видосав 
ћемо те као своје дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{ 
 слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — ре 
било најбоље све оно што смо научили од наших старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они на 
авиће каламљене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари ви 
 сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута 
ли!</p> <p>— Честит свети!{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се застиде 
чина покоси једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и му 
оређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка  
ло?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и  
новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна ч 
и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати сво 
сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p 
ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и промуца:</p> <p>— Гово 
еспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који се подсмевају како из 
тар, није паметнији од целога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што см 
 расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко  
иш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и к 
 <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p 
нео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кум 
апишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу д 
прот“.{S} Моја Полексија...</p> <p>— А, не! — прекиде председник. — Друго је „комис-прот“.{S} У 
<p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде в 
јом и несретниковићима, слуша Тодосија, не признају га поштени људи већ се спрдају са њим као с 
ару у руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, по 
а доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем 
 за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.</p> <pb n="152" /> <p>Кад га потреви 
..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џангризал 
 да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — подвикује <pb n="19" /> Вит 
а по врх опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти 
е су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатр 
Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у години 
ише девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане, не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме, 
е, не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драги 
ница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа. 
и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће с 
та мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
 на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p> <p>К 
ича климну главом:</p> <p>— Лези, лези, не причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња  
могне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква не 
д у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Им 
, суморно, празно...{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искренос 
?{S} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не питај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто м 
 с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p> 
 иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане 
 шест волова, па да их побије терајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} П 
, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не ваља з 
p> <p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја г 
и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита 
чини јој се да није много нерасположен, не познаје се да је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа 
, сад је све свршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</p> <p>-— Ка 
књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се зами 
 с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — подвикује <pb n="19" /> Витор, те би неко 
</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јун 
џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаника; хитао је у суд 
та ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи  
шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S}  
 поизмаче:</p> <p>— Оканите се, људи... не треба ми ваше познанство!..</p> <p>Они се уклонише,  
.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да т 
е истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па продужи:< 
сам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Рум 
.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите 
г њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим м 
ати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али 
е ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баб 
 то остане међу нама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да  
вобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S}  
пак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, него да му се избије ста 
ако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу...{S} Не  
е но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.< 
 мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један  
смеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа 
ом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј с 
утка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна мног 
, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Зат 
 па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— 
/p> <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим д 
p>— Нећеш, Тодосије, куда си наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} 
је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше. 
} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинам 
е! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му усни 
 се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, пола 
у селу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „амер 
а нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је 
вет...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: 
ведати реп глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити  
срамота! ..</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — 
p> <p>— Што, богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, него, тек ’нако...</p 
ријатељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда  
е најпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам бити други С 
...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га  
те велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео т 
емљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жи 
о би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан  
ом на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућут 
 ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошеви 
аци, по сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> 
а обли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у рук 
еће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Вито 
а готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну  
реба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дот 
у Микачића кући.</p> <pb n="62" /> <p>— Не можемо тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све  
!</p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Врат 
 по што хоћеш.{S} Хајде, чича!</p> <p>— Не слушај пискараче, хајде код адвоката у канцеларију.{ 
>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми 
<p>— Чу ли што ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи см 
 у својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога ти здравље!</p>  
 Крмачица!</p> <p>— Да купимо!</p> <p>— Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} Је ли чик?</p> < 
арио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</ 
 мојој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где 
p>— Видосаве, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што ћутиш непрестано?</p> 
ем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се церекате као дечур 
шалице кукуруза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овак 
еси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти  
рави му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца,  
н сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за п 
прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, 
 радиш ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се видети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се 
мрдну раменима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим 
</p> <p>Чича Витор га прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужа 
...</p> <p>Председник прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси,  
 заћуташе.{S} Док ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> <p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</ 
ава из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У наш 
 <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред ле 
ела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Бога ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар р 
p>— Би ли продали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газд 
то учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, 
и: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућ 
изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S 
м ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и 
ура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> 
ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу 
; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отво 
знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> < 
ни!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> < 
ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта рад 
еспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај 
о мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</ 
то то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је ст 
> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здравље! 
да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вин 
ос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде паметни људ 
е, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупило се 
{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ак 
и.</p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb n="90" /> <p>Тодосије 
откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава ста 
миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се 
 Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> <m 
им положајем и стањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи пружати прст на Видосава и п 
се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до ње 
е шљунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у прош 
 колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је т 
о.{S} На детелишту су посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с 
метовима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижи 
 њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде  
.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и т 
ћ не може прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога мож 
латко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је д 
он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта К 
ао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој  
шио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је о 
рата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два,  
стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад 
{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!</p> 
е извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Наст 
 што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачи 
јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу још в 
задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да  
волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио 
.{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} 
Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме. 
/p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш 
 да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице међу њима, или да би  
у зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{ 
имо!</p> <p>— Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица в 
ао старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали  
 отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и 
риви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је д 
и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{ 
и, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не б 
 слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> 
издалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</p>  
и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи  
Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих 
е се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си,  
</p> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, ба 
дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — ј 
 Чуо сам, овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И у 
 ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? . 
p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И н 
е си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од 
p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите 
да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа  
 снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ет 
?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто при 
 отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку  
м школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав узмрда 
 онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога,  
јнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурн 
у те се просипа, како је воћка напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} Н 
бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито 
 а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење 
ј то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све 
>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чи 
е сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и  
 негда био негде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш  
Они као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде  
те татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, М 
астао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чич 
.</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одош 
авом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уздржава 
ише оставити својим млађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га 
ом више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — подвикује То 
и док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опростите што ов 
ак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште.{S} Некакво коље 
оју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш 
чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{S} Чича Вит 
да и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропаст 
досије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре. 
лип врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам...  
да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме  
 рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Чове 
курузе опрашио до Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокоп 
а ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести  
— Како заборавио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу нег 
 само колута закрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић или  
љалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам не 
ђено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не би п 
е макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А з 
о Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <pb n="168" / 
јцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} 
полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — угле 
но, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем обија лишће 
еље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни  
здашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи,  
 посла.</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не хте проговорити више речи о томе.</p> </div> <div ty 
синови и наследници...“</p> <p>Код трле не беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у х 
о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодосије махну руком:</p> 
е ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Как 
и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле 
тане и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па ре 
и.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика- 
једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p 
од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику р 
на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме  
па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта са 
и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо...{S} Изволте... слободно као у својој ку 
у наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа  
 притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гу 
и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану 
 човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{S} А њ 
ати такав принос <pb n="66" /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одра 
ју.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с ким 
ћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" 
ек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехо 
 — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p 
да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" /> <p>— Није, него ти се ражал 
неш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који се подсмевај 
, да се привремено склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S}  
зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њим 
о!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:</p> <p> 
 неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мо 
, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми стани н 
да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш.. 
лити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето 
p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик заград 
о га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у п 
воју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ  
вас него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем 
би, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и  
ријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" /> братску љубав 
 шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто  
р скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поња 
рављу, побратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по 
ко...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема 
га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, пој 
 и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које  
бају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он ј 
човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништ 
секиру, мотику, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред за 
д мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и та 
ву кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код воденице намести  
данашњи свет што не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћ 
судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микачић 
де чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку р 
После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само 
ао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се ј 
им здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у 
хнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здра 
ови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и ти 
ецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Н 
иче Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта т 
и кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
..“</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господ 
е!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он 
торе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је  
аћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, баб 
е имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, милов 
а међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> <milestone unit="subSection" /> 
коше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица  
ти много више, оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} 
 радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на 
ам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S 
та, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо у 
Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на сушила. 
га каква незгода, што постиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију 
е зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по 
ружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих да 
 овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јут 
жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти  
њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb n="127" /> .{S} Онакав радник тра 
} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се р 
је... него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p> <p 
метила необично на Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с њиве Видосав и његов по 
ожеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о бла 
 те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека чу 
е сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, 
амо шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло 
ву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као војник.</p> <p>— 
к.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но како.</p> <p>— Молим те, 
 у крају.{S} Кад приказују прилоге, они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију 
 све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све дру 
та?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знад 
 језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— З 
код суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би требало познанство?</p> <p>— Какво познанство?</p 
 и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, с 
 док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, за 
га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад почну  
али...{S} Набавиће каламљене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је 
његовим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син коме отац предај 
о....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав 
} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је с 
 Витор предузео старешинство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} 
нису имали никога од срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нит 
та.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица 
слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и ч 
би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче о 
b n="65" /> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пр 
бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p> 
о лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те  
 и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше  
им; нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> < 
да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се у 
крену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе,  
, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу  
а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чек 
њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хо 
те му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је з 
 бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов мла 
 <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он  
зујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о прочев 
а и срамота, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота, м 
о му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тич 
мо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, о 
тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Н 
и се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен. 
 му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи прав 
и сељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је  
е: „Како он може дозволити да се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Как 
 колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш  
ли Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поуч 
а и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па о 
џаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код  
 што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и  
</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И отку 
а Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више не 
 радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p> 
је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с његов 
 у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на  
није достојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити из такта паметног човека и натерати га д 
сподине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, слободан сам обратити вам се и замолити в 
 њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он  
 сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S}  
 и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоњ 
 ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћутим, него... тек... онако...</p> <p>— Реци ми: јес 
 двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује оно им 
во, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем  
ку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на т 
р га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.< 
ели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснам 
а сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што не спаваш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати 
тио њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи 
жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што,  
шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па нај 
оно мало длачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Воле 
<p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред  
лели су изјадати се на данашњи свет што не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p 
ње им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто  
бе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити,  
{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваљ 
аже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који свет?</ 
сијем?</p> <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S}  
мо оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта,  
>Тодосије проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци:</p> <p>— 
рмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој  
 све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> <p>Мал 
оре, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га г 
/p> <pb n="147" /> <p>— Видосав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је 
аш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозборити неколико речи а да не помене Јошевин 
 <head>XIII</head> <p>Тог лета Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на ње 
по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам  
 се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да  
а ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код меха 
нтије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него 
утио.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како  
 једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, 
хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, з 
сли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и ни 
 пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од 
 у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му  
о ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров и темељ те  
па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“ 
 <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толико година живите у селу 
и и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па  
> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девој 
p> <p>Она занеме.</p> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосав 
id="SRP19030_C24"> <head>XXIV</head> <p>Не мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска стран 
упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у в 
че ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима 
ку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — 
ам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи дру 
жењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњач 
е ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, по 
..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По кући клопарају л 
, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оц 
и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра татина д 
и гледају шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све 
илијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није как 
олако кући.</p> <p>Сутрадан прављаше се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта по 
а не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем иска 
а ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети да му контр 
 и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види к 
ј...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали а 
тао по служби, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале 
но, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...</p> <p>Ружици лијнуше сузе низ образ 
колици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, задубе се да 
дравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не би могао утиц 
 каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, 
 „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара под ј 
 једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, мало, мало па обреди с 
 се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за кр 
д јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Боже 
 Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на тво 
вали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове рудничких планина...< 
тичније сејати бели кукуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси много више прихода, већи су 
о је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева.</p> <pb n="75" /> <p>— А што веле так 
е сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хај 
нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта разбираш?{ 
е простране собе и стакленим прозорима, него у оној старој под кровином и брезовим лемезовима,  
ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>—  
або, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели 
 виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S}  
 не плашим.</p> <pb n="6" /> <p>— Није, него ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој  
поверљив тако?</p> <p>— Није, Тодосије, него... велим...</p> <p>— Немаш ти шта да кријеш од мен 
 других што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Т 
 то радио из зле <pb n="161" /> намере, него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — 
ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неко 
Остави то сад!</p> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... шт 
ао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} Није се ни он научен р 
ебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p>  
де кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и  
в посинак не буде слуга у његовој кући, него син коме отац предаје старешинство.</p> <p>Видосав 
ји на полици.{S} Нису школски уџбеници, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и ре 
 <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћутим, него... тек... онако...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти кр 
 велиш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, него без готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо 
адили...{S} Није се ни он научен родио, него је препочео од другога... то што ради он, ради пам 
, тек ’нако...</p> <p>— Није тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p 
ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим ко 
.. на прилику, да вам служим све редно, него...{S} Ружице, постави-де ти совру овде...{S} Били  
седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јови 
ити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде 
у...{S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као што су радили наши стари од памти 
зао сам: не тражим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради  
 <p>— Није се ништа десило на састанку, него нешто сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава 
а.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, него, тек ’нако...</p> <p>— Није тек онако, него, право 
си... ни онај човек...</p> <p>— Није... него... чини ти се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта  
<p>— Не даш се видети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p 
ај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељ 
лим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, де 
д приказују прилоге, они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Ми 
еба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев р 
елено па се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{S} А његов отац, покојни кум Антон 
чвор!</p> <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од ј 
ој њиви, доношаше му много више приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њива 
кровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за трпезу или за  
 пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб 
бишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, 
 му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање. 
бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири кр 
акво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— Џимрија!</p> <pb n="43" /> <p>— Сле 
S} Сад више воле овде код ове четворице него код оноликих гостију у оџаклији.</p> <p>Мало прође 
<p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га он 
 учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају виш 
ин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по једну попијемо!</p> <p> 
 се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда н 
и поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S 
и је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто шт 
 да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио  
им и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, п 
 у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да б 
не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам ако  
 до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: 
своме послу?{S} Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!< 
а мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге шк 
али он неће; воли да служи своме народу него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене 
шта се ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> < 
ко сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у 
е, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p>  
ишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, 
д земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накастио да се састане с њим, да се л 
д једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где су 
танча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци но 
илији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p 
рао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да ра 
ире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</ 
Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали се Мићо.</p> <p 
д те траве, или га постигла друга каква незгода, што постиже људе који не гледају посла што им  
ом напретку, набраја примере глупости и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју је  
ковима и реткој коси, оставило је време незнатне белеге старости, али поуздан поглед и старачка 
тим сутрадан му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задрж 
к.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не теб 
 ништа.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јо 
е крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју де 
а живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам човек: не могу се р 
а у руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле 
?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p>  
акву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било  
но што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор  
 јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међу нама. 
аповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор 
у радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај 
 онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеј 
> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега...  
} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.</p> <milestone un 
пио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово,  
е дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, син 
 Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрз 
е, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом.</p> <p>— Ос 
, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог масла, па ејвала м 
<p>— Кад се то чује по селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука и срамота, мој Видосаве! .. 
 <p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на  
 Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја н 
ва!</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он мало поћута па продужи:< 
ва.</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће.</p> <p>— Треба живети у народу.</p 
еда и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И ве 
<pb n="122" />, она ти ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао чо 
S} Требао је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак т 
у кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто  
 се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји с 
S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду зав 
 га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво 
{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те  
а.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Пр 
у му изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја  
тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао  
а главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан 
шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да  
оинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он  
 се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који се по 
ставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад 
ави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научи 
 би?{S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој  
и сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће при 
p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да в 
 ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути 
амиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — 
м путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо 
 и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађ 
одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри пријатељи!</p> <p>— Други пу 
у и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, св 
и почео.</p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека ти смета!</p> <p>— Он ме грди.</p> <p>— Нека те гр 
</p> <p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек 
ти смета!</p> <p>— Он ме грди.</p> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Не 
атије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, отвори очи па хајде прав 
есу!</p> <p>Витор махну руком:</p> <p>— Нека кеса на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као р 
 тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки располаже својим имањем како уме, — додаје В 
и напада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било. 
исли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{ 
ла.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе. 
едам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе нека милина, узврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам ону о 
Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта 
 и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не да 
/p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...</p> <p>Ружици 
легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и 
и имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по је 
збије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота,  
а. </p> <p>— Каква посла?</p> <p>— Имам нека посла.</p> <p>— Хоћемо ли заједно кући?</p> <p>— Х 
> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јов 
 и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села 
товање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, 
ти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав пи 
о ситница.{S} Па после прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазил 
угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начин рада није с 
а њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав миран и скроман сиромашак у половном оделу; па  
лече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p>— Море, шта пре 
ама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мал 
 подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угле 
 Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла. 
и чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часних Поста.</p> <p>На 
 полици.{S} Нису школски уџбеници, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно 
осеја овас, уздуж и попреко, помешан са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком тр 
кући...</p> <p>Успремише и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неколико страна, ск 
направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се од 
анџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут некаквом крпом од шаренице поњаве, тумара око оџака и к 
буче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукаст 
у, онаког би у зубима понео, али онако, некако, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, б 
 <p>— И, право да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> 
умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} П 
.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необично и у страну, а он притиште кочањком у бр 
p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S 
,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин иде напре 
алим људима.</p> <p>— Имате да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да 
 <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем 
 копоранима, неко се извалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а с 
дравице све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на клупама 
је пријатеље из целог села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца:  
ким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав миран и скром 
сазвао среску скупштину, да посвршавамо неки хитнија посла.{S} Мислим да можемо отпочети рад, ј 
довно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књигом п 
 хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што  
нам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни бил 
а ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, види 
чише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и бо 
... дужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћ 
на се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да  
сприча како се <pb n="26" /> упознао са неким шљиварским трговцем из ваљевске нахије с којим је 
бо!</p> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како с 
мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се инати!</p> <p>— Није, 
отраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!..{S} Јес’ 
 Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље ва 
еко забринута лица и несигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па 
ви у механи погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поч 
три у гомили, са пригрнутим копоранима, неко се извалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звер 
p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у 
мо, бре!</p> <p>Сви у механи погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори п 
е у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута лица и несигурна погледа, неко весео и н 
таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко 
ао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао То 
гурна погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, к 
ти да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му л 
цније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбе 
 неправо, то му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, 
 сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и ра 
о сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чич 
е као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати,  
вај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.< 
 земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију 
 — подвикује <pb n="19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерли 
, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здр 
 се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко  
авњава се тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не с 
 у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој  
м, са својим! побратимима, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пиј 
затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n=" 
пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму 
у да продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице к 
руги дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поч 
да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> < 
почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показао би свима да је боље оно што он  
 скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује с 
г их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те 
, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године одкако њиме управљам?{S} Ако нисам прик 
тио што имања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од некретности?</p> <p>— Нисам ништа уп 
ка, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема нигде никога и ту служи у Ви 
етенцетом.{S} Он, да није докон, скинуо неколике вешалице кукуруза па се забавља.</p> <p>— Не з 
акшире, копоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлу 
{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неколико страна, скупише на гомилу и сместише под насло 
сандуци са најнужнијим стварима, сто са неколико књижица, с пером, хартијом и мастионицом.{S} У 
г вотњака, угледаћеш једну лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространом дворишту, у непос 
реда се што су донели за јело, призваше неколико пријатеља на заједничку совру на залогај хлеба 
е чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стар 
d> <p>Витор Микачић, човек од педесет и неколико година, изгледао је још младолик и држећи.{S}  
ко он може дозволити у својих педесет и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А ја 
репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем пасторче на моме има 
подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати неколико књижица, кад се првог празника састану у варош 
свете, да ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> <pb n="80" /> <p>Али најтеже му  
д тада Витор Микачић не може прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да 
 носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа, па се налазио код куће...</p> <p>Пошто  
то је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је пс 
!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{S} Те  
b n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што ниј 
канти и пандури.{S} Међу њих се умешало неколико варошана: запиткују их што су дошли, каква пос 
сниској и тесној механи поседали за оно неколико столова људи са својом чељади И пријатељима шт 
 маше главом Вићентије.</p> <p>Прође по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио 
ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да ј 
ти шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, наднесу се преко врљи 
ршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији на полици.{S} Нису школски у 
отадањих година.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су долазили многи и 
зађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p 
угог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, мало, мало па обреди све маторије.< 
 са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи с 
 и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме 
родаде ли што за ове неколике године од некретности?</p> <p>— Нисам ништа упропастио.</p> <p>—  
нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и  
оришту, оде опет до везилаца, проговори неку реч, понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцниј 
е у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и 
а имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код побратима.{S} Он 
вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни 
, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредил 
а се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов из 
е међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не н 
добацују један <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот 
а из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи кол 
а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође он 
 Од Бога ти здравље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скући 
 претекне носити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт 
 могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку п 
 Где си ти, пријатељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, наздрави, пријатељу, — додаде му чашу  
тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво н 
 и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја. 
двориште, застадоше мало, протурише још неку, па Мијат тресну руком:</p> <p>— У здрављу, побрат 
око, ојс!</p> <p>Тодосије проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку му  
>— Тако, брате.</p> <p>— Није, Бога ми, нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као  
Ружица примети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредају 
н, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без старих људи, — поче један и обрну се да  
 диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и подмигује <pb n="109" />,  
.{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема оваког радина оваког чуваоца, пријатељу, — пљеска  
 кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мис 
е:</p> <p>— Где си, стари пријатељу?{S} Нема посла без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича 
вањем.</p> <p>— Седи, посинче!</p> <p>— Нема мулевине, но пљуни у дланове! — дирају Вилотија.</ 
>— И Витор је красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци 
е заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и гледај посла.</p> <pb n="48" / 
ава први сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата  
{S} Данас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској.{S} Звали су га 
сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распик 
ао, треба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што  
 да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, нале 
 поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми њег 
 Кад задружна чељад почну особити, онда нема ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамтити?< 
евен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то руп 
ена од шездесет и неколике године, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак го 
лад.{S} Пролази сви са стране, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола в 
p> <p>— Пст!</p> <p>— Чик!</p> <p>Наста нема тишина, само се два три младића прокртољише, а дев 
.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није беспосл 
да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони 
вој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметн 
, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало 
може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор пред 
ају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} Ув 
.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном мес 
n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је В 
отињске куће, чељаде што уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били с 
о поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћа 
 да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грд 
 неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа. 
, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћу 
мо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзир 
рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало  
ио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унаоколо.</ 
р казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје имање 
лео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“.  
ну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</ 
 перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитр 
ас по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири  
к те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу,  
Море, не будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о пр 
 " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећ 
дника.</p> <p>— Имаш ли позив?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако посла.</p> <p>— Није ово ме 
 Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да поп 
у.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одврати 
агосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући! — ве 
је, Тодосије, него... велим...</p> <p>— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда  
јеш.</p> <p>— Молим те, брате.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш остати доследан!</p> 
лаву у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима у 
е би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру. 
/p> <p>— Право велиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала трој 
 то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Ни 
ротињском имању, радом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи се в 
адост: отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно што му је најсвет 
та ниси, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Зна 
мем, бабо!</p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здогов 
сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми! 
е рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! 
рићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>Видосав от 
ише.</p> <p>— Пази оног онамо!</p> <p>— Немој!</p> <p>— Хоћу да му смакнем нови фес!</p> <p>— К 
рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књ 
ло доцније заиште чашу ракије.</p> <p>— Немој више, молим те.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега  
не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једн 
а, отвори очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, кад те молим! ..  
а руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни 
а уснама и напослетку промуца:</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли 
 хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи  
се одазва:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Немој, море, правити спрдњу од себе!{S} Он заустави вол 
 стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије  
ећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко 
орам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му  
отле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... наш 
> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози  
досије?</p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p 
е таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако бил 
витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{ 
На врата се помоли Видосав... страшан и необичан: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна но 
ког видела: како је страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разгов 
 им носила ручак и није ништа приметила необично на Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помо 
рнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Б 
 бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута п 
а узе вретено и поче га окретати некако необично и у страну, а он притиште кочањком у браду и о 
ласје на њиви...</p> <p>Витору Микачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије 
им знањем.{S} Али оне нису могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и застај 
 страшан и необичан: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и  
ова посинка, покајао се у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му оста 
..{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта ћ 
и хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цига 
науке.{S} Они свако новачење пресрећу с неповерењем и подсмевком, и тиме онемогућавају да свет  
>Нисмо се ми од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако?</p> <p>— Није, Тодосије, него... велим 
 пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о посинку.</p> <p>— На прилику... шта ће он т 
а ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и пог 
 је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи д 
у штаку.{S} Замислио се и посматра овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} 
се издвоји с пијаца да разговара с овим непознатим младићем.</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он м 
су му везане толике успомене, одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одма 
свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад му прате сваки корак, хватају 
се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угледамо непознатог човека у селу, ми издражимо очи на њега и пр 
града у чистом и пространом дворишту, у непосредном суседству Виторова имања.{S} Кућа до пола о 
ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би 
> <p>Ту ноћ нису проспавали како треба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Руж 
n="156" /> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она  
и и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој ј 
љство.</p> <p>Кад има радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они  
 поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду положи 
се.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђури 
.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и при 
љка га, намешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... че 
у: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича Витор  
а ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича В 
авише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата,  
ом имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе 
Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку  
ће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — 
е као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји 
његову детелишту, са чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазелен 
 и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао, нити би пре 
у, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи проз 
о било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{S} Док су сељаци 
е <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали  
два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх ви 
ио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како  
ат побратимили су се из ране младости и нераздвојени другови.{S} Видосав се с обојицом упознао  
 Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није како треба.{S 
 ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли <pb n="154 
ако да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не познаје се да је усплахирен.{S} Узврпо 
е са прасади и кочине за <pb n="107" /> нерастове и назимад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на  
е уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила његова Руме 
разговарају тихо: неко забринута лица и несигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко завука 
 ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај положај у који је стављен доласком Видоса 
а шта је то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је 
досава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, прилегао је пред саму зору, али није ока све 
је за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, слуша Тодосија, не признају га поштен 
а се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{S} А његов отац, покојни кум Антоније, би 
кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али 
о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља  
 кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p 
а и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S}  
ад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па 
 То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули  
с, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семе 
ш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодосије.< 
</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосиј 
, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>Навикоше сви  
ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда 
ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмаха руком.</p> <pb n="130" /> <p>Она му 
осав се старао да не даде никаква знака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује 
p> <p>— Ко?</p> <p>— Вилотије!</p> <p>— Несуђени посинак Виторов!</p> <p>Опет кикот.{S} Девојке 
 има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду к 
.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће  
 овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се 
Видосав ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се утрчавати у његове послове, нити му наметати св 
рајка, посматрати како Видосав ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се утрчавати у његове посло 
ча Антоније само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор 
љио очима, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво с 
— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима 
 да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта 
 <p>Видосав маше главом:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мен 
 вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над варе 
вор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав р 
аде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао слежући рам 
озицију, те, мајчин сине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво  
вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад ј 
ош мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да  
о се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и  
 не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату н 
ез тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, полако, 
н је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да се муч 
а седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Ш 
} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу него да седне на народ 
ила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша,  
иди у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му ни 
е.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не 
во... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу  
, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота м 
то си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p 
</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— 
, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но вели 
рим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Још 
ће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је  
е за Видосавом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан...  
леда, поче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш, Тодосије, куда си наумио!{S} Не’ш се распасати н 
ти рачуна о свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће говори 
 их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливад 
 да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао сток 
да у Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није  
> <p>— Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — 
да у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад х 
дох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа н 
рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друге руке, 
здвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам сл 
 члан.</p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је кри 
испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али  
нак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што оно 
ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{S} 
 То јест... треба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако весе 
3" /> <p>— С киме ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет завали 
, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S 
ртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, ро 
четак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао,  
и: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини 
мешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича Витор се узодао и узн 
седе поред јаза, са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора об 
 погледе у њега.{S} Он прелистава акта, нешто подвлачи писаљком, превија хартију, загледа у зак 
ла.</p> <p>Они се смејуре, згледају се, нешто шапћу између себе, па се ослободе и распричају.</ 
ко имају шест хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у  
ило случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и како ид 
ш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала 
ва....{S} Нешто извешано, <pb n="30" /> нешто набацано једно на друго...{S} А све то искупио је 
рукава, шајтова, чепова обручева....{S} Нешто извешано, <pb n="30" /> нешто набацано једно на д 
тане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде  
зеленом пантљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му  
сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељали?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим к 
и је, бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, 
 јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А на 
} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
ем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадго 
Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мр 
у волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p>Она 
оји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излаз 
.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, па  
о!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и  
олагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића  
е нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он ско 
олико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су хра 
мо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то?</ 
S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бит 
...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати 
{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више 
н се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, 
није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ли 
 не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли  
p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све 
мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче полако, варак 
p>— Није данас долазио!</p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S}  
и да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</ 
е и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и  
S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се опет поврат 
исли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по чит 
 какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало 
и.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури 
м.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте главом:</p> <p>— Хе,  
ође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је имао нових неприј 
сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бе 
ику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет так 
S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Хајдемо кући! — 
људно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p> <p> 
</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</ 
ритврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не  
натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> <p>— Пр 
е.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он н 
 старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се п 
а моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскоруша:</p> <pb n="97" /> <p>— Полак 
 радио деда и чукундеда; треба показати нешто савршеније и практичније, на шта ће се угледати с 
p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог труда!</p> <p> 
о поведе исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта то?</p>  
?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} 
 Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти рекох, море!</p> < 
е љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бр 
 Није се ништа десило на састанку, него нешто сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава?</p> 
о је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и 
рши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видо 
порана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Боже, што ни 
...{S} Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта си чуо?</p 
и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шт 
 <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништ 
 застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали.{S} Да је отк 
а доцније позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза,;  
 — показа руком на служавник, као да му нешто смета.</p> <p>Она успреми све, само остави стакле 
кревет, узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу раки 
рача полако, погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште,  
грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, господине. '</p> <p>Он 
е:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суд 
кла само њега.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покос 
p> <p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Зн 
.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, 
вредили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћ 
а дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од 
 ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>К 
..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он много пије.{S} Шта му би са 
ку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их ба 
ему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви  
га.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси једних Ча 
шкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се шта распознаје до бели зид 
ах сакрије поглед.</p> <p>— Чудан си... ни онај човек...</p> <p>— Није... него... чини ти се... 
самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете 
зге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахн 
о?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише 
/p> <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тод 
рошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог помо 
а поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњаку, нигде маховине нити сухе гранч 
ћи и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа  
 виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} За 
иш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!< 
опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p 
нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме кома 
Председник прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај 
ко виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом.. 
има, затекла само њега.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешч 
.{S} Нити кога <pb n="166" /> поздравља ни отпоздравља, само колута закрвављеним очима.{S} Кад  
о и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p 
ата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на ку 
 чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај по 
зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши с 
научио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} О 
 гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — в 
/> <p>— Видосав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву по 
а му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „ 
осав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за про 
ик прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шта има 
о...{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S 
одбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видоса 
ији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умив 
пили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све  
бу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јаб 
а ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста к 
обро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао б 
љаше се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сва 
викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p> <p>— Можда нећ 
 ишло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор ј 
зникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док ни 
а папраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадње 
како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли ду 
а.{S} Летина није била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали кол 
ио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тодосије продужује:</p> <p>— В 
брадатио, подадуо.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао 
нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водо 
Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора  
и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону ст 
 је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали г 
ржи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић навикао је да п 
 онолико колико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је дружеван чове 
 јутрос други човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се пол 
ће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради 
ибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје н 
ечи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале  
его оно што су они радили...{S} Није се ни он научен родио, него је препочео од другога... то ш 
S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа др 
_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Ђурици се ни по чему није могло познати да он разбира о односима  
цом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добр 
 па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и н 
исам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то 
 с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и у 
у!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ образе и 
обратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по твоме о 
/p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати  
о?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p>  
тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су  
им те.</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</p>  
осно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, пониже 
.{S} Ту осетљивост није могла да затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљус 
м нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би р 
Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p>— Прича ’нома 
— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> < 
<p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо све 
 и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршид 
оли да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и догов 
с <pb n="66" /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена,  
им.</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и 
ар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се разма 
ше, оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све с 
 стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружи 
где признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна,  
 па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, луп 
 си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме з 
То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треб 
 преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у наш 
о да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки  
p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни нак 
..{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти 
орбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видосаве!</p> <p> 
о са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и с 
оћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још  
саопштио.{S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb n="65" /> похвали како ће р 
> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке. 
{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђим кућама мн 
има.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару посло 
ју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p> 
је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од о 
 данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има  
аш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала!  
н нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па  
 смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p 
 није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је 
} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то оста 
 и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!< 
о се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав о 
незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S 
 колико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и прос 
а оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу 
домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око власти?{S} Н 
ошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му до 
е могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бригај,  
>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p 
уче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, уста одоше на  
првим суседом Витором Микачићем он није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди к 
него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од  
анас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао слежући раменима 
S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и раз 
годарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти њег 
о како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на  
уна о свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па 
} Нигде корова ни травуљине по вотњаку, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету: свака шљив 
 коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњаку, нигде маховине ни 
д шездесет и неколике године, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година. 
 <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном месту це 
забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек 
 зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и најволи д 
 синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора  
ене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Рец 
{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује 
 стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одат 
дан крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу пап 
а шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за че 
ше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се 
 крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе пред собо 
II</head> <p>Пред подне чича Витор сиђе низ судске степенице и упути се право својој Јошевини.{ 
ти! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи  
одитељска...</p> <p>Ружици лијнуше сузе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Вито 
речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </div> <div type=" 
а и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина дев 
чицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете та 
драви смо, — одговори она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући преда се, усуди с 
кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се в 
ти, ћути, па се наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес 
 је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</ 
.</p> <p>— Они се застидеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си ба 
се па загледају, пипају, повлаче прстом низа стабљику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто 
је ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p 
ели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру  
о ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, не 
 чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се 
ет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури се старац и граби да час пр 
ом.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он  
је никоме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb n="65" /> похвали 
 си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао 
знавати него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав посао почне ид 
обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Није било никакве штете!</p 
све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца к 
 прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога света.{S} Нашто би биле школе, 
 и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је њег 
p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са 
/p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> <p>—  
а ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку 
главе, одговори:</p> <p>— Што, богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, нег 
ивека...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размећ 
рдну главом на Видосава што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У том се по 
иш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре п 
ека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој буде 
 ради, него оно што су они радили...{S} Није се ни он научен родио, него је препочео од другога 
зовим лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их н 
го, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота н 
на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле <pb n="161" /> намере, него му  
 би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би 
 <p>— Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p>  
S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам в 
 је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воде 
} Ама што онолико облећу око власти?{S} Није било капетана кога нису призвали кући те частили и 
о протрља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништа...{S} Његова кућа...{S} Његово имање... и св 
мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је 
рећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту бабо!</p> <p>— Стој, куд ћеш?</p> <p>Човек спуш 
рти се не плашим.</p> <pb n="6" /> <p>— Није, него ти се ражали као ово мени... — рече и задркт 
лавом:</p> <p>— Остави то сад!</p> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља 
ам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас долазио!</p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљ 
ри!</p> <p>— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па 
 <p>— Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Није било никакве штете!</p> <p>— Ми ручали сами! ...</ 
о је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, он 
 ме, молим те.</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда 
— Чудан си... ни онај човек...</p> <p>— Није... него... чини ти се...</p> <p>— Шта, чини ми се? 
ишту.</p> <p>— Полако, бабо...</p> <p>— Није ово Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.< 
напакостиш, него, тек ’нако...</p> <p>— Није тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Т 
м позив, већ имам ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се 
лута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се 
готово, право велиш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, него без готова, — дода други.</p> <p>— Св 
одосије?</p> <p>— Тако, брате.</p> <p>— Није, Бога ми, нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала,  
о добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикн 
то.</p> <p>— Не даш се видети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се изговори али не зна шта ће 
 свет? — показује на детелину.</p> <p>— Није.{S} То сеје паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти  
грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталит 
рокртољи на столици па отпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на састанку, него нешто сам чуо за 
 јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!..{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружиц 
 трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна 
да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Јеси ли му упропастио што имања?{ 
ли.{S} Што си неповерљив тако?</p> <p>— Није, Тодосије, него... велим...</p> <p>— Немаш ти шта  
заримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапт 
</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жен 
<p>— Хајде, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче срку 
и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скинуо неколике вешалице кукуруза па се заб 
хватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, да  
а каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањ 
 час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и 
 погледа, прођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види 
 увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га с  
 Није ни то истина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није ист 
..{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не познаје се да је усплахирен 
а баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, 
а газде Сима Моравца и његов начин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посвршава прве пролетње 
 Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодос 
је бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, по 
="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради  
 истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш 
а кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћа 
еме што не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковић 
оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета земље нити се отима за то.{S}  
било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он  
 кући ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али није ни оскудна те је берба ипак  
>Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шт 
 ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује 
није целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приме 
сијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су го 
ди од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз вла 
иће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, во 
 прављаше се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, ве 
 пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p> <p>— Можд 
је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше  
вини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Ви 
ом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавањ 
 је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, д 
д хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом мес 
/p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да је  
им затуреним роговорима.{S} Такве краве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се но 
p>— Велиш ли озбиља?</p> <p>— Збиљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> < 
остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</ 
и чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем сву 
овину донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам 
ривена папраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим  
 му се забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити  
чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш  
ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује  
брашчића и крупних очију.</p> <p>Она се није одвојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој пом 
p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кес 
им сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом огра 
, стидовати због њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи... 
зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о лед 
>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек?</p> <pb n="98" /> <p>— Зашт 
нао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али,  
она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, по 
зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и како  
и.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они 
и никоме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је  
и су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа приметила необично на Видосаву.</p> <p>Али н 
реда се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> < 
 на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђ 
 па обреди све маторије.</p> <p>Младежи није до тога: она ђаволише.</p> <p>— Пази оног онамо!</ 
га да разговара са старим човеком, који није његово друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти  
 треба.{S} Летина није била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имал 
Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{ 
павања, прилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Вит 
омислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тодосије продужује:</p> < 
омози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга 
p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} Онај мој није при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p 
а радника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може с 
и за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже младице  
астове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сен 
мали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видоса 
као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је  
ло и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не постоја 
 може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избе 
p> <p>Пошто је посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета 
е и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наслед 
и Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Вит 
зборитији сељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта  
И са првим суседом Витором Микачићем он није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им изв 
ер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе  
ије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео 
 то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> <p>— Није.{ 
дити код окружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља 
д је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао приметити на чича-Витору да се покајао што ј 
сев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим  
су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за свог 
ио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан  
 већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом 
е неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и  
што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прек 
, а чича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанку?</p> <p>— Каж 
Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с његове стране...</p> <p>— Како?{S} Прича 
 преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи свет?< 
?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш  
био главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и па 
} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то  
раво, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не зна 
ковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи,  
Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с д 
жен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измири 
у Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба д 
ве то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S 
 бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао, нити би пред ким признао да се о 
 три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надал 
<p>— На кога?</p> <p>— Шта ће онде, што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају 
у сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...</p> <p 
 његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер 
ачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали 
је имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} 
 који корак измакне унапред.{S} Оно што није могао постићи Видосав на своме имању, желео је да  
есеторица у најкраћем времену...{S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као што с 
ри поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну раменима и о 
/p> <pb n="33" /> <p>Истину рећи, Витор није нимало улепшао Јошевину, нити она друкчије изгледа 
} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „ 
<p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Ви 
и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала од њене постеље, те је оставила аманет Ви 
ли.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходником и две простране со 
какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да затупи ни његова дугогодишња служба где ј 
одесан за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, пос 
"> <head>XVI</head> <p>Тодосије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике користи од рада кој 
каво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за о 
 Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му  
па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, ост 
и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јаб 
видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар 
вет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p 
d>XXVIII</head> <p>Ђурици се ни по чему није могло познати да он разбира о односима између чича 
смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напри 
ње, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао ни  
кну:</p> <p>— Ја сам распикућа, про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи једну стопу вратима.</p> <p>— 
Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гле 
ади с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у 
 нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваким.{S}  
а сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мала и  
поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице међу њима, или да би се видел 
ном и тако измешану давао те му се није никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом оградом п 
, није нико долазио!</p> <p>— Није било никакве штете!</p> <p>— Ми ручали сами! ...</p> <p>— Пр 
, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запиш 
т“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У то 
} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак? 
на кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао приметити на чича-Витору да се покајао  
ће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају, шета 
Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзир 
ала ти, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Ви 
аљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се к 
 усавршавање.</p> <p>Његове радости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико поучних књи 
мисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Ч 
, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављај 
 се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и подмигује <pb n="109" />, као о 
 сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <p 
, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио ј 
анашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе ку 
оваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Није било никакве штете!</p> <p> 
и у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад почну особити 
тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на 
га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да 
{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је 
огли су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за 
темо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — п 
p> <p>— Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који се подсмевају како изгибосмо раде 
ћао се самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно, пр 
 поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви 
и у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и 
евоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки да 
ше...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И 
, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна ви 
остарио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узал 
 наследници...“</p> <p>Код трле не беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад, зин 
 страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима у све р 
боље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено  
p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Бога ми.</p 
есет и неколике године, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Сл 
 <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у  
b n="24" /> <p>— Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џангризалица!</p>  
узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најб 
>— Право велиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и  
авест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> 
Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу ски 
 пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућут 
што што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он много пије.{ 
 и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао, нити би пред ким признао да се огреши 
ли их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао ни кураж 
је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да  
жићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И она 
шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџије и ду 
pb n="33" /> <p>Истину рећи, Витор није нимало улепшао Јошевину, нити она друкчије изгледа у ње 
е врпољи...{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</p> <p> 
сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гласом к 
иси био на састанку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем  
, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n=" 
ј по свима.</p> <p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао 
о си ономад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у воденици, — накељи се Тодосије. 
е те иду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли ти...</p> <pb n="55" /> < 
p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p> 
 гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је 
еколике године од некретности?</p> <p>— Нисам ништа упропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо тр 
у место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени:</ 
х макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено с 
p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ра 
шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гледа необич 
и урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— Па што говори криво?</p> <p>— Говори за 
а оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра та 
к остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи,  
<p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао 
/p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то вре 
м, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим т 
 она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла 
ућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за 
а прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук м 
<p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича В 
борити:</p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бра 
p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је  
па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој четерестој или педесетој, ја ћу б 
ике године одкако њиме управљам?{S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољу па 
 како сам пропасник и распикућа... како нисам ништа приходио за ово време од како смо овде...</ 
ковића!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу  
нку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није  
и онај печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта све овде пише... „Које ја  
напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године одкако њиме 
у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, в 
<p>Тодосије махну руком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли 
о ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{ 
о.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p 
е, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>Затим се поврати те 
> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p> <p>— Ниси!</p> <p>— Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га и 
има зла слутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао 
p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до теб 
десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и м 
а ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш.. 
 да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се 
 све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, п 
овог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао да свој 
 се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће. 
а повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} 
 тата, ја нисам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра татина девојка! — милује је он п 
одосијем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то ниси урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нисам.</p> < 
младим нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео 
а, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божј 
Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p>— Прича  
p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу  
шт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Так 
 сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привре 
рекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни п 
не!</p> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, 
 се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваки 
ежеш и завирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако? 
 ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко  
оји народ?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тодосије продужи:</p> 
аља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S} Он и купује 
о му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да 
лики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око власти? 
има!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек не уме испричат 
ну:</p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни  
 ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{ 
од куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и најволели су изјадат 
еколико комада у оџаклији на полици.{S} Нису школски уџбеници, него некакве друге књиге што их  
 их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема  
 око власти?{S} Није било капетана кога нису призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта им с 
боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је почео 
ва, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде шт 
ер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радос 
 разметања са својим знањем.{S} Али оне нису могле остати неопажене и за њих су се заинтересова 
 онако како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и исте поглед 
ишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узд 
ош двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> < 
ом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда с 
својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредовала, расла и  
о обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на благ д 
ћама много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци у његову м 
риповедају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку  
S} Право велиш, Руменија!</p> <p>Ту ноћ нису проспавали како треба: непрестано су им били пред  
Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему о 
чати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила његова Руменија да јој 
о што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не в 
ти, неће се утрчавати у његове послове, нити му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита,  
леда, он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распитује.{S} Измејаху секиром и луп 
, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од та 
и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну глав 
илика.{S} Али то није никоме исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> < 
опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту су посејали  
ке.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распитује.{S} Измеја 
ћи, Витор није нимало улепшао Јошевину, нити она друкчије изгледа у његовим рукама сада, после  
дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад у 
Са суседима се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ра 
евешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа  
то и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти  
колико дана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На дет 
</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити кога <pb n="166" /> поздравља ни отпоздравља, само 
ги човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони  
м Микачићем он није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или шт 
лог века није прикупио ни парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је 
ни травуљине по вотњаку, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатк 
е; сејеш уродицу <pb n="122" />, она ти ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био 
S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу <pb n="12 
ејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу <pb n="122" />, она ти ниче...{S} И 
еко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав у 
у на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да је каб 
и с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не з 
мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање...{S} Извол’те, служите, се — 
ада“...</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг  
традан прављаше се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Вито 
о неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p> <p> 
ад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у воденици, — накељи се Тодосије.</p> <p>П 
то ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, биће 
задружна чељад почну особити, онда нема ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамтити?</p> < 
и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће  
S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца брук 
Прођите се, Бога ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху шт 
њом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је крештао и  
та, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота, моја Ружо! 
зговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.</p> <pb n="152" /> <p>Кад га потреви сама у ваја 
 мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури се старац и граби да час пре изб 
трља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништа...{S} Његова кућа...{S} Његово имање... и све...{ 
сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа приметила необично на Видосаву.</p> <p>Али не про 
е ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш 
 јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То  
д тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем 
"147" /> <p>— Видосав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио  
прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше 
смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из Мора 
е, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћути 
е послужење!</p> <p>— Носи, не питај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто место: метну  
ују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија 
лег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу 
 на столици па отпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на састанку, него нешто сам чуо за онога т 
ћи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S} Он и купује и про 
још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури с 
е пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како се 
!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно 
S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију, па ипак ч 
уче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти с 
хну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уз 
теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И, доиста 
 главом:</p> <p>— Лези, лези, не причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вич 
е године од некретности?</p> <p>— Нисам ништа упропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили 
сам пропасник и распикућа... како нисам ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p> 
о ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се запове 
жем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни говор 
а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" /> братску љубав, и не био 
Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с д 
 ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>—  
 што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је 
двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — подвик 
дговори:</p> <p>— Што, богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, него, тек ’ 
враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опростите  
осматрати како Видосав ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се утрчавати у његове послове, нити 
ишта да му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за сва 
ће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и најволели су изјадати се  
 Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све  
си пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— 
ацепљеним листовима, милије су му биле, но <pb n="162" /> икакве друге у најлепшем повезу.{S} О 
 Седи, посинче!</p> <p>— Нема мулевине, но пљуни у дланове! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак 
ије, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Ви 
бо...</p> <p>— Није ово Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да 
<p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне, — об 
 главу и испречиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш г 
p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да  
аша плавуља, колубарка, даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље 
p>— Какву бруку?{S} То није твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек гово 
а вам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше 
од куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати водени 
косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је  
али тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче н 
да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да  
у наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на 
ликим имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, ја,  
ена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... ш 
> <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина  
јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и над 
ћио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла  
че коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале  
{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но како.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи р 
пали се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи,  
 се смијури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> 
атраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Бож 
престано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а  
ивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порад 
 увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово,  
досије, брате...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом п 
ш једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из к 
а руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S 
p> <p>— Чујем, бабо. '</p> <p>— Колико ’но имадосмо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета  
 било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут 
 па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И т 
нам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије з 
ољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије  
однији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, него... 
 Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме у 
{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па и 
елу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна рука Видосава Микачића...</p 
е, погледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из с 
нку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </div> <div type="ch 
<p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p>  
ику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти б 
еће сметње напретку науке.{S} Они свако новачење пресрећу с неповерењем и подсмевком, и тиме он 
 памуклију и гуњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје 
 Видосав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, п 
је детелину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је на смећ 
 опанке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мал 
або?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени 
ако иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Бо 
, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче пр 
<p>— Немој!</p> <p>— Хоћу да му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb n="41" /> <p>— 
 зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем и стањем у својој кући, да не почеше ње 
и и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
евет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне  
им памучним кошуљама, чистом копорану и новим чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја ра 
ња, висок, танак младић, леп и личит, у новим уским чакширама, чошном фермену и шиљастој шубари 
Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па 
 најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове новине уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања 
пакости над мојом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу з 
 не би њега не би село сазнало за многу новину што раде паметни људи. „То је пркос, смејање у о 
то на његову детелишту, са чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше з 
епа шарену кутију у којој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста 
родужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показао би свима да је  
мах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још н 
баци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад до 
и њих: призвао је терзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са својом качар 
 кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кук 
ћ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина рода.{S} Куражило га је само то што је вид 
видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Па 
Кад пођеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака, угледаћеш једну лепу кућу са неколико зг 
стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p> <p 
чак, па се може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то 
је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходником и две простране собе и стаклен 
е кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом снагом предузети послове на добро његове куће.</p 
венцима и у свадбеном руху, младожење у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с мом 
а, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јова 
 у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и та 
 роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ра 
оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с баб 
: призвао је терзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са својом качарском  
Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не с 
натише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупи 
не очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка... 
цаном пантљиком и изгужваним ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким  
фермену и шиљастој шубари са чизмама на ногама.{S} За њима младожењина мајка, старија жена, у п 
{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, наложила ватру и доне 
идосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобич 
ор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_C 
 ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит свети!{S 
а кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобни 
 не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе усниц 
и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гуњеве па полако раде и тихо разговарају.{ 
 /> леђа уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда 
аљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим...{S} Н 
шла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило с 
тку и оде.</p> <p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се н 
 прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашап 
</p> <p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и 
 <pb n="94" /> леђа уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па  
па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича В 
отуреним рукама под главу, раскорачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да 
на, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред  
оћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размис 
снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, д 
саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И по 
 милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати кади 
ржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он с 
о Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p 
 утекао од таких људи.“</p> <p>— Прича ’номад Тодосије — поче младић, — удовица Јана била у вод 
ица.</p> <p>— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај  
акију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке  
еном ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у себицу, сандуци са најнужнијим стварима, сто са  
 па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све м 
дељом, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb n="36" /> хвале се како  
окривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједн 
 вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од 
ис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу  
средовечан човек, малог раста, погурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Н 
ајка ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони с 
етим годинама, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од црног сукна, копор 
руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пуну ствари, набио повраз на ш 
, бабо?{S} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не питај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на  
е с ракијом, он одгурну руком:</p> <p>— Носи, дијете.</p> <p>Она се узбезекну:</p> <p>— А што,  
, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрест 
 у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему 
 и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи сво 
 части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па пор 
изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све б 
д иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>К 
иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем 
 свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и г 
чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S} Н 
 и гледа <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p>  
а слугом, денули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа приметила необично на Видосав 
Шта вам је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p 
} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа,  
осити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно  
 и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на 
е ће он снабдевати кућу, а што претекне носити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе,  
ек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се шта распознај 
отину врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседа 
е му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој кући крај про 
знали сељаци, враћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детелишта, застајкивали и заглед 
нци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, пространа  
 се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Како је т 
не:</p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да  
 речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно  
њу и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код побратима.{S} Они га  
се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни  
 налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унао 
еш?{S} Право велиш, Руменија!</p> <p>Ту ноћ нису проспавали како треба: непрестано су им били п 
је:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</ 
ам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му к 
 Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако н 
 подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код побратима.{S} Они га стад 
их дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S 
же како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дво 
ге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“  
 бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сирот 
идосаву.{S} Овај је са својом качарском ношњом: <pb n="32" /> уским чакширама од црног сукна и  
о су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича 
а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p> <pb n="57" 
утка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S}  
} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да  
се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Пр 
 има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да слу 
аточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа, па се налазио код 
S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво  
 се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и  
а... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расм 
S} Разбираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>—  
г до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, мало, мало па обреди све мат 
S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Вито 
> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снеб 
 тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S 
а овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, пам 
м да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати  
... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чич 
дићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу 
 платна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао кр 
тим подиже обрве високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог располаже.. 
а његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради  
ости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: д 
д би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљено 
.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу  
вори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како 
>Одспава први сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину в 
а! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској.{S} Звали  
е па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се 
ић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег 
.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> 
 говоре људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p 
е колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>Она занем 
просио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружиц 
арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово  
е ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чини 
оровог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет!  
ије послове!{S} Тај је посао подесан за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове.{S 
ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не гло 
и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у најкраћем времену. 
 се обрадовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био  
па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта 
?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равн 
чекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио сламу  
атог човека у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је до 
разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате пр 
 су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде  
што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би штошта но 
Он ће се једити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му 
 <p>И измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук спрам кревета, спусти руке на колен 
ракије с чашицом, па метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, бабо!</p> <pb n="132" /> <p>—  
еистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а  
понео, али онако, некако, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} 
све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија  
ца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора! 
руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште  
>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима у све редом за совром.< 
од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p 
И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обра 
 може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи 
або мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека но све  
 тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p 
 код њега пазарује тридесет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Ч 
 <p>Његове радости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је уч 
 Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро с 
... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више 
и од сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за свога посинка.{S}  
> <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: ј 
и него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела нико 
азда-Радојицом, старим трговцем што код њега пазарује тридесет година и од њега набавља за кућу 
остила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки  
а не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} 
 да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се самохран и презрен од света 
у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде паметн 
прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш к 
ти.</p> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти о 
{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоћ 
— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>—  
S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И з 
 ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на другој  
ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се цер 
и клупче конаца, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он полак 
ађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одовуд,  
ш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, 
от.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад о 
е и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb  
/p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! —  
о моје куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антоније само б 
у страну; на други зид огледало и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна 
ас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и п 
ном и брезовим лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу 
и дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} П 
о пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разговарамо озбиљно, као пам 
черу.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Вес 
сејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах 
ба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, чо 
едседник. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S 
</p> <pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо те 
ревета, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам док 
оје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш гд 
си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор  
му исприча све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{ 
 ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто 
а преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки позив 
</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у њега.{S} Он прелистава акта, нешто подвлачи писаљком, п 
 .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово  
 мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</p> 
ј, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам 
 овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад му прате сваки корак, х 
двојица на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је не 
S} Кад приказују прилоге, они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Вито 
.{S} На пример чича Вићентије...</p> <p>Њега Витор убраја у најбоље пријатеље своје; он му је д 
уз „осмак“ брали и смештали у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb  
штеним људима него с несретницима.{S} А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било м 
е се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син ко 
никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог 
ди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То је красан младић! 
на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван’о, В 
 у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посврш 
е много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухвати 
 он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хв 
 је букао по селу противу тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} 
и.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} 
а има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита, поштује га као оц 
> <p>— Шта је било?{S} Није ништа...{S} Његова кућа...{S} Његово имање... и све...{S} Он је вла 
 је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
ткиња, нити Витор Микачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као 
е.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону кори 
{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечиц 
ихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у души што је с неповерењем  
да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајк 
 Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да он д 
 да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, к 
ку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и ран 
пи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу  
стано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <milestone unit="subS 
екивао је док се покажу корисни плодови његова рада, па да ту причека свакога и слободно му у о 
} Ту осетљивост није могла да затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак  
/p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" />  
 Какву бруку?{S} То није твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори  
лико година! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској. 
нас је весеље у његовој кући, прошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице 
комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако 
Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђур 
посинка.</p> <p>Па почеше обилазити око његове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њ 
новом снагом предузети послове на добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за б 
у што ме брука!...{S} То није лепо... с његове стране...</p> <p>— Како?{S} Причај ми, Видосаве! 
е му ништа сметати, неће се утрчавати у његове послове, нити му наметати своје савете.{S} Кад г 
и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Његове радости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио н 
ем и стањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи пружати прст на Видосава и потаркивати 
жи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, разговарају, смеју се.{S} Понеку 
У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита, по 
је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и за 
ем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код воденице намести слугу, да ради, 
 Витор се пољуби са старим пријатељем и његовим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S 
вота, својим очима, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у 
в и прав, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му  
о Јошевину, нити она друкчије изгледа у његовим рукама сада, после дваестину година, сем то тол 
заинтересовали сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и распитивали о све 
раније и ништа није могло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то  
спљешта сухим устима:</p> <p>— Богме... његово имање... његово право... и све...{S} Јакако... — 
тима:</p> <p>— Богме... његово имање... његово право... и све...{S} Јакако... — проговори с мук 
?{S} Није ништа...{S} Његова кућа...{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта  
показати корист од напреднијег рада.{S} Његово имање треба да буде угледно добро за околину, —  
 изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са подрумо 
еба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као  
сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> 
 разговара са старим човеком, који није његово друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене  
 је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо вр 
ћа из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све моје имање крет 
 човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</ 
егову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газдашке куће 
зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то тата? 
сије продужи:</p> <p>— Теби је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао 
сторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на вашар и ра 
 Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа  
и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син коме отац предаје старешинство.< 
нако како је навикао.{S} Свака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад  
 да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, великој старинској, која личи на турски ф 
зодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ће  
м месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p>— Чујем, Симо.</p 
нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се она 
педесет и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, н 
а имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уст 
>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије из 
би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</p> 
ре, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, 
у руку.</p> <p>После се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову де 
е се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, јед 
.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>Она занеме.</p> <pb n= 
рован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето 
згледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, на пуним смеђим 
д руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је имао нових непријатности и 
несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, а  
воме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} 
а терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде  
и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и д 
 чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало 
е, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истин 
ти да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А 
олиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су ос 
одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, кочоперни 
спомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ве 
али његови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио ч 
ј и настале друге потребе.{S} Поштуј му његову старост и прихваћај паметне савете, а ради оно ш 
 ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи  
 моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, о 
 Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа дов 
друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с кој 
и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да 
а; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је н 
а покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како 
овор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> < 
сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, 
све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и 
д својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша 
роговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало ви 
 накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видоса 
ена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, л 
где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више в 
 се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му столицу 
 женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на ње 
p>Тодосије запали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне уз 
анак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај ми пријате 
ији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би 
ерет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај положај у који је с 
олико колико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и 
} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} 
н ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити н 
етан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S}  
 га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши 
 Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује 
не ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире, ко 
 сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћу 
ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако располо 
ило.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њег 
ћи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи 
S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе  
 леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарск 
озвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и  
ља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: 
е ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом 
сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који д 
ред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца  
ицу може рећи да је превасходио...{S} У њему назире пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчи 
и га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче  
лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S}  
ако је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозборити 
ила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступ 
а!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јес 
 Руменију, и пред смрт није одмицала од њене постеље, те је оставила аманет Витору да је не тер 
ем! — смејури се Видосав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ кос 
а гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки располаже своји 
 тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута 
совали сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и распитивали о свему томе. 
им семеном засеја једну од најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове новине уводио је постепено, т 
елиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради <pb n="93" /> Тодосије који 
ије за њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом к 
“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи ко 
ке, трешње.{S} Тамо даље настаје имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, виногради...</p> <p>Том 
о научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав прин 
нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То  
ешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови ко 
 лејама, пресади Тодосије наоколо своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, н 
ате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здр 
то има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио 
 <p>Али не прође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригрну 
ш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да н 
ри радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејат 
 једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили  
ба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули су сламу.{S} Ружица им носила ру 
p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа руком на  
ена, покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све  
 Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори 
ита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де о 
— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак з 
јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви...</p> <p>Витору Микачићу необично да доколичи на  
 чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p> <p>— Хоћемо ли  
а поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодо 
p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једна 
ерикан“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више приноса него,,осмак“.{S} П 
е.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан са н 
о је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и к 
де полако с друге стране ограде, својом њивом, обухватио сикиру око ушника па се држаљицом пошт 
ца и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а вези 
учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како с 
тор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа, па се нал 
.. који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да г 
лађи, једног пролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде пола 
ало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, како набављ 
дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гл 
 дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> <milestone unit="subSect 
он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза,  
тари.</p> <p>— Није овако семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова 
ољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев кој 
 сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у с 
широким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав миран и с 
растреса, узме травку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, прав 
м обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом убрад 
>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролаз 
ицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полако кући.</p> <p>Сутрадан прављаш 
/p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести ства 
 Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубениц 
ича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у го 
зјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и де 
еби да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му ј 
знају га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте  
0" /> <p>Она му угледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</ 
{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не 
он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док са 
, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће,  
 благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти 
еље чича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, 
е свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S}  
поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с по 
и ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И  
 избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није  
а обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила  
прилике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је  
>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.</p> <p>—  
с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој ст 
ише...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си поч 
дај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му 
стој шубари са чизмама на ногама.{S} За њима младожењина мајка, старија жена, у памуклији и жућ 
 селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета  
 <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније  
 га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се с 
 разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Д 
е деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и те 
 пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш, младићу? — изненади 
и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали ник 
p>Он слеже раменима, чепка и погледа по њима.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме како знате... што м 
стано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не ш 
 сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p>  
адовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, 
, разгледао, размишљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспо 
вакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати с 
етенице, са једним природним цветићем у њима, без других украса.{S} Пољуби у руку све редом па  
дмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и п 
овољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Ви 
 не даде никаква знака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без сп 
г, поклања му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јоше 
 <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га пр 
дио имање за ове неколике године одкако њиме управљам?{S} Ако нисам прикупио које парче земље,  
рељетака, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Ка 
ако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица. 
вде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понаша 
сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде 
досав тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </div> <div type= 
загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, наднесу се пре 
овица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Со 
у под Рудником, од сиротне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна к 
n="178" /> <p>Појавише се пријатељи.{S} Њих петоро: стари Маслаћ, младожењин отац, крупан човек 
ка се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, н 
 тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— 
и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она. 
ли оне нису могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред његов 
>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у др 
ушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложен 
у покиселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дотера з 
нђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао 
 Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала 
 храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечет 
надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој та 
ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио, х 
S} И шта ти све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне ст 
аче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p>Видосав то посматраше из ва 
а волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђено филарета 
адоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ пре 
 кукама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђури 
 кућу, дотле се чича постарао да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново новцато одел 
ао и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица...{S} Па повешће 
ко њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, како  
они, читави људи.{S} У другим собама до њих, намештени су кревети, <pb n="163" /> као за војник 
преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара... 
арије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слут 
/p> <p>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји к 
им имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то  
> шта ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, 
зују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро 
итором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} Они расту, развијају се, одмичу.{S} Уче се раду 
новници, практиканти и пандури.{S} Међу њих се умешало неколико варошана: запиткују их што су д 
касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуствује кад расматрају дела која он заступа.. 
ознати за пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича В 
</p> <p>Рашчеврљи му вилице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за ро 
или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге сп 
а иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари у мед 
и, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то једног п 
 састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји:  
акширама и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав миран и скроман си 
е су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихове радости кад приставе лончић уз ватру у воденици  
head>XXIII</head> <p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојко 
 фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице 
ену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и св 
ије, једног празника, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и д 
нет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да та 
 и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није имао  
тио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је  
ходио...{S} У њему назире пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, од  
м браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, једног празника, Видосав је от 
манду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да да 
премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и  
косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор 
ву, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао н 
> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било с 
ш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је ниса 
ше?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Али ш 
</p> <p>— Није ово механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и г 
аде и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вин 
у а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више пр 
онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупам 
и кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p>  
S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једн 
 на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Бо 
 Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p> 
, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађениче!..</p> </div 
ао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повис 
 и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше сеља 
јмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванае 
аба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором. 
 n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба 
а је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља ј 
 је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба да 
непрестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и рас 
стављена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологла 
S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену 
тало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану дав 
бука отпустила гране, он се извалио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у т 
идна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока 
 у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’ 
 ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете 
клиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства раде и п 
е му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом  
 секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> <p>— Здрав 
гар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стаја 
 је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како 
3" /> <p>Он ћути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакрије  
це.</p> <p>Наједаред застаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му 
ети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије п 
вео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрадатио,  
, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип прек 
{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, с 
ршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја  
на се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви ов 
ци, пред црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младо 
апетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S 
 су му они причали о свом побратимству, о момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале 
 од детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је. 
 по неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.< 
иле <pb n="29" /> разноврсне ствари.{S} О чивилуку извешаше старије аљетке што се ређе употребљ 
<p>— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану.{S} О, нано!</p> <p>Ружица промоли чупаву главу на кутња вр 
оравио сам.</p> <p>— Како заборавио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој 
они заинтаче по неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам какв 
че дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође 
p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове 
о га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове 
 он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забрин 
скати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... и ниса 
 крила, све се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, п 
 чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да ј 
ас разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} 
па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, су 
в и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја по 
о чему није могло познати да он разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и  
 <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад 
о се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи  
S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и на 
 за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца поле 
а што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска врата 
<p>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:< 
адови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га за 
ли.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p 
рлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да ша 
је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чу 
/p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> </div> <div type="chap 
оодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуб 
ћој собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад 
ог одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе пра 
пуне ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире,  
оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:< 
ва и врта, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим приликама и очек 
S} Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљк 
ку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимству, о момачком животу и друговању и за 
тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разгов 
те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.</p> <m 
а: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>По 
околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су  
и, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима г 
Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S 
 подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p> 
чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире,  
паше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи  
аде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и  
о уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташ 
д ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако распо 
И Тодосије не хте проговорити више речи о томе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030 
?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у 
мотри га, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси 
> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} 
ем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџа 
Затим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као дериште! ..</ 
е.</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— 
 — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је 
ао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, —  
тављени свечарски лонци и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пош 
S} Он их је читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу ув 
p>За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости. 
 нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на п 
еме те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S} Морам, морам! 
 било.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њ 
атељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало  
n="180" /> <p>— Е, пријатељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — п 
ољим пријатељем искаже ма шта неповољно о посинку.</p> <p>— На прилику... шта ће он тражити бољ 
у.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш 
ћа?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима:  
ри наочаре и проговори:</p> <p>— Уговор о усиновљењу.</p> <p>— Читај, господине Јанићије.</p> < 
осподине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усиновљењу?</p> <p>Чича заћута.</p> <pb n="121" /> <p 
, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и зами 
/p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да огов 
 моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, велим... 
 њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у њ 
т.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: и 
ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја  
дећи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: до 
оравио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу него у штали  
:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, уста одоше на јаг 
S} Совра није дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година. 
 воде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> < 
ђаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се  
тарешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и д 
 да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p>  
....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p 
е да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по 
азмисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} 
неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јо 
 над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој  
е му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p> <p>Тодосије продужује и подвикује:</ 
, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће м 
} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре.</p> <p 
тељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{ 
акојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ 
у руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да 
ебес заглушише девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане, не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разб 
 Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти ј 
ст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта вели 
чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грања  
 Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га п 
pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом. 
и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мра 
Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и 
 њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</ 
о човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вај 
ике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се 
ред пута, као цветњак, шпартан на леје, обележен сваки усев.{S} Свет пролази, застане, диви се  
 сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и укућ 
како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младића.</p> <p>Он слеже раменима, чеп 
нуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса рупчаге и пукотине, д 
 а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у Витора.{S} Он оставио ка 
одан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један  
шта се све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати неколико књижица, кад се првог празника саст 
но што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па  
ао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича В 
не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које ког 
, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобрите 
оњаве, тумара око оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака. 
пак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> <pb n="146" 
 па затискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и  
 наиђох на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког но 
а провири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу в 
шеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава, ћил 
реба много превртати, јер се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у се 
 црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није 
 се уверио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад, д 
ају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди 
ори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и  
нице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође с 
ега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилазити око његове куће и загледати шта он то ради.{S 
аљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева 
бри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у званици, < 
сав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, притвр 
телину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је на смећи кад 
/p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени обра 
p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! ... — рече на послет 
лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опаја 
е само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђоше те се руковаше,  
била сва код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне послове, он узва обоје у оџаклији и извади ону х 
 навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му се није никак 
 би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гл 
а-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распитује.{S 
осла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Т 
ио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да  
 справа јевтина, може је набавити човек обичног стања.{S} Каква разлика, млатити маљем по клипо 
</p> <p>— Нису скупи.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчи 
ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако корење, извеш 
ераш из куће посинка, као пропасника? — објасни први члан.</p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећ 
ако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен 
 Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утиц 
нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже младице за живу оград 
да.</p> <pb n="67" /> <p>Чича-Витору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на свет 
p> <p>— Проба човек, па како испадне, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му фалити што ће проба 
еба да буде угледно добро за околину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше се споразумеват 
дук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Вит 
споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капета 
> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="140 
имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао: — Разумем,  
а бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати.</p> <p>— Шта велиш, човече?</p> <p>— Јес’, 
и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња румен и хл 
е ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у ра 
еко целог детелишта....</p> <p>Видосаву облеће она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло 
Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ... 
о, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око власти?{S} Није било капетана кога нису приз 
дркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни  
дан младић у опанцима.</p> <p>— Тапију, облигацију, жалбу, уговор! — предузе други.</p> <pb n=" 
олопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да преко њег 
ли откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Рашче 
 <p>Рашчеврљи му вилице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове 
ина са искецаном пантљиком и изгужваним ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Микача.</p> <p> 
набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза црвеном земљом.{S 
и, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p> 
што посвршаваше обичне послове, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пруж 
огледима Витора Микачића.{S} На пример: обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадаваџије.{S} О 
тени људи, мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, само с том разликом  
оже се машати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видоса 
 искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека То 
бо.</p> <p>— Хоћемо!</p> <p>— Хоћемо ли обојица?</p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они к 
 И, кад мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, припијају и разговарају: како су мраз 
 година пред долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тодосије њ 
и нераздвојени другови.{S} Видосав се с обојицом упознао у једној прилици кад су се удружили у  
сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов с 
он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се с 
о моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само в 
ича Ружицу.</p> <p>Она мрдну раменима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да р 
трану, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не м 
 се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне неде 
одосија, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу 
тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S 
идеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким 
приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не 
ошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ нико није ни покушавао д 
 од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Право  
ју што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике године добили  
ај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у Мик 
у и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, није нико долаз 
ени од осталог, поклања му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић им 
стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> 
мањем овако како рукују остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба  
ојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту поче ређати све што је 
 ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код  
то је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна же 
а мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор,  
ала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и поклони се 
ељска...</p> <p>Ружици лијнуше сузе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору з 
.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </div> <div type="chap 
ве у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и др 
ови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изус 
 брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије  
добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слу 
 кантарским кукама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он изме 
ако се лично не познајемо, слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску усл 
S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуних обрашчића и крупних очију.</p> <p>Она се није одвојила  
— рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бр 
е чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и погледаше низа 
љицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n="23" / 
ни до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика 
азговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са својим пријатељима Чича- 
астаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зац 
оре!{S} Еј, срамота! ..</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те  
p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, чове 
скрстила би руке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме,  
утка, неком наздравља, и, мало, мало па обреди све маторије.</p> <p>Младежи није до тога: она ђ 
еже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћин 
се буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији 
S} Тек...{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си 
казе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га и 
д воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује: об 
 дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просечен као државн 
усти токачу пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју столовачу и управ 
зговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупн 
ка беху се ужурбали у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, истресли хаљине, наместили собе, опр 
ди онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као потко 
а посла без старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад г 
х, копорана без рукава, шајтова, чепова обручева....{S} Нешто извешано, <pb n="30" /> нешто наб 
ија, чука у бурад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазу 
вилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани 
ече она и показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} Скочи бр 
вом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма  
 разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе нека милина, узврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам 
кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и  
 Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли <pb n="154" /> шта ће бити до п 
по дворишту.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео под <pb n="176" /> јабуку шећерлију па с 
Једног празника Видосав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и  
вају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гуњеве па полако раде и тихо разговарају.{S} Жен 
ко с друге стране ограде, својом њивом, обухватио сикиру око ушника па се држаљицом поштапљује. 
ди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ то 
традан рано спреми се као што доликује: обуче чисте преобуке и најновије одело: простране чакши 
 каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то шт 
ед трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартиј 
та било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, к 
оције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Вид 
>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет  
ћа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде...  
}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прас 
њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S}  
 која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили с В 
> <p>Чешће Ружица помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засуз 
м да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ов 
тета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не ви 
побије терајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина 
јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по 
Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Разумеш?{S} Па <pb n="169" /> да скинеш то 
а?</p> <p>— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p 
је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: теш 
</p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио  
наш, господине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија... — замуцну чича па се 
тор подвикну:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</ 
а.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда  
"62" /> <p>— Не можемо тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир  
скројио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са својом качарском ношњом: <pb n="32" /> уским 
 шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} 
а овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао сл 
га ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда по 
</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад са 
 своју штаку.{S} Замислио се и посматра овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида. 
ћентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг, н 
ретресати појединце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко ве 
 И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га прекиде:</p>  
 него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио 
ћ.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме д 
олим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну приватну с 
p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља.. 
уце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и мол 
вати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и овај рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бо 
е радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у којој се родио 
ти и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p> 
ти од камена него од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Н 
ризнајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Ви 
досав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да 
што, али њему је одавно постао несносан овај положај у који је стављен доласком Видосављевим.{S 
меши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се В 
on" /> <p>Тодосију је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човек 
<p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог 
 то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти 
} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате 
 код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје 
 <p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне 
 даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да д 
а почне претресати појединце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет 
лед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек...  
..“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, д 
па мрдну раменима и оћута.</p> <p>После оваких разговора Витору је све теже било.{S} Чинило му  
умети све ово казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам  
то је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати језиком.</ 
> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу 
 мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Е 
бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, Антоније, — реч 
</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Бог 
порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће ниг 
>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога б 
ро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикну:</p 
е кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси  
 би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило 
ли су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они по 
Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прец 
како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{ 
 и све село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују остали сељаци и обрађивати га како им 
му... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} 
рапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смир 
да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у реч:</p> <p>— 
ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Рашчеврљи му вилице, метну међу њих облиц 
паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ о 
оћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S} Морам,  
дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропас 
Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема оваког радина оваког чуваоца, пријатељу, — пљеска Витор 
сретан час родио.{S} Нема оваког радина оваког чуваоца, пријатељу, — пљеска Витора по рамену: — 
 је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гледа необично...“ 
Витору Микачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиж 
као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте 
досав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} Овамо!{S} Овамо, бре!</p> <p>Сви у механи погледаше: не 
дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} Овамо!{S} Овамо, бре!</p> <p>Сви у механи погледаше: неко у Тодос 
ива се Тодосије.</p> <pb n="54" /> <p>— Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — вич 
у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! 
ало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш ли озбиља 
и време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас 
 изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан са некаквим ситним жутим 
е добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосит 
оретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж 
ачио, заградио, како је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи д 
> <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код оваца! 
> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану.{S} О, н 
/p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене другу:</p> < 
ем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у реч:</p> <p>— Реци, бр 
сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш  
 механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу стра 
кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зат 
:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} 
 бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, 
је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну о 
е, што нисам писмен да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга приз 
главом на Видосава што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли  
еју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице него код оноликих гостију у оџак 
 посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S 
овине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разумеш?</p> <p 
сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде. 
и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одговори она и 
итору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем д 
ако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима 
и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Паз 
 подмигује <pb n="109" />, као ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га као д 
имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседањ 
— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад?</p>  
.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну руком:</p>  
ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> <p>— Бога м 
 него...{S} Ружице, постави-де ти совру овде...{S} Били <pb n="59" /> доћи раније! — виче Видос 
 бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се гор 
 мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђењу тапиј 
ара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — реч 
, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био  
нишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да гов 
S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже раменима:</p> < 
рзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године одкако њиме управљам?{S} Ако нисам  
 ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и п 
опастио што имања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од некретности?</p> <p>— Нисам ништ 
 а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S 
ховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице него код оноликих гостију у оџаклији.</p> 
{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> године заградио за читаву ралицу земљ 
у прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се из 
а меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жир 
ели Тодосије.</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта  
ка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је с 
p>Уђоше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле о 
</p> <p>— На прилику, синко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају по трис 
 је Видосав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!< 
у од најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове новине уводио је постепено, тихо, без ларме и разме 
ути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и 
пасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап.. 
 и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу д 
авића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зов 
гуркује и подмигује <pb n="109" />, као ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу 
та је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по сто <pb n="49" /> пара кило.{S 
му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, как 
у један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у званици, <pb n="58" /> али 
, ово ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни по 
лако се издвоји с пијаца да разговара с овим непознатим младићем.</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p 
веку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се  
и Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, 
ити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће с 
два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти 
p>— Није ово Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти те 
пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком 
а преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица 
да их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и отире  
> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крив 
 ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараш 
у му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па  
> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављ 
е му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микач 
ан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набавити човек о 
/p> <p>— Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио,  
ему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се  
како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S} Да је срећ 
 Видосав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’ 
 ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко 
и свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко и 
суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо неко 
спикућа... како нисам ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Вид 
 Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он 
рно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему ј 
ба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако весео и загрејан... 
 Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа руком на служавник, као да му нешто смета 
удем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако се 
загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, Сој 
 га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, 
 ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p> <pb n= 
...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{ 
</p> <p>— Полако, бабо...</p> <p>— Није ово Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.</p> < 
ив, већ имам ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води 
 као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!..{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица пов 
ог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и 
копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искр 
га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче да учим ратар 
а стабљику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти о 
д.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> 
p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим т 
ветоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и ок 
 чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, 
 Послушавам, господине,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> 
реде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим  
 кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S 
едну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу 
или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем  
"6" /> <p>— Није, него ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он 
у!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по 
е шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леј 
 раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како у 
 лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону 
м <pb n="168" /> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{ 
а кажем?</p> <p>— Велим: право имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то му  
 шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> <p>— Ни 
љега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> < 
е, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Ан 
 као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више н 
 су долазили раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће С 
ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е 
е.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли с 
шији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Руменије.“</p>  
} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце 
 на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало в 
ата реч да ће Сојка примити обележје од овог младића.</p> <p>Он слеже раменима, чепка и погледа 
ти за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p> <p>Т 
ети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја памет 
бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу,  
дседник удари у меденицу:</p> <p>— Води овога човека код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе свој 
 <p>Бирају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> 
 прочитам једно писмо које сам, поводом овога избора, добио од управника ратарске школе.</p> <p 
астурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрунити много више, оставити свак 
 Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као 
его на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, ш 
дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, 
="4" /> су се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходником 
— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене другу:</p> <p>— Бог 
шу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава 
ије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике користи од рада који је препочео од Видосава Ми 
је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86"  
 Чолопек...</p> <p>— Где ли је се напио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну раменима 
 језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И та 
Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходником и две простране собе и ст 
ема школи и науци, колико се показује у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} О 
ови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загл 
ијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапћ 
и су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио сламу за пр 
светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је 
абора: разгледају свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра  
За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S}  
мим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, каж 
урну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо  
 и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њега, 
ако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја г 
 скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га не 
, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То није т 
ина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n="69" /> тр 
:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари 
да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето в 
рава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. </p> <p>Настаде радно доба...</p 
 <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачицу.< 
 од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па 
p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— До 
 потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p>1903.  
..{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да 
сав отрча те му изведе коња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узја 
акачише на источну страну; на други зид огледало и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак  
е то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао с 
, а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога 
ка, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала на огњишту.{S} Она села на столичицу, задела преслицу за п 
г за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столичицу, задела преслицу за 
 колибу.{S} Витор спири мало ватрице на огњишту, па поседаше на столичице око прочевља.</p> <p> 
 из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распик 
ј Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?</p> <p> 
његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћину. 
p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} Дамљан Ружић се  
поћута, па му се забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно озбиљних људи.{S} Али оно не мо 
е урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке рук 
</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, добра је ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан продужи:</p> <p>— 
 ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њивом, обухватио сикиру око ушника па се 
реби ливаде, растури кртичњаке, потврди ограде, направи леје у врту, предузе сејање усева.{S} У 
 година, сем то толико што је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не разди 
</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагну се па загледају, пи 
{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Ка 
стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже  
а штета десила.</p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао 
и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у 
осав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми  
<p>— Шта то радиш?</p> <p>— Притврђујем ограду.{S} Време му је, — одговара Тодосије и чука у је 
да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадит 
ну стоке, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје у тежачким радовима? ..{S}  
 две, пресадити по међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те послове,  
зврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p 
ше:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Т 
олац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодосије се смију 
е можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ран 
з њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђено филаретама, у које се улази пешке на мала врат 
да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно сто 
стише, Видосав их одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по м 
казивао, нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити в 
џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао да своју сви 
а остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћу, са једним 
 пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад  
Добро јутро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговара он 
само смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ра 
мања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом п 
е.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весе 
</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све от 
о што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде општини, однесе  
села у планинском пределу под Рудником, од сиротне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, 
а ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој ш 
и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав п 
Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајте посла... 
е човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, 
/p> <p>— Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће 
p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слуш 
онити продавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозборити неколико речи  
е, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговарају.</p> <p>Св 
 изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> < 
ећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опр 
ше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи 
 га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, до 
оши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног гове 
 и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ако  
 гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, не 
Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трношљива.{ 
стио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне приме 
ма понео, али онако, некако, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице. 
и!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије г 
b n="46" /> <p>— Чим шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах суср 
 Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању д 
ћ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тога в 
ан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодоси 
ног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што п 
ћи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те баб 
 видео да Тодосије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покај 
не:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Мо 
ку... шта ће он тражити бољег саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не т 
 зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица у гори, и, ч 
да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је 
јну Руменију, и пред смрт није одмицала од њене постеље, те је оставила аманет Витору да је не  
 деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Вито 
пних очију.</p> <p>Она се није одвојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје браш 
 Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и  
 језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још  
него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> < 
м ношњом: <pb n="32" /> уским чакширама од црног сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела в 
12"> <head>XII</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није  
Виторова имања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамидом.{S} П 
>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је с 
служавка, висока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема нигде никога и 
љио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми с 
 оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, 
е прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И н 
а!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брат 
од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиш 
а нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb n="31" /> је и дв 
о је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у дру 
шава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да 
очи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се 
оје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он продужуј 
на чељад почну особити, онда нема ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамтити?</p> <p>— Хо 
ене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што с 
 <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за п 
јка је најстарије дете, читава шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих п 
еви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био слобода 
у радост: отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно што му је најс 
та ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да п 
p>Витор стао, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? 
Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико при 
 <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима у све редом за совро 
по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој 
/head> <p>Тог лета Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелиш 
и у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто б 
— Молим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претур 
е на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> 
аве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока м 
ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи 
у велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у одсто 
то гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, по шесет 
ао и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу 
га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад 
г одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Вид 
ло од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу. 
оме шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега то  
 треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним 
идео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају 
 А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то та 
е дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младића.</p> <p>Он слеже раменима, чепка и погл 
њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>О 
 Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у  
ажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више  
је је дружеван човек и пространије руке од многих домаћина.{S} Сваког лета добави он терзију па 
њу у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситни 
 цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о ј 
S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и 
 како нисам ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> 
а труда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи се:</p>  
о у чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа  
} Продаде ли што за ове неколике године од некретности?</p> <p>— Нисам ништа упропастио.</p> <p 
_C15"> <head>XV</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се  
а за школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да поход 
е подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове!{S} Тај је посао под 
ђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од црног сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему с 
ке и најновије одело: простране чакшире од плавкаста сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица му спрем 
оцније наручио је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђ 
меће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, па р 
S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ о 
 не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од љ 
!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинство над једним толиким имањ 
.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв 
, завири у сваки пресек, разваљује саће од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши 
а качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћето 
} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена конца и ув 
и бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека но с 
црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видоса 
ад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угле 
о му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда 
 она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понек 
ва, с којима је свршио основну школу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у 
ако тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> 
што код њега пазарује тридесет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S 
осто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио основну школу, и  
ни, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </div> <p 
метан човек...{S} Само што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А м 
д?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p>То 
частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да обл 
 Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.< 
обро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било на 
ује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти 
/p> <p>Његове радости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је 
ао ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио 
а чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће т 
 сиротињском имању, радом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи с 
{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скор 
 У горњем крају старији људи; прогорели од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, 
ло мимо остала села!</p> <p>—- Посилили од богаства!</p> <p>— Па пошљу...</p> <p>— Јес’, комеси 
би било најбоље све оно што смо научили од наших старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они 
ољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто в 
ујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако?</p> <p>— Ни 
домаћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му више пажње у обрађивању и њиме с 
мање Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника који је напустио кућу и село и оти 
 сам радио као што су радили наши стари од памтивека...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово 
могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је 
е.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се по 
товати као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.< 
варати за леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву < 
ко је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда ј 
најпре, радознало очекивали шта ће бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да 
p>— Слепи чвор!</p> <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њега!</p> <p>— Али овај се усели у ку 
ва најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме он 
 сам мислио да ће имати оволике користи од рада који је препочео од Видосава Микачића, кад је н 
>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти 
рао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! 
одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, 
 ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом 
 у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад 
!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— Разум 
ва и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, 
о њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Ви 
<head>II</head> <p>Витор Микачић, човек од педесет и неколико година, изгледао је још младолик  
ум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним љ 
омене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p> <pb  
А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме пог 
 <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— И о 
тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један 
орам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натера 
ковића, — рече она и убриса очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право велиш! _</p> <p>— Ако ти нема 
и прљав сељак, запрегнут некаквом крпом од шаренице поњаве, тумара око оџака и келнераја, па об 
те Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те забора 
на у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет шт 
 сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.</p> <p>— Пис!</p> < 
!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, про 
 одмах се познаје човек...</p> <p>Један од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— 
 Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, прилегао је пред саму зору, али није ока  
акшире од црног сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек распол 
мевају.{S} Осећао се самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужн 
 би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сут 
вати од сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за свога посинка.{ 
од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику 
 да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га  
анку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} 
а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p>— Прича ’номад Тодосије — поче м 
Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p> 
<p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади из 
 од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев рад ра 
</p> <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном 
волике користи од рада који је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао дет 
се ни он научен родио, него је препочео од другога... то што ради он, ради паметан свет у други 
о које сам, поводом овога избора, добио од управника ратарске школе.</p> <p>Сељаци се прокртољи 
— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p 
S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видоса 
о детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од смеја.</p> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до  
је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му ли 
рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како  
главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с о 
раво што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види 
 ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> < 
па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p 
и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и уведе  
<p>— Тако је, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и ко 
 школовати у ратарској школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу среске скупштине и да истичем 
одосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуг 
смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде  
се паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупи 
аде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли  
о живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Н 
пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се 
>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} И 
 прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у души што је с неповерењ 
 је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чарш 
пу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао у м 
ео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав с 
двоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} 
 воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} Спава  
ој мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично 
осав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој години он је њ 
 своје знање на имању и показати корист од напреднијег рада.{S} Његово имање треба да буде угле 
масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просечен као државна ленија.{S} Око пута 
ије ухватите коло! — вели један старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p> <p>Онај Ружи 
{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Т 
 се па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђу 
 Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред 
а пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од <pb n="159" /> плавкастог шајка, у блузи са зеленом  
о је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да  
чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је почео размишљати како ћ 
ашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског соја: крупну са великим затуреним рогово 
ио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском и 
/p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb  
милице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све 
 и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове новине уводио 
од јабуке: цигарице, палидрвца, прашину од дувана, намести вајат, разгледа шта је успремила баб 
е?</p> <p>— Немој, море, правити спрдњу од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погле 
овек, малог раста, погурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка,  
рочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се сети да 
есу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар 
у твојим непријатељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодосије.</p> <p>О 
, опуте, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, екс 
 је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њ 
 тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше им 
почели из друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох на Т 
 подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најб 
P19030_C5"> <head>V</head> <p>Кад пођеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака, угледаћеш  
елим...</p> <p>— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пре 
шце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с рак 
и рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на посл 
, али поуздан поглед и старачка лакост, одавали су човека кога је тежачки рад годинама и ломио  
ох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Бога ми.</p> <p>—  
се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме то велиш?< 
радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! 
ли живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p>— Па... јес’, господине.</p> <p>— Ти пос 
p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7 
не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да  
о, бабо...{S} Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта си  
њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај положај у који је стављен д 
 имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову 
 Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сиј 
 ..</p> <p>— Виторе, море!</p> <p>Он се одазва:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Немој, море, прави 
ан оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Причај-де, мо 
ра с овим непознатим младићем.</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио  
огао...</p> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је 
>— С ким имаш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам  
 си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>—  
у, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли п 
као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ж 
цу земље и засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабдевати кућу, а што претекне носити на  
ка, који већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, посматрати како Видосав ради.{ 
куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару. 
ри се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штого 
млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на л 
.“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За  
ћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p 
о приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено слуша предава 
3" /> <p>— Слепи чвор!</p> <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њега!</p> <p>— Али овај се усе 
ишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше  
 и жућкастом убрадачу, са једном младом одбрађеном женом, младожењином рођаком.</p> <p>Сви на д 
мо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се 
има, седе правилно, сагле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци 
ре глупости и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оп 
ор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{ 
p> <p>— Хоћу, господине. '</p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Разумеш? 
не књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи 
е коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене клупе застрте 
шљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши ви 
ше те се руковаше, па прихватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, 
 ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се јављати просиоци, све  
иже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забра 
среће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је би 
ти, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан 
ас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} 
ића и крупних очију.</p> <p>Она се није одвојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој помаже:  
срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} 
S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор 
ра?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазари 
воје врзине.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговара он полако.</p> <p>— Срећан рад!</p> <p>Он ћути 
сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали које сијено?</ 
— Притврђујем ограду.{S} Време му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p>— Куда м 
Љут... као сваки човек кад се наљути, — одговара Ружа.</p> <p>— На кога?</p> <p>— Шта ће онде,  
 Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да д 
мање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, миловао  
гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превали  
ека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, 
маћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љ 
S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћ 
ца склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, богме... није то ништа.{S} Не и 
пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре по 
вде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одговори она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим,  
 радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су моји малишани?</p> < 
 <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко од 
ри?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Код суда?</p> < 
 Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те мо 
p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као згр 
 нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, д 
03" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни дуљиј 
ј Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота, моја Ружо!.. — п 
> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Што, Видосав 
у донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p> <p>— Носи, дијете.</p> <p>Она се узб 
ога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озбиљно.</p> <p>— Хајдемо кућ 
 И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда.. 
еди мало код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, проговори неку реч, понуди ракијо 
 остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полако кући.</p> <p>Сутрадан прављаше се невешт све 
ослужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз  
исли.</p> <p>— Јес’, толико. </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, 
дом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде општини, однесе пореску књижицу кметовима:</p> <p>— 
се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се  
и, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Ов 
 измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и  
било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он о 
тора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она  
и?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone unit="subSecti 
е, ти ћеш пропасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на пра 
ишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио нек 
се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о  
у.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!</p> </div> <div type="chapt 
леда низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до вр 
г човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће,  
деницу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у 
а му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што је 
х ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека ј 
бодно као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служ 
ираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и седе 
евено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и ч 
мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види 
да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову  
да и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саће од о 
адићу.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђур 
/p> <p>Видосав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску скупштину  
 цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуствује кад расматрај 
си чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па 
{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, 
икује: обуче чисте преобуке и најновије одело: простране чакшире од плавкаста сукна, памуклију  
о је терзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са својом качарском ношњом:  
ојка, у лепом празничном <pb n="179" /> оделу, у плавкастој извезеној сукњи, коју је сама ткала 
а и у свадбеном руху, младожење у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с момцима и 
ав миран и скроман сиромашак у половном оделу; па младожења, висок, танак младић, леп и личит,  
оши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од <pb n="159" /> плавкастог шајка, у блузи са зе 
колу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав узмрда бр 
ање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја има 
стом по столу.</p> <p>— Хајдемо кући! — одзива се Тодосије.</p> <pb n="54" /> <p>— Овамо, кад т 
</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незва 
</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, са песмом и  
S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:</p> <p>— О 
p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја вели 
S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и 
овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.< 
 проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што 
етље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао к 
рже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче о 
 земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам 
3" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p 
сети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред ме 
:id="SRP19030_C25"> <head>XXV</head> <p>Одјутри се мало.{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: 
м уназадио имање за ове неколике године одкако њиме управљам?{S} Ако нисам прикупио које парче  
а за које су му везане толике успомене, одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља  
 селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једн 
ете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао  
име.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Ми 
ј школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интересе 
 срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само  
о се хране; заједно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Ка 
<p>Први члан прочита цео уговор гласно, одмарајући се на тачкама и погледајући испод наочара на 
у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он ув 
/p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек...</p> <p>Један од Ружића момчад 
с, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било 
де он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће  
с по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две го 
у.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакрије поглед.</p> <p>— Чудан си... ни онај чове 
у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене другу:</p> <p>— Богме право имате, радите  
е ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:</p> <p>— О, бабо! 
Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истину, до  
као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико н 
n="59" /> доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настарији  
 сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју ш 
другови и пријатељи с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су  
ело и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи се у та 
ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испре 
ма лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће  
S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p 
вим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан присети и рече:</p 
</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи  
рио преко рамена, позабацио капу озад и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p 
одом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а к 
рила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала од њене постеље, те је оставила аманет Витору  
досављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за  
ј дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачал 
а оћута и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> 
ју и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да већ зара 
ожио у њих.{S} Они расту, развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви  
 изломи колач с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави дома 
да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог ка 
ици, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S 
рица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је 
њег до највећег.</p> <p>Па оде општини, однесе пореску књижицу кметовима:</p> <p>— Молим, видит 
рекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</ 
 <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су моји 
чему није могло познати да он разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и св 
="73" /> разговарају осмејкују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> 
и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав подиже главу, погледа у Со 
и пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у 
/p> <pb n="70" /> <p>— Пристадох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> <p 
се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} Али, пре 
ју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и рече:< 
 двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стреп 
итор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приго 
p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помогао! — одг 
 <p>Поче гуркање, подмигивање, док онај одозго продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и он 
ечи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза цр 
 Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — ре 
е ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћат 
шта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разговор.</p> <p>Видосав је то и 
.</p> <p>Лице се старчево растеже, уста одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p 
 Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосава обузе 
е побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како с 
и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо  
 /> .{S} Онакав радник тражи парника... одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Л 
мања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и невољу.{S} 
 забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње 
ити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и и 
же младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и подићи тр 
кав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Дос 
уде који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не 
де зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подјед 
 <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} М 
 био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све 
рео Видосава.{S} Требао је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је с 
{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша се у разговор 
е околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: как 
м и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече глава?“</l> <l>— Оно јесте Бановић Страхиња!</ 
ш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће т 
то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишту.{S} Видосав нам 
њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{S} Разговара и ће 
је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Он 
 лепо срезане као кутијице и поређане у одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија  
еди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ва 
бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као  
ди, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу до 
он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и 
з кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се 
 чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од 
 млад човек, завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наких акта 
ави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до глав 
Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Јед 
се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они по двоји 
S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> 
, претурио преко рамена, позабацио капу озад и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу. 
збиља те питам.</p> <pb n="138" /> <p>— Озбиља ти кажем.</p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ћ 
с’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb n="138" /> <p>— Озбиља ти каже 
> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш ли озбиља?</p> <p>— Збиљскије није могло бити... сем да се 
ерења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има к 
у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити из такта памет 
p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озбиљно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чича Витор устад 
ну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да није што 
дно, као у своју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којека 
 њега у страну.</p> <p>— Да разговарамо озбиљно, као паметни људи, онако као што смо увек разго 
н се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по чарш 
> <p>Витор занеме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} К 
рпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</p> <p> 
 остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучин 
а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад 
седству Виторова имања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамид 
ку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла 
ем Радоњом Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а за час се забора 
ај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цркву 
l>„О јаблане, не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завад 
 плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па да их 
мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађениче!..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
хвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори још неку, али Витор не о 
ја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори још неку, али 
гунђори.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>— Виторе, море!</p> <p>Он се о 
трану, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су сви 
а, прилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор ни 
о мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за петље, па пр 
ш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за ча 
.{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре с 
ови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се пон 
сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: мом 
подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади наш 
Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест.. 
Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју ку 
/p> <p>Чича Витор се поизмаче:</p> <p>— Оканите се, људи... не треба ми ваше познанство!..</p>  
— запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се 
е шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим 
о: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У  
ко на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да пома 
 трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да д 
ву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из 
м кућом.{S} Прозори дупли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Пр 
ако шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, он измени код ста 
и један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} К 
: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум  
 у село просечен као државна ленија.{S} Око пута засађени ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Там 
т!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чува 
л’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окур 
n="84" /> пакост, те године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича В 
> <p>— Узврпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће  
 оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било  
каквом крпом од шаренице поњаве, тумара око оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепињ 
па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву на 
досије затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Зв 
ла, претрнула на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је дев 
ну трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго  
и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Пре 
гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов  
це на огњишту, па поседаше на столичице око прочевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се 
та, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чи 
/p> <p>Кад се сврши рад, сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— Да частиш!</p> <p>— Бравос!</p>  
еда преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговар 
зао посинка.</p> <p>Па почеше обилазити око његове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, так 
ч.</p> <p>Чича Вићентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Је 
 данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ 
та....</p> <p>Видосаву облеће она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S 
угој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче  
 смијури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p 
је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S 
<pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор 
идосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина рода.{S} Куражило га је само т 
нег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала на огњишту. 
узе сејање усева.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и ј 
 ограде, својом њивом, обухватио сикиру око ушника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и  
е старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и  
 ни сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око власти?{S} Није било капетана кога нису призвали ку 
Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш  
аја примере глупости и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на т 
во имање треба да буде угледно добро за околину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше се с 
добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинк 
 комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други  
у паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише 
S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти данас н 
да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочи 
исам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’те, газд 
гу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене другу:</p> <p>— Богме право имате, радите док ва 
ка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106" /> све уређено како доликује: извеш 
" /> <p>Извади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печ 
 и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оц 
досије проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ак 
то да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> < 
нице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на о 
 како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Председник прекиде:</p>  
0_C6"> <head>VI</head> <p>Подмлади се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешават 
хује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Двадес 
{S} Поградили су грађевине, приновили и окрепили омање, подигли свакојаке стоке, засадили вотња 
, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе па је нап 
таше опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необично и у страну, а он притиште коча 
и на овој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и н 
рица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо, учиниће 
етелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовајући 
и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљин 
ка и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вр 
иди.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме 
ну...</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Људи се окретоше:</p> <p>— Тодосије Дмитрић!</p> <p>— Откуд он? 
змери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је 
ешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донек 
пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор, јер је  
к и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој кос 
х уста и да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам 
 Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног суда.{S} У пространом ходнику пред заседањем з 
чића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га 
то, кад се може на овој јевтиној справи окрунити много више, оставити сваку кочањку и не просут 
{S} Видосава.</p> <p>— Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо 
, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде  
подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за др 
етали и узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте године у лето, сазва једну велику м 
ао дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... 
дном члану.</p> <p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> <p>— 
јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наб 
дили су грађевине, приновили и окрепили омање, подигли свакојаке стоке, засадили вотњаке и вино 
, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“...</p>  
обичају, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде, спреми 
ubSection" /> <p>Тодосију је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборит 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да  
же!{S} Срећан и овај рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те  
 се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропаст 
 шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодосије ма 
уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилазити око његове к 
и јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике  
и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се 
д како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он  
 боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново уве 
 ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмеј 
а на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта не 
ве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p 
влији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити ра 
при свакоме послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p>  
<pb n="154" /> шта ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као шт 
онеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ б 
<pb n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а 
има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не 
аде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} 
неприступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се гд 
и своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу д 
века на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он 
у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног кукуруза и кл 
говара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он п 
п у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} Овамо!{S} Овамо, бре!< 
</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада б 
е.{S} Пошто посвршаваше обичне послове, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде 
 лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p>  
 удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао га у св 
и, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта  
 и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио под њу, мало се погучио, налактио се и гл 
, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља  
мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не се 
нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p> 
еда необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n="95" /> за све 
 Кад ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, нам 
нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, п 
све тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што с 
рић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на свој 
 је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, пр 
 договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нес 
ко му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она м 
о ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да с 
 радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа  
рити.</p> <p>Али, по својој скромности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том 
 у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се са 
 на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, он застаде п 
ајвише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем шт 
д му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p> <p>— Носи, дијете.</p> <p>Она се  
е окно на прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца па све прозоре испра и истре. 
 у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу 
 дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошт 
 се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, и 
.</p> <p>Пошто је посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прош 
ну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} 
е смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жа 
забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке свој 
Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> постави, ручају сви заједно, он служи 
n="149" /> постави, ручају сви заједно, он служи, започиње разговор и добацује пошалице.</p> <p 
ом фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, ни 
сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато, он му увек падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву  
.{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајс 
S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мис 
рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља 
pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта то радиш? 
иди да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S 
им.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си в 
, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и  
е гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно  
 да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне н 
 сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао т 
74" /> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју к 
 шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с г 
ће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то пр 
да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног 
Витор убраја у најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а ч 
Немој, море, правити спрдњу од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> < 
Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја б 
м да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дво 
ла на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити с 
од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим  
/> <p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се ј 
 кућа...{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му  
тимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног 
ветарцу... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену ци 
само пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у вод 
/> те му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да ј 
ао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље колико треба 
осима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвор 
га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једн 
ни поседаше и упреше погледе у њега.{S} Он прелистава акта, нешто подвлачи писаљком, превија ха 
{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S}  
 ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од сви 
тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакн 
шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне п 
ш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте гл 
дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човек 
све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло и 
е ништа радили без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.< 
/p> <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> 
ер...</p> <p>Сви погледаше у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава их и размотав 
ма.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, јед 
осију је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавр 
се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи 
p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новина у његово 
> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки бу 
а да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p> 
аде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Т 
слу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Ко 
арали се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је док се по 
у, радом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда 
ни се застидеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак. 
а му полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као 
 <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како тр 
е да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="11" /> само у то  
и њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не при 
ну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S 
 наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што  
ују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избе 
а и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуствује кад расмат 
инак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек 
 вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> 
ћом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S}  
да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао слежући раменима, а то је, од прилик 
 да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десе 
 гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље 
>Видосав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То са 
већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и 
ји је стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и  
воје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те нас 
ће поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но оби 
 појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скинуо неколике вешалице кукуруза па 
и га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће  
 којим је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом снагом предузети послове на добро његове  
Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио детелиште,  
о ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S}  
 ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, устумара се по 
 Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушат 
тичније, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и њ 
 у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Ка 
 на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио д 
 /> икакве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, размишљао о свему што је у њ 
е, хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све 
и у његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити ле 
е запали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабу 
Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и  
 до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећ 
смета.</p> <p>— Нека ти смета!</p> <p>— Он ме грди.</p> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме г 
 Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p 
?</p> <p>— Тако како си почео.</p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека ти смета!</p> <p>— Он ме грд 
е зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — 
 скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели ј 
ет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да располаже са  
} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ни 
лу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људим 
 Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек ко 
у да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед  
едесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од цел 
 Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која  
т папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и неп 
се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти каз 
коле па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је  
p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отиш 
њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.< 
} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад  
е за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог  
 окретати некако необично и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p>  
ући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псова 
— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе 
ишанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, во 
наш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Председник прекиде:</ 
говора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, б 
дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде да 
есту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па т 
ло једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног  
 седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, дете, сада“...</p> <p 
у ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, једва 
м и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов  
" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица 
што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зл 
рати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо  
 разборитији сељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна ш 
ст.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му 
а чини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаш 
а ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног про 
његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на ва 
ици се ни по чему није могло познати да он разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} 
асице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ 
от.{S} Старешинство предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању  
p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли ш 
и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсме 
 па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се  
 и присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуш 
иди задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с  
не.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговара он полако.</p> <p>— Срећан рад!</p> <p>Он ћути, сагао г 
Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p>  
е тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта 
ад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмаха руком.</p> <pb n="130" /> <p>Она 
и инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше 
ш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се ч 
> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али  
илазити око његове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код 
еће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не мож 
м... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она 
слуша све до ситница.{S} Па после прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбо 
 само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоћ 
у дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, они му секу лесковину  
ју му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног л 
 дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад 
> <p>— Тодосије Дмитрић!</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам виде 
, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто коп 
 да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S}  
о је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, как 
е Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био  
 <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа пр 
 се ти прикрадаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, т 
 и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је  
рић!</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S 
ти си добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба,  
 дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, ка 
 Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају т 
тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То 
у да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога света.{S} Нашто би би 
 /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесн 
све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она вид 
p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснам 
 ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара з 
зиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га п 
ај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба. 
ељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако 
136" /> Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то у 
ча-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле <pb n="161" /> намере, него му се чи 
ако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, в 
него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и  
лободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради јед 
 <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: 
ав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосаво 
ћа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник. 
.. пропасник... бекрија? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти вели 
Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих 
нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p 
 и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на л 
 посинку.</p> <p>— На прилику... шта ће он тражити бољег саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па 
мо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више со 
ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог труд 
 засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабдевати кућу, а што претекне носити на пијац а от 
...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њег 
— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за 
покојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде 
p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</ 
те и немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор  
само гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{ 
.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помогао! —  
а.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p>  
и шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле 
>— Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима.</p> <p>— Знам, бабо.</p> <p>— Изучи 
менија, не може се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог прслук 
{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико  
нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушај 
и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да 
ј радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>О 
.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сва 
се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S}  
и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше п 
> <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш? 
ди тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дођ 
у!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истин 
ће он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, 
.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јунац 
поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну мало ви 
о и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{ 
еговим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па хте 
ли нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао д 
у лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам  
години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ 
но ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта сл 
ом сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, п 
а...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито!</ 
еког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у кућ 
чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори 
 раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колуба 
епи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо из М 
У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема рад 
 многих домаћина.{S} Сваког лета добави он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дан 
о је препочео од другога... то што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S} Али он је  
а дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, се 
ардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постав 
сав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим? 
ли:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеј 
обратимство увлачили су и Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p> </div> <div type= 
е, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Как 
.{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу него да седне на на 
паметан свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа о 
удо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац о 
и, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У ва 
тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуш 
ш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања  
емо ли обојица?</p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад п 
 ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако друг 
 стари од памтивека...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико расипа  
ћи и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Честит свети 
ча носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај полож 
 оно што су они радили...{S} Није се ни он научен родио, него је препочео од другога... то што  
/p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p> 
је ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је би 
 рода несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пута и имао богат прин 
<p>— Јес’, добра је ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан продужи:</p> <p>— Чујем, подиже један 
 совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлиј 
лужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S} Истина,  
о ће му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну глав 
и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док 
да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он 
о ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Д 
 казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о про 
<p>И са првим суседом Витором Микачићем он није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им  
т, а од како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свид 
 није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба д 
 тога посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на р 
тељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима, — ша 
истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у својих педесет и неколико година да 
пак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Ви 
ћ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та г 
жио у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да  
 као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у својој кући, к 
дне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кро 
ликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, ча 
, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без 
а, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, 
њег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје дет 
ине показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} Није се ни он 
и кукуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и круп 
м на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет он! — подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да 
а свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш к 
осинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука,  
да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се в 
ори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав 
сава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га до 
мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати к 
он учи ову школу.</p> <pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p 
 стасати и ручак.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да с 
ного чудан сад...</p> <pb n="143" /> <p>Он ћути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, поглед 
дају па столичице.</p> <pb n="17" /> <p>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара 
{S} Бог с тобом, попала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече полако:</p> <p>— Иди!</p> <p>—  
 он полако.</p> <p>— Срећан рад!</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја 
/p> <p>— Здраво свани, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — ре 
 у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> 
p>— О, Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да вид 
:</p> <p>— У здрављу, побратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} 
разду! ..</p> <p>— Виторе, море!</p> <p>Он се одазва:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Немој, море, 
.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> 
су на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div>  
т?</p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он мало поћута па продужи:</p> <p>— Тодосије, брате...{ 
p>— Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти рекох, море!</p 
а имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и наслони главу на руку.< 
 сам себе сатисати...{S} Устани!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим у 
весеље...</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Он се отима, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{ 
> <p>— Видосаве.{S} Бог с тобом!</p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништ 
ће!</p> <p>— Није данас долазио!</p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гу 
ки пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара са старим човеком,  
 <p>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетк 
омца!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p 
ш? '</p> <p>— Хоћу, господине. '</p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Ра 
рамота, море!{S} Еј, срамота! ..</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p> 
рука и срамота, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота 
и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се л 
 то... нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— 
} Свет може говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напосл 
о нећу с тобом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет завали у кревет, узмрда сухим устима, закркљ 
ти ово, синко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо? 
повика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разум 
ни у дланове! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочн 
>— Шта радиш ти? — прозбори она.</p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашљ 
о као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у стра 
куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче с 
римити обележје од овог младића.</p> <p>Он слеже раменима, чепка и погледа по њима.</p> <pb n=" 
 се од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти гледај своја посла. 
 рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не будали!{S} Цареви и краље 
школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом.</p> <p>— Учим ратарску школу.</ 
о, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се сне 
 из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића 
не причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икак 
ио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, до 
се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан присети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да 
 дај се! — саветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда раменима и промеће ону цигару из руке у ру 
и се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у 
аједно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже,, исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здр 
и у очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и погледа га са спуштен 
по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једно 
у до Тодосија! — повикаше многи.</p> <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћем 
 што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с једног на другог и лукав 
саве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразу 
кретати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, ал 
ога ћемо, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и слеже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чује 
оведиш, као пред рођеним братом.</p> <p>Он устрепта очима, принесе цигару устима, хтеде да пову 
ом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необично и страшно, као да се 
</p> <p>— Седи, море, да седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође 
 се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у ра 
па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиже обрве високо и поглед 
 онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како  
 који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Ви 
имо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— Јес’, толико. </p> <p>Па оде  
 једном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p 
Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па отпоче:</p> <p>— Није се  
омаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: и 
рош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{ 
 <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p> 
> <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједаред подиже гл 
{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те 
 не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој  
 треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не п 
дем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај чове 
ревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича ст 
младићем.</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p> 
о за тим:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> < 
познајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прили 
 у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Микачић!</p> <p>— Јест, тако се пр 
што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку промуца:</p> <p>—  
ело.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Што,  
ао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћут 
p> <p>— Па што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Ш 
pb n="120" /> <p>— Шта ти је то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, натури наочаре и пр 
качићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу п 
 кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и  
.</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати се на своје м 
„Говор’те уста, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тодосије продужи:</p> <p>— Таки смо ми, се 
ицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</ 
и се окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, погледа низа се, у 
p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и 
никоме казати, ни пред ким признати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, 
 ти ниче; сејеш уродицу <pb n="122" />, она ти ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам и 
 зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, те 
њад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смеш 
ериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се у 
и си, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, т 
 одвојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суч 
 траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица...{S} Па повешће се реч како Видосав хоће д 
ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и рас 
мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и направише му место 
ите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му прича како <pb n="167" /> су код куће, шта су по 
старешинску власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се см 
 маторије.</p> <p>Младежи није до тога: она ђаволише.</p> <p>— Пази оног онамо!</p> <p>— Немој! 
олако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и у 
> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S 
 су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како ј 
г, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и зврка 
сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата 
како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да госпо 
ја се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би м 
ш непрестано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако тужан?</ 
S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је ле 
етка Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој кући, издвојила га у  
ћи за другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необично и у  
а.</p> <p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је ма 
"5" /> дрва су пуцкарала на огњишту.{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и зврко 
да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке 
и и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. 
се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p> 
 на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла ов 
ручак.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољ 
инесе цигару устима, хтеде да повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све 
малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — ре 
не и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над  
Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“...< 
кав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да с 
{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати кадивицу на глави. 
> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{ 
алише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само свога посла и није разбирала  
је и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног пра 
<p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је 
у секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа 
 <p>Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше др 
синио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би  
 далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону тр 
 <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са хо 
е, уста одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му на 
 се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом и  
та могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она зна само  
н би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на служавнику чашу хладне воде, шећера, стакленце р 
ог детелишта....</p> <p>Видосаву облеће она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне  
> <p>— Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређ 
 у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: о 
се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме м 
х у Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право вели 
идосаве, ти ћеш пропасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она  
Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде  
ог је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик не 
ргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој ку 
.. тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први сан и п 
и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајтана.< 
 голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и 
 скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што 
жати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прих 
имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући 
 у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубиш 
учеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како 
а то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава... 
коло.</p> <p>— Шта радиш ти? — прозбори она.</p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хте 
<p>— Хвала Богу, здрави смо, — одговори она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући 
p>— Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на прагу?</p> <pb n="108" /> <p>— Тек... з 
итор није нимало улепшао Јошевину, нити она друкчије изгледа у његовим рукама сада, после дваес 
о да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек 
 сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли 
да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не  
Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.< 
 низбрдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије 
ела... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш т 
о и узмаха руком.</p> <pb n="130" /> <p>Она му угледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече 
p> <p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је 
а ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже раменима и гледа <pb n="52" /> пр 
"126" /> <p>— Ружо, дај ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже полако, извири се н 
ице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по је 
е у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Ка 
метна жена, и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>—  
. и за његову будућност, дете...</p> <p>Она занеме.</p> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њ 
биће онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву. 
кујеш... и што ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухвати за очи:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу 
 А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима:</p> <p>— Школе се... науке су... —  
лужавник, као да му нешто смета.</p> <p>Она успреми све, само остави стакленце с ракијом, па вр 
и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, 
ну руком:</p> <p>— Носи, дијете.</p> <p>Она се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те пос 
мена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе му руци.</p> <pb 
ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погле 
...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, средовечним женама у  
ро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби,  
 је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо. 
радаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и п 
може се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог прслука, подбочи  
увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и 
еши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мал 
и он се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Ј 
ма уђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође.. 
пуних обрашчића и крупних очију.</p> <p>Она се није одвојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она  
ко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде.</p> <pb n="125" /> <p>— Видос 
ио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну раменима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, ба 
ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш 
: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>—  
 коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један 
ћу.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} Онај мој није при речи како смо казали.</p> <p>— Који т 
таво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Ви 
и у својих педесет и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте та 
</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, 
аљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што н 
чим се његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, обел 
нце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, неко ’ 
дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти ку 
ини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је 
!</p> <p>— Чујем, Симо.</p> <p>— Шта ће онај чекрк на путу?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> <p 
 /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они с 
и.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрада 
 које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не б 
 на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} 
га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да п 
ј мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види сам 
 има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како кој 
сакрије поглед.</p> <p>— Чудан си... ни онај човек...</p> <p>— Није... него... чини ти се...</p 
 на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне ј 
искривити, или сломити, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са овом новом, 
чи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе мислима 
.</p> <p>Поче гуркање, подмигивање, док онај одозго продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика 
>— Море, свет к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што г 
ола, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учион 
 први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S 
ку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, не 
ре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Вит 
 Виторе! — виче Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p 
чи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш ли озбиља?</p> <p>— Зби 
и не брини, Ружице. <pb n="127" /> .{S} Онакав радник тражи парника... одрастао је по домаћинск 
мо увек разговарали...{S} Зар тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да толико забора 
 одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава  
p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ћ 
 разговарамо озбиљно, као паметни људи, онако као што смо увек разговарали...{S} Зар тебе може  
?</p> <p>— Ето не ћутим, него... тек... онако...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он он 
>Тежак је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, прилегао је пред  
који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрадатио, подадуо.{S} С 
 гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниск 
p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> <p>— Па та 
 му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чеп 
Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новина у његовој кући,  
"131" /> <p>— Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> < 
ти.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Ш 
сам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сукоб 
е побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, срамота га од њега, подилази га зима и д 
осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, к 
се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио с 
— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p>Тодосиј 
ш, него, тек ’нако...</p> <p>— Није тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев  
<p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и 
 је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја 
и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се зајед 
о имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу  
цати на твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} К 
е у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије н 
, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дан 
м вретенцетом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела ник 
бразит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из с 
а га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, срамота га 
Витор је красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и св 
унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мораве  
 тога: она ђаволише.</p> <p>— Пази оног онамо!</p> <p>— Немој!</p> <p>— Хоћу да му смакнем нови 
а Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душмане 
 кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стек 
е.{S} Кад задружна чељад почну особити, онда нема ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамт 
е истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се 
 водити рачуна о свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће г 
S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешств 
 онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли т 
да око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше 
сејао детелину и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, То 
дана кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом кона 
е могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав 
 напослетку промуца:</p> <p>— Па што ме онда запиткујеш... и што ме узнемираваш...</p> <p>Она с 
ле како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама ко 
љугама косе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p 
вају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље 
бри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се  
и свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нарашта 
ћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда ударе порез! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— 
а цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки 
екле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући д 
 натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погл 
ра:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! 
/p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са л 
</p> <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и  
ло пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећиво салети, те му крију 
p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединце у селу: те оваки је ова 
ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала 
муца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, ка 
него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је мо 
де је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> < 
— А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и вид 
ове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S 
дан подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан  
мљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се капетан.</p 
а?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако н 
Ружа.</p> <p>— На кога?</p> <p>— Шта ће онде, што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било 
его у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p>— Видосаве! 
али о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не  
есно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докажи!</p>  
 га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у  
 дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћ 
ао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb n="137" /> с 
а, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од П 
о селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се наљути, — о 
/p> <p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и за 
урио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, 
ме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису могле остати неопажене и за њих су се заинтере 
школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учит 
ма таких младића!</p> <p>— Треба бирати оне младиће чији родитељи имају лепо имање, да би могли 
и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, 
ти и виђени људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, 
рећу с неповерењем и подсмевком, и тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он  
и жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу 
оче кикот.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p> 
{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети н 
њени, матори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n= 
 где у крају.{S} Кад приказују прилоге, они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег ком 
ужица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> < 
дње са које се суседи најчешће поинате, они то све нареде као људи, или, правије рећи, све то Т 
ости, за великом совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија 
S} Кад он, на доколици, гради котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њем 
 ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да с 
евено и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао п 
м и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало 
плели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и  
} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb n="36" /> хвале се к 
чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје ко 
 сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О,  
ику, синко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају по триста брава ситне ст 
и, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</ 
вати по селу, већином код побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, п 
праве највеће сметње напретку науке.{S} Они свако новачење пресрећу с неповерењем и подсмевком, 
где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, ве 
ад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и заузе место 
 очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред собом виде своје ста 
{S} То му признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је 
S} Старац је сву наду положио у њих.{S} Они расту, развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вред 
 и помилова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђури 
наду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све 
! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији 
 са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И 
омак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се 
умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад р 
е доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си навро 
зи да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су започели.< 
ође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит с 
 њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, о 
раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту бабо!</p> <p>— 
лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на пр 
 па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред собом  
{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се промени у л 
дугачке собе са, клупама, у којима седе они, читави људи.{S} У другим собама до њих, намештени  
едају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапа 
пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакл 
 сваке године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се д 
онца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју па 
однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све весе 
>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </div> <div type="chapter" xml 
ице, наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је  
 деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, 
буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <div  
 колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки од 
p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— 
о тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не  
љати са мојим малишанима..{S} Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...< 
 га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само сме 
105" /> се подсмевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скр 
или у повратку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимству, о момачком животу и др 
рих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се подига 
 <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се чича постарао да понови њ 
е боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} Није се ни он научен родио, него је пр 
неке госте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље 
. не треба ми ваше познанство!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га пискарачи:</p> <p>— Хоћем 
у, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и ве 
ије и натрпава откосе на сушила.</p> <p>Они се смејуре, згледају се, нешто шапћу између себе, п 
/p> <p>— Није скупа: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то грош 
p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи  
м за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се:</p> <p>— Крмачица!</p> <p> 
м, да се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он 
ца!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјајаше очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... в 
пем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и чувајући стоку...</p>  
n="138" /> <p>— Озбиља ти кажем.</p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ће предузети други:</p> < 
 — рече и заузе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у њега.{S} Он прелистава  
 брате, српски: кад мало пијнеш.</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{ 
а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и п 
 и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо 
 задрља са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то р 
о и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају св 
а и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> </div> <div type="ch 
ну ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћуткује 
еба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, припијају и разговарају: как 
одаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка  
, да још који корак измакне унапред.{S} Оно што није могао постићи Видосав на своме имању, желе 
 или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и  
>Пак двадесет одсијече глава?“</l> <l>— Оно јесте Бановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јуна 
<l>Преко себе у Ситницу тура?“</l> <l>— Оно јесте Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак 
 <l>И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са 
лио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се 
осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седн 
парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за се 
ом.</p> <pb n="130" /> <p>Она му угледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа 
 узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не може да усуч 
е да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб 
но“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад чо 
p>У сниској и тесној механи поседали за оно неколико столова људи са својом чељади И пријатељим 
 би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших старих.{S} Друкчије су при 
мо се испричали.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си оно 
од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Витор ућут 
Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте,  
"13" /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао п 
лике године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} Није  
ета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— Јес’ 
="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је до 
 пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Те 
учају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S}  
во он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим 
рост и прихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће  
а тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> < 
кама, декламовати:</p> <quote> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљ 
Оно јесте Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l 
но јесте Бановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље на 
и највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну ра 
ање није достојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити из такта паметног човека и натерати  
а правиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи г 
 Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— Народ 
?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе 
 Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надул 
 свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} Није се ни он научен родио, 
ца од немила до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да располаже са својом децом. 
претрнула на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка 
чила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе дево 
 док онај одозго продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, д 
оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја 
е га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре пође полако, ураскорак, после све брже и брж 
 Онда би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> < 
дозго продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала ст 
..</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p>— За оног твог.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и  
’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели ст 
ан човек...{S} Само што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми с 
едају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукује к 
објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се  
је до тога: она ђаволише.</p> <p>— Пази оног онамо!</p> <p>— Немој!</p> <p>— Хоћу да му смакнем 
ће један подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Да 
<p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се капета 
 <p>— Шта велиш, човече?</p> <p>— Јес’, онога Видосава!</p> <p>— Микачин!</p> <p>— Виторов унук 
<p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па в 
сило на састанку, него нешто сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега 
 треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога...{S} Видосава.</p> <p>— Познаје му се на оку!</p 
овек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, та 
је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је о 
ели из друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодо 
ја.</p> <p>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених уста,  
ране собе и стакленим прозорима, него у оној старој под кровином и брезовим лемезовима, затекла 
ше воле овде код ове четворице него код оноликих гостију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето  
и његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше 
е му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему ни друго 
и у раду треба имати мере, треба радити онолико колико је човеку потребно за живот, да не би ос 
ене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Витор ућута.</ 
дини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио, хеј, колико би он 
рим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око власти?{S} Није било капетана кога н 
да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи посао.</p> 
 наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{ 
т, тако се презивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му ис 
ре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Не м 
— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и тури 
— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништа прича 
 ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а што ј 
гонише, прегонише, док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“ 
>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p 
.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p>  
ли ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а сво 
ка киша скиде и последње трагове снега, ону сивкасту паучину с ливада, проби густа зелена трава 
љишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подиг 
ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} Ре 
ледају свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престан 
 шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, по 
и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што с 
</p> <p>Он само мрда раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако стра 
и:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи. 
м....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако 
лове, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево т 
{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часни 
и се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај м 
S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Р 
а, узврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно 
 се у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коруж 
опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, налак 
тиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам  
ркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, добра је ограда! — 
 не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички к 
рак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} 
 било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна рука Видосава Микач 
0_C4"> <head>IV</head> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригр 
у њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да 
очекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с 
сије му додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући. 
еше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, заворњева, брњица разне величине, опуте, фишек 
ца испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и ба 
а два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су вол 
јас алове боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S 
ама, чистом копорану и новим чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу свиј 
и што да пишемо? — приђе један младић у опанцима.</p> <p>— Тапију, облигацију, жалбу, уговор! — 
бо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и ч 
е: „1884 година“.{S} Предсобље патосано опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, па 
орова имања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под  
.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзн 
/p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Разумеш?{S} Па <pb n="169" /> да ск 
умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама 
олако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају,  
ед њим нигда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом које  
пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с  
ри пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, налакти се и гледа т 
идишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет он! — подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почет 
 из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се ока 
фору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје го 
бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја,  
аред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S}  
осла без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како  
о ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније поћута,  
нтије.</p> <p>Прође по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:< 
кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан са некаквим  
си, не питај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони с 
 Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, н 
леда, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>Он опе 
мало код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, проговори неку реч, понуди ракијом и  
{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта  
о што му се припило као оскоруша, па се опет поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе с 
ду у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат поче 
...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се  
и мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда 
 с тобом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет завали у кревет, узмрда сухим устима, закркља му н 
ти и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа прек 
му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изгово 
емо! — вичу сви.</p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Вит 
осмо радећи за другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необ 
! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што  
еш комотно косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</ 
{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до 
 поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{ 
 среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина 
 забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће 
 имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имал 
ајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— Пр 
p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> <p 
 ћемо, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и слеже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо  
ет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде 
p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати се на своје мест 
ћи, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, а 
има у све редом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде 
м!</p> <p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</p> <p>Опет се закикоташе.</p> <p>— Пст!</p> <p>— Чик!</p> <p> 
> <p>— Несуђени посинак Виторов!</p> <p>Опет кикот.{S} Девојке се ослободе па најпре полако пев 
сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старј 
 се удвојеном снагом зацерекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p 
 тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му 
о нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може  
/p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S 
— помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче Витора Мика 
p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по двори 
а рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се 
p>— Имате да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са  
риште, истресли хаљине, наместили собе, опрали стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пр 
 па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. Јован 
S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не би попластио до Пет 
134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види  
ехану у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта рад 
 сваку реч младога ратарца, који, пошто оприча све што смета пољопривредном напретку, набраја п 
ов унук.</p> <p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и  
/p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно!.{S} Опрости, домаћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да  
веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти 
</p> <p>— Седи да разговарамо!</p> <p>— Опрости, имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу 
 Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу 
 не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу  
ригрнутим копоранима, неко се извалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и дру 
 што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У том зајеча сви 
нака, заворњева, брњица разне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа, кутија б 
 од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде општини, однесе пореску књижицу кметовима:</p> <p>— Мол 
ери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па  
ао државна ленија.{S} Око пута засађени ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо даље настаје има 
руго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, н 
е знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S} Па до 
ве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођу 
е...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плу 
ви и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p>Она мрдну 
 локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и остало дрвено посуђе, те 
ад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с д 
стише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друг 
 с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја о 
ном Светог Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У другој соби два широка кревета за спавање, 
115" /> <p>На кули варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице згр 
 што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се  
путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада сад,  
</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на врем 
 и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован,  
на и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се п 
умен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на нога 
 шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло му 
да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим н 
 имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ ср 
чи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријате 
 греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је освитао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошт 
_C16"> <head>XVI</head> <p>Тежак је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од не 
а Пандиралу, па Хорватовић призортио да освојимо позицију, те, мајчин сине, хоће бити, те неће  
не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у кућу  
и и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, о 
хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам и 
ца ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се су 
и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побри 
н свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се у 
:</p> <pb n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему ш 
је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да затупи ни његова дугогодишња с 
 свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад  
 уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и пр 
у сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се самохран и презрен од света, као нико у селу. 
љу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јур 
о, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти  
сија.{S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Притврђ 
 парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} То 
ји људи; прогорели од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се водом  
 <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскоруша:</p> <pb n="97" /> <p>— Полако, бабо...{S} Мол 
 да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се опет поврати у исти положај.</p> <p>— Т 
о је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио д 
S} Летина није била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико 
е; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог  
дају се, нешто шапћу између себе, па се ослободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи т 
торов!</p> <p>Опет кикот.{S} Девојке се ослободе па најпре полако певуше, а затим по две и две  
 суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад по 
де на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се  
 до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко темена и чела,  
ишта.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Витор Ми 
вога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, т 
стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код  
аним силавима, уозбиљио се, суче брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеша  
 је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто 
и, доношаше му много више приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њивама и н 
иканом“.{S} Док су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салашеве, његов кукуруз стига 
е сејати бели кукуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси много више прихода, већи су му кл 
њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев рад разуме 
, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем 
ја.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је 
ку реч, а кад <pb n="73" /> разговарају осмејкују се и све одобравају а у истини мало за кога и 
ци по души...</p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Рец 
о ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осмехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам пар 
есну чичу по леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... сл 
} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш ли озбиља?</p> <p>— Збиљскије н 
p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За  
.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који 
ткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p> 
саљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан  
 ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p> <p>— Како, газда?</p> <p>— Тресни рђу 
здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Школа далеко, а он сир 
ве какви се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга 
браћо, траже се младићи који су свршили основну школу, да су доброг владања и из домаћинске кућ 
и од својих другова, с којима је свршио основну школу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све  
ш два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш  
/p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад почну особити, онда нема 
ти особине.{S} Кад задружна чељад почну особити, онда нема ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли 
авири у сваки пресек, разваљује саће од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гд 
n="169" /> да скинеш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ев 
S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Притврђујем о 
оји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо...{S} Изволте... слободно као у својој кући, 
е старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> <p>Мало д 
>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се памет 
ао и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат поб 
— рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чуј 
јаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и почеше се 
раваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије 
 и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће  
а ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, п 
ану, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже д 
о ракије и тури пред Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми с 
н?</p> <p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Што, Видосаве?</p> <p>— Тако.</p> < 
ба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p> <p>— Остави то сад!</p> <p>— Није то остави, него ја... ја н 
. </p> <p>Капетан махну руком:</p> <p>— Остави.{S} Решите сами како знате.</p> <p>Сви се саглас 
Видосав приђе згладићу и шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S}  
мање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и наслони главу на руку.</p> 
што смета.</p> <p>Она успреми све, само остави стакленце с ракијом, па врати и стаде на своје м 
p> <p>— Остави то сад!</p> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе 
 продусрео Видосава.{S} Требао је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85" /> зна, ј 
ву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још?</p> <p 
рт није одмицала од њене постеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њих 
на пуним смеђим брковима и реткој коси, оставило је време незнатне белеге старости, али поуздан 
а прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! 
о што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и 
ву и испречиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и 
} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно кретати и ухв 
..</p> <p>Сви погледаше у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.< 
јте свог посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видоса 
 својим путем и својим послом.</p> <p>— Оставите то, море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било 
ој јевтиној справи окрунити много више, оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S 
 упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се 
год привреди и прикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не принови, провео  
 Видосаве?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Ето, оставићу.</p> <p>И измакне се, седне на кревет поред ње 
паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико им 
 шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се р 
ором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим пријатеље 
га шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна  
жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и чувајући стоку...</p> </di 
цама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви остајете моји... — рече чича дрктавим гласом и помилова 
ш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо  
јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p> <p>—- Посилили од богаства!</p> <p>— П 
ња у ратарници, прилике у кући Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чарш 
е ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полако кући. 
 да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој п 
 Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и пошт 
вао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те их је  
раво велиш, Тодосије.</p> <p>Устадоше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто прис 
ку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, Тодосије.. 
ести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— Шта ћ 
му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p> <p>Тодосије продужује и подвикује:</p> 
“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве м 
ко је руковати имањем овако како рукују остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и ч 
у.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више јаза,  
веде сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и црвоточина 
ошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобрите неке мање су 
о,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде 
подвезама, изгледао као бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натер 
оришту засађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте шљунком.</p> <p>И 
о колач и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте,  
, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витор 
ти кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није  
} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} 
уши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је  
>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може ли се које продати.{S} С њиме^се 
аћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му више пажње у обрађивању и њиме се п 
аве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна рука Видоса 
S} На детелишту су посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с ре 
руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, ла 
је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико  
главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам човек: не могу се рвати и  
, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га прит 
 с друштвом, са својим! побратимима, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође ку 
} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Предсе 
да шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор,  
> <p>Чича Витор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у 
, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије 
са својим знањем.{S} Али оне нису могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и 
осити и исполагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шир 
ослушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузм 
<p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако 
S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не зауста 
а се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су започели.</p>  
ича све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није 
же но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер с 
здуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{ 
 лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је с 
 ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је то бил 
 људима него с несретницима.{S} А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је с 
уде слуга у његовој кући, него син коме отац предаје старешинство.</p> <p>Видосав Ђурковић родо 
ини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзи 
S} Њих петоро: стари Маслаћ, младожењин отац, крупан човек, просед, у широким чакширама и прост 
 и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p 
 Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље вид 
е ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије 
се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стаја 
очели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном?</p>  
/p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не о 
C19"> <head>XIX</head> <p>„Затисни уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видо 
епрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угле 
оре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антоније.</p> <p 
ом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао,  
ији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обредише по р 
а се привремено склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њем 
н главом, зликовачки укратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а о 
други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав 
и поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У та 
ељи!</p> <p>— Други пут, на празнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код 
 није прикупио ни парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: г 
...</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Он се отима, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Ост 
и, кочопернији.{S} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима  
 били на сиротињском имању, радом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а по 
 и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступи 
и укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не дам  
између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири  
уком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb 
 тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, ја поб 
ком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Боже, шта  
S} Доцније, једног празника, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових у 
у?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он из 
вицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бо 
опасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га з 
уше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље 
у је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истину, до ситниц 
 кућу, а што претекне носити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује пос 
 глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала 
и не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на сушила.</p> <p>Они се смејуре, згледају се, н 
.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро осуш 
каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од пе 
 једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у  
— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли у кућу?</p> <pb n=" 
ше:</p> <p>— Тодосије Дмитрић!</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га ниса 
ти, подгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— К 
д тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... на 
 на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S}  
о и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и 
еврљи му вилице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пус 
} Нити кога <pb n="166" /> поздравља ни отпоздравља, само колута закрвављеним очима.{S} Кад не  
ма се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И седају 
ече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао с 
ш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па отпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на састанку, него 
ртију, загледа у законе.{S} На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, дана 
неки хитнија посла.{S} Мислим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p 
олину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и обј 
по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они ск 
, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и н 
о, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио под њу, мало се погучио, 
га, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајало, само пршти вода о воде 
>Пошто посвршава прве пролетње послове: отреби ливаде, растури кртичњаке, потврди ограде, напра 
е усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод до 
 редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, п 
ака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, кочопернији.{S} Видиш просто како се отима  
 рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разговор.</p> <p>В 
 Витор се опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паме 
илици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комш 
" /> <p>— Ружо, дај ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже полако, извири се на вр 
и било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по х 
утиш сад пред причест...</p> <p>Видосав отрча те му изведе коња, седланика, огледа колан и ухва 
Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p>Тодосије отрча.</p> <p>— Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука  
упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кући:</p> <p>— Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — пов 
ече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шо 
ше казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш виш 
прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> 
{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња румен и хладан дах пир 
е и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и у 
у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, Видосаве 
теде рећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... вру 
 зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи д 
Право веле људи“, — па мрдну раменима и оћута.</p> <p>После оваких разговора Витору је све теже 
 Бог с тобом, попала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече полако:</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што 
меја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То ј 
сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, бр 
ије штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да м 
паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и док 
 шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао 
кује Тодосије, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угле 
38" /> <p>— Озбиља ти кажем.</p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ће предузети други:</p> <p>—  
 под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и  
 прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— 
ије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пили смо доста, — смеш 
оку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутар 
p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица? 
паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио н 
, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово чест 
еници.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А ве 
ати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она 
имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капе 
подсмева се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p> <p>— Нис 
/p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> 
то му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му било најпотребније <pb n="14" /> д 
 и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала ј 
.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радознало очекивали шта ће бити од тог Тодосијева посла: како ће  
е.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни плодови његова рада,  
лако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p>Видосав то 
и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хв 
зеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан 
 њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагод 
еном марамом на грудима, лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним природним цветићем у њи 
 и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у мех 
’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</ 
ће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <div type="chapter" x 
 образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>Видо 
е дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>Посл 
 узнемираваш...</p> <p>Она се ухвати за очи:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу се разговарати а 
пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме ниг 
{S} Бог с тобом!</p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништа...{S} Његова к 
> <p>Скочи Видосав, стресе се и растрља очи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_ 
о и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А нећ 
 и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по с 
дам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право велиш! _</p> <p>— 
куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а  
 зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зида 
здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по гла 
 тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега  
тајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава 
ног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухв 
ли Видосав... страшан и необичан: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна ногавица испала му 
<p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодосије гу 
итор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица ре 
 бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја 
ба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта гово 
ко, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим 
ек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видо 
— Нека их, сине... „Затисни уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш  
head>XIX</head> <p>„Затисни уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је  
S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој з 
 непознатог човека у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, шт 
Он опет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што 
ено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а  
познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{ 
ци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од т 
 мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ен 
ом.</p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али о 
е паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом!{S} Какву је новину 
.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спр 
 Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усну на  
> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно озбиљних људи.{S} 
м сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила 
 је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим р 
, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у 
ам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p> 
p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Н 
а да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича-Витору је објасн 
ви надзорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упрт 
погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну.</p> <p> 
p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве 
 <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то ра 
кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад му прате  
 ништа није могло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђ 
ањаста, дугих пуних обрашчића и крупних очију.</p> <p>Она се није одвојила од Ружице.{S} Што ма 
/p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окрет 
а посла! — смешка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио комш 
ког пречег од њега. — рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну гл 
<p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: с 
или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле...  
пред рођеним братом.</p> <p>Он устрепта очима, принесе цигару устима, хтеде да повуче, а она се 
ца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала ствар, бра 
а! ..“ Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико  
у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са  
авила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла вел 
мућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној мо 
мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се  
имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упоз 
 како треба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <mi 
S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодосије махну руком:</p> <p>— Мо 
ш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— А 
 рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало 
 ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја вољ 
ча Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да ње 
хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетку промуца:</p> <p>— Па 
и отпоздравља, само колута закрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за столом, налакти се, глед 
е па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у ду 
од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> разговар 
 <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ниш 
азио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, прито 
ам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат  
ам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјајаше очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви остајете мој 
и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође п 
 би изостао иза других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прикупи ка 
груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосиј 
ом крпом од шаренице поњаве, тумара око оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и  
за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала на огњишту.{S}  
те га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њива  
оја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </div> <div type="c 
р пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па столичице.< 
кочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распоја 
> <p>И седају у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку,  
ља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији на полици.{S} Нису школски уџбеници, него нека 
ршаваше обичне послове, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видоса 
било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у вр 
носи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у ком 
тво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријем 
 столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор  
е четворице него код оноликих гостију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на 
че Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{ 
 кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донекле обој 
 како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу пос 
снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о Видоса 
же кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју столова 
ио капу озад и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата  
ше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимовима и ш 
м у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо 
амршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му  
цу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Ви 
фикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и вр 
ема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни та 
омаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма н 
јином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за г 
"1" /> <div type="titlepage"> <p>ТАДИЈА П. КОСТИЋ</p> <p>ПРВО ВЕСЕЉЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>С 
како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да по 
 је негда био негде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти рад 
Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како с 
p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>—  
 плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>Навикош 
 сељак упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не могу му поорати као ова дв 
 у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и разв 
о ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да 
pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо теби!</p 
 се покажу корисни плодови његова рада, па да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</ 
 воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не зн 
а хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да  
е поњаве, тумара око оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пиће из барда 
ешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Н 
мам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да  
но: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом 
S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом 
у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакрије поглед.</p> <p>— Чудан си... ни онај ч 
58" /> му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тат 
— угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</ 
ад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се з 
ута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.< 
ће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по не 
стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Код суда?</p 
ово Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово  
> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?< 
ама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесној механи посе 
та вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је н 
почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>—  
зме с друштвом, са својим! побратимима, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође 
, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о  
и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и 
казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му ј 
а једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној постељи, која је 
да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</ 
е нудио возиоце, свезао неколико снопа, па се налазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био рас 
 како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прек 
 удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем крају.</p 
нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зу 
А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа 
разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам  
 прича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја  
ај ми, Видосаве!</p> <p>Поћута, поћута, па поче:</p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: 
је лажи о мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно 
може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и  
а тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати задао муку на срце, те  
 мало, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније посед 
е учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе мислима у ту школу, како му је причао рат 
е гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и 
е нешто што му се припило као оскоруша, па се опет поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам  
е да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав с 
у: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.< 
ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се за 
ди шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, је 
> <p>— Опрости, имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше се. 
ко, газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти тра 
а,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели старац па чепа о 
, згледају се, нешто шапћу између себе, па се ослободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти и 
 бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњ 
 и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> 
ли му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај 
што ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан.. 
 ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива 
 да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим в 
е да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су 
 он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Так 
 гостију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p> 
b n="111" /> <p>Антоније појми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> 
а и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полако кући.</p> <p>Сутрадан прављаше се невешт  
и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката г 
као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао св 
а радост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Ч 
> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га  
глав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај  
есвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више н 
ија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеж 
ни му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они г 
тоније поћута, чукну штапом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код 
ачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље 
еме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и но 
вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>—  
зговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ен 
па му уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и треп 
оби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није су 
ним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крма 
ка.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и д 
о бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше њ 
укаше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на своје место.{S} У сарачани беше крв  
се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спрем 
енија?</p> <p>— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну 
> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замисли 
ажем.</p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ће предузети други:</p> <p>— Море, велики измет чини 
з жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А  
оста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио погл 
људи, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, е 
ври...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удвојеном снагом зацерекају.</p> <p>Опет заћуташе 
} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није  
рже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, па устаде, прислони тојагу, скиде капу и прекрсти се.</ 
 Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му нам 
 му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати н 
 чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, ти ћеш п 
осије и младићи приђоше те се руковаше, па прихватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одв 
осав их одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер с 
товање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек б 
у.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе 
 књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млатајући рукама, декламоват 
и где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} 
друзи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за  
о сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстиш 
го ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p 
 да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, тор 
во велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да  
роизношењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће. 
ве лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на 
p>Донеше и врућу ракију, попише по три, па поставише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати 
екиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио 
е јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде в 
.</p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи: 
оја посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће престати.{S} Гледај посла, море!..</p> <p>— А как 
кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао 
а решавао да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме  
бо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу те об 
о и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше т 
ас долазио!</p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаук 
е!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца б 
 и научио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S 
тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то н 
младић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем  
и.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и  
аца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, пре 
ако је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно шт 
 сломити, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича 
по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па  
Тако, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му  
>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху 
је рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вал 
 је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Вид 
рску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим 
онесе прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико  
p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан...  
.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, 
са старим пријатељем и његовим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуб 
и све, само остави стакленце с ракијом, па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узвр 
се запрегао са чистом куповном марамом, па кува кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и ча 
мешан са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, кој 
ћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише 
де, шећера, стакленце ракије с чашицом, па метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, бабо!</p 
једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{ 
.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S}  
да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинат 
м дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по 
 немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор опет 
 гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И 
рзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је ниша 
; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напа 
ажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да  
и кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради ка 
..{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш виш 
јана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у дворишт 
а и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом. 
мој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што 
зао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав,  
уче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да 
гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетку промуца:</p> <p>— Па што ме онда запиткуј 
 дозволио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није поно 
а, усукао два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S 
ор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Пр 
зи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављев 
 се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видо 
ви га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да г 
тане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде д 
то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, наднесу се преко врљика и посма 
уд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато 
х послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а  
а посла без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де ка 
у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуствује кад расматрају дела кој 
шао до тако груписаног имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељима својом  
 те се уверио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад 
д воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантар 
лу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ра 
кола далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и пис 
змије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног  
као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја н 
тао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је з 
ун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, т 
љали здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на к 
{S} Прекрстише се и обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а В 
није могло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разг 
 он се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на  
да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживе 
те, застадоше мало, протурише још неку, па Мијат тресну руком:</p> <p>— У здрављу, побратиме!</ 
та, тата!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> < 
остидео, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло 
} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође но 
ете.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружич 
 Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе  
о је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути 
на и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер 
ра:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хорватовић призортио да освојимо позицију, те, мајчи 
јем, подиже један, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да глед 
могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима. 
/p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је Тодосије? 
 се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је 
једном руком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде с 
па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге на 
S} Видосав скинуо пола розге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{ 
он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад ј 
оге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила 
и...</p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени 
тио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко 
 да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им 
S} Витор спири мало ватрице на огњишту, па поседаше на столичице око прочевља.</p> <p>— Право в 
Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то  
ни.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руков 
ижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче конаца, приђе 
 здравље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате... 
 викати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи  
није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он 
н и скроман сиромашак у половном оделу; па младожења, висок, танак младић, леп и личит, у новим 
, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек 
</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то 
амаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.< 
у буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што 
 призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра  
ин сине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p 
} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам ник 
д лета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Ка 
идосављеви побратими, она тројица...{S} Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S}  
смејури:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пи 
ао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у својих педесет и неко 
рати као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради 
у децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако несносно и теш 
аше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као об 
вој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптава 
теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано 
емљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича он како је некад било, какве су цене бил 
 здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се  
а се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног 
 Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако н 
се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћ 
жили његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, он 
се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешт 
ва.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје де 
ако је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да н 
 да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мија 
<p>— Да опереш ова кола.{S} Разумеш?{S} Па <pb n="169" /> да скинеш точкове и подмажеш осовине. 
 Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да 
</p> <p>— Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни т 
А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну раменима и оћута.</p> <p>После оваких разговор 
 свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича 
ветога Јована, славу мога родитеља... — Па потрча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрд 
амота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем др 
„Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније поћут 
 деца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Он 
ет пута за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то ра 
 отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p> <p>—- Посилил 
p> <p>—- Посилили од богаства!</p> <p>— Па пошљу...</p> <p>— Јес’, комесију!</p> <p>— И комесиј 
— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинар 
p> <p>— Мој посинак Видосав. -</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, госп 
пек, са Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то ниси урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нис 
 но Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчи 
ва.</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она  
p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече А 
је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb n="111" /> <p>Ан 
се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p> <pb n="143" /> <p>Он ћути, 
</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где  
ве?</p> <p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— Па што говори криво?</p> <p>— Говори зато што му се так 
е чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика 
<p>Поче пуктање у доњем крају.</p> <p>— Па ће ударити поред Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Ч 
задуго, па напослетку промуца:</p> <p>— Па што ме онда запиткујеш... и што ме узнемираваш...</p 
p>Чича-Витору заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у г 
оворан.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p>— Па... јес’, господине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко 
љег саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p 
 треба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти си сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја  
 блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се оч 
ји.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{ 
овек може се машати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p> 
реписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило  
си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, 
о појасом читаво бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кућ 
окон, скинуо неколике вешалице кукуруза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Румени 
ојом њивом, обухватио сикиру око ушника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва 
p>— Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш м 
 <p>— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> 
ивади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га по 
е стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он 
ићентије.</p> <p>Прође по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађ 
моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је  
чем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непр 
амо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, В 
ашно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, па устад 
 говори шта хоће!</p> <p>Он мало поћута па продужи:</p> <p>— Тодосије, брате...{S} Ти ме боље п 
 Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све м 
Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, 
ено хартијом, он измени код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, на 
моја покојна Руменија... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n="120 
 и насмејан, према свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне 
<p>Они као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>И 
одаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда  
ели људи прекрстили ноге, обукли гуњеве па полако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе  
остат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здрави с 
говоран, распитује <pb n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се з 
 продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осмехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја нем 
адоше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кућ 
оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени  
> <p>Опет кикот.{S} Девојке се ослободе па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају  
{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S 
одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали се Ми 
о јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...</p> <p>У Младена Варагића било ком 
аљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} За 
алим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за ду 
.</p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то  
ли и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.< 
, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И н 
н.{S} Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и  
атурио торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} 
оке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже и 
 по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али  
седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млат 
се на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав одн 
p>Ђурицу обузе нека милина, узврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Б 
а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После н 
 огради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагну се па загледају, пипају, повлаче прстом низа стабљику.</p> 
бо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао  
 знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме 
</p> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сасвим наопа 
"140" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за к 
насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практ 
} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p> 
: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у 
 и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на о 
>— Море, не будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о 
 А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан са некакв 
рави домаћину.{S} Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, 
го раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у  
сам ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p> 
p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— Ама прича 
чења!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад  
 стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док с 
ћ вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је  
>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без т 
у и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао гл 
ајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па отпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на састанку, н 
ка их, сине... „Затисни уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код  
о гуњче, ухватио мале рогуље за парожак па се поштапљује и корача полако, погнуте главе.{S} Миј 
го се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се с 
их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш 
угих украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећ 
по коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како је кл 
ају Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресати:</p> < 
лицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио преко целог детелишта....</p>  
ије?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на па 
 тајац.{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?< 
и дворишта, под јабуком шећерлијом, сео па клупу, наслонио <pb n="94" /> леђа уз дебло, прекрст 
ад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће пом 
е нутка, неком наздравља, и, мало, мало па обреди све маторије.</p> <p>Младежи није до тога: он 
зговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за кака 
. није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{ 
жеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напо 
е ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку реч младога ратарца, који, пошто оприча  
еко се извалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и до 
 Витор шурка у својој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодосије полако.</p> < 
Срећан рад!</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љу 
е ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучи 
џаклије под јабуку шећерлију и поседају па столичице.</p> <pb n="17" /> <p>Он узме штапић на га 
аћина.{S} Сваког лета добави он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се 
е куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајат 
ије изломи колач с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави д 
сео под <pb n="176" /> јабуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хва 
о и обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочи 
Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p>  
сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже  
е руком, загледа, растреса, узме травку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> <p>— М 
ан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрв 
огледаше у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb n="91"  
ачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало кр 
 његовог седланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Ш 
 долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па п 
 раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он с 
рби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му 
n="77" /> хтела да краду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се зг 
ошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за же 
се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде? 
<p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија 
њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, б 
дужи:</p> <p>— Узврпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А О 
вај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим  
а је ждере свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и раздра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет г 
 много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p> 
, мисли.</p> <p>— Јес’, толико. </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шип 
/p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S 
p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пут 
 л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну страну:</p> <p>— И о 
ако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас 
ли у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене другу:</p> <p>— Богме право имате, ради 
и се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и 
ра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... тр 
е и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилазити око његове куће и загледати шта он  
ори она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p 
 редом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде општини, однесе пореску књижицу кметовима:</p> < 
} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?< 
е она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пи 
сне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огради.</p> <pb n="139" 
 даду товарног коња са прибором.</p> <p>Па поче распитивати полако, изнаоколо, да ли коме шта д 
 Носи, не питај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу на главу и ослон 
ако њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си д 
 је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало 
о, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу 
аком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан  
ом браном.</p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S 
га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>О 
 и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} 
де и чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога м 
мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су 
ражи Тодосија.{S} Чудновато, он му увек падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприлику и 
 стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћа 
 гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича он како 
е више цени од осталог, поклања му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Ми 
е интересе, узимам слободу скренути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам ово н 
е да вам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези 
н чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори  
н се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нист 
/p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа: п 
на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb n="141"  
арцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види младића у ле 
е састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један од д 
Радојицом, старим трговцем што код њега пазарује тридесет година и од њега набавља за кућу све  
кавости и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта про 
жи није до тога: она ђаволише.</p> <p>— Пази оног онамо!</p> <p>— Немој!</p> <p>— Хоћу да му см 
сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p 
ала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на 
у, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се стар 
утљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А  
ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, 
хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и пон 
и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога рад 
Бритком сабљом и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече глава?“</l> <l>— Оно јесте Банови 
 јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} С 
ек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те године удари слана око Крстова дана и сав му 
 људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом!{S} Какву је новину донео у  
као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> 
 А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем па 
 избриса стрвољ испод јабуке: цигарице, палидрвца, прашину од дувана, намести вајат, разгледа ш 
игару.</p> <p>Тодосије запали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га. 
м ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— 
ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благод 
овица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S 
уо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та д 
е се загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>В 
ова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то  
јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог има 
кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би б 
Није.{S} То сеје паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, 
е он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми 
Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је кру 
Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног човек 
 на детелину.</p> <p>— Није.{S} То сеје паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! —  
очео од другога... то што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и 
 Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>—  
туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити лу 
а му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није 
доше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, шт 
>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тодосије продужује:</p> <p>— Ви би хтели 
диш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се састали.{S} 
и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у  
 седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса оч 
ани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице с којим је кућ 
S} Поштуј му његову старост и прихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисн 
и село сазнало за многу новину што раде паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости  
у.</p> <p>— Да разговарамо озбиљно, као паметни људи, онако као што смо увек разговарали...{S}  
му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S}  
ћи, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би х 
!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би на 
а што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога света.{S} Нашто би биле школе, кад  
уго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и зам 
 он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> 
</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видос 
p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Сам 
ду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћуткује.</p> < 
ање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и  
и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђе 
шло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb n="165" /> вид 
 је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, д 
уди.{S} Али оно не може избити из такта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у др 
м радио као што су радили наши стари од памтивека...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово ку 
њима младожењина мајка, старија жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младом одбрађ 
: простране чакшире од плавкаста сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с дв 
S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чистом копорану и новим чарапама и о 
а и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хорватовић призортио да освојимо позицију 
сео суд?</p> <p>— Што питаш? — прогунђа пандур.</p> <p>— Имам посла код председника.</p> <p>— И 
ка!</p> <p>Председник лупи у меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господин’ 
ад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подви 
 у заседање.{S} На вратима стоји крупан пандур у плавим војничким панталонама и копорану, са пр 
p> <p>— Пусти га!</p> <pb n="119" /> <p>Пандур се измаче и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор у 
ину да посвршава најнужније послове.{S} Пандури наместише у дворишту клупе, сто и столице.{S} К 
, како творижу чиновници, практиканти и пандури.{S} Међу њих се умешало неколико варошана: запи 
 стоји крупан пандур у плавим војничким панталонама и копорану, са припасаним силавима, уозбиљи 
о се, на глави му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним ободом, на ногама траље.{S} Звал 
 са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему  
 Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S}  
Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте му руке  
.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом 
а, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо изм 
раве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад тр 
окосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза гра 
 ексери, ливењаци, по сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их ску 
ам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно 
 <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одврати:</p>  
а и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је и 
 свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, али он нећ 
 гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере  
а добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>В 
и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кес 
е да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p>  
<pb n="127" /> .{S} Онакав радник тражи парника... одрастао је по домаћинским кућама и зна свак 
штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p>И с 
 пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље за парожак па се поштапљује и корача полако, погнуте главе 
телину!..{S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се  
слиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у 
и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — ве 
е, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан бр 
екне носити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је н 
м дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па 
ме управљам?{S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, 
ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво  
иходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица постарила много.{S} И 
 за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како ћеш подићи  
нас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уре 
д су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао детелину и већ две године скида  
 дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа, про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи једну стопу вратима.</p>  
 криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу ограду и у 
о које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гво 
 више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш 
 ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па пр 
 не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седла 
ет и неколико година дозволити да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему 
и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, 
ове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио пр 
ју кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, 
радиш?</p> <p>— Радим. </p> <p>— Млатиш пасуљ?</p> <p>— Ја. </p> <p>— Седи, море, да седимо.</p 
га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатл 
 прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стар 
тим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као дериште! ..</p> 
, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи 
а другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница в 
ог се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама Једна соба намештена за госте, са дв 
мњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље патосано опекама, из ког се улази у три собе, велике и  
и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и црвоточина, претресоше се хаљине, ишчукаше и  
у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жи 
он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресе 
 и последње трагове снега, ону сивкасту паучину с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше 
S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који н 
какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живо 
 Тамо даље настаје имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, виногради...</p> <p>Том кућом управља 
мању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, 
сле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина 
ко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева  
S} Девојке се ослободе па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <q 
 једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају мла 
 имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он продужује:< 
ачњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом ш 
ad>II</head> <p>Витор Микачић, човек од педесет и неколико година, изгледао је још младолик и д 
рампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S}  
ута и раздра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како 
ом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онак 
а веле: како он може дозволити у својих педесет и неколико година да онај витла његовом имовино 
его глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем пасторче н 
 да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграше ус 
ко нисам паметан у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— 
шевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>— Лези, лези,  
 бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио сламу за простирку по соби.{S} В 
раво својој Јошевини.{S} Само сврати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{ 
јицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља ј 
.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p>  
 куповном марамом, па кува кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и по 
одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље колико треба за је 
 ратарницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му вели 
еба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним ов 
старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог се 
, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Све 
ештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, 
им стварима, сто са неколико књижица, с пером, хартијом и мастионицом.{S} У трећој собици стоје 
ду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у се 
ви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани 
о скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји с 
} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milesto 
ју из комшилука, са другог комишања, са песмом и подврискивањем.</p> <p>— Седи, посинче!</p> <p 
 сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала на ог 
да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугри 
<p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапташе:</p> <p> 
да коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ва 
 године скида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукур 
ос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радознало очекива 
, они зачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу о 
78" /> <p>Појавише се пријатељи.{S} Њих петоро: стари Маслаћ, младожењин отац, крупан човек, пр 
ара Константина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, ја 
обом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па само шап 
обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да прочит 
ок не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба  
и се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио сламу за простирку по соби.{S} Вечерал 
олако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па блену у ов 
г, ограђено филаретама, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију 
ку... тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам  
!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, чиста, б 
, чуда...</p> <p>Поседаше под трем пред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели д 
о ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тодосиј 
ке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их  
ајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p 
полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли ти...</p> <pb n="55" /> <p>Колико  
и једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се м 
чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се само  
досав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу. 
е да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га пр 
ли су и Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
а је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили с Видос 
абдевати кућу, а што претекне носити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не доса 
атарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непознатим младићем.</p> <p> 
 га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; човек мален, ст 
га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од <pb n="159" /> 
 хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На пијаци, пред црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени до 
 поновац и направише се читава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже,  
а је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом  
 цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где  
он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једв 
 покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија,  
јеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам ј 
чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, мало, мало па 
брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљ 
е, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали г 
, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи 
>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за 
асати и ручак.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се о 
зати, ни пред ким признати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим 
те коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно т 
/p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</ 
се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у 
насмејаше.</p> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од с 
</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S}  
</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало пијнеш.</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Јест, Тодосиј 
 Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> < 
 Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како  
а.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, разговарају, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав  
аде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у  
о мога оца! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пили смо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у 
је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, 
на, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Са 
им радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час п 
— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије 
ла, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог да 
pb n="139" /> <p>Сагну се па загледају, пипају, повлаче прстом низа стабљику.</p> <p>— Велиш, Т 
пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме травку па загризе. 
етни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом!{S} Какву је новину доне 
ока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по обичају 
мчадије кијну и стаде пуктати.</p> <p>— Пис!</p> <pb n="44" /> <p>— Кија као мачка!</p> <p>. —  
ор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије па продужи:< 
.{S} Он прелистава акта, нешто подвлачи писаљком, превија хартију, загледа у законе.{S} На посл 
ше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, 
ном селу.{S} Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред 
ћеш.{S} Хајде, чича!</p> <p>— Не слушај пискараче, хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је м 
..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе је 
и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да 
 печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор  
а седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам у 
 n="171" /> <p>—“ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога избора, добио од управник 
 даје ми старешинство у свакој прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта 
 млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала скорупа, како се сири млеко, д 
шапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја им 
ади оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се  
чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч. 
ле навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само ве 
„Како он може дозволити да се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како м 
аш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује  
у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па  
шти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је ов 
="55" /> <p>Колико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао 
} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не питај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто мест 
згласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се н 
коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, љу 
мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око ог 
га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може ли се које про 
/p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џангризалица 
ли ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми стани на п 
о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</ 
е као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb n="138" /> <p>— Озбиља ти кажем.</p> <p> 
е:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну руком:</p> <p>— Остави.{S 
 код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану.{S} О, нано!</p> <p>Ружица промоли чупаву г 
 не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у је 
икоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му  
 да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све му 
е искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> < 
1" /> <p>— Богме како знате... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога 
</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? 
</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Што питаш? — прогунђа пандур.</p> <p>— Имам посла код предс 
ле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе 
S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској школи.{S} Дал 
е.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки  
Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог сина за питомца!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он заврнуо р 
ажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</p>  
би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да  
да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасланицима:</p> <p>—  
.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с је 
 ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Знамо, господине!</p>  
.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са питомцима.</p> <p>Сељаци подигоше главе.</p> <p>— Тражи 
руг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</ 
заједничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На пијаци, пред црквом, читав с 
е.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод док 
дем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{ 
носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде  
Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове трчкара из куће у кућу, доба 
 обиђе столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром п 
а.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта  
ему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разгова 
p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p> <p>— З 
 он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, прич 
ше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише господин управник:</p> <p>„Поштовани господине кап 
о нисам писмен да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем 
ву цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим д 
 стакленим окнима, а на великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље патосано опекама, из  
— Јефтино.{S} Хајдмо у механу!</p> <p>— Пишем по што хоћеш.{S} Хајде, чича!</p> <p>— Не слушај  
га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе један младић у опанцима.</p> <p>— Тапиј 
па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, ја 
Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Ви 
 дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса ч 
 кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија Ви 
S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по  
личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и д 
ње.{S} На вратима стоји крупан пандур у плавим војничким панталонама и копорану, са припасаним  
е ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до де 
и најновије одело: простране чакшире од плавкаста сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица му спремила 
младића у лепом оделу од <pb n="159" /> плавкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом с 
епом празничном <pb n="179" /> оделу, у плавкастој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала 
и...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила 
о Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека но све три мргуље к 
 ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комишаоце с једне стране  
муше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије  
 куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство предаје Видосаву  
еци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са п 
се приближује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чу 
е далеко, у модрикасте висове рудничких планина...</p> <p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе  
ине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш < 
ић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Рудником, од сиротне породице.{S 
може човек нагињати куд хоће и скрајати планове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће он 
о за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и ч 
ла.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао  
кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У на 
отегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то 
рење, извешала записе, издржала кадове, платила све читаније по црквама и манастирима и доспела 
нам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их заглед 
ацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову спом 
 то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена конца и увоштанио, па ушио и  
 ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда ударе п 
да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у хо 
а баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030 
 трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта ва 
а!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право велиш, Руменија!</p> <p>Ту ноћ нису пр 
е од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S 
..{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" /> <p>— Није, него ти се ражали к 
јпријатнија забава староме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како му р 
 прогорели од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се водом па седе  
ко су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му  
 је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пре 
м на грудима, лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним природним цветићем у њима, без дру 
, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихов 
ј посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад музе краве,  
 изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p 
ама и очекивао је док се покажу корисни плодови његова рада, па да ту причека свакога и слободн 
угли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор н 
ели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосав 
а ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће 
о сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак уп 
, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S}  
ола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не могу му  
ћи с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p>  
е могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како 
ом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио преко целог детелишта....</p> <p> 
ког радина оваког чуваоца, пријатељу, — пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате.. 
во ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чи 
 чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри 
Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима.</p> <p>— Знам, бабо.</p> <p>— Изучио м 
ди, посинче!</p> <p>— Нема мулевине, но пљуни у дланове! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак, с 
угогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газда 
е се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... — прича председник једном члану.</ 
а: у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану 
ачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једно 
 у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на ногама у кући: омела је, оп 
one unit="subSection" /> <p>Тек што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, а В 
ина: имају по триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећ 
ку: седамдесет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S}  
 земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад пов 
несе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се  
 махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, неко се  
шати и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, по својој скромности, он се једва показивао да зна и дв 
 му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти ре 
че он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од смеја.</p>  
 Јес’, толико. </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је 
д на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код побратима.{S} 
 и сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, о 
по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, 
 човеку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је но 
апустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се заустави 
 као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала 
чи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! ... — рече  
 много је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих  
{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баб 
 редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књиго 
њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вре 
змишљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је рас 
аде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Ш 
 а иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зг 
ј дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива 
 трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је боле 
д се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и узвер 
/p> <pb n="27" /> <p>— Час посла!{S} Да по једну попијемо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и  
 И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p>—  
осије извади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањару,  
тујеш више него родитеља...{S} Хајде да по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо 
ом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе  
је.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} 
> <p>Он слеже раменима, чепка и погледа по њима.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме како знате... шт 
е обележје...</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца з 
рча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па иза 
 озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „ 
ршио основну школу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавос 
е да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов 
лази сви са стране, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујска и к 
ејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је  
</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у другим селима је 
о време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџ 
вао да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не сме 
учио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме 
, разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у 
 <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара Видосав.</p>  
о, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? - 
нег поновац и направише се читава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуж 
<p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи 
гледа Видосава!{S} Накупио сувога грања по шевару, увезао појасом читаво бреме, затурио на леђа 
а знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни  
 ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у ког 
е.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти дана 
, служите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече 
 грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по н 
ког чуваоца, пријатељу, — пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да с 
живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече из 
Они загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— Видосав Мика 
 очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p>— Бога сам обишао  
 ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, проговори неку реч,  
тови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p 
читује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} 
 јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се 
вет?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— Народ по селу. </p> <p>— Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста 
, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу,  
ead> <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи но 
ј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу  
дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи 
сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан с 
о да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, в 
. — маше главом Вићентије.</p> <p>Прође по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухва 
ринос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радознало очек 
кав радник тражи парника... одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарав 
изназдрављали здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурил 
ироки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична,  
, издржала кадове, платила све читаније по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод  
едне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош н 
 је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука и срамо 
ашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже  
те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пукотина и 
ци добацују један <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па ки 
кара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи  
е блате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњаку, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету 
а, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође 
ито стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја д 
мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено кој 
 буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица 
полако, извири се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно ч 
у се дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... 
даш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се креће и разговара, суче брке и п 
Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа 
е дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобрите неке мање 
мате другог посла но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати  
</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју  
јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног празника Видоса 
живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије 
Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као д 
е се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђоше те се руковаш 
 целе куће.{S} Прекрстише се и обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји пр 
{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и ск 
е.</p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по три, па поставише ручак, принеше јела, почеше јести  
а им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи  
ш се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим сусе 
шља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог с 
дније се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> < 
 можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико к 
акачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и 
 ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми ј 
ло сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је б 
терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, прибави се 
не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нар 
а.{S} У врх совре седе Филип, настарији по годинама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с ле 
мам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>—  
је ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмев 
и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, уста одо 
је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на клупама и столицама, замастил 
<p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена  
едар, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишту.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео  
 родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе применити своје знање на имању и пока 
иша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за р 
8"> <head>XXVIII</head> <p>Ђурици се ни по чему није могло познати да он разбира о односима изм 
, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, бабо...</p> <p>— Није ово 
го у Маринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три г 
, матори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" 
е причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише  
осиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани мо 
.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код побратима.{S} Они га стадоше викат 
што претекне носити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S}  
ош првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разу 
 те напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код кућ 
— Па усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије се бори с јунет 
кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> < 
сава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се оне.</p> <p>—  
ао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису 
х тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си 
асади...{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим с 
ди.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па се уоз 
 тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачк 
<p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, ни ј 
p>Она се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме  
 стања.{S} Каква разлика, млатити маљем по клиповима, издробити кочање, растурати и ђубрити жит 
ино.{S} Хајдмо у механу!</p> <p>— Пишем по што хоћеш.{S} Хајде, чича!</p> <p>— Не слушај пискар 
би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> < 
лободе па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред  
ан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мучени 
ели од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и 
х гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресву 
врпољи се, погледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торб 
оглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Хајдемо кући! — одзива се Тодосије.< 
се Видосав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Ша 
си добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па  
ља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате, исмевао његов рад и светио се баб 
а у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где  
равља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је б 
а који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где  
 слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није дав 
једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија г 
имо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је та 
 ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио, хеј, колико би 
Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматр 
а кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је н 
 Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову брук 
p>— Где си ти, пријатељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, наздрави, пријатељу, — додаде му ча 
 одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> 
је!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1903 
 <head>XIV</head> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случ 
, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n= 
на... само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не чује 
остима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији.{S} Да није било ско 
ну и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишт 
и људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призват 
ри се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече  
жиће!{S} Они су газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Ал 
е узме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врт 
као печеницу, уносио сламу за простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром,  
 вече!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Д 
вљена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав в 
ане као кутијице и поређане у одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића п 
, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Н 
цу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо з 
код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и 
и и пријатељи с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све мл 
рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и погледаше н 
едати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, наднесу се преко в 
ла.</p> <p>— Није ово механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур  
ас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрв 
ани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак. 
 с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживети?</p> <p>— 
регне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не могу му поорати као ова два гвозден 
} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, ср 
овре седе Филип, настарији по годинама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ру 
о, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухватио мале 
>Поћута, поћута, па поче:</p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у  
 неку ноћ ноћевати по селу, већином код побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, те на 
Мијат тресну руком:</p> <p>— У здрављу, побратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни речи.</p> < 
алили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица...{S} Па повешће се реч како Вид 
>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поједе два нај 
ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмака 
ња, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране младости и нераздвојени друго 
S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побратимима, па остану до неко доба у чаршији, и кад ок 
или и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачили су и Тодосија, али он се само сме 
ароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимству, о момачком животу и друговању и затурали  
дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав заста 
и вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао 
<p>Видосаву облеће она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може д 
авом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и  
се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу в 
<pb n="162" /> икакве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, размишљао о свему 
селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника чов 
а у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, нег 
сављеви побратими, она тројица...{S} Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људ 
/p> <p>— Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — повика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле  
— рече Мићо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — повикаше многи.</p> <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је 
ављеву детелину, Тодосије, да би сузбио повику против <pb n="136" /> Видосава, решио се да је п 
све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он  
 иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Ш 
има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати се на своје место:</p> <p>— Б 
 о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у 
у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} С 
p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гле 
ужића!..{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p> 
урица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n="180" /> <p>— Е, пријатељу, говорис 
 забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о  
9" /> <p>Сагну се па загледају, пипају, повлаче прстом низа стабљику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, 
p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо овас...</p> 
III</head> <p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се  
“ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога избора, добио од управника ратарске школе 
 велику шарену торбу пуну ствари, набио повраз на штап, претурио преко рамена, позабацио капу о 
ма, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад  
нише у механу и почеше се припремати за повратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и ра 
пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јад 
?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвикну:</p 
уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p 
, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта  
ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>Затим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Памет 
p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не н 
га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, и 
прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p> <p>— Ето.< 
 му се припило као оскоруша, па се опет поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе сатиса 
едак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима 
о у једној прилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом по 
читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабдевати кућу, а што претекне 
> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво 
тно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море  
, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, 
{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ов 
 смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати 
 очима, принесе цигару устима, хтеде да повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив;  
та.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p>  
апали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучиц 
 понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, 
 ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред 
 их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио преко целог детелишта... 
p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете в 
м, погледа у Тодосија, па одмах сакрије поглед.</p> <p>— Чудан си... ни онај човек...</p> <p>—  
а, завали се у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је М 
жицу.</p> <p>Она мрдну раменима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем д 
 а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо  
стану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чич 
а, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p>  
твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Прав 
{S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким гости 
 поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га по 
им капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разговарамо озби 
.{S} Младожења се постидео, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S 
лони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S 
под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица примети да је  
Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне.</p> <p 
е незнатне белеге старости, али поуздан поглед и старачка лакост, одавали су човека кога је теж 
ју и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> < 
 тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице:  
своје дечице.</p> <p>Наједаред застаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{ 
<p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну  
је се да је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се 
лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакрије поглед.</p> <p>— Ч 
браваш ли?</p> <p>Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти 
ко је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полако кући.</p> <p>Сутра 
то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нисам!</p> <p>— Ниса 
поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n="23" /> Тодо 
е с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам...  
у тихо: неко забринута лица и несигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у р 
> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необично и страшно, као да се бори  
дића.</p> <p>Он слеже раменима, чепка и погледа по њима.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме како зна 
 добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта  
{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога 
} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb n="82" /> <p>— Молим те, Тодосије,  
мо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ј 
S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, о 
досаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те... 
.{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, т 
т узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Б 
баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озбиљно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чича  
p> <p>Он развуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим 
 ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича-Витору је објаснио с 
 n="154" /> шта ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Б 
осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му с 
 приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконо 
њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да није штогод погр 
ка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су с 
јури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита с 
ј посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је  
та детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он ра 
успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвар 
овор гласно, одмарајући се на тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све 
залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, припијају и разгов 
е и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за 
брашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p> 
ажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове 
амо!{S} Овамо, бре!</p> <p>Сви у механи погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S} Чича Ви 
даје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напосл 
а сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није 
прокртољише у својим седиштима и упреше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише господин упра 
за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у њега.{S} Он прелистава акта, нешто подвлачи п 
очувао забране и поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се по 
а живот мало у чему да се подударају са погледима Витора Микачића.{S} На пример: обојица су пош 
 пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И што вол 
и се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с човека на човека.{S}  
— упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом.</p> <p>— Учим ратарску школу.</p> <p>— А где  
 <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> <div type="cha 
 цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „Поштовани родитељу!{S 
арац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну мал 
p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n=" 
ио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је  
ан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, богме... није то 
рожак па се поштапљује и корача полако, погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} К 
азгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— 
.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица ст 
ек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и ч 
неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Онај се трже:</p> <p> 
учили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевине, приновили и окрепили омање, под 
ој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и нап 
тарца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи рук 
спод ћивота Светога Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тад 
а где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Как 
ођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спрем 
засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима:</p>  
Варагић, средовечан човек, малог раста, погурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се п 
зе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> </div> <div ty 
редовечан и просед.{S} За другим столом погурио се секретар, млад човек, завукао руку у густу к 
мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавшти 
ла гране, он се извалио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у  
и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са подрумом под целом кућом.{S} Прозори дупл 
о.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, сео па клупу, наслонио <pb n="9 
ма.{S} Пред подне примети га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се при 
ола од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} З 
S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Св 
кревету, налеђушке, са потуреним рукама под главу, раскорачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, 
е је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и остало др 
извири се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо. 
ма, пресади Тодосије наоколо своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на сво 
ња и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чи 
p>Тек што се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усплахир 
> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчиј 
 гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па столичице.</p> <pb n 
 би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те 
полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву  
о?{S} Чудна ми, чуда...</p> <p>Поседаше под трем пред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и о 
ко страна, скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише камење игде који би, 
ући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад 
имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код воденице намести слугу, да р 
 па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} 
Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> < 
/p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Је 
стакленим прозорима, него у оној старој под кровином и брезовим лемезовима, затекла само њега.{ 
 велика, зидана, под црепом са подрумом под целом кућом.{S} Прозори дупли, са стакленим окнима, 
<p>Тако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао. 
у да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је вре 
 Видосав намирио посао и обукао се, сео под <pb n="176" /> јабуку шећерлију па се шали и забављ 
 Видосав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан 
} Јабука отпустила гране, он се извалио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину 
тиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде из 
>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ра 
 поносио као јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцни 
ра, из једног села у планинском пределу под Рудником, од сиротне породице.{S} Њих три брата у ј 
 те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи 
ако исто запуштен, постарио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврат 
огледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар свак 
 на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радит 
 испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у  
осав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако ми 
ушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђ 
номад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам 
оде вретено за -крило сукненог прслука, подбочи се једном руком и накрену главу на страну, па,  
е испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни  
досав... страшан и необичан: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна ногавица испала му из ч 
пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор се по 
раби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</p> 
ским чакширама од црног сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу осталим сељацим 
— И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих бесп 
ебе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет он! — подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш и 
рати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дер 
па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра- 
ко семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада коси четири  
леда на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам 
еда и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пружи прс 
верује.{S} То су женска посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и 
ћа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — подвикује <pb n="19" /> Витор, те би неко из куће рекао 
стали људи!</p> <p>Тодосије продужује и подвикује:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му  
а тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари пријатељу?{S} Нема по 
 сваки пресек, разваљује саће од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод пр 
де у њега.{S} Он прелистава акта, нешто подвлачи писаљком, превија хартију, загледа у законе.{S 
шилука, са другог комишања, са песмом и подврискивањем.</p> <p>— Седи, посинче!</p> <p>— Нема м 
..“</l> </quote> <pb n="42" /> <p>Момци подврискују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се о 
 хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињ 
загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву 
n="104" /> причао у механи, а сељаци се подгуркивали и смејали...{S} Набавиће каламљене лозе ко 
 газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и подмигује <pb n="109" />, као ови наши овд 
ледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се јављати  
е је штала, озидана, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{ 
радити ситније послове!{S} Тај је посао подесан за њега, старог човека, који већ није за тежачк 
мељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале иск 
свим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по селу 
пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb n="137" /> својим лејама, пресад 
ли на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{S} Пошт 
него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево имање.{S} Хо 
 до врата, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> < 
 грађевине, приновили и окрепили омање, подигли свакојаке стоке, засадили вотњаке и винограде.< 
у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и 
S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећиво салети, те му кријући донес 
да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим...{S} Но, ост 
ршимо посао са питомцима.</p> <p>Сељаци подигоше главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два пи 
</p> <p>Дамљан продужи:</p> <p>— Чујем, подиже један, подиже други у селу, па рекох: дај да вид 
 продужи:</p> <p>— Чујем, подиже један, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како ј 
а бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје у тежачким радо 
распикућа... пропасник... бекрија? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то ш 
Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му с 
није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кр 
жеш: кажи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</ 
та, кљуцну штапом у земљу, па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А 
 од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати неколико књижиц 
н их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скупшти 
де!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, устумара се по вајат 
есто.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћер 
Шта радиш ти? — прозбори она.</p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље н 
ести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте,  
еш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n="87" /> <p 
сплођавати сваковрсне благородне воћке, подизати шуму и корисно је употребљавати, и таке науке  
 ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати сваковрс 
анку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му 
 али онако, некако, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад г 
у, кроз годину две, пресадити по међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посвршав 
земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више к 
 да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш комотно косити два пута преко лета и о 
дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> < 
срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и ов 
} Па <pb n="169" /> да скинеш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде 
акељи се Тодосије.</p> <p>Поче гуркање, подмигивање, док онај одозго продужи:</p> <p>— Знаш оно 
оравца.{S} Нема нико да се подгуркује и подмигује <pb n="109" />, као ови наши овде, већ се угл 
њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се самохран и през 
 свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n="8 
гну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, зам 
ml:id="SRP19030_C6"> <head>VI</head> <p>Подмлади се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав 
раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је и била: 
аног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу п 
RP19030_C22"> <head>XXII</head> <p>Пред подне чича Витор сиђе низ судске степенице и упути се п 
="SRP19030_C14"> <head>XIV</head> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видоса 
целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни 
 брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда по  
кове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе! 
ана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све  
еду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца  
/p> <p>— Јес’, толико. </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери  
 чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко  
.{S} Кућа велика, зидана, под црепом са подрумом под целом кућом.{S} Прозори дупли, са стаклени 
'</p> <p>— Колико ’но имадосмо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трош 
бираш?{S} Разбираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p 
м извезла.</p> <pb n="38" /> <p>— Ти? — подсмева се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> < 
његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, бра 
сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта ј 
ди нашом муком нико из села..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p> <p>Заћ 
моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам сна 
еши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам  
 да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> <pb n="8 
свако новачење пресрећу с неповерењем и подсмевком, и тиме онемогућавају да свет прима што је д 
е ствари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у 
ија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погледима Витора Микачића.{S} На пример:  
ен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица 
{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и почеше се прип 
о на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полако кући.</p> <p>Сутрадан прављаше се 
 <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био н 
 земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме п 
ико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је 
 <p>Тек што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио с 
ока кревета за спавање, са шареницама и подшивеном ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у се 
 да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати на столицу и само гледа у 
је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S 
ead>XIII</head> <p>Тог лета Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његов 
:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре пође полако, ураскорак, после све брже и брже, док Видо 
!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p 
новили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
десила.</p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав 
id="SRP19030_C5"> <head>V</head> <p>Кад пођеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака, угле 
ати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш комот 
у и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кућ 
а?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она  
на, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив! 
ојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите коло! — вели  
 повраз на штап, претурио преко рамена, позабацио капу озад и одмереним корацима уђе у оџаклију 
заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> 
subSection" /> <p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} 
а једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> <p>Беше не 
и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и мо 
говарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својо 
ћем он није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пре 
адовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи,  
> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му Витор примети да се вр 
ност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај ниј 
говори реч.{S} Нити кога <pb n="166" /> поздравља ни отпоздравља, само колута закрвављеним очим 
е искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види ка 
зне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са избијени 
<p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор,  
посла код председника.</p> <p>— Имаш ли позив?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако посла.</p>  
</p> <p>— Имаш ли позив?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа д 
е.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га!</p> <pb n="119" / 
ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће 
лу, па Хорватовић призортио да освојимо позицију, те, мајчин сине, хоће бити, те неће бити....{ 
де.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега им 
а при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда 
— Ја, на онога...{S} Видосава.</p> <p>— Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?< 
а велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! — рече Ружић.</p> 
и јој се да није много нерасположен, не познаје се да је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа ни 
Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек...</p> <p>Један од Ружића момчадије, Дамљ 
S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то д 
дине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, слободан сам обратити вам се и замолити вас  
олико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p 
>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толико година живите у селу, а 
> <p>— Тодосије, брате...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на 
— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па отпоче:< 
и ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или има 
> <p>— Какво познанство?</p> <p>— Да те познам.</p> <p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p>— С ки 
 чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и д 
и ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, средовечним женама у зајитунли шамијама, и 
>— Оканите се, људи... не треба ми ваше познанство!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га писк 
е би требало познанство?</p> <p>— Какво познанство?</p> <p>— Да те познам.</p> <p>Чича Витор мр 
<pb n="116" /> <p>— Да ти не би требало познанство?</p> <p>— Какво познанство?</p> <p>— Да те п 
глобите човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! — утисну се међу њих један подб 
 то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један сипљив ста 
<p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопранио се, на глав 
ead> <p>Ђурици се ни по чему није могло познати да он разбира о односима између чича-Витора и В 
поче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, да посвршав 
е и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта т 
едусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекуј 
 пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор се поизмаче:</p> <p>— Оканите се, људи... не треба ми ваше 
Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, 
друге спрдње са које се суседи најчешће поинате, они то све нареде као људи, или, правије рећи, 
дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа 
</p> <p>— Ево их!</p> <pb n="178" /> <p>Појавише се пријатељи.{S} Њих петоро: стари Маслаћ, мла 
а села на столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти на 
а села на столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није доко 
 нове чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измаз 
е комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на р 
рупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекл 
д угледа суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председ 
 Накупио сувога грања по шевару, увезао појасом читаво бреме, затурио на леђа па се упутно у ва 
и што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељ 
 да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} 
вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако  
обратими и она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке 
м, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</ 
, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео 
ј вотњака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни травуљине по в 
S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не ста 
проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође да ус 
астанку?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније појми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али  
</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — 
чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи  
ба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено 
зеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутро поранио 
ви други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура 
ао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни плодови његова рада, па да ту причека св 
 њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа руком на служавник, као да му нешто смета.</p> < 
е му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратарац руком на коју страну долази та варош.</p 
ам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: отишао  
.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не мо 
 штошта ново увео, и за неколике године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно ш 
шу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Његове радости!{S 
ако им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савршеније и практичније, на шта ће се у 
 школе применити своје знање на имању и показати корист од напреднијег рада.{S} Његово имање тр 
рчево растеже, уста одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb n="96" /> <p>В 
>Али, по својој скромности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стид 
т?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> <p>— Није.{S} То сеје паметан 
о љубави према школи и науци, колико се показује у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину 
 воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по сто  
да и да је то научно од његова посинка, покајао се у души што је с неповерењем продусрео Видоса 
је могао приметити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и ог 
 је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се старешство избило из ш 
 широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нове п 
понеко имање које више цени од осталог, поклања му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} 
S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну б 
е.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> < 
 рецимо... кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија... — замуцну чича па се маши у џеп и и 
гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И поче га упознавати али пост 
а него с несретницима.{S} А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко  
ћи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али 
ило ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међу нама, чу се  
.{S} Служила <pb n="31" /> је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала од њене пос 
 ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту к 
асте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ће остати сама  
скопаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што ј 
чувати детелиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао ј 
 <pb n="107" /> нерастове и назимад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се стока поји и сви 
а: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга как 
ваки има, свој кревет, свој простирач и покривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све 
 била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћу, са једним витлом у коме није ни једн 
а озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему вели 
ућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича 
близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привреме 
те ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће 
Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и,  
почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не 
о рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера си 
во! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим. 
ло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је н 
датио, подадуо.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</ 
 срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има све услов 
ека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек, п 
а.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом подр 
ну и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну.</p 
ом суседству Виторова имања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ће 
та.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Вид 
одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај  
е ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, напр 
се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S 
 узима ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p>  
 Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра ниј 
промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпустила  
p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири н 
е маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше к 
 штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагн 
S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Тодосије  
ду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило као и пре доласка Ви 
ши као оскоруша:</p> <pb n="97" /> <p>— Полако, бабо...{S} Молим те, бабо... теби је одавно неш 
га ти здравље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта полако?{S} Како ја?{S} Р 
сви, добри пријатељи моји! , .</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И  
 закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, бабо...</p> <p>— Није ово Тодосије текао, но Ви 
 људи прекрстили ноге, обукли гуњеве па полако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе јед 
 ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огради.</p> <pb n="139" /> 
д верујем! — смејури се Видосав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади  
/p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта полако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p 
ље за парожак па се поштапљује и корача полако, погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказу 
ак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њивом, обухватио с 
је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић нај 
але...{S} Погледа за њим подуже, па оде полако кући.</p> <p>Сутрадан прављаше се невешт свему,  
и ћеш пропасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на прагу,  
руци, препредајући клупче конаца, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено 
 <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре пође полако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав о 
на послетку и оде.</p> <p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, усл 
ела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе му руци.</p> <pb n="131" 
 <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, устумара се по вајату, док  
 ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не обазире се.</p> <p>— Море 
кикот.{S} Девојке се ослободе па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа: 
ити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта 
е бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпрашен 
 трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p 
све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у кућу.</ 
те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече полако:</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што?{S} Ајдемо заједно!< 
што попева и маше рукама, па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p 
 Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> </div> 
благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непознат 
а, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мно 
очањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди 
> <p>— Школе се... науке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву. 
 њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видн 
ање! ..</p> <p>Чича Антоније само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{ 
са прибором.</p> <p>Па поче распитивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у  
реса, узме травку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право ка 
 рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <p 
</p> <p>— Бог ти помогао! — одговара он полако.</p> <p>— Срећан рад!</p> <p>Он ћути, сагао глав 
<p>— Ето, сад је све свршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</p>  
што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебив 
е, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан колико је 
ве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и 
риви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Што питаш? — 
а тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелис 
 Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и 
 Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Моја Полексија...</p> <p>— А, не! — прекиде председник. — Др 
с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, па устаде, прислони тојагу, с 
онела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спа 
ди, седи за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета на предме 
S} Има их неколико комада у оџаклији на полици.{S} Нису школски уџбеници, него некакве друге књ 
а од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато  
ва, некакав миран и скроман сиромашак у половном оделу; па младожења, висок, танак младић, леп  
као оскоруша, па се опет поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе сатисати...{S} Устани 
али њему је одавно постао несносан овај положај у који је стављен доласком Видосављевим.{S} Он  
можда би се чича Витор измирио са новим положајем и стањем у својој кући, да не почеше његови п 
нство!{S} Како је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетк 
ас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} 
о с чича-Витором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} Они расту, развијају се, одмичу.{S} У 
роби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. </p> <p>Наста 
 обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта 
тарца, који, пошто оприча све што смета пољопривредном напретку, набраја примере глупости и нез 
 <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина рода.{S} Куражило га је с 
ада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица постарила много.{S} Изгледа као да  
ог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чу 
 цветићем у њима, без других украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служавник и послужи их ш 
, славу мога родитеља... — Па потрча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p 
Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеж 
вати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразумела и с његовом  
Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим пријатељем и његовим суседом, па шануш 
ђе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бог 
Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и заб 
у и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И  
оније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S} И, нек о 
ошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — вели Вид 
.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије...{ 
а шта је међу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет  
 он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор је наточио чуту 
/p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици,  
н стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове трчкара из куће у кућу, добацује к 
посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>Оно ж 
а од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце  
 да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у карлиц 
литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљ 
и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дош 
јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, пристав 
 лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом 
 кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p 
а, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег има 
е може прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с 
у на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> <p> 
„Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу н 
муца он, кад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој кући 
аговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он 
че да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запал 
где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> 
 најслађе се смеје.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и  
и па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља  
е моји... — рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и 
.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и 
 као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{ 
>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с 
крају.{S} Кад приказују прилоге, они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чи 
лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помирише се са судбином...</p> <p>Тако једног зимњег ве 
рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шт 
.{S}Да, брука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на си 
се још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{S} Разм 
драве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Коли 
 и нерасположен, кад га обузме сета при помисли <pb n="154" /> шта ће бити до послетка, он погл 
араштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи 
<p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај 
 свеже воде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав? 
а.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам с 
довуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговара он полако.</p> <p>— Срећан рад!</p> 
диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакле си ти 
:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гостима 
 ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже,  
воје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавка, висока, пргава и сипљива жена о 
м није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква знака н 
иште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — дочека Витор.</ 
клопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи с 
} Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор о 
 му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и овај рад што радили!{S} Омрази 
се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се  
овање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако гово 
даред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и необичан: мутне очи, подбуо 
то да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био 
 и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Чести 
ор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну тојагом о зе 
 Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} В 
ом о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног  
ш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без те 
p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Вит 
/p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угледамо непознатог човека у сел 
 мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала к 
о и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи  
 он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта и 
буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повученији, ретк 
досав не примети да му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим  
мео се наћи у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, по својој с 
</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог кмества..</p> <p>— Ама 
је и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му и 
 <head> VII</head> <p>Сваки домаћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му више 
<p>Тако другог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти п 
 совром пију, разговарају, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те с 
 опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ра 
ј Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, срамота га од њега, подилази  
ије позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; човек  
p> <p>— Послушавам, господине,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке ствари што је покупов 
о, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу!</p> <p>Витор махну руком:</p> <p>— Нека ке 
p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавка, висока, пргава и сип 
каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше помињати 
осадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руко 
је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.< 
или!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих 
/p> <p>— Јес’, господине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усиновљењу?</p> <p>Чича заћута.</p> < 
оло игра без престанка те се упрти снег поновац и направише се читава гумна по пијаци.{S} Младе 
пшавали кућу, дотле се чича постарао да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново новца 
{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног 
а Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па су  
жица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим то 
себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на жив 
 докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му н 
 мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чич 
ња му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" ко 
аслаћа.{S} Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фа 
и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он  
да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом танади 
си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тобом поносити!...</p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А т 
 дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по десеторо  
 брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш тиме!</p> <p>— То је реткост!</p> <pb n="174" / 
 тако груписаног имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељима својом вештин 
стану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав  
е опет до везилаца, проговори неку реч, понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, он 
?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</ 
а уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава, ћилимова, јастука, руха свакојака за сву чељад. 
к, запрегнут некаквом крпом од шаренице поњаве, тумара око оџака и келнераја, па обиђе столове  
није!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да н 
ети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и  
ад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако 
ши смијурином и лепим растанком.</p> <p>Поодавно, на десетак година пред долазак Видосављев, ка 
 орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} 
..</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо ова 
а, па да их побије терајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је 
и га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече полако:< 
, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе.</p>  
удња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче полако, варакајући  
S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш  
њиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Ш 
драви сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред  
ако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан  
заузела чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и к 
као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више разго 
т од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га истера 
те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, д 
ојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у  
ло у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим прилика 
{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у  
а метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да м 
="27" /> <p>— Час посла!{S} Да по једну попијемо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{ 
е него родитеља...{S} Хајде да по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала  
 Немој више, молим те.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Ружице... 
и ти...</p> <pb n="55" /> <p>Колико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је б 
 пију, разговарају, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободни 
лазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S 
а.</p> <p>— Где си ти, пријатељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, наздрави, пријатељу, — дода 
 може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да  
кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по три, па поставише ручак, принеше јела, почеше 
 почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из т 
а здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је почео размишљати како ће т 
 опрашио до Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S}  
ђе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан са некаквим ситним жутим семеном, па г 
и он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" 
г, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p 
мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те моје добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и 
ио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} По 
како <pb n="167" /> су код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да с 
де Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо гла 
 све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две ве 
> <p>Чича-Витору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде дана 
еци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напос 
ма иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А  
трта преко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и  
орист од тога посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у п 
 ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што може.{S} Молим те не 
приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се снебива, сти 
 <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у водениц 
ри.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао н 
е године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност да легну још 
 као анђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би д 
 пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шал 
какве комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па г 
граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припре 
ца.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу?{S} Ми попи 
су се заинтересовали сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и распитивали 
е у доњем крају.</p> <p>— Па ће ударити поред Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича Витор успи 
у.</p> <p>И измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук спрам кревета, спусти руке на 
гова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, обележен свак 
ћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детелишта, застајкивали и загледали, као да имају 
две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан де 
Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену вр 
ину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта радиш ти? 
и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и  
 од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је до 
p> <p>У другу собу наместише миндерлук, поређаше сељачке сандуке, у којима су биле <pb n="29" / 
гачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве  
, комесију!</p> <p>— И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири  
та више порезе...</p> <p>— И онда ударе порез! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’, Бога 
да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</p>  
 онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда ударе порез! ..</p> <p>Сељаци 
 за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се  
највећег.</p> <p>Па оде општини, однесе пореску књижицу кметовима:</p> <p>— Молим, видите ту, д 
 сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, о 
Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без тати 
би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога 
ата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи пра 
инском пределу под Рудником, од сиротне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ож 
 људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у  
 чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му тр 
 јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за 
ије се нигда извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су би 
умем, господине.</p> <p>Видосав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао  
те, и радити ситније послове!{S} Тај је посао подесан за њега, старог човека, који већ није за  
/p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш ма 
 се налазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Посе 
 се није никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице  
, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здра 
p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И 
ко! — рече Тодосије па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: к 
о.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну приватну ствар која стој 
Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти 
н малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мај 
итор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно  
ав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да посвршава 
 посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није  
 Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај пригла 
— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p> <p>— Х 
ао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој посао.{S} Остари 
баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у  
вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала скорупа, како се сир 
 шарали по дворишту.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео под <pb n="176" /> јабуку шећерл 
</p> <p>Једног празника Видосав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом 
у мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са питомцима.</p> <p>Сељаци подигоше главе.</p> < 
{S} Данас је сазвао среску скупштину да посвршава најнужније послове.{S} Пандури наместише у дв 
ин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посвршава прве пролетње послове: отреби ливаде, растури 
трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже време за сејање кукуруза. 
, данас сам сазвао среску скупштину, да посвршавамо неки хитнија посла.{S} Мислим да можемо отп 
S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне послове, он узва обоје у оџаклији и  
ку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; ка 
!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџак 
ђе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па столичице.</p> <pb n="17" /> <p>Он узме шта 
ецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну пре 
тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као љу 
олико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на клупама и столицама, 
но.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од 
 коло.</p> <p>У сниској и тесној механи поседали за оно неколико столова људи са својом чељади  
> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те их је наместио у стару кућу 
 и мрачна...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо 
Витор спири мало ватрице на огњишту, па поседаше на столичице око прочевља.</p> <p>— Право вели 
и домаћину.{S} Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, уз 
чи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што су донели 
ече и заузе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у њега.{S} Он прелистава акта 
> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</p> <p>Поседаше под трем пред пивницом.{S} Чељад су била у пос 
аспоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту, оде опет до  
} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад т 
ај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан са некаквим ситни 
у је шта приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и то ј 
оравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са ког 
поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло виде 
идосава Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S} Онда, кад је  
оста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш  
 ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће Тодоси 
{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо 
<pb n="136" /> Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како  
вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста М 
 скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда 
 то је село мимо остала села!</p> <p>—- Посилили од богаства!</p> <p>— Па пошљу...</p> <p>— Јес 
!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Вилотије!</p> <p>— Несуђ 
уковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син коме ота 
:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, 
ad> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био ск 
ад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако ј 
о?</p> <p>— Вилотије!</p> <p>— Несуђени посинак Виторов!</p> <p>Опет кикот.{S} Девојке се ослоб 
га ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео пропастити моје имање и трампио Јошевину  
 казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак Видосав. -</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти 
тан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и 
рима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И поче г 
а, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича  
 подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
д тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у души што је с неповерењем продуср 
ли шта може бити са лудоријама Виторова посинка...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Видос 
а чути рђаву <pb n="71" /> реч за свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и како са 
руги.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама ла 
 <pb n="121" /> <p>— Да истераш из куће посинка, као пропасника? — објасни први члан.</p> <p>Чи 
p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тражи посинка преко бела света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p>  
ити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољ 
но на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилазити око његове куће и з 
спрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и пос 
неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава староме човеку  
преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да  
им пријатељем искаже ма шта неповољно о посинку.</p> <p>— На прилику... шта ће он тражити бољег 
ко Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали са 
песмом и подврискивањем.</p> <p>— Седи, посинче!</p> <p>— Нема мулевине, но пљуни у дланове! —  
подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те! 
ници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за 
еђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кући:</p> <p>— Ђурица!{S} Тодосије!{S}  
 чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева посла! — смешка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Вит 
очекивали шта ће бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала г 
ошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују 
у.</p> <p>— Имам посла. </p> <p>— Каква посла?</p> <p>— Имам нека посла.</p> <p>— Хоћемо ли зај 
 страна она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта је међу људима.{S} Људи као  
и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично, у расв 
 Само луд човек може се машати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код запи 
д било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу д 
 скупштину, да посвршавамо неки хитнија посла.{S} Мислим да можемо отпочети рад, јер сте сви до 
овори свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће престати.{S}  
> <p>— Молим те, Тодосије, гледај своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо свет?</p 
ћута, па рече:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по  
а не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју  
p> <p>— Каква посла?</p> <p>— Имам нека посла.</p> <p>— Хоћемо ли заједно кући?</p> <p>— Хоћемо 
м нико ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чују.</p> <p 
дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без старих људи, — поче један и обрну се да види  
> <p>— Где си, стари пријатељу?{S} Нема посла без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Вито 
S} Пролази сви са стране, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујс 
питује <pb n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с дец 
епртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим  
 А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја.. 
p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући! — вели им она кад  
 човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром 
 ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајте посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! .. — виче  
и?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарам 
дуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и  
 ће говорити, па ће престати.{S} Гледај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како? 
, бабо, као родитеља...</p> <p>— Гледај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да 
p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и гледај посла.</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не хте проговори 
 да разговарамо!</p> <p>— Опрости, имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> 
питаш? — прогунђа пандур.</p> <p>— Имам посла код председника.</p> <p>— Имаш ли позив?</p> <p>— 
p> <p>— Хајдемо у механу.</p> <p>— Имам посла. </p> <p>— Каква посла?</p> <p>— Имам нека посла. 
зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Код суда?</p> <p>— Ја, код суда.</p> <p 
а и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n="18" / 
p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и нев 
ам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну  
в?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумараш по њој кад х 
адноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— Час посла!{S} Да по једну попијемо!</p> <p>— Молим те!</p>  
згода, што постиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад по 
заседањем закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и разгова 
друкчије изгледа у његовим рукама сада, после дваестину година, сем то толико што је притврдио  
> <p>Оно најпре пође полако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасо 
љ у селу,. „ то јест... што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну  
 па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p 
е сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{ 
 шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом ку 
у и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича он како је некад било, какве су цене биле,  
 како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да 
и“, — па мрдну раменима и оћута.</p> <p>После оваких разговора Витору је све теже било.{S} Чини 
>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразумела и с његовом браћом и с његовом Руж 
лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагове снега, ону сивкасту паучину с ливада,  
во велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараштајем.{S} Да ти н 
маштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је за 
и помисли <pb n="154" /> шта ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p> 
 /> <p>Он ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ратар 
ревија хартију, загледа у законе.{S} На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је позн 
. да се секираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав прође полако, ногу пред  
 га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врат 
у, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до  
ахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се чуде как 
шта сметати, неће се утрчавати у његове послове, нити му наметати своје савете.{S} Кад га за шт 
реску скупштину да посвршава најнужније послове.{S} Пандури наместише у дворишту клупе, сто и с 
чувати имање од штете, и радити ситније послове!{S} Тај је посао подесан за њега, старог човека 
а код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне послове, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију  
а.</p> <p>Пошто посвршава прве пролетње послове: отреби ливаде, растури кртичњаке, потврди огра 
 без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имад 
ућио.{S} Он ће с новом снагом предузети послове на добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је изве 
икли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпа 
омшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} Рецимо: упал 
{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом.</p> <p>— Оставите то, море! — виче домаћин.</p> 
 за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив  
али од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S}  
шчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људи 
S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу него у штали о диреку 
ацује пошалице.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, те 
ељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало за 
 трем пред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам н 
очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он 
, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојт 
.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке го 
за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобразио 
рилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, ка 
екну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не питај ме ништа јутрос.</p> 
а оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па ук 
уби у руку све редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну р 
пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соб 
чи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију, ручали,  
стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију 
 ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуш 
наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окиња 
, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви  
даље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и по 
е упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и да 
 муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и п 
не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чис 
ушаваш кад ти ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, господине,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и 
<p>— Па... јес’, господине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, 
о крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара 
/p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, господине. '</p> <p>Он га од 
о уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали  
, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад 
нио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да 
е пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се с 
од детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p> <p>— Здраво мирно, Тодосије!</p> <p>— Д 
чке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, посматрати како Видосав ради.{S} Неће му ништа сметати, 
Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на ледину, па  
и се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога...  
 њих двојица учинити.</p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пр 
 као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја ве 
ли.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служила, з 
<p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, 
уза у клиповима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава, ћилимова, јастука, 
 некаква болешчина покоси једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео в 
ам служим све редно, него...{S} Ружице, постави-де ти совру овде...{S} Били <pb n="59" /> доћи  
ку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> постави, ручају сви заједно, он служи, започиње разгово 
онеше и врућу ракију, попише по три, па поставише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати зд 
} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко 
е.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превали дан поставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и каља 
 широко грање просипа бледе млазеве.{S} Постављена дугачка трпеза с краја на крај дворишта.{S}  
стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и људи седају за њу по реду ка 
 Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај положај у који је стављен доласком 
ао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен 
к су они улепшавали кућу, дотле се чича постарао да понови њих: призвао је терзију те је скроји 
једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица постарила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала,  
 је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ нико није ни п 
е на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета 
 навикао је да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="11" />  
нију, и пред смрт није одмицала од њене постеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ 
 па сви спавали <pb n="56" /> на једној постељи, која је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је 
е, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone unit=" 
а код куће.</p> <p>Ове новине уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања са својим знањем 
еније.“</p> <p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са угледнијим људима с којима ћ 
му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што постиже људе који не  
ићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са 
. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије!</ 
 гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и с 
аметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао слежући раменима, а то 
ли га постигла друга каква незгода, што постиже људе који не гледају посла што им је Бог одреди 
ед замишља све непријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани р 
 измакне унапред.{S} Оно што није могао постићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он 
ио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микачићем  
кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код воденице намести слу 
Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А ш 
учио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио у в 
 наћве, сланицу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари на 
 и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једн 
ви пријатељи пружати прст на Видосава и потаркивати свађу.{S} На пример чича Вићентије...</p> < 
лове: отреби ливаде, растури кртичњаке, потврди ограде, направи леје у врту, предузе сејање усе 
Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почи 
 и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </p> <p>За дуго није могао 
овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђењу тапија?</p> <p>— Јес’, господине.</p> <p>— И  
а га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар ску 
Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта све 
 приноси чутуру, наздравља и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, 
ове и назимад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде к 
 измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прв 
p>Поћута мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато, он му увек падне <pb n= 
 му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и тек п 
да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</ 
 подигао други нараштај и настале друге потребе.{S} Поштуј му његову старост и прихваћај паметн 
но орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазни 
, треба радити онолико колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ ра 
тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, под к 
аје ништа.</p> <pb n="152" /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђ 
нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до 
 <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо...{S} Изволте... слободно к 
ога Јована, славу мога родитеља... — Па потрча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну  
 <p>— Чим шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: 
идосав лежаше на кревету, налеђушке, са потуреним рукама под главу, раскорачених ногу и разбару 
ратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно што му  
{S} Причај ми, Видосаве!</p> <p>Поћута, поћута, па поче:</p> <p>— Каже побратим Мијат све како  
о и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, п 
е ждере свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и раздра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет годи 
уткује док он не почне.</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где  
најгадније лажи о мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није  
p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он мало поћута па продужи:</p> <p>— Тодосије, брате...{S} Ти ме 
м... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешств 
ву раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија. 
>— Како?{S} Причај ми, Видосаве!</p> <p>Поћута, поћута, па поче:</p> <p>— Каже побратим Мијат с 
и шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да 
 је време незнатне белеге старости, али поуздан поглед и старачка лакост, одавали су човека ког 
кад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради 
њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мај 
а види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са  
авете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради ка 
n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с нашим приј 
 сретнији од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са  
>Један старији човек у цокулама и лаким похабаним хаљинама, сигурно какав пропали трговац или з 
већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из  
о ни куражи да се унапред <pb n="65" /> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти  
хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик 
азде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену  
та ти не беше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, заворњева, брњица разне величине, оп 
ав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје ми старешинство у свакој п 
,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да п 
јима је волео састати се, разговарати и почастити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на веж 
ве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже раменима:</p> <p>— Што ј 
окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш, Тодосије, куда 
покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба  
> <p>Један од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио 
 му много више приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и  
 служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је 
ој прико, нема посла без старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видо 
а речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш д 
ст... то јес’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о  
p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима.</p> <p>— Знам, бабо.</p> <p>—  
<p>— Јеси ли се надао оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дош 
људи.“</p> <p>— Прича ’номад Тодосије — поче младић, — удовица Јана била у воденици, па боса, п 
т.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p 
Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати кадивицу на глави.</p> 
денице и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам  
ми, Видосаве!</p> <p>Поћута, поћута, па поче:</p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: ба 
ије поћута, чукну штапом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код ко 
 друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао главу 
и до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио,  
ду товарног коња са прибором.</p> <p>Па поче распитивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугу 
репи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи о 
е наоколо своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</p> <p> 
ема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{ 
и и саветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо,  
 изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у 
с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре п 
та.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млатајући рукама, декламовати:</p> <quote> <l>„Ко 
 <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необично и у страну, а он прити 
ава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Хајдемо ку 
те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и овај  
братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са углед 
 је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати.</p> <p>— Шта велиш, човече?</p> <p>—  
г пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у кући,  
— Хоћемо! — вичу сви.</p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посина 
црвени образ под старост...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" /> как 
ници, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем крају.</p> <p>— Па ће ударити поре 
 Па ће ударити поред Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гу 
 воденици, — накељи се Тодосије.</p> <p>Поче гуркање, подмигивање, док онај одозго продужи:</p> 
 мене су се угледали први људи у селу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим дет 
 шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи и х 
е.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n=" 
и дреку на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године 
у земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допират 
ћи и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код побрат 
тницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S}  
шство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је 
— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта с 
— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако како си почео.</p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека ти смета!</p 
ес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео пропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолоп 
грешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина рода 
овек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу  
ди како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и не 
деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у  
— Тако је, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код в 
 подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> <p 
еде и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кућ 
ине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И т 
> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, 
е меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засе 
 три, па поставише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошл 
је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</ 
е све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је д 
 Прекрстише се и обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видо 
ес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...</p> <p>У Младена Варагића било комиша 
 због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилазити око његове куће и загледати шта он то  
очео размишљати како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и исме 
 испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба 
положајем и стањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи пружати прст на Видосава и пота 
одуже, а старији се склонише у механу и почеше се припремати за повратак.</p> <p>За чича-Виторо 
о на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претресати на све стране.{S} Радознали сељаци, в 
 и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p 
> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не  
ковати имањем као својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше 
и су изјадати се на данашњи свет што не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p> < 
етно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сара 
и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старијег и да прикод 
оћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све старије, и добро се в 
>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединце у селу: те оваки је овај те  
.</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испри 
еш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о прочевље, 
 нигда извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на  
/p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје пр 
ко имати особине.{S} Кад задружна чељад почну особити, онда нема ништа од такве задруге.{S} Хоћ 
тено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему  
чагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло 
ранима, неко се извалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џа 
атимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељали?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из ваја 
ђу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет све дође на 
одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p 
 он служи, започиње разговор и добацује пошалице.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S} Кад нема ра 
драви смо, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p 
 то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она види.< 
влаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га нате 
<p>—- Посилили од богаства!</p> <p>— Па пошљу...</p> <p>— Јес’, комесију!</p> <p>— И комесија р 
е, ухватио мале рогуље за парожак па се поштапљује и корача полако, погнуте главе.{S} Мијат му  
олике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} В 
ватио сикиру око ушника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огра 
овићима, слуша Тодосија, не признају га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</ 
 ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио с 
тора Микачића.{S} На пример: обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица су р 
треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје 
да.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{S} А његов отац, п 
јвећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разгов 
 хвата сваку реч младога ратарца, који, пошто оприча све што смета пољопривредном напретку, наб 
p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је оволики с 
оресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. 
зник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне послове, он узва обоје у оџакл 
има и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види и с 
 јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије 
ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда с 
снопа, па се налазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био распоређен, он није имао шта да ради 
ов начин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посвршава прве пролетње послове: отреби ливаде, р 
ојагу, скиде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогун 
е где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а ме 
ченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче да учим ратарску шк 
Ево шта пише господин управник:</p> <p>„Поштовани господине капетане,</p> <p>И ако се лично не  
 — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање...{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опе 
рипијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем свет 
и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и 
> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S 
једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, 
ги нараштај и настале друге потребе.{S} Поштуј му његову старост и прихваћај паметне савете, а  
гда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а ш 
: његова Ружица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву  
м себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми почаст на сваком месту 
> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! ..</p> <p>— Хвала, син 
да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по једну поп 
мао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је 
је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S}  
аше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p> <pb n="33" /> <p>Истину  
о да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи праве највеће см 
ат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здрави се и 
 правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи праве највеће сметње напретку науке.{S} Они свако новач 
ј Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p>  
је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и з 
а ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријат 
увао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb n=" 
, који није његово друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђе 
инате, они то све нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки сукоб  
евојке у тесним сукненим јелецима, седе правилно, сагле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и  
> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Немој, море, правити спрдњу од себе!{S} Он заустави волове, хукну у  
се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне.</p 
ни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодос 
 не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p> 
же, па оде полако кући.</p> <p>Сутрадан прављаше се невешт свему, као да ништа није ни било: ни 
и неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" /> 
ке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, т 
пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, Тодосије...</p> <p>— Шта кажем?</p> <p>— В 
<p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш!  
 нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, него без г 
’нако...</p> <p>— Није тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђ 
...</p> <p>— Шта кажем?</p> <p>— Велим: право имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право,  
аш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није неко ради 
аво велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да 
>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње ври 
 умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако...  
и и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну раменима и оћута.</p> <p>П 
 ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право велиш, Руменија!</p> <p>Ту ноћ нису проспавали ка 
ја: у њега је све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао  
аше на столичице око прочевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко 
 убриса очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право велиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S 
намо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p>  
што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Види 
ући!</p> <p>Чича Витор устаде:</p> <p>— Право велиш, Тодосије.</p> <p>Устадоше и остали.{S} Вид 
и.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у  
} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, св 
вему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из  
не... „Затисни уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких љу 
о селу: затисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав маше гла 
ad> <p>„Затисни уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упамтио ове  
осе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онд 
p>Па одмах окрене другу:</p> <p>— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л 
ор сиђе низ судске степенице и упути се право својој Јошевини.{S} Само сврати на пекарницу те с 
шао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније л 
одосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим 
исте сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравц 
p> <p>— Богме... његово имање... његово право... и све...{S} Јакако... — проговори с муком и с  
 мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао ј 
вај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упознао с  
 толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе га нек 
е одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао 
наш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако 
а, северац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" /> др 
а, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на  
 око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад 
зда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на прагу?</p> <pb n="108" /> <p>— Тек... заборавио сам.</p 
 вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и н 
лиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео  
ране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се стар 
ене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p> 
у и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цв 
 дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким 
/p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је освитао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошто посврш 
ећа дати неколико књижица, кад се првог празника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Мл 
жљубила њихову децу.{S} Доцније, једног празника, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто 
и пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој кући, издвојила га у вајат, села на са 
а у његову кућу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладови шара 
по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног празника Видосав намирио посао и обукао се, сео под јаб 
и, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у Микачића кући.{S} Обрисали  
евини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празнике пропратише све како је уобичајено.{S} Чича Вит 
ук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S} На нек 
добри пријатељи!</p> <p>— Други пут, на празнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други п 
ијатеље из целог села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жет 
ду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничном <pb n="179" /> оделу, у плавкастој извезеној 
S} Куд се макне, све му тужно, суморно, празно...{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне р 
љи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва радост у  
 таван и врата, како творижу чиновници, практиканти и пандури.{S} Међу њих се умешало неколико  
унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, него „осмак 
деда; треба показати нешто савршеније и практичније, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то ви 
ругом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n="107" /> нерастове и назимад. 
а свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сл 
ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га  
тара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.< 
о нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрестано в 
се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се ур 
и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му  
ло у њега, непознатог човека!{S} Сад му прате сваки корак, хватају му сваку реч, претресају и ш 
века у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с  
рвољ испод јабуке: цигарице, палидрвца, прашину од дувана, намести вајат, разгледа шта је успре 
ћи.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћери, прва радости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод о 
и: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радости моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред 
Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклиј 
разно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није како треба.{S} На уму му је Ви 
е чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радости  
је смећао с ума.</p> <p>Пошто посвршава прве пролетње послове: отреби ливаде, растури кртичњаке 
 <p>— Шта ти је то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, натури наочаре и проговори:</p>  
 заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, 
а... — узмуца он, кад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њих 
уке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево имање.{ 
ма из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и почели то исто набављати...{S} Не да 
куће посинка, као пропасника? — објасни први члан.</p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га  
 се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвал 
а је радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодо 
 <p>— Читај, господине Јанићије.</p> <p>Први члан прочита цео уговор гласно, одмарајући се на т 
— прича председник једном члану.</p> <p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у  
му може суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микачићем он није нигда стао пред 
 Хода, мисли, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било је  
е воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни у 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Још првих дана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је би 
убуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p>1903. </p> </div> < 
"titlepage"> <p>ТАДИЈА П. КОСТИЋ</p> <p>ПРВО ВЕСЕЉЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p 
шта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека средовечна, црвенкасте ко 
 му обећа дати неколико књижица, кад се првог празника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било. 
ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те купи ј 
ешто им помогне стара служавка, висока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике године, ко 
е мање суме за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са питомцима.</p> <p>Сељаци  
а ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из 
<pb n="43" /> <p>— Слепи чвор!</p> <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њега!</p> <p>— Али ова 
 се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Па 
ако је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше  
ема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb n="31" /> је и двори 
 Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један ди 
0" /> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</ 
олако, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, све 
 Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бо 
је.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са 
дају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и  
p>— Шта сам попио?{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се подигне те 
а, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост његова, а 
уго, — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види 
воје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да ко 
пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзну 
ану; на други зид огледало и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна; на  
ре.{S} Колико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се:  
ом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, 
а на здравице.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превали дан поставише велику совру.{S} Напољу је било х 
раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — подвикује <pb n="19" /> Витор, те би неко из 
— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим 
г милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему назире пуну срећу за њихову ку 
ead> <p>Чича Витор настани се код куће, преведе децу, пренесе своје ствари и намести их у оџакл 
елистава акта, нешто подвлачи писаљком, превија хартију, загледа у законе.{S} На послетку отпоч 
 да је не треба много превртати, јер се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу 
 осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем обија лишће и цвет, који с 
да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам  
 и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће Тодосије рећи ономе твоме  
кви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође о 
 Радознали сељаци, враћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детелишта, застајкивали и з 
и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ћ 
чашу пића и разговор.</p> <p>На пијаци, пред црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени доведене,  
енце ракије с чашицом, па метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, бабо!</p> <pb n="132" />  
 од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, под кућом.{S} Изнео ро 
знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви с 
не, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор ш 
и моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре то 
ете, никако!</p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:</p> <p>— Мо 
ком.</p> <p>Поодавно, на десетак година пред долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, јед 
 нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се  
кани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>Видосав отрча те му изведе коња, 
зговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше 
а доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и  
леба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек 
Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупан пандур 
е и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсл 
ан и изломљен од неспавања, прилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и не 
> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што је  
ико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пун 
рина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видоса 
оденице, кад један сиромашак тера прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чар 
{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној страни оружје. 
n="130" /> <p>Она му угледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— И 
евог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} 
31" /> је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала од њене постеље, те је оставила 
итор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о поси 
као па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p> 
о је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, учт 
} Али то није никоме исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видоса 
инко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То ме 
авали како треба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p 
 — она то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад,  
домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, — брани се Ви 
 вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се п 
 Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усини 
на ми, чуда...</p> <p>Поседаше под трем пред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су вол 
им а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим д 
о се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба 
Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p> <p>Он устрепта очима, принесе  
да и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је  
ом Витором Микачићем он није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потриц 
 иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да заустављ 
 код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу пропрати да 
оба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује 
а то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да 
ади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је с 
они се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, преблед 
 оде.</p> <p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рог 
 окружног суда.{S} У пространом ходнику пред заседањем закрчио свет; људи који имају посла код  
вет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, 
 ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје к 
.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили ра 
ам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{S} Пошт 
рен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали  
ад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био п 
id="SRP19030_C22"> <head>XXII</head> <p>Пред подне чича Витор сиђе низ судске степенице и упути 
ло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дот 
а, слеже раменима и гледа <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до са 
о потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шт 
ли се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стид 
х штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му кошту 
о двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиро 
 хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их д 
од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паме 
 шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до с 
о се промени у лицу, Мијат обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким гостима? — п 
шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p> <p>О 
оцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше неколико прија 
м низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> 
пог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и п 
p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе н 
људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи се у таком по 
већ сам му дозволио да привремено слуша предавања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прил 
 послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја 
в план за будући живот.{S} Старешинство предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се 
луга у његовој кући, него син коме отац предаје старешинство.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је  
, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено 
те, упознаћемо те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати 
кивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може најцрње наступит 
 из Качера, из једног села у планинском пределу под Рудником, од сиротне породице.{S} Њих три б 
гледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек  
дине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>За 
 у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он 
 у полић или у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко ш 
итора.</p> <p>— Је ли све тако? — упита председник.</p> <p>— Тако је, господине.{S} Све је тако 
ле грожђа, по фртаља смокава... — прича председник једном члану.</p> <p>Први члан услони врх ол 
 Полексија...</p> <p>— А, не! — прекиде председник. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу  
стртим зеленом чохом, седели су: у врху председник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с д 
 мене код господина председника!</p> <p>Председник лупи у меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта ј 
 стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помо 
{S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Председник прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега 
 ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари у меденицу:</p> <p>— Води овога човека 
им ја тебе, пусти ти мене код господина председника!</p> <p>Председник лупи у меденицу и пандур 
рогунђа пандур.</p> <p>— Имам посла код председника.</p> <p>— Имаш ли позив?</p> <p>— Немам поз 
и врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим речима, господине Атанасиј 
<p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господин’ председниче, један старац навро хоће да уђе у заседање. 
великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље патосано опекама, из ког се улази у три собе, 
е, потврди ограде, направи леје у врту, предузе сејање усева.{S} У груписаном имању око куће им 
>— Тапију, облигацију, жалбу, уговор! — предузе други.</p> <pb n="117" /> <p>— Јефтино.{S} Хајд 
<p>— Разумем, господине.</p> <p>Видосав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је 
 своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не  
ј човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ра 
 ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, тај човек не може да дође себи,  
/p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ће предузети други:</p> <p>— Море, велики измет чиниш тој  
"12" /> скућио.{S} Он ће с новом снагом предузети послове на добро његове куће.</p> <p>Чича Вит 
ој пријатеља у селу, који су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи  
а, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизмаче и ст 
ек расположен и насмејан, према свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће 
, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p 
о ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се са 
е био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми 
 и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, за 
одосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт 
зме травку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, То 
х и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја брука 
ем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће 
p> <p>— Микачић!</p> <p>— Јест, тако се презивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је заора 
 њега исмевају.{S} Осећао се самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све 
 /> хтела да краду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згране.< 
еда Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узв 
{S} Моја Полексија...</p> <p>— А, не! — прекиде председник. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега  
ујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p>— Море, 
ај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци: и 
ренуо други лист и...</p> <p>Председник прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си 
 које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршиј 
време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не д 
ан глас из помрчине:</p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нис 
на би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он  
јеш око моје куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антоније  
љи, затим подиже обрве високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог распо 
Тако му и треба!</p> <p>— Тражи посинка преко бела света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један 
руком ослонио се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе 
 /> на једној постељи, која је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чес 
одјазници можеш комотно косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана 
кида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „амери 
d> <p>Кад пођеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака, угледаћеш једну лепу кућу са некол 
 кад му затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не настану  
 је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио неколик 
 па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, 
ди, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обредише по ракију, 
ико, па стану код детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p> <p>— Здраво мирно, Тодос 
е за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви с 
као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у зван 
источну страну; на други зид огледало и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог  
апе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> 
кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у вра 
м водом проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто стареши 
и Тодосијевој.</p> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти  
 расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бога ми,  
 чича се погао па плужи...{S} Забраздио преко целог детелишта....</p> <p>Видосаву облеће она ра 
 ствари, набио повраз на штап, претурио преко рамена, позабацио капу озад и одмереним корацима  
појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови само су 
n="94" /> леђа уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа 
е би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим.. 
ебао си, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме  
l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура?“</l> <l>— Оно јесте Срђа Зло 
име и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно п 
} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљут 
S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и за 
де кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што с 
> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога 
а устаде, прислони тојагу, скиде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку,  
едаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну мало вина  
сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гуњеве па полако раде и тихо ра 
, наслонио <pb n="94" /> леђа уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу 
..{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испречиш ци 
е, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обредише по ракију, па почеше доносити  
/p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> <p>— И 
поседаше и упреше погледе у њега.{S} Он прелистава акта, нешто подвлачи писаљком, превија харти 
овао томе, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у којој се родио, са  
 их води те га питају: колико би остало прељетака, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и 
 уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, према свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S 
смејан, према свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да 
е школује у ратарници.{S} Толико љубави према школи и науци, колико се показује у овом младићу, 
о донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен м 
а Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на 
теже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} 
..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те 
итор настани се код куће, преведе децу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и предузе  
p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није 
онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратарац.  
 Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што 
оче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни саве 
жење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћерамидом ка 
спреми се као што доликује: обуче чисте преобуке и најновије одело: простране чакшире од плавка 
 пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати задао муку на срце, те човек  
ци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види как 
орао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а што је нави 
 раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и крештећи 
а имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и зад 
е то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога кој 
е имати оволике користи од рада који је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању по 
{S} Није се ни он научен родио, него је препочео од другога... то што ради он, ради паметан све 
ши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти  
у признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио  
капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче конаца, приђе полако и седе до њега 
идосав на <pb n="137" /> својим лејама, пресади Тодосије наоколо своје њиве под кућом, а друге  
 које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и подићи трајну ограду без врљике и к 
гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb n="36" />  
и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи м 
p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саће од осова, подвлачи се испод амба 
и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празнике пропратише све како је уо 
и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p> < 
чине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, који  
ош по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разр 
шту...{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.... „Бом 
њишту.{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он,  
е напретку науке.{S} Они свако новачење пресрећу с неповерењем и подсмевком, и тиме онемогућава 
зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише с 
чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради к 
ледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег поновац и направише се читав 
сла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће престати.{S} Гледај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с 
набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помирише се са судбином...</p> <p>Та 
је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих образа. 
 да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке,  
 брате.</p> <p>— Није, Бога ми, нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек, р 
 и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако, бра 
{S} Одатле ће он снабдевати кућу, а што претекне носити на пијац а откидати по неку пару да му  
у су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n="118" /> столом, застртим 
алаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време,  
почеше допирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, 
рате сваки корак, хватају му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође  
о и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединце у селу: те оваки је овај те таки ј 
телишту Видосављеву и тај случај почеше претресати на све стране.{S} Радознали сељаци, враћајућ 
н па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио н 
 свуда се избриса паучина и црвоточина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се  
.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила руке око оно деце што јо 
како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана л 
</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— Видо 
еда му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p>— Бога сам 
орбу пуну ствари, набио повраз на штап, претурио преко рамена, позабацио капу озад и одмереним  
корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку реч младога р 
дити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми. 
у: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима у све редом з 
зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се  
 радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на до 
има кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’н 
 <pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>Прештампано из „Бранкова кола“ за год. 1903.</p> </div> 
два показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Как 
в?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја 
инут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли <pb n="154" /> шта ће бити до послетка, он  
ако то?</p> <p>— Тако.{S} Онај мој није при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мо 
испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...</p> <p>Ч 
 почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове тр 
итор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад при 
зговор и добацује пошалице.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом 
сец дана.{S} Ту се развије труба сукна, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па тер 
ку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, 
молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав р 
 се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је и 
 без споразума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе 
алом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, 
да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>Па поче распитивати полако, изнаоколо, 
е те моје добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, каж 
походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам м 
службени посао скренем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’ 
одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узду, колан,  
маш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</ 
ице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и по 
<p>Чича узврте главом:</p> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд 
— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то  
Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте главом:</p> <p>— Хе, хе, пр 
 века очува што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставити својим мла 
ли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то?</p> <p> 
ам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено слуша предавања и ради на школском имању.{S} 
је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не отера кући, и мало н 
изну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S}  
али.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он ус 
и кад нешто попева и маше рукама, па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види 
} Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видоса 
 Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева  
рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добр 
вако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето н 
о.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, да не ост 
оду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад посе 
он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под 
је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не пит 
да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и 
полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабу 
осав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље за парожак па се по 
омци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, неко се извалио и опрућио, неки  
јем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што 
 Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграше уснице:</p> <p>—  
рно какав пропали трговац или занаџија, приђе му:</p> <p>— Којим добром ти, стари?</p> <p>Витор 
цом у руци, препредајући клупче конаца, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све с 
паване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију 
чи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе један младић у опанцима.</p> <p>— Тапију, облигац 
уке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох,  
Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „ 
киром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њ 
а у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли гла 
размотава.</p> <pb n="91" /> <p>Видосав приђе згладићу и шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А 
! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је 
/p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива била, Ружиц 
pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, си 
.</p> <p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче изг 
на крочи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио под  
сијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Се 
>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупан  
то Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор погл 
говор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестан 
 види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разго 
је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у св 
 и сухе образе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну  
сту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи зем 
добриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобраваш 
у мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо 
ети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разговар 
p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мен 
е!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим  
убише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђоше те се руковаше, па прихватише коње и одведоше у 
 вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагну се па з 
власти?{S} Није било капетана кога нису призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта им се вид 
, дотле се чича постарао да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново новцато одело Вид 
, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшиј 
 турише преда се што су донели за јело, призваше неколико пријатеља на заједничку совру на зало 
тимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу 
ља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} При 
 какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.</p> <pb n="152" /> <p>Кад га потреви са 
. „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да 
 и несретниковићима, слуша Тодосија, не признају га поштени људи већ се спрдају са њим као са б 
 уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај ра 
није никоме исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ  
ид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Не 
 не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то ни 
ад смо били на Пандиралу, па Хорватовић призортио да освојимо позицију, те, мајчин сине, хоће б 
еденицу:</p> <p>— Води овога човека код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе своју хартију, тури у 
ови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговори Ружица 
је на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван’о, Виторе. 
ма и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав миран и скроман сиромаша 
 га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле... после мо 
те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кутију у којој стојаше д 
ко?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и слеже раменима.</p> <p 
ао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића? 
је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, 
 току тога времена добио је велики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали и узи 
то су донели за јело, призваше неколико пријатеља на заједничку совру на залогај хлеба, чашу пи 
обу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> <p>Беше неки празничић и л 
е...</p> <p>Њега Витор убраја у најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се о 
 да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овако  
> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Б 
осав продужи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се н 
невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о посинку.</p> <p>—  
 у вајату.{S} Витор се пољуби са старим пријатељем и његовим суседом, па шануше Видосаву те и о 
о их!</p> <pb n="178" /> <p>Појавише се пријатељи.{S} Њих петоро: стари Маслаћ, младожењин отац 
рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништ 
е крију што раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш н 
и су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах по доласку и заволе 
ли и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно,  
ањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи пружати прст на Видосава и потаркивати свађу. 
ти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме зауз 
} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , .</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— 
 је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови 
бо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри пријатељи!</p> <p>— Други пут, на празнику! — отима се  
еколико столова људи са својом чељади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав и  
а обрвама и живо се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентијем Радоњом Жикићем.{S} Видосав 
е као своје дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А т 
но, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељима својом вештином: како је умео склонити прод 
 сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о то 
обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира 
 <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Витор ућута.</p> <p>—  
у се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још јед 
.{S} Нема оваког радина оваког чуваоца, пријатељу, — пљеска Витора по рамену: — и на готово дол 
 и повирују.</p> <pb n="180" /> <p>— Е, пријатељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу рад 
p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! — утисну се међу њих 
и пописмо по неку...{S} Деде, наздрави, пријатељу, — додаде му чашу чича Маслаћ.</p> <p>Видосав 
совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, наздрави,  
љно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари пријатељу?{S} Нема посла без стара човека!{S} Тамо, амо 
лим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала ти, Вићентије!</p> <p>— И још 
ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све сел 
сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече пријатно.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко грање пр 
 стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују прилоге, они не помињу њега него виче чауш: „ 
ги но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без старих људи, — поче један и обрну 
 се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подс 
оје Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно 
 мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно  
 да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он так 
већа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се заце 
ије за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, посматрати како Видосав ради.{S} Неће му ниш 
 што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} Ко  
прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сут 
 толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета земље нити се отима за то.{S} А оно 
дине одкако њиме управљам?{S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину  
 само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица постар 
травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио, хеј,  
 собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење.{S}  
!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Им 
} Онако уморан и изломљен од неспавања, прилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опе 
бавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем дог 
 ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим  
 о његову посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели на ру 
и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он сврати ко 
 о свему томе.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни плодови њ 
>И поче га упознавати али постепено и у приликама са угледнијим људима с којима ће имати највиш 
године Ђуричиног школовања у ратарници, прилике у кући Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав  
о смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради  
научили од наших старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су  
p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок,  
хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока и три литре, по тридесе 
 Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ов 
 <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече и з 
>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, него...{S} Ружице, по 
: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа В 
.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од ма 
ма шта неповољно о посинку.</p> <p>— На прилику... шта ће он тражити бољег саветника од тебе, В 
из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прилику, синко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су газд 
мшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за сов 
ог говечета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну  
мам слободу скренути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре  
{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док  
д господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозборити.</p>  
ом месту, даје ми старешинство у свакој прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, 
 Видосав се с обојицом упознао у једној прилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тад 
омчадијом где у крају.{S} Кад приказују прилоге, они не помињу њега него виче чауш: „Да видите  
оштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем крају, а он п 
тадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их 
е настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причувљава стоку, зими  
ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће  
одсмевком, и тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији о 
олим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведо 
по имање, да би могли по свршетку школе применити своје знање на имању и показати корист од нап 
ш веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева.</p> <p 
ају са погледима Витора Микачића.{S} На пример: обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадаваџи 
ље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшеницу  
 је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах  
 на Видосава и потаркивати свађу.{S} На пример чича Вићентије...</p> <p>Њега Витор убраја у нај 
 смета пољопривредном напретку, набраја примере глупости и незнања из своје околине, одведе га  
оглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, 
ити невешт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор  
утра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља  
 Поздрави се с неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојан 
{S} Ружица им носила ручак и није ништа приметила необично на Видосаву.</p> <p>Али не прође мно 
 ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступ 
p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у детелини, 
в ушао у кућу Микачића, нико није могао приметити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S 
<p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се штошта изменило.</p> <p 
м!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би м 
 људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младића.</p> <p>Он слеже рамен 
ји је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинство над једним толиким имањем, које је 
На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} Ка 
ужује и подвикује:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он није са 
ђеним братом.</p> <p>Он устрепта очима, принесе цигару устима, хтеде да повуче, а она се угасил 
p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и г 
леда у цигару.</p> <p>Тодосије запали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и про 
" /> се Тодосије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози Б 
х одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако 
изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући 
е, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, великој старинској, која  
с закуче кантарским кукама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те 
ију, попише по три, па поставише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад по 
 оставити својим млађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хв 
и инокосник.{S} Поградили су грађевине, приновили и окрепили омање, подигли свакојаке стоке, за 
 детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до д 
равио детелиште, са кога ће имати такав принос <pb n="66" /> какав се не може добити ни са какв 
у ливаду косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</ 
:на једној њиви, доношаше му много више приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у оста 
ко ћеш са парчета земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да има 
ра сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чутуру, наздравља и радници се поткрепљују.{S}  
на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекат 
им војничким панталонама и копорану, са припасаним силавима, уозбиљио се, суче брке и ослушкује 
је погледаш, оно сели обојица на кладу, припијају и разговарају: како су мразеви уорили земљу т 
није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свак 
p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — поч 
гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се опет поврати у исти положај 
јој стојеће рухо и непрестано јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича Витор се узодао и узнемирио 
 скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је 
ет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} 
ИЈА П. КОСТИЋ</p> <p>ПРВО ВЕСЕЉЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИ 
ању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се 
о време у заседању су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n="118" /> 
а који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и ор 
тарији се склонише у механу и почеше се припремати за повратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром 
скромно очешљана у плетенице, са једним природним цветићем у њима, без других украса.{S} Пољуби 
да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да располаже са сво 
 — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан присети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здр 
Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да до 
>— Полиј ми, дијете! — рече, па устаде, прислони тојагу, скиде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто 
 да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта ј 
У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи по 
е деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракиј 
у упознали.</p> <p>А њихове радости кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па они сп 
!</p> <p>— Ми ручали сами! ...</p> <p>— Приставили сланине и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> < 
ужици.{S} У кући наложена велика ватра, пристављени свечарски лонци и спрема се као о светоме.< 
ће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства раде и пома 
ара?</p> <p>Сељак продужи пут.</p> <p>— Пристаде ли, море? — виче Ђурица.</p> <pb n="70" /> <p> 
? — виче Ђурица.</p> <pb n="70" /> <p>— Пристадох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде сво 
.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћем 
да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И 
но!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не пор 
диш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“< 
висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од црног сукна, копоран и фермен од  
} Видосав гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк 
ји.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} С 
 дваестину година, сем то толико што је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да вод 
S} Чича Витор је наставао код воденице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га троши 
</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти провичи....{ 
орљиво:</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Притврђујем ограду.{S} Време му је, — одговара Тодосије 
осле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S}  
бринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да затупи ни њег 
 нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да прогов 
ретати некако необично и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> <p> 
игрли.{S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и п 
Море шта ти је, шта правиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му са 
 маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи прија 
е, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразумел 
 му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да ме љу 
 и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За т 
м је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јављ 
ју совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удвојеном снагом зацерекају.</p> <p>Опет 
је и младићи приђоше те се руковаше, па прихватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе 
 потребе.{S} Поштуј му његову старост и прихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је бољ 
досије који се на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још  
је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинк 
о што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је овај Тод 
 него „осмак", јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га  
оље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби 
, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у 
опасник и распикућа... како нисам ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта  
се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати 
итор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на 
 жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, па рече:</p> <p> 
таљ киле грожђа, по фртаља смокава... — прича председник једном члану.</p> <p>Први члан услони  
 држаљицу на секиру, мотику, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p 
та, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’ном 
да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав узмрда брковима, пружи  
и много утекао од таких људи.“</p> <p>— Прича ’номад Тодосије — поче младић, — удовица Јана бил 
 то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је св 
 се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у се 
на ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као свако дериште, а ка 
овори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те ј 
јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће помену 
жљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је 
д јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти  
ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је о 
 ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> < 
села на сандук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усини 
олако, погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застад 
је...</p> <p>Кад год се састану, она му прича како <pb n="167" /> су код куће, шта су порадили  
опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава д 
.. с његове стране...</p> <p>— Како?{S} Причај ми, Видосаве!</p> <p>Поћута, поћута, па поче:</p 
азва се:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</ 
е.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно,  
 климну главом:</p> <p>— Лези, лези, не причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и о 
и њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>—  
 А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— Ама причај-д 
ју, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међуднев 
 замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гости 
и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Виторов 
у повратку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимству, о момачком животу и другов 
м:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уздржава се 
сије развуче усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испри 
 немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја... о 
итеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци се подгуркивали и смејали...{ 
 <pb n="71" /> реч за свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што жи 
чао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у воденици, — накељи се Тодосије.</p> <p>Поче гу 
 поре?</p> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у вод 
 пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зград 
је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{ 
S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде 
p> <p>— Молим те, бато, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љ 
 Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p> 
 бити, те неће бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се из 
 насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне  
о се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — 
авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све село 
адују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> <pb n="80" /> <p>Али нај 
рити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети"  
у корисни плодови његова рада, па да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> <pb n= 
о те напада сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш  
ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и прес 
 је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се 
се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>Видосав отрча те му изведе коња, седл 
обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у механу те се огрејаше,  
сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доц 
сем то толико што је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег,  
шевини: прима жито те меље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и  
Видосав скинуо пола розге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S}  
ц па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренема 
гу новину што раде паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом!{S 
што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село с 
ше се читава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склон 
 су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут некаквом крпом од шаренице поњав 
 у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у љу 
и да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p 
д ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} 
атим дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа, про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи једну стопу вратима.< 
иш?</p> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне, — објашњава други.</p> <p 
t="subSection" /> <p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао као 
други.</p> <p>— Шта ће му фалити што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца по 
е снега, ону сивкасту паучину с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеш 
p> <pb n="129" /> <p>Одспава први сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче јеле 
ао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло и нади 
p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, ка 
 својим млађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како  
 подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се 
аљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на своје место.{S} У сарачани 
?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас ко 
тврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се ос 
ма и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и 
и.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, добра је о 
о црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Студеници — погрбљ 
 Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо,  
.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</ 
шета по дворишту, оде опет до везилаца, проговори неку реч, понуди ракијом и врати се кући.</p> 
 што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао 
="164" /> <p>— Јес’, добра је ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан продужи:</p> <p>— Чујем, по 
његово право... и све...{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењем, као да говори с чове 
озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто  
вали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити кога <pb n="166" /> поздравља ни 
икну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>Н 
Први члан узе хартију, натури наочаре и проговори:</p> <p>— Уговор о усиновљењу.</p> <p>— Читај 
е себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан,  
заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дера 
е стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад с 
</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не хте проговорити више речи о томе.</p> </div> <div type="cha 
оришта.{S} У горњем крају старији људи; прогорели од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и 
икачића.{S} Вече пријатно.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве.{S} 
спод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе 
 Је ли засео суд?</p> <p>— Што питаш? — прогунђа пандур.</p> <p>— Имам посла код председника.</ 
убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не пом 
 леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S}  
цијалитет...</p> <p>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вр 
дрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> 
 <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако 
е умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозборити неко 
 својом вештином: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић 
p>— Јеси ли му упропастио што имања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од некретности?</ 
а.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од  
 и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им н 
им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и з 
 пример:{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћи 
у и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сеља 
евтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека ц 
о оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Вит 
 без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се  
 Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода ни 
ена, — одговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо. 
> <p>— Упропастио сам твоје имање...{S} Продао сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо 
ли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин 
икну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осмехну.</ 
ко би остало прељетака, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако  
.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>— Виторе, мо 
шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли  
еби ти, море...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну с 
и се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад  
 је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог масла,  
е да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мен 
/p> <p>— намигну он на оног до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели старац па чепа око  
 ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Вито 
вори шта хоће!</p> <p>Он мало поћута па продужи:</p> <p>— Тодосије, брате...{S} Ти ме боље позн 
ом.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај 
и, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женид 
 Тако је! — додаје Мићо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да  
те пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тодосије продужи:</p> <p>— Таки смо ми, сељаци, увек.{S} Волимо  
ом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко од његовог џанкања.{S}  
ош онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се 
а тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га н 
ћеш дати за четири динара?</p> <p>Сељак продужи пут.</p> <p>— Пристаде ли, море? — виче Ђурица. 
е ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан продужи:</p> <p>— Чујем, подиже један, подиже други у с 
господине! — рекоше сви.</p> <p>Капетан продужи:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже се младић 
умно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се  
е гуркање, подмигивање, док онај одозго продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удови 
{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и з 
 ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разговор.</p> <p>Видосав је то испричао Витор 
 Човек к’о остали људи!</p> <p>Тодосије продужује и подвикује:</p> <p>— Ко би могао приморати В 
 није ни накрај памети!</p> <p>Тодосије продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и об 
сет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од целог  
</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор  
 покајао се у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му остави одрешене  
 рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабук 
ила необично на Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побра 
у и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...</p> <p>У Младена Варагића би 
ноликих гостију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.< 
, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше гл 
а којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлиј 
, хе... — маше главом Вићентије.</p> <p>Прође по неколико дана па опет заинтачи, као да је се п 
</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Ж 
о ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S}  
ари, унаоколо.</p> <p>— Шта радиш ти? — прозбори она.</p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у г 
и дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што не спаваш?</p> <p>— Спавала сам  
е му тужно, суморно, празно...{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би виде 
S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да с 
прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и чиња 
езиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... и нисам те зв 
 прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, по својој скромности, он се јед 
тијом, он измени код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, наместише 
 црепом са подрумом под целом кућом.{S} Прозори дупли, са стакленим окнима, а на великом димњак 
дником и две простране собе и стакленим прозорима, него у оној старој под кровином и брезовим л 
треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца 
Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са произношењем гласа како је учио у школи, па се занео и  
евину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“...</p> <p>Наста читав урнебес. 
корупа, како се сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, да нема какв 
ластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види 
је.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па отпоче:</p> <p>— Није се ништа  
та нема тишина, само се два три младића прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме  
авника ратарске школе.</p> <p>Сељаци се прокртољише у својим седиштима и упреше погледе у капет 
а и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изос 
 и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока нема посла по дворишту. 
н на леје, обележен сваки усев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S 
ило, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p 
ећао с ума.</p> <p>Пошто посвршава прве пролетње послове: отреби ливаде, растури кртичњаке, пот 
ош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — подвикује  
вљев, кад су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, ка 
је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ ј 
апави дани...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагове снега, он 
 </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори поглед преда се.</p> <p>— Ј 
 је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом.</p> <p>— Учим ратарску школу.</p> <p> 
> <pb n="17" /> <p>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прилику 
одосије.</p> <p>Он само мрда раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то т 
 питамо нану.{S} О, нано!</p> <p>Ружица промоли чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеј 
 под јабуком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, по меко 
хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и глед 
и но како.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и г 
 на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмаче  
дине у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас ист 
еним очима, гледа задуго, па напослетку промуца:</p> <p>— Па што ме онда запиткујеш... и што ме 
<p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку промуца:</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те!..</p> < 
/p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча 
јдемо кући!</p> <p>Он се отима, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене.. 
Таки смо ми, сељаци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> 
!</p> <pb n="132" /> <p>— Хајде, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи шеће 
исли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да 
лаким похабаним хаљинама, сигурно какав пропали трговац или занаџија, приђе му:</p> <p>— Којим  
к.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распикућа... пропасник... бекрија? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти 
пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сео 
уд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како нисам ништа приходио за о 
 је купио у тридесетој години од једног пропасника који је напустио кућу и село и отишао по зан 
/> <p>— Да истераш из куће посинка, као пропасника? — објасни први члан.</p> <p>Чича се замисли 
истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће ч 
 почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешст 
<p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> 
/p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, ти ћеш пропасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</p> < 
ишта пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истргнути имањ 
 удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у  
p> <p>— И казао суду: мој посинак почео пропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са 
сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ос 
 очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегава 
 се Витор пресели кући.</p> <p>Празнике пропратише све како је уобичајено.{S} Чича Витор је иша 
p> <pb n="119" /> <p>Пандур се измаче и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање погрб 
старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S}  
и и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављали зд 
 Маслаћ, младожењин отац, крупан човек, просед, у широким чакширама и пространом гуњу; за њим н 
лав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} За другим столом погурио се секретар, млад ч 
као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просечен као државна ленија.{S} Око пута засађени ораси 
двела на један сабор, почеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb n="175" />  
Месец тек прогрејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве.{S} Постављена дугачка трпеза с к 
ају: како су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може красније бити и 
аво велиш, Руменија!</p> <p>Ту ноћ нису проспавали како треба: непрестано су им били пред очима 
к ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...</p> <p>Ружици лијнуше су 
 разговарали...{S} Зар тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на  
ојнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простирач и покривач, своје рубље и хаљине стојеће и но 
осав је пекао печеницу, уносио сламу за простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једно 
н све отреситији, кочопернији.{S} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од својих дру 
пава...{S} Мало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу 
обуче чисте преобуке и најновије одело: простране чакшире од плавкаста сукна, памуклију и гуњ.{ 
е у овом новом конаку са ходником и две простране собе и стакленим прозорима, него у оној старо 
...</p> <p>Тодосије је дружеван човек и пространије руке од многих домаћина.{S} Сваког лета доб 
 и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђено филаретама, у које се улази 
ан човек, просед, у широким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседств 
лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространом дворишту, у непосредном суседству Виторова и 
уз степенице зграде окружног суда.{S} У пространом ходнику пред заседањем закрчио свет; људи ко 
м ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутуриц 
pb n="56" /> на једној постељи, која је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те  
много више, оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ет 
— прекиде председник. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокв 
чима, господине Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Моја Полексија...</p> <p>— А, не! — прекиде п 
од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича 
к и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће! 
детелину, Тодосије, да би сузбио повику против <pb n="136" /> Видосава, решио се да је посеје о 
кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У другој соби два широка кр 
ј Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га 
идосаве.{S} Бог с тобом!</p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништа...{S}  
би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још неку, па Мијат тресну руком:</p> <p>— У з 
ричати где стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачић 
p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак 
<pb n="76" /> седели у старој кући крај прочевља...{S} Напољу је била мећава, северац је засипа 
а огњишту, па поседаше на столичице око прочевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зач 
</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ј 
ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лишће! 
/p> <p>— Умесили смо колач и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..</p> <p>Ухвати 
а у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти к 
 далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, п 
ј, господине Јанићије.</p> <p>Први члан прочита цео уговор гласно, одмарајући се на тачкама и п 
 потковица: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из 
сељаци.</p> <pb n="171" /> <p>—“ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога избора, до 
рио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи и 
о шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, проговори не 
{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, 
епо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све  
краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџарк 
во, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.</p> < 
p>Она забоде вретено за -крило сукненог прслука, подбочи се једном руком и накрену главу на стр 
мо смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка је најста 
/p> <p>— То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазре:</p> < 
!{S} Тодосије!{S} Ене! — повика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више каза 
, да не почеше његови пријатељи пружати прст на Видосава и потаркивати свађу.{S} На пример чича 
: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећ 
а будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то  
о како је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— 
110" /> <p>Чича Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на ог 
Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И 
>Сагну се па загледају, пипају, повлаче прстом низа стабљику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ћ 
обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Хајдемо кући! — одзива се Тод 
е од дебелог ланеног платна, усукао два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они има 
у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић з 
дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ј 
јој кући, да не почеше његови пријатељи пружати прст на Видосава и потаркивати свађу.{S} На при 
Ружица.</p> <p>Видосав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај пос 
клији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени не  
нути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазре: 
Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — повика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа виш 
 њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и 
идосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш?< 
</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, —  
n="120" /> <p>— Шта ти је то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, натури наочаре и прого 
арочито тражио да се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га  
ду, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Ка 
ад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упоз 
и отпустиле крила, све се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повир 
ви јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и сређ 
 се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а сед 
S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дуг 
 не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако 
, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту су п 
шња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</ 
Ја!</p> <p>Опет се закикоташе.</p> <p>— Пст!</p> <p>— Чик!</p> <p>Наста нема тишина, само се дв 
и клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују  
ла од дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу.. 
днику премаза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За т 
и чађаве дуварове, омалтериса рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући 
 па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем крају.</p> <p>— Па ће ударити поред Још 
/p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.</p> <p>— Пис!</p> <pb n="44" /> <p>— Кија као  
ју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа... 
еђана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошев 
рата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако им 
.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он 
имадосмо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно бур 
а Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом, клупама и ст 
ром, до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове 
 утисну се међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор се поизмаче:</p> <p 
е; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија уз часни пост. 
 који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава, ћилимова, јастука, руха свакојака  
ову високом челу и округластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој коси, оставило је време  
ођаком.</p> <p>Сви на добрим коњима, са пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у дворишт 
/p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком као на заклетви. </p> < 
 и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, 
елика, престигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела н 
дина.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуних обрашчића и крупних очију.</p> <p>Она се није одв 
ку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ  
и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p> <pb n="33" /> <p>Ис 
маовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи 
доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посл 
и да је превасходио...{S} У њему назире пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је 
у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пуну ствари, набио повраз на штап, претурио преко рамен 
као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише девојке:</p> <quot 
алашеве, његов кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те године уда 
 којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају  
вдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колик 
род?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тодосије продужи:</p> <p>—  
итор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> 
 старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господина председника!</p> <p>Председ 
 се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како 
куд ћеш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га!</p> <pb n="119" /> <p>Пандур се измаче и проп 
прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати  
привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p 
ом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера с 
војничким цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p 
} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: ш 
..{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам  
и смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није  
— Чик загради!</p> <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а  
шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштв 
ђох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђењу тапија?</p> <p>— Јес’, господине.</p> <p> 
— узмуца он, кад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој  
 Ми смо добри пријатељи!</p> <p>— Други пут, на празнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и 
има се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије  
р; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S} Он и 
 за четири динара?</p> <p>Сељак продужи пут.</p> <p>— Пристаде ли, море? — виче Ђурица.</p> <pb 
/p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати  
 их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књигом па чит 
о и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се 
итора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p 
 смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочи 
могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Ка 
ико. </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила  
анке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да м 
ежњу за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Његове радости!{S} Нико срет 
ива масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просечен као државна ленија.{S} Око  
сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор ј 
у у подјазници можеш комотно косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђе 
ри пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда ударе порез! ..</p> 
<p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и 
и се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао јо 
азове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, обележен сваки усев 
н“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па на по пут 
о му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи  
се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што 
p>— Еј, људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> <pb n="7 
години он је његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси 
И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да ува 
 селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе.. 
мотку над комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се и 
 одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступи 
ело просечен као државна ленија.{S} Око пута засађени ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо да 
 да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета. 
о два разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не 
 једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, т 
оси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља з 
ине скида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „ 
а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радознало очекивали ш 
 а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте шљунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не 
 да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{ 
обри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S 
 те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом.</p> <p>— Оставите то, море! — ви 
 твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију 
им ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не 
ича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка  
ме, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то 
икачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме  
е смеје.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу о 
ем, Симо.</p> <p>— Шта ће онај чекрк на путу?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Каква деца! 
уди!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђима?{S}  
идиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..< 
и ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква 
бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је  
..{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Каче 
{S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми 
цу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син,  
м.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста с 
утру је чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља 
песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала на огњишту.{S} Она села на столичицу, задела  
сипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столичицу, задел 
d>X</head> <p>Минуше трапави дани...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и пос 
9030_C14"> <head>XIV</head> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву  
досијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из Груж 
вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позва 
лицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и своји 
бу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, 
 бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, отв 
.{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се прогура 
слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То му је 
<p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, ка 
 те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспа 
еколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка....{S}  
ене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо  
{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини прода 
азвуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, уста одоше  
етелишта....</p> <p>Видосаву облеће она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљив 
де брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, намеш 
 инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери  
ба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти  
 у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> <p 
 осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Ви 
се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њег 
иховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче к 
м.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад в 
а“.</p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Ка 
аво да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе нека милина, узврпољи се па се 
ко ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали он 
као по селу противу тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад 
III</head> <p>Тог лета Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову дет 
, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђуриц 
ило у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде  
milestone unit="subSection" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже 
пути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи вели 
 да Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, с 
оде у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ н 
игару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окр 
} Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све 
кост, одавали су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се 
аклетви. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодо 
ија посла.{S} Мислим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Св 
је <pb n="14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И  
е сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <di 
другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— Да частиш!</ 
ко раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао слежући 
</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и овај рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! 
> <p>Тодосију је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да  
 људи у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Заш 
рновом браном.</p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторо 
 прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов  
ају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш 
 им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њег 
S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и 
не међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се  
! — одговара он полако.</p> <p>— Срећан рад!</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> 
ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} С 
 је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љут 
 чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне  
 телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана пр 
ма, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они скочише.</ 
у, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, д 
је док се покажу корисни плодови његова рада, па да ту причека свакога и слободно му у очи погл 
а Тодосије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у  
 имању и показати корист од напреднијег рада.{S} Његово имање треба да буде угледно добро за ок 
ан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена  
м мислио да ће имати оволике користи од рада који је препочео од Видосава Микачића, кад је на с 
добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи. 
дањега газде Сима Моравца и његов начин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посвршава прве про 
не.{S} Радознали сељаци, враћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детелишта, застајкива 
>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он 
тављени лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с  
је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се с 
код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он  
 и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и  
о.{S} Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда пос 
ама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видоса 
рекрстили ноге, обукли гуњеве па полако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз д 
е да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде,  
 не би село сазнало за многу новину што раде паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пак 
 <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему.</p> < 
а..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вре 
S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без 
шинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се  
настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p 
 препочео од другога... то што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S} Али он је осет 
акој прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, 
 га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа руком на служавник,  
у старост и прихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шт 
 за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други 
ну корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том 
овом.{S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као  
Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог век 
сао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту, оде 
 се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко  
положена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што го 
подује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он  
 се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грех 
те.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дотера 
/p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n 
му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" /> м 
запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p>  
 али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и па 
ва ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као  
 старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} 
е није одвојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрв 
е ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему  
 Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И 
начило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на д 
 се извалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозив 
посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p 
шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У  
 на прилику... тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p> 
равским њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видо 
уз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене угледао и к 
, из прикрајка, посматрати како Видосав ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се утрчавати у њег 
о женско чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у с 
уме да ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду. 
мо колута закрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић или у с 
а непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће  
>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он мах 
а да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не д 
вори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{ 
ва деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Да г 
е:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Ни 
 Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она узд 
e> <p>— Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите коло! — вели један старчић од в 
озволио да привремено слуша предавања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да  
ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одб 
 старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, ни 
огао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Ви 
>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја по 
 њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S}  
.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом 
 у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он 
ребао је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак 
у и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими д 
 свакоме послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p> 
{S} Старешинство предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у п 
 у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би  
 и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз с 
 показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} Није се ни он на 
дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone  
ин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтини 
b n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има  
диркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче  
— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> 
коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и данас им 
тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: т 
 Тодосије па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да т 
и око његове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код детел 
и чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у  
 високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико дока 
, него је препочео од другога... то што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S} Али о 
 ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а ње 
оворисмо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну  
оје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да м 
и он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, приба 
порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и 
ље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} Није се ни он научен родио, него је препоч 
од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора. 
и су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Погра 
— Помози Боже!{S} Срећан и овај рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га 
и.</p> <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села. 
 радио то, него да сам радио као што су радили наши стари од памтивека...“</p> <p>— И вели он,  
ако ви?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава  
ако ти?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим. </p> <p>— Млатиш пасуљ?</p> <p>— Ја. </p> <p>— С 
 своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је,  
 шта се кога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p> 
ича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта ради 
 кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не 
у! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ —  
 не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у зем 
е... у сретан час родио.{S} Нема оваког радина оваког чуваоца, пријатељу, — пљеска Витора по ра 
— А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори Ружица. 
људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разум 
о!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{ 
 је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb n="165"  
амере, него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стар 
боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} 
синак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то нау 
стали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савршеније 
и: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије н 
S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је п 
S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је  
ио узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио 
{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио па 
акнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити. 
Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не може 
није боље што сан радио то, него да сам радио као што су радили наши стари од памтивека...“</p> 
ћем времену...{S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као што су радили наши стар 
е како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, како т 
аво, то му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што  
Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што ве 
ао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Гд 
ора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле <pb n="161" /> намере, него му се чинило д 
рене другу:</p> <p>— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</ 
 то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на сушила.</p 
ржи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико колико је човеку потребно за живот, да н 
ити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p>  
 тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n="160" /> <p>Он ћути 
дреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича остави 
, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пут 
е унапред <pb n="65" /> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Нау 
куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове!{S} Тај је посао подесан за њега 
ило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки н 
а, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али 
едном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прецене људи  
 Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и 
н продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си 
да јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се видети 
ла као стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта радиш ти? — прозбори она.</p> <p>Он подиже главу.{S} За 
 се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и услони  
па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ј 
ао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога бабајка, и то ти је 
ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он ућу 
 радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да с 
н’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли 
жем?</p> <p>— Велим: право имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то му је.< 
оја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — п 
једном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Притврђујем ограду.{S} Време му је, — о 
p> <p>— Добро, како ви?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Тодо 
> <p>— Здраво, како ти?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим. </p> <p>— Млатиш пасуљ?</p> <p>— 
!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић  
{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Б 
ини, Ружице. <pb n="127" /> .{S} Онакав радник тражи парника... одрастао је по домаћинским кућа 
уд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у зем 
...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам под 
угом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протепа:</ 
 боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав посао  
рити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми његово и 
 <p>Тако при свакоме послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није беспослан ни 
 му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не 
адаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, само с том разликом што Тодосије држи да и у р 
е може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући,  
а на време, приноси чутуру, наздравља и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца д 
мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, само с том разликом што Тодосиј 
 овци и млади јагањци.. </p> <p>Настаде радно доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже  
е по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новос 
и поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— Час посла!{S} Да п 
ио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски во 
а што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у жив 
старог човека, који већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, посматрати како Вид 
 друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу 
 ограду и уводи нове обичаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак т 
чај почеше претресати на све стране.{S} Радознали сељаци, враћајући се с рада, пред ноћ, свраћа 
о пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радознало очекивали шта ће бити од тог Тодосијева посла 
у све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p>  
ло, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше главом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, 
 код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољ 
сте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са  
p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше главом:</p> <p>— До 
или у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем што код њега пазарује тридес 
{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на 
, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори љу 
ред кућом у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, пр 
а са својим пријатељима Чича-Вићентијем Радоњом Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио се по челу 
ала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џ 
в.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека п 
, он је невесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав 
 пре толико година! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радости родит 
а и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се чу:</p> < 
совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из друго 
Витора Микачића, дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И п 
да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од немила до недр 
p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћери, прва радости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџакли 
и си добра татина девојка... ћери, прва радости моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред очим 
је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он  
ао му пут за усавршавање.</p> <p>Његове радости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико 
ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихове радости кад приставе лончић уз ватру у воденици или трл 
добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност да легну још више на  
дост његова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и д 
 су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...</p> </div> <pb n="10" /> <div typ 
има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сеја 
 расту, развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће т 
, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није н 
 ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за 
с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико колико је ч 
дак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да нас 
 и мало се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се 
 бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се 
богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и при 
ад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распитује.{S} Измејаху секир 
 плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је 
а тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколи 
</p> <pb n="6" /> <p>— Није, него ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница 
а.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити 
м рукама под главу, раскорачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се јед 
е и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неколико страна, скупише на гомилу и смест 
 служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, он 
 дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
 се ни по чему није могло познати да он разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он 
не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,< 
е досад гледала само свога посла и није разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, пољуте  
> <p>— Јок, вала, него ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш да би се с 
</head> <p>За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од  
дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче 
ек, разбирам.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за сов 
ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш да би се сутра могао подсме’нути  
ука, руха свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, в 
очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са 
овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде за напретком,  
 га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења да он није лудак ил 
тим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саће од осова, подвлачи се испод амбара да ви 
 девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане, не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l 
е сву наду положио у њих.{S} Они расту, развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и пос 
собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, прибави се гајтана, чојице, копчи  
 нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где т 
потребније <pb n="14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људ 
 Моба је.</p> <pb n="90" /> <p>Тодосије развуче усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте мл 
ре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> 
 очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним  
и онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не 
сом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, 
љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се оне 
аше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> <pb n="146" /> <p> 
рвца, прашину од дувана, намести вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, упути Со 
атила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга,  
 се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде по 
п, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, 
ли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: разгледају свет, распитују те за ову, те за ону, заглед 
 тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе нека милин 
 у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима нашао.{S} По 
а на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у кући, за св 
ћерлију па се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ кос 
дскочило повисоко и хладови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати  
едимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара са старим човеком, који није његово друштво.< 
засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непознатим младићем.</p> <p>— Одакле с 
ор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентијем Радоњом 
оће, слободно, као у своју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали са људима и женама и зат 
у чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Ви 
</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосије 
смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хорва 
ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и част 
зноји се по челу, слободније се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда миш 
е штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прилику, синко, што гледаш ове К 
 и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, како је бил 
 <p>Чича Витор и његови за совром пију, разговарају, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало 
 хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> разговарају осмејкују се и све одобравају а у истини ма 
S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, 
 <p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо 
д суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута лица и несигурна погле 
 и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сел 
ћа.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на сл 
сије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли ти. 
ма, расхладили се водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ћ 
 оно сели обојица на кладу, припијају и разговарају: како су мразеви уорили земљу те се просипа 
 и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S} Насмеје  
ге, обукли гуњеве па полако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошт 
ашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разг 
 и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} Он је изб 
ао паметни људи, онако као што смо увек разговарали...{S} Зар тебе може онакав простак, Витор,  
 поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разговарамо озбиљно, као паметни људи, онако као што см 
!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да разговарамо!</p> <p>— Опрости, имам посла!</p> <p>— Е,  
 па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, нес 
де је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор  
ене људе, с којима је волео састати се, разговарати и почастити.</p> <p>С Мићом се упознао кад  
и:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој...</p> <p>О 
/p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разговараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко ти то каже?</p>  
и и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по 
ио.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити  
ати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.</p> <p 
 ручају сви заједно, он служи, започиње разговор и добацује пошалице.</p> <p>Тако при свакоме п 
у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само 
се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разговор.</p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је д 
чку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На пијаци, пред црквом, читав сабор.{S 
у и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Витор 
рцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли 
од Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони  
, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! 
 троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би приста 
у раменима и оћута.</p> <p>После оваких разговора Витору је све теже било.{S} Чинило му се да с 
..“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n="95" /> за све па, ако има  
век мален, стар, крошњав, али живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p>— Па... јес’, 
 али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши 
акастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и за 
 језик, те слободније говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:< 
да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли глава.</p> <p>— 
 јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћу 
ја се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, пови 
чај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве вез 
ричувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S}  
вет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и раздра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без те 
 Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријам 
н!</p> <p>— Виторов унук.</p> <p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан 
 набавити човек обичног стања.{S} Каква разлика, млатити маљем по клиповима, издробити кочање,  
а су радници и воле раднике, само с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере 
о ти је једно чудновато замјешателство: разлупају се дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле 
дају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике године добили су ћерку и два сина.{ 
— рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му 
 уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису могле остат 
кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, —  
ника и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људ 
ро говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не  
уста зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. </p> <p>Настаде рад 
а ли мисле ова деца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта он 
ебере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га 
ачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне,  
нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као  
И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> </div> <div type="chapter" xm 
и, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шт 
в хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовиц 
д га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћ 
е својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу п 
се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је ув 
м повезу.{S} Он их је читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи 
ачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беш 
у од поплаве...</p> <p>Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допирати глас 
у колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије па чист 
вио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb n="91" /> <p>Видосав приђе згладићу  
их поцепаних опанака, заворњева, брњица разне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеленелих о 
 цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе:  
сандуке, у којима су биле <pb n="29" /> разноврсне ствари.{S} О чивилуку извешаше старије аљетк 
оје дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да 
ав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Школа далеко,  
ко ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту ост 
жем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p 
p>— Јес’, комесију!</p> <p>— И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду 
смехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу нег 
меле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Стој!</p> < 
авање.{S} Слегао је раменима и рекао: — Разумем, бабо...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их 
кутија коломаза...{S} Разумеш?</p> <p>— Разумем, господине.</p> <p>Видосав предузе посао, а кап 
/p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је 
осао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с не 
и и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У том се зачу ларма пред врати 
тисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим  
овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разумеш?</p> <p>— Разумем, господине.</p> <p>Видосав пр 
у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Разумеш?{S} Па <pb n="169" /> да скинеш точкове и подма 
је беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му 
њ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа обручеве.{S} 
а је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав се запрегао с 
чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан све виш 
а, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом куповном марам 
p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају  
ла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и спуст 
ику чашу хладне воде, шећера, стакленце ракије с чашицом, па метну на сто, пред њега.</p> <p>—  
 чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кукур 
.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио 
су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, 
— Море, баталите то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</p> <mil 
м, бабо. '</p> <p>— Колико ’но имадосмо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из тр 
 могли.{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколик 
и и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> <p>— Немој више, молим те.</p> <p>— Шта сам 
м и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш 
до везилаца, проговори неку реч, понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кућ 
/p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p> <p>— Носи, дијете.</p> < 
на успреми све, само остави стакленце с ракијом, па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се  
езву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао 
вном марамом, па кува кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужу 
ле куће.{S} Прекрстише се и обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји при в 
олеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако ст 
 је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор 
ла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по три, па поставише ручак, принеше јела 
 Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсто 
рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му  
<pb n="68" /> године заградио за читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће о 
S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и погледа  
авала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</p> <p> 
 дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — рече и седе 
ши: затурио торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбу 
</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> < 
о да иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав,  
у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате 
писници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видоса 
и, набио повраз на штап, претурио преко рамена, позабацио капу озад и одмереним корацима уђе у  
било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и заговара ашчију.</p> <p> 
ветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> <p>—  
о у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже раменима и гледа <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи за 
огрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам,  
ша, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то да 
ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хва 
 пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и слеже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели м 
ележје од овог младића.</p> <p>Он слеже раменима, чепка и погледа по њима.</p> <pb n="181" /> < 
 доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао: — Разумем, бабо...</p> </div> <div ty 
остидети.{S} Он се само смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти 
а ће орати усред лета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо 
месно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима:</p> <p>— Школе се... науке су... — рече и пол 
? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну раменима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p 
е тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну раменима и оћута.</p> <p>После оваких разговора Витору  
— Да те познам.</p> <p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознајеш?</p> <p>— 
е мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и узвера д 
 чуваоца, пријатељу, — пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачу 
{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источну страну; на други 
е, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по  
 <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p 
.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране младости и нераздвојени другови.{S} Видосав се с о 
Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите коло! — вели један старчић од ватре.</p 
и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију,  
што су ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и  
тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га  
овру овде...{S} Били <pb n="59" /> доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх сов 
оштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака 
т би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а к 
мшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у двориш 
а дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује: обуче чисте преобуке и 
 Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су  
о да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети  
 пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — подв 
рилику... тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја  
<p>Једно јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије по 
штити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака... 
ра а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестан 
раће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле. 
саве: није ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле  
: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући.</p> <pb n="62" /> <p>— Не мо 
леђушке, са потуреним рукама под главу, раскорачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту 
и у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква 
 доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је  
мицали од њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} З 
оцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта  
мо, па седне међу њих и присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} Седи као са друго 
оље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За дугач 
косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, господине Јанић 
ш, Тодосије, куда си наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо 
зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душмане...“</ 
буња нешто без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Где ли је се н 
 казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати задао муку н 
 викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како нисам ништа приходио за ово време од  
друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распикућа... пропасник... бекрија? .. — подиже се он.</ 
в?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа, про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи једну стоп 
о у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из  
ешство.... и мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији и селу... 
де да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Ч 
д његових њива и врта, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим прил 
варног коња са прибором.</p> <p>Па поче распитивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S 
д је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n="95" /> за све па, ако има посла, он ид 
децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Руж 
чно, нити се радује, нити се чуди, нити распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S 
адоше унаоколо сабора: разгледају свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелек 
и као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и 
ити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати сваковрсне благородне воћке, подизати шуму 
пла... ни видна ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке деба 
 Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на  
S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се з 
 присвојио оно што му је најсветије: да располаже са својом децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа 
/p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоћ 
њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки располаже својим имањем како уме, — додаје Видосав.</p> 
увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.</p> <p> 
{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, према свакоме предусретљив па и  
сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да 
ј је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки р 
 и бркова, широких уста и крезава, увек расположена и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним 
 је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађ 
о код куће...</p> <p>Пошто је посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мало ко 
.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићен 
што шапћу између себе, па се ослободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — п 
омаћин Варагић, средовечан човек, малог раста, погурен, носи чутуру од једног до другог и даје  
е кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом и би му  
одосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му об 
 добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разгле 
ко му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у којој се родио, са сродницима за кој 
е сваки сукоб заврши смијурином и лепим растанком.</p> <p>Поодавно, на десетак година пред дола 
ајде да по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на  
и по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, уста одоше на јагодице и показаше се она три з 
овица: један босоног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе 
још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме травку па загризе.{S} За њим полако пређ 
рам!“</p> <p>Скочи Видосав, стресе се и растрља очи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
бабо, како хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаш 
тарац је сву наду положио у њих.{S} Они расту, развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни с 
и маљем по клиповима, издробити кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној  
ели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} Онај  
а прве пролетње послове: отреби ливаде, растури кртичњаке, потврди ограде, направи леје у врту, 
и поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљувал 
и са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и разговарају тихо и  
бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он 
еву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимо 
 детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.< 
 та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратарац руком на коју страну долази та варош.</p> <p>—  
вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напре 
е мислима у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зграда, као  
неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са изгужван 
рећи:</p> <p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разг 
 <p>За три године Ђуричиног школовања у ратарници, прилике у кући Микачића остале су исте.</p>  
дсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо о 
ег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љубави према школи и науци, колико 
S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па 
о твог сина за питомца!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точкове, чи 
оводом овога избора, добио од управника ратарске школе.</p> <p>Сељаци се прокртољише у својим с 
ира два питомца, који ће се школовати у ратарској школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу ср 
а срез избере два питомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</p> <pb 
 га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њо 
p>Он га промери погледом.</p> <p>— Учим ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— 
овани родитељу!{S} Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог 
 С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђури 
Ђурица зинуо па хвата сваку реч младога ратарца, који, пошто оприча све што смета пољопривредно 
 пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дан 
да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разговор и  
е на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђим кућама много је штошт 
ивот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосиј 
ти задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на че 
ачуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока и три литре,  
пава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну као и она од 
 тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бл 
 осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи с 
ова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред његови 
/p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за 
ета!{S} Тако!{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Рашчеврљи му вилице, метну међу њих облицу, отпаса се и 
ико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стој 
ав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Старих п 
аља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— 
међу нама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p 
та са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако,  
 су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S}  
ља...{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар 
на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питом 
>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— 
{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја  
оћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћаска,  
 руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за свога посинка.{S} Причао је  
а као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли ка 
и, сељаци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала 
?</p> <p>— Како, газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не  
а какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе п 
</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна рука Видосава Микачића...</p> </ 
 то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до  
мараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чи 
ао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио  
е своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се  
м она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> < 
Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људи 
S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме 
лено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав ј 
је се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Руж 
о веле... на прилику, да вам служим све редно, него...{S} Ружице, постави-де ти совру овде...{S 
настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после вру 
у да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим  
друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита 
 Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разгова 
па праве ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... ко 
 није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде општини,  
— разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу 
д њега. — рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видо 
без других украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду 
Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде 
аздрављали здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурили с 
на је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више 
еве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у ваја 
има и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничном <p 
 па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, дво 
а.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и ба 
а по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, паз 
авикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се м 
и образ под старост...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" /> како је  
ише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев с 
чивилуку извешаше старије аљетке што се ређе употребљавају.{S} У ходнику наместише дугачки сто, 
чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Т 
..{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде,  
века, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо 
 удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми  
<pb n="19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Ј 
е би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p>—  
 и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао: — Разумем, бабо...</p> </div> <div type="chapter 
је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, п 
 како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи  
"49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у о 
ане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет 
не капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, 
 са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— 
да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрсти 
 се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — започе он.</p 
игла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти на 
е тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао 
још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава  
га тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те с 
не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана 
Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p> 
нтонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одм 
м могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што може.{S} Моли 
/> <p>— Опет он! — подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да  
им, Виторе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p>  
 <p>— Опет она! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар н 
, подиже један, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам  
Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш 
 га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбо 
у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше сељаци.</p> <pb n="171" /> <p>—“ Да вам прочитам 
 како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекоше сви.</p> <p>Капетан продужи:</p> <p>— Као што зн 
<p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је  
садили вотњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: 
ас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих пед 
е може заповедати реп глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико година 
 У Качеру је био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више 
 му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу 
ластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој коси, оставило је време незнатне белеге старости 
ио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово... — поче Филип 
реба да се поносиш тиме!</p> <p>— То је реткост!</p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на твоме м 
ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ратарац се засм 
аврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, као шт 
p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили  
уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа дети 
мен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p 
у.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком  
 као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему назире пуну срећу з 
 их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb n="65" /> п 
ни то све нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши с 
е прегонише, прегонише, док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си на 
тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше гл 
.{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?</p> <p 
о год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направ 
p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он мало 
 твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће.</p> <p>— Треба 
{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син он 
да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?</p> 
о страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрав 
ли које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома 
е повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село! 
пи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако  
е дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама бл 
.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађениче!..</p> </div> <div type= 
p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p>—  
резам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трап 
</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шуни 
 <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који свет?</p> <p>—  
> <p>Обредише по неку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А  
{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њега.. 
је данас долазио!</p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} У том  
етај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћ 
ује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече  
сав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о се 
у домаћине.</p> <pb n="33" /> <p>Истину рећи, Витор није нимало улепшао Јошевину, нити она друк 
та ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па с 
ти да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то т 
ој му ништа ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити 
се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> 
ћутим, него... тек... онако...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобо 
p> <p>Тодосије му упаде у реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало пијнеш.</p> <p>Они се нас 
</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код т 
 бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад 
Ето да ти причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија 
вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја  
ловицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом надати но ком 
 могао од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за свога посинка.{S} Причао је свуда како је задово 
богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младића.</p> < 
Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А 
ратими, она тројица...{S} Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбе 
 Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити кога <pb n="166" /> поздравља ни отпоздрав 
ако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало пијнеш.</p> 
оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да и 
аци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, гото 
е радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи 
ћута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре 
менима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Ма 
оздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па 
ећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку реч младога ратарца, који, пошто оприча све што смета п 
штву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> разговарају осмејкују се и све 
 му прате сваки корак, хватају му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало п 
у, оде опет до везилаца, проговори неку реч, понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мал 
куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њ 
 прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође она у в 
знице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, п 
е научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> 
о да се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се  
акој прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, по својој скромности, он се 
лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је 
ају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно околиши око Витора да 
а Витор погледа по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судб 
си ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, 
Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! — рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћин викну:</ 
г.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он у 
/p> <p>— Лези, лези, не причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Т 
 <p>— Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и 
— Добро, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p 
столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S 
а се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, па устаде, прислони тојагу, скиде капу и прекрсти 
 чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!</p> </div> <div type 
pb n="131" /> <p>— Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.< 
олове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слут 
ста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком као на зак 
ведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искрпљеним чакширам 
опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p 
ућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде.</p> <p 
— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли р 
 — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — повикаше многи.</ 
тано се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него 
исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— 
авам, господине,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Гос 
ш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор п 
га.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p> <p>— Шта, Видоса 
си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p 
S} Они скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упр 
p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p> 
 на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p> 
е спаваш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, по 
 /> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право 
} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби 
 те....</p> <p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мен 
и очи.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван пакл 
зволте... слободно као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији руча 
: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао 
м...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, ка 
 говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и слеже рамен 
> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те  
.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањару.</p> <p>—  
е дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit 
е, молим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодоси 
бичају... да се секираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав прође полако, но 
те моја дечица... ви остајете моји... — рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима. 
је, него ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p>  
p>— Видосаве, ти ћеш пропасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: 
има:</p> <p>— Школе се... науке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донес 
и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>В 
уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искаш 
ло се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, мор 
ије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже,, исправи се и услони  
... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и 
им по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнут 
.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао  
ича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну 
ича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја бри 
д, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му с 
еца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћуб 
у кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ обр 
љу, побратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по тв 
есе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошл 
итор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Што  
ејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у ку 
— дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобраваш ли?</p> 
ав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури ц 
Антоније.</p> <p>Он се доцкан присети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} 
оју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“...</p> <p>Наста читав у 
Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што си  
Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете.. 
p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се!..</p> <p>— Знаш  
пала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече полако:</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што?{S} Ајдемо заје 
Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> 
хат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га 
лонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, па се пов 
да оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, ти 
/p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него 
е оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би с 
смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно 
Е, пријатељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ 
 се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад?</p> <p>—  
вре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како  
Тодосије.</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не о 
 ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га  
а слика пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва 
> <p>И Тодосије не хте проговорити више речи о томе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
ад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, 
/p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ образе и за 
атиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по твоме обич 
 <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030 
аде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица  
то?</p> <p>— Тако.{S} Онај мој није при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој по 
нимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...</p> <p>Чича  
ике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао 
тор Микачић не може прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек о 
осав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </d 
но гледа у председника.</p> <p>— Другим речима, господине Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Мој 
хо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога 
агрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодосије му у 
у није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би б 
 спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па на по пута ста 
е и тише, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молит 
 повику против <pb n="136" /> Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га  
 је остало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да преста 
лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани! 
апетан махну руком:</p> <p>— Остави.{S} Решите сами како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђури 
е Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се у 
бом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те 
м пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће 
он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа ра 
нство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и 
</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:< 
тпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} 
ије отрча.</p> <p>— Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по лево 
рског соја: крупну са великим затуреним роговорима.{S} Такве краве није било у селу.</p> <p>И н 
седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица 
S} Видосав пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље за парожак па се поштапљује и корача полако, пог 
S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вај 
зноја стекли, оставимо некоме од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала 
и вољу на пољу око увођења новог начина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су мног 
орамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурков 
љски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој години он је његову лив 
ад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он  
к буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви,  
у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би  
м у животу: растанак с кућом у којој се родио, са сродницима за које су му везане толике успоме 
у они радили...{S} Није се ни он научен родио, него је препочео од другога... то што ради он, р 
де.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако не 
еше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема оваког радина оваког чуваоца, пријатељу, 
„ то јест... што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погл 
 те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља... — Па потрча да пољуби у руку свога баба.</p 
 остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мо 
 слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас 
вом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родитеља...</p> <p>— Гледај посла, синко.{S} Ти мислиш  
 је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје ми старе 
 синко, Видосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а 
к си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по једну попијемо!</p> <p>Витор 
јим, нас гледати и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — ре 
</p> <p>— Треба бирати оне младиће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школ 
ете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...</p> <p>Ружици лијнуше сузе низ образе.{S} 
ова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а о 
 вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па  
едом.{S} У њему стајаше ово: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја 
 може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав сукоб изравњава се тим 
је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је почео разми 
е старешинство.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу 
м младом одбрађеном женом, младожењином рођаком.</p> <p>Сви на добрим коњима, са пуним торбама  
p> <p>Ђурица викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па 
аш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p> <p>Он устрепта очима, принесе цигар 
е га посматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек 
 у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, они му с 
 нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била в 
имети га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и 
ме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече полако:</p> <p>— И 
 усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе. 
ргасте и кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку с 
 уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци. 
о ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови само сукћу и један др 
ревет, свој простирач и покривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико б 
<p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби 
су остали сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала 
 напричали сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да 
из једног села у планинском пределу под Рудником, од сиротне породице.{S} Њих три брата у једно 
 тамо негде далеко, у модрикасте висове рудничких планина...</p> <p>Напослетку се јави иза џбун 
ко! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, 
— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и заговара  
о сваки човек кад се наљути, — одговара Ружа.</p> <p>— На кога?</p> <p>— Шта ће онде, што није  
је се човек.</p> <p>— Да Бог да! — рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћин викну:</p> <p 
p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов  
амо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је  
/> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине капетане, то сам 
адићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева 
слушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скупштини.</p> <p>— Г 
, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате, исмевао ње 
ре точкове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и баз 
 шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича  
мах се познаје човек...</p> <p>Један од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј 
 десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим крив 
ах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на ногама у кући: омел 
вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити да је бабо  
и у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и остало дрвено пос 
ошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и две тр 
 спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој сто 
е главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто  
од плавкаста сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицама и широ 
<head>XXV</head> <p>Одјутри се мало.{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: цигарице, палидрвца 
 /> њиви са слугом, денули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа приметила необично  
 дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и забавља 
ече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинко 
е крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану 
 образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} У 
њих тројице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као  
у им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <milestone unit="subSection" 
ћи донесе још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{ 
сти родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукн 
 у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и де 
радише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавка, висока, 
, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани 
Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витор 
.{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су моји малишани?</p> <p>— Сојка 
а Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, ж 
рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљена и 
шају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти глед 
ш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав узмрда брковима, пружи јој цедуљ 
ућа Коружића!..{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.< 
<p>— Да питамо нану.{S} О, нано!</p> <p>Ружица промоли чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав  
па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{ 
т с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде  
му коштуњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само 
 за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом оче 
укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, пребледео, нема капи крви  
убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а 
ћ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци 
икупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица постарила много.{S} Изгледа као да ја болест бол 
уци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао и отпо 
{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећиво  
ш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb n="127" /> .{S} Онакав радник тражи парника 
 и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у 
. није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти си сад друкчији човек.</p> 
ку, да вам служим све редно, него...{S} Ружице, постави-де ти совру овде...{S} Били <pb n="59"  
не!</p> <p>— Шта полако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фу 
и својом руком.</p> <pb n="146" /> <p>— Ружице!</p> <p>— Чујем, бабо. '</p> <p>— Колико ’но има 
ати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и нов 
и!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови ј 
 чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p>  
итор узвера, скочи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти де 
х очију.</p> <p>Она се није одвојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје брашно, 
ба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова пијан 
две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, пристављени св 
е проста моја нега родитељска...</p> <p>Ружици лијнуше сузе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухват 
разумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, једног праз 
ва Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све моје  
V</head> <p>Не мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само  
де ли је се напио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну раменима и обори поглед:</p> < 
ожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Жен 
“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на служавнику чашу хлад 
 ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђ 
в је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста 
обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} З 
ири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала скорупа, как 
и се на кревет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, дај ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се  
... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље 
ворити.....{S}Да, брука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћ 
> <p>Узе дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а 
лом опази се нов ред, који уводи умешна рука Видосава Микачића...</p> </div> <div type="chapter 
осав се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! 
е Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у месту 
 и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Од 
и смо, — одговори она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући преда се, усуди се да 
фесова масних и излизаних, копорана без рукава, шајтова, чепова обручева....{S} Нешто извешано, 
p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Руж 
кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право велиш! _</p> <p>— Ако 
 пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из  
та то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, 
а ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И 
и, па наједаред клипи и поче, млатајући рукама, декламовати:</p> <quote> <l>„Који оно добар јун 
ну, нити она друкчије изгледа у његовим рукама сада, после дваестину година, сем то толико што  
аше на кревету, налеђушке, са потуреним рукама под главу, раскорачених ногу и разбарушен.</p> < 
ојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше В 
агвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује 
ти.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над  
а лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div type="chapte 
оловала, претрнула на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка ј 
а Радојица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име... 
 приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци. 
 и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује 
ad> <p>Тог лета Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, 
дредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видоса 
од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имањ 
 <p>И посао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb n=" 
а и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци  
едам у других што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао.. 
одосије је дружеван човек и пространије руке од многих домаћина.{S} Сваког лета добави он терзи 
 леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb n="71" 
сти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} Спава на механс 
ава.{S} Требао је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки поче 
 убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја 
" /> <p>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прилику, синко, шт 
о мрда раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако т 
де да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође 
м те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтед 
жио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и с 
 на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта би д 
еђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> < 
га, или на сандук спрам кревета, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника 
, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу ч 
ли би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, слу 
ојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шар 
 и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича шт 
илике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити. 
те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као сво 
оче савијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да м 
ем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чин 
весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновниц 
<p>— У здрављу, побратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој 
ћане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују остали сељаци и обрађ 
иди за живота, својим очима, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не буд 
 је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, ал 
мо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почитовати ка 
ју.{S} Тодосије и младићи приђоше те се руковаше, па прихватише коње и одведоше у шталу, а чича 
 Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и 
дити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућан 
.{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа руком на служавник, као да му нешто смета.</p> <p>Она у 
рзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: отишао је на д 
p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да с 
лим те! — учеста он нестрпљиво и узмаха руком.</p> <pb n="130" /> <p>Она му угледа оно чутурче  
преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме травку па загризе.{S} За 
p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овден 
 кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га загрли. 
, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се  
 све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чи 
е се тобом поносити!...</p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! .. 
то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> <pb n="146" /> <p>— Ружице!</p> <p>— Чујем,  
у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко темена и  
ило сукненог прслука, подбочи се једном руком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јо 
 ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече глава?“</l> <l>— Он 
е их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— 
огу, здрави смо, — одговори она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући преда се, у 
 воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p> <p>— Носи, дијете.</p> <p>Она се узбезекну:< 
ло, протурише још неку, па Мијат тресну руком:</p> <p>— У здрављу, побратиме!</p> <p>Он се руко 
{S} Узврпољи се, погледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спусти 
же очима гледати.</p> <p>Тодосије махну руком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад  
 капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</ 
... да га питамо. </p> <p>Капетан махну руком:</p> <p>— Остави.{S} Решите сами како знате.</p>  
p> <p>— Понеси кесу!</p> <p>Витор махну руком:</p> <p>— Нека кеса на свом месту.</p> <p>— Молим 
/p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити 
па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му 
а?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратарац руком на коју страну долази та варош.</p> <p>— То је до 
 се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим т 
ту као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову п 
гледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тоб 
<p>— А он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну  
 посао, тарну угарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија... некако 
вети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу од тебе.{S}  
јицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичај 
то си тако тужан?</p> <p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Што, Видосаве?</p> < 
p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече,  
?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој 
огурио се секретар, млад човек, завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у ра 
е.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе са 
 Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </ 
и ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с пр 
идим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му м 
човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међу нам 
>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прилику, синко, што гледа 
раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је уз 
{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: 
 у њима, без других украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служавник и послужи их што је у р 
ога родитеља... — Па потрча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p> <p>— Ос 
те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те 
а очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразумела и с његовом браћом и  
о повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— 
ко ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве 
теља и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озбиљно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> < 
дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао 
.</p> <p>Том кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдесетим годинама 
це међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ се 
p>— Честит свети!{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Ми 
.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују остали сељаци и обрађивати га како им је радио д 
ак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије про 
ка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} 
 му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, 
авља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — започе он.</p> <p>Он 
на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко наканити да то 
/p> <p>— Не бих, Бога ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар радили и мучили се, па, овај...д 
ем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право велиш, Руменија!</p> <p>Ту ноћ нису проспавали како треба: неп 
сао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Каже 
нити Витор Микачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песниц 
Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели  
 ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла једног пра 
у речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 
.. кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија... — замуцну чича па се маши у џеп и извади та 
Ово је ној посинак, братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И поче га упознавати али постепено и  
 Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу. 
жила <pb n="31" /> је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала од њене постеље, те 
мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља ка 
 само обели чађаве дуварове, омалтериса рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне лок 
а се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, им 
и, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боц 
д сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад 
пуни ствари: поњава, ћилимова, јастука, руха свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк  
ма Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича 
сени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младожење у новом оделу и са цветовима на капама, 
ила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти каже 
96" /> <p>Видосав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, синовче! 
е образе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом 
и.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p>— Бога сам обишао све 
итор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му с 
 нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче конаца, приђе полако и седе д 
лату коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на буљуке </l> < 
и поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бит 
Видосав ћути, ломи прсте и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти к 
 чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш о 
да у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле,  
а уђе полако, погнуте главе, и приђе му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива била, Ружице! — рече 
телишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да се 
донесу јело, он <pb n="149" /> постави, ручају сви заједно, он служи, започиње разговор и добац 
а Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења се 
ију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има ме 
м, денули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа приметила необично на Видосаву.</p>  
ућу ракију, попише по три, па поставише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} 
— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ручак.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори.{S 
 читати и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи  
ру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они 
.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављали здравице све колико и 
и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разгов 
>— Није било никакве штете!</p> <p>— Ми ручали сами! ...</p> <p>— Приставили сланине и бунгура. 
смејури се Видосав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> 
дници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> постави, руч 
да у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио основну школу, и од својих вршњака п 
ијим стварима, сто са неколико књижица, с пером, хартијом и мастионицом.{S} У трећој собици сто 
 годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, разговарати и почастити.< 
>— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље  
. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори Ружиц 
ају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чутуру, наздравља и радници 
аки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S}  
идосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта  
ли шара погледом с предмета на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком  
 му што ме брука!...{S} То није лепо... с његове стране...</p> <p>— Како?{S} Причај ми, Видосав 
уда, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с  
не, све му тужно, суморно, празно...{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој б 
 прељетака, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S}  
 ухвати за очи:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мо 
бабо!</p> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како 
и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се инати!</p> <p>— Ниј 
 како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу,  
 <p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p>  
е човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} За другим с 
 у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе га н 
ина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да рад 
 А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако 
S} Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет углед 
засејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одм 
 <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и п 
е млазеве.{S} Постављена дугачка трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем крају старији људ 
ајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је 
је клип?</p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно ба 
рај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“</l> </qu 
иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни  
пено и у приликама са угледнијим људима с којима ће имати највише додира.{S} Кад су били у варо 
p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видо 
ло да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овч 
 још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног паз 
 тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђуриц 
 овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији пона 
м сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и ов 
 иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако и 
.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га  
н, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче конаца, приђе по 
полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непознатим младићем.</p> <p>— Одакле си ти?</p>  
 и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију 
лива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуше људи 
ила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канд 
 и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече 
p> <pb n="125" /> <p>— Видосаве.{S} Бог с тобом!</p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је би 
ени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи 
осије, гледај своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово ниј 
ба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свеч 
р не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у  
Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам 
еје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се заустави 
 зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред о 
 на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница 
му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му каже 
ћи.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку иза 
 шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја 
огу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Омиље ра 
у и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p> <pb n="33" /> <p> 
дом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича  
е сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онак 
егова посинка, покајао се у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му ос 
ицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они с 
у хладне воде, шећера, стакленце ракије с чашицом, па метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’т 
 шљиварским трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и  
у и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња г 
ре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побратимима, па остану до неко д 
едеље чича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу ре 
 и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p 
 гуњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав 
ма и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није има 
ад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бру 
ошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му осван 
 потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!..{S} Је 
p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— 
укао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило пов 
и и нераздвојени другови.{S} Видосав се с обојицом упознао у једној прилици кад су се удружили  
 ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, средовечним женама у зајитунли шамијама, 
p> <p>Али не прође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригр 
 изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.< 
у и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сниск 
 бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже оч 
 се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S 
ране.{S} Радознали сељаци, враћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детелишта, застајки 
а поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с  
о Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма 
ва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; човек мален,  
чићемо те као своје дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо 
ошевини.{S} Само сврати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, ка 
<p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то 
 је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом снагом предузети послове на добро његове куће.< 
 себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— К 
 <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео 
анас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори  
аметна човека,“ сродника своје домаћице с којим је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом  
.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p> <p>— Носи, дијете.</p> 
>Она успреми све, само остави стакленце с ракијом, па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он с 
Пламен лиже високо и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном кр 
се на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у 
и у руку.</p> <p>После се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову  
 успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и п 
 пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њ 
е...{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта 
сле се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, ј 
аки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“  
рестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не 
оме послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ 
ве и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone unit= 
сије па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме п 
м носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момч 
се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да ниј 
:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже раме 
ти и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговор 
>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непознатим младићем.</p> < 
њу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше се 
у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују прилоге, они 
тиме, што су се сва тројица побратимили с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле в 
шли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и 
и што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је неве 
>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича  
 ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не п 
сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахну 
лаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да 
>— А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шт 
како необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијет 
 страни трбуха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи 
 с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта  
во... и све...{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који г 
а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не зна 
ја?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{ 
 да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молил 
човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да с 
 се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и 
Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p 
неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад ј 
умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао прек 
адзорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио в 
пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју столовачу и управи поглед у о 
на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чис 
ром ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Код  
но посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слу 
био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у којој се родио, са сродницима за које су му в 
<p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.</p> <p> 
ма пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — по 
да у полић или у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко 
, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и 
на и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може ле 
.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— 
а на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он ид 
 задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њим 
 ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у ци 
Видосав тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </div> <div typ 
 Моравца и његов начин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посвршава прве пролетње послове: от 
ђу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити: 
иш?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш  
 па се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{S} А његов отац, покојни кум Антоније,  
г с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој  
јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку пр 
меје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му 
д куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њивом, обухватио сикиру о 
игда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандирал 
аље.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити кога <pb n="166" /> поз 
Обојица су радници и воле раднике, само с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имат 
њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} 
ослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав 
, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принес 
ђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у клиповим 
 <p>— Није ово Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти  
, настарији по годинама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи 
о или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ак 
дње трагове снега, ону сивкасту паучину с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља 
 више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си п 
ледај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу  
 <p>— С киме ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет завали у кр 
у науке.{S} Они свако новачење пресрећу с неповерењем и подсмевком, и тиме онемогућавају да све 
таше сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију 
.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} П 
оз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би  
ати се, разговарати и почастити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не з 
 и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио  
хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} 
p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, са песмом и подврискивањем.</p> <p> 
рац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са изгужваним, умрљаним и нацепљеним листовима, милије  
м рођаком.</p> <p>Сви на добрим коњима, са пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у двор 
ивају из комшилука, са другог комишања, са песмом и подврискивањем.</p> <p>— Седи, посинче!</p> 
за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом, клупама и столицама.{S} Зидови иски 
бо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у л 
p>Видосав лежаше на кревету, налеђушке, са потуреним рукама под главу, раскорачених ногу и разб 
оре, ово ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни 
тав сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младожење у новом оделу  
гој соби два широка кревета за спавање, са шареницама и подшивеном ћебади, чивилук са хаљинама  
реницама Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом, клупа 
етелину, од њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <pb n="66" /> какав се не 
а, лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним природним цветићем у њима, без других украса. 
може најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је  
} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, неко се извалио и опрућио, не 
умом под целом кућом.{S} Прозори дупли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише: „1884 г 
де сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна  
је имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то ниси урадио 
 се и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, ч 
 годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побратимима, па остану до неко доба у чаршиј 
том зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поноси 
оту: растанак с кућом у којој се родио, са сродницима за које су му везане толике успомене, одл 
лавим војничким панталонама и копорану, са припасаним силавима, уозбиљио се, суче брке и ослушк 
ала и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиленом марамом на грудима, лепо и скромно очешљана 
нат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је имао нових непријатности и то у доба кад се  
ана, тесна и сниска, покривена папраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и  
ена у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог 
жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младом одбрађеном женом, младожењином рођаком 
атило као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, све се стишало: нити га ко зади 
звуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци погле 
да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на  
 приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разговараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко ти то ка 
уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тон 
куће десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се својим радо 
> јабуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади 
квим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, којима тај рад п 
 упознавати али постепено и у приликама са угледнијим људима с којима ће имати највише додира.{ 
у, занеопранио се, на глави му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним ободом, на ногама т 
 постепено, тихо, без ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису могле остати неопажен 
се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>Па поче распитивати полако, изнаоко 
 <p>Он се снебива, стид га да разговара са старим човеком, који није његово друштво.</p> <p>— А 
венио, мрда обрвама и живо се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентијем Радоњом Жикићем.{ 
и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему  
 младо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и о 
ленелих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних,  
 по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и ште 
ш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њ 
десет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и граб 
то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна 
мају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они, читави људи.{S} У други 
а из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са изгужваним, умрљаним и нацепљ 
и други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он  
 оно што му је најсветије: да располаже са својом децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успоме 
а, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и  
.{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Пр 
ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са својом качарском ношњом: <pb n="32" /> уским чакшира 
 обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни  
ко Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са произношењем гласа како је учио у школи, па се занео 
токе, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поинате, они то све нареде к 
{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг ше 
ћи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... 
>Тада се престаше вајкати и помирише се са судбином...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор  
а стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, слуша Тодосија, не при 
а што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим ша 
м себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико м 
а другом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n="107" /> нерастове и назим 
анџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима мил 
м у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у б 
зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрав 
 таким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатл 
у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{S} Док су сељаци свој кукуру 
несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зе 
 заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и црвоточ 
адбеном руху, младожење у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девојка 
жица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p> 
 њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микачићем он није нигда стао п 
оја остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим пријатељем и његовим суседом, па шануше Видос 
арији људи; прогорели од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се вод 
} Видосав је био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и 
 уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред шта 
и поседали за оно неколико столова људи са својом чељади И пријатељима што су се ту десили, а м 
 реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{S} А његов отац 
pb n="159" /> плавкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп,  
} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сој 
, час се разговара озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад 
е му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрање 
а били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па 
pb n="66" /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он  
ој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, 
ирама, чошном фермену и шиљастој шубари са чизмама на ногама.{S} За њима младожењина мајка, ста 
ећ се приближује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, 
је Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз  
г ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми они све јутро? — ско 
ће чувати детелиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држа 
иђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Виторова посинка...</p> <milestone unit=" 
нај језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И 
 хаљинама што се носе у себицу, сандуци са најнужнијим стварима, сто са неколико књижица, с пер 
шареницама и подшивеном ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у себицу, сандуци са најнужнији 
икада...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, п 
о...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са подрумом под целом кућом.{S} Прозори дупли, са стакл 
ка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је  
, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S}  
т посеја овас, уздуж и попреко, помешан са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком 
донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх  
ле врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом куповном марамом, па кува кафу, меди и пени р 
 рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана,  
ају дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p> <p>Ч 
 поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону тр 
у исприча како се <pb n="26" /> упознао са неким шљиварским трговцем из ваљевске нахије с којим 
 Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем што код њега пазару 
/> <p>Још првих дана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био 
је никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице које ј 
ова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са питомцима.</p> <p>Сељаци подигоше главе.</p> <p>— Тр 
ије навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му се није ни 
>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем и стањем у својој кући, да не почеше 
мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега 
у, сандуци са најнужнијим стварима, сто са неколико књижица, с пером, хартијом и мастионицом.{S 
у из рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до ње 
и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем крају, а о 
> <p>— Како, газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај  
признају га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прс 
а на живот мало у чему да се подударају са погледима Витора Микачића.{S} На пример: обојица су  
 — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њ 
 кући, то јест није у овом новом конаку са ходником и две простране собе и стакленим прозорима, 
едну сивуљу од колубарског соја: крупну са великим затуреним роговорима.{S} Такве краве није би 
ин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, д 
овог вотњака, угледаћеш једну лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространом дворишту, у не 
оља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како ћеш поди 
е </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на 
и ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли у кућу?</p> <pb n="110" /> <p>Чича 
унак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом руком,</l 
пут бритком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече г 
р.</p> <p>На пијаци, пред црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свад 
ubSection" /> <p>У вече слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече пријатно.{S} Ме 
S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се јављати просиоци, све богати и виђени  
Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта нека 
 зајитунли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: разгледају свет, распитују те за ову, те за ону 
и га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, бр 
е вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили се ко 
да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: 
одина бити родна...{S} На крају крајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кресати не 
врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче 
е године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио. 
овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у о 
је!</p> <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{ 
адиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече В 
 његове послове, нити му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ћ 
ј му његову старост и прихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без 
о, по неку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га  
— На прилику... шта ће он тражити бољег саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али 
д побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по в 
а виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда раменима и пр 
те, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто о 
ји грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор 
клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко праг 
у дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у ц 
и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>—  
жван паклић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу н 
се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије зап 
олест боловала, претрнула на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p> 
{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за  
сен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре торбу на кладу и 
ја реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо од 
 у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те, брате.</p> <p>— Немаш шт 
 деда и чукундеда; треба показати нешто савршеније и практичније, на шта ће се угледати свет.{S 
 ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодосије п 
о.</p> <p>— Срећан рад!</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао 
крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} 
} Решите сами како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једн 
есним сукненим јелецима, седе правилно, сагле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове  
иђу живој огради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагну се па загледају, пипају, повлаче прстом низа стаб 
 два три младића прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодоси 
иш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њеном  
ћа кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинство над једним толик 
ји.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се 
ђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он полако, не гледајући у њу 
вом:</p> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p 
> <p>— Е, пријатељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари 
укама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову ра 
ију упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад му прате сваки корак, хватају му сваку реч, претрес 
гасови одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунето 
!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Рашчеврљи му вилице, метну међу  
 да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи 
досијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла с 
ата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасполож 
 „Овај мој окренуо сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с 
утао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те б 
ивиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p 
ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице него код оноликих  
досав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А г 
то истина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није истина.{S} А 
 /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но к 
"133" /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заг 
сав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист  
е своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме са 
<p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоћ 
има Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе рат 
p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то к 
ти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да 
 и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га напа 
уштен, постарио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би  
Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи  
 предавања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ј 
о није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побратимима, па ос 
>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви вел 
е.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као ц 
— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу: 
 скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси  
ес’, камо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде  
исли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како х 
осио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сеља 
 се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметн 
/p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у с 
<p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</p> <p>Поседаше 
 његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом ру 
е дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га 
ицију под кишом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди  
S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пр 
ам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— 
адно доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је ос 
ати као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> 
црвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене ко 
вљен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ поста 
адила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> 
Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да виде н 
љка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила 
 њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да потра 
 Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на ра 
ицу <pb n="122" />, она ти ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и оста 
па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и тре 
разнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати 
S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је  
p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да г 
а, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога пе 
м могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаш 
же, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, ск 
ризнати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад с 
— Како, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти си сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распикућа.. 
а и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло 
ко за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> 
нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја 
 зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p> <pb n="143" /> <p>Он ћути, лиже цигару и гле 
м се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за с 
слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераћ 
 најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, ки 
 Право велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се  
ричао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући 
 виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по  
Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ  
>Витор мрдну главом:</p> <p>— Остави то сад!</p> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за  
иђе згладићу и шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те  
 је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу  
ни до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра. 
вати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?< 
 посинак Видосав. -</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} 
е, окани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>Видосав отрча те му изведе к 
ћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди о 
 да не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видоса 
 се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узне 
дрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би 
Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} 
е приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> 
ковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у 
он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не вели. 
и она друкчије изгледа у његовим рукама сада, после дваестину година, сем то толико што је прит 
 се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, направио  
е сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовн 
кће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> < 
о га окуражи те, четврте године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све с 
Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му 
 капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да посвршава најнужније послове 
о!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, да посвршавамо неки хитнија по 
 није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано  
а Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазва 
но не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе ут 
> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако?</p> <p>— Није, Тодо 
досава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде паметни људи. „То је п 
талама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђим ку 
ца.{S} Али од Тодосија није могао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо са 
икан“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихо 
човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> <p>— Право вел 
о чутурче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div 
Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакрије поглед.</p> <p>— Чудан си... ни онај човек...</ 
 трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док се 
свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} К 
к, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу,  
 цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су  
p>И онда се подигне те седне и молећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу.</p> <p>Че 
рио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не би 
ора који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш т 
С неким се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљ 
уци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Мар 
!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко т 
авикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја 
оре, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: порани 
ко ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти н 
м рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих  
во велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи 
исам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама? 
Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као што су радили наши стари од памтивека...“ 
лашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковић 
е...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</ 
>— Гледај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст  
уту.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог 
 он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље позн 
Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S 
 и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодосије  
тва..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад ради 
е...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим  
... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, овај. 
сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распикућа... пропасник... бекрија? .. — подиже се о 
 слеже раменима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог 
ири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозвол 
 мало поведе исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта то?< 
досав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа, про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи једну  
о ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p> <pb n="38" /> <p>— Ти? — подсмева се В 
ћу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла. 
p> <p>— Што не спаваш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бо 
. и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракиј 
шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер ј 
ко.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме ка 
д оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за л 
у да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— 
<p>— Немој више, молим те.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Ружиц 
к се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати п 
није?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих доша 
} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> 
ам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија... — замуцну  
 <p>Па поћута и раздра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Мог 
је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па 
а.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p 
Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже? 
p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвог 
огод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом з 
Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> < 
не.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је 
га од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарај 
еди, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица  
шљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће д 
ора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{ 
ead>XVI</head> <p>Тодосије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике користи од рада који је  
куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно  
 <p>—“ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога избора, добио од управника ратарске  
а. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива! 
 Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта  
S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, 
p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави се  
{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је т 
кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Ви 
 пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти св 
} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава  
/p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ру 
е њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</p> <p>Кукуруз „амери 
 доле, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за 
ауке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ј 
е’ш се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш тра 
7" /> <p>— Што си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше 
в млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Шт 
</p> <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— 
p>И ако се лично не познајемо, слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску 
 на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па  
 они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.</p> <p>— 
{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радит 
 а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онак 
Упропастио сам твоје имање...{S} Продао сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек 
сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, него да му се избиј 
не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и  
радиш? — приђе му руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси 
стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима и 
p> <pb n="108" /> <p>— Тек... заборавио сам.</p> <p>— Како заборавио?{S} О чему мислиш, кад не  
Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама 
ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије киј 
Продао сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p 
 Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не м 
едну стопу вратима.</p> <p>— Упропастио сам твоје имање...{S} Продао сам твоју Јошевину...{S} Т 
но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда  
 крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих ч 
: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнад 
баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и са 
 у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како нисам ништа приходио  
— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и. 
од њих прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек 
си ли ти...</p> <pb n="55" /> <p>Колико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта  
</p> <p>— Молим, господине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере 
оси се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и  
а твоме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке 
о ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ 
 ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{ 
b n="63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу 
о код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти  
се ништа десило на састанку, него нешто сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>—  
уо...</p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S}  
<p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да 
Виторе, нек то остане међу нама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и 
Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, да посвршавамо неки хитниј 
ченик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено слуша предавања и ради на 
јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села дев 
поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе сатисати...{S} Устани!</p> <p>Он сену цигаром  
{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну руком 
, у плавкастој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиле 
 Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, под кућом.{S} 
а.</p> <pb n="152" /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га  
 исполагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бок 
е, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један оздо.</p> 
 не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Стој!< 
махну руком:</p> <p>— Остави.{S} Решите сами како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S}  
{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то никоме 
едном му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче 
 било никакве штете!</p> <p>— Ми ручали сами! ...</p> <p>— Приставили сланине и бунгура..{S} Им 
у била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред 
 твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...< 
pb n="166" /> поздравља ни отпоздравља, само колута закрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за 
/p> <p>— Чик!</p> <p>Наста нема тишина, само се два три младића прокртољише, а девојке сагоше г 
, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и сван 
му нешто смета.</p> <p>Она успреми све, само остави стакленце с ракијом, па врати и стаде на св 
чући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Гд 
.{S} Обојица су радници и воле раднике, само с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба 
S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам ра 
 школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и као привата 
о.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> < 
 се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива д 
нуле и отпустиле крила, све се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу,  
не сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће н 
вели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све 
жи да је домаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскут 
 неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p 
ену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин д 
} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с  
ист на грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви... 
о и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се  
ина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зов 
воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљ 
е и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека с 
це и упути се право својој Јошевини.{S} Само сврати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и  
 Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> 
и...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо...{S} Изволте... сл 
} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, ..“ Па се 
Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у о 
а кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти 
 ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и заговара ашчиј 
 Као женска страна она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта је међу људима.{S 
кровином и брезовим лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону д 
тора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у в 
p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здра 
он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало по 
и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> 
и дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса рупчаге и пукоти 
а не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!< 
ња новог начина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дош 
олако приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред  
ниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антоније само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја  
Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће радит 
хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, с 
рцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Д 
еде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} Тодос 
овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, зна 
мство увлачили су и Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p> </div> <div type="chapt 
о, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткуј 
га ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мис 
посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том  
е да устане, па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— 
бе на рпу окомишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Вараги 
за копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Боже, ш 
вамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати  
> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане 
ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно п 
а, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с у 
ј се! — саветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда раменима и промеће ону цигару из руке у руку. 
 теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигуј 
 но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су долазили мн 
 је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек усит 
 у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила оч 
н и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Бог их је об 
ричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикну 
о пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и ум 
 неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>—  
алица!</p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> <p>— Умукни!</p> <p>— У 
 непрестано јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весе 
{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S}  
и онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак знао.</p 
подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се 
изломљен од неспавања, прилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприли 
оћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо 
да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих ум 
ала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуч 
јкраћем времену...{S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као што су радили наши  
вој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</ 
 се, седне на кревет поред њега, или на сандук спрам кревета, спусти руке на колена и гледа у њ 
кну алов фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се  
мом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на другој стран 
у наместише миндерлук, поређаше сељачке сандуке, у којима су биле <pb n="29" /> разноврсне ства 
вилук са хаљинама што се носе у себицу, сандуци са најнужнијим стварима, сто са неколико књижиц 
ом.{S} У трећој собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се 
ног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механској авл 
е вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се 
а.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухв 
ије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија 
 као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које В 
е имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А 
 ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну < 
да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, заворњева, брњиц 
е, па се наместише на своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао до 
а овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здра 
с.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче 
вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чоло 
и Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S}  
, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{ 
а чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.</p> <pb n="152" /> <p>Кад г 
/p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга,  
 домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди 
лач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и з 
: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде с 
ти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав 
ти од онога дана кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у ово 
х и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи  
ратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</ 
>Једне недеље чича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву 
 смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи да 
иле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад 
колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да ј 
ле: скупило се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту  
ња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од колибе.{ 
, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније појми да каже, 
тпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на састанку, него нешто сам чуо за онога твога.</p> <p>— З 
сме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нисам ни п 
одиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па  
неколико књижица, кад се првог празника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратар 
једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи  
 подалеко, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана у ч 
де и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му прича како <pb n="167" /> су код куће,  
е нашао искрене људе, с којима је волео састати се, разговарати и почастити.</p> <p>С Мићом се  
 здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми људи н 
 исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе сатисати...{S} Устани!</p> <p>Он сену цигаром и избаци  
. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему. 
е године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, поп 
амбар, завири у сваки пресек, разваљује саће од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису 
.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја јед 
иромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће за 
 на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жи 
а: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђ 
ћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се:</p> <p>— Крмачица!</p> <p>— Да купимо!</p 
е допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао два п 
 се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а  
 Совра није дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S 
 патос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачи 
ице.{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко 
ио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њег 
е: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек не у 
ан је освитао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне послове, он у 
о који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна ка 
завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили с Видосавом.{S} И тада су се љу 
.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници 
орити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шт 
е те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се  
и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он з 
ладе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младожење у новом оделу и са цветовима  
дили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева 
м те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав 
е.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.< 
<p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S 
зире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по  
 не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p> 
 пружати прст на Видосава и потаркивати свађу.{S} На пример чича Вићентије...</p> <p>Њега Витор 
 ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољ 
>У доњем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и к 
 маховине нити сухе гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од  
е.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новина у његовој кући, то му је као да веру мења. 
да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршит 
 је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове...{S} 
и, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало с 
 се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњак 
и пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изн 
 ограђен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трношљива.{S}  
ати за леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb  
де, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} Спава на  
колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас  
 овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или 
вети, <pb n="163" /> као за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простирач и покривач, свој 
је стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би изост 
 моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки располаже својим имањем како уме, — додаје Видоса 
ли данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога 
 с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, да се приб 
одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, 
.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уг 
овори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом.</p> <p>— Оставите т 
икао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам ја пр 
нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспех 
веку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чича Вит 
 види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му заб 
вије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијурином и лепим растанком.</p> <p 
ега, непознатог човека!{S} Сад му прате сваки корак, хватају му сваку реч, претресају и што јес 
у, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и т 
ена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што год рад 
ти слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког да 
 као цветњак, шпартан на леје, обележен сваки усев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали г 
е? — питају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се наљути, — одговара Ружа.</p> <p>— На 
и му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му  
ода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, у 
ину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саће од осова, подвлачи се испо 
, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се саст 
:id="SRP19030_C7"> <head> VII</head> <p>Сваки домаћин има понеко имање које више цени од остало 
да...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ј 
ане па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је о 
к мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По нек 
га и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газдашк 
е највеће сметње напретку науке.{S} Они свако новачење пресрећу с неповерењем и подсмевком, и т 
ана прича што смешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се у 
— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је 
прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да ј 
имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз 
и најбољу лозу, калемити и расплођавати сваковрсне благородне воћке, подизати шуму и корисно је 
пространије руке од многих домаћина.{S} Сваког лета добави он терзију па га намести у собу да т 
ије им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Н 
и плодови његова рада, па да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> <pb n="67" />  
наче сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме поглед 
о и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозборит 
на сваком месту, даје ми старешинство у свакој прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што може 
ствари: поњава, ћилимова, јастука, руха свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чун 
градио за читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабдевати кућу, а шт 
 момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао  
не, приновили и окрепили омање, подигли свакојаке стоке, засадили вотњаке и винограде.</p> <p>Љ 
је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако корење, извешала записе, издржала кадове, пла 
тује ме као родитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје ми старешинство у свакој прилици, пи 
 /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то 
о.{S} Увек расположен и насмејан, према свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S} Има  
 власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа  
ор и добацује пошалице.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом или 
: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шт 
ра четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неуглед 
а у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео ј 
арешинство у свакој прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и по 
наши стари.</p> <p>— Није овако семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, људ 
ако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома  
ити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку реч младога ратарца, који, пошто оприча све што с 
ој справи окрунити много више, оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, п 
 у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> разговарају осмејкују се 
S} Сад му прате сваки корак, хватају му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И  
пријатељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антон 
 у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p 
е виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, 
S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</p> <p>Т 
ебива:</p> <p>— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није 
укале у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} 
 <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог до 
вета, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно, празно...{S} С ким прозбори, не  
ко чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и 
 њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Т 
он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} 
све нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијури 
едан сабор, почеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јес 
ира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно!</p> <p>Тодосије му шану на ухо:</p> <p>—  
Видосављева.{S} Са суседима се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазив 
а ужинамо, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те  
</p> <p>— Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја к 
зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај 
 сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали прв 
 смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106" /> све уређено како доликује: извешана цедила услоњени кру 
овом па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он  
ају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности 
лу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, 
суђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан 
он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уво 
седник.</p> <p>— Тако је, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уг 
та са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као 
оје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; 
е трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и најволи да  
и, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало 
неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </div> <div 
 <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.< 
ете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S}  
<p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{ 
> нешто набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На п 
у велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> <p>Беше неки пра 
м: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда се 
ру је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, 
ако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије  
у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размис 
је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чисти 
вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким раз 
разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе во 
 разговоран, распитује <pb n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он  
а и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он  
м журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Ње 
заћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега 
јекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до в 
вешала записе, издржала кадове, платила све читаније по црквама и манастирима и доспела да се п 
 као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако корење, извешала зап 
} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности које ће га постићи: зна да тај глас б 
.{S} Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде 
те преко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из основне 
 са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колик 
као да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очи 
а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала 
вљеву и тај случај почеше претресати на све стране.{S} Радознали сељаци, враћајући се с рада, п 
а.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор ј 
р од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, али он 
ла.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом 
 хартијом, он измени код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, намес 
 Боже, што нисам писмен да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга  
ао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> </div> <div t 
реч младога ратарца, који, пошто оприча све што смета пољопривредном напретку, набраја примере  
учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико нау 
заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича- 
е, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича он како је некад било 
ица ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: о 
 њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у о 
ли.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек не т 
уго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико  
пава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упита,  
ко и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p> < 
у, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје мес 
>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n 
и туђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини т 
I</head> <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту завод 
ad>IX</head> <p>У Микачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али није ни 
ци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић,  
им човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb  
ади као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их неп 
ше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И  
 да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би ку 
/p> <p>После оваких разговора Витору је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему  
иве па праве ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала.. 
и у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућ 
нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим,  
но најпре пође полако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови оди 
.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки мраз 
ашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших старих.{S} Друкчије су 
ати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у в 
сте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то  
у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, п 
кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S}  
тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати неколико књ 
пу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред ве 
али, напили се и изназдрављали здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали п 
p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> 
 Виторов унук.</p> <p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гл 
ресели кући.</p> <p>Празнике пропратише све како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак 
и, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав  
{S} Његова кућа...{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не 
ме... његово имање... његово право... и све...{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењем 
нка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну р 
ида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и ј 
добро, да почитујеш господина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p 
сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и пом 
ега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новина  
нилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са под 
 изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују  
pb n="73" /> разговарају осмејкују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч. 
Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успрем 
Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у дру 
} Свака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— Ин 
еком наздравља, и, мало, мало па обреди све маторије.</p> <p>Младежи није до тога: она ђаволише 
</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти 
испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упита председник.</p> <p>— Тако је, господи 
е.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрд 
имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се зам 
едише.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад б 
/p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега. 
о да му нешто смета.</p> <p>Она успреми све, само остави стакленце с ракијом, па врати и стаде  
 са мојим малишанима..{S} Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...</p>  
окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица 
и не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодосије се најпре осм 
 под старост...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало 
 треба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако весео и загреја 
 где стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући 
Ружице!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би так 
м и његово троје дечице, и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мен 
о ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, него...{S} Ружице, постави-де ти совру овде. 
.{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не з 
вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, кочопернији.{S} Видиш просто како се от 
омишању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву 
 пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред 
а од како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{ 
 би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад 
} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p> 
 Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био  
>— Нису скупи.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S}  
се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити ле 
pb n="67" /> <p>Чича-Витору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овак 
 Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обр 
, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде општи 
 плавуља, колубарка, даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... 
па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> <pb n=" 
 А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје гл 
вку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније каза 
које се суседи најчешће поинате, они то све нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије 
 се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, 
, па поче:</p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо в 
вељају се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Ба 
де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, с 
ег од њега. — рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на  
а сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна ш 
p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што 
 ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији 
ма, без других украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служавник и послужи их што је у реду:  
 ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Так 
е стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жељ 
, копоран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, прем 
у и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Ф 
ину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум  
м ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала 
идесет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бу 
 n="102" /> <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шт 
...{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогн 
гледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је п 
</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим 
 је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно!.{S} Опрости, домаћине!</p> <p>— Треба  
о, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио једну трлу од чатм 
е, молим те.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И  
поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима по 
а к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред собом виде своје старије: сви  
 у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодосиј 
Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из 
 није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио 
о расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, завири с 
м хаљинама и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог!  
акије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа, па се налазио код куће...</p> <p 
кве краве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна рука  
} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је 
ује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је  
и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја посл 
а бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу 
 одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе 
 и врта, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекив 
 Он их је читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек 
"180" /> <p>— Е, пријатељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поч 
ући.</p> <p>Сутрадан прављаше се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Ви 
како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише р 
ији.{S} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио о 
о, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и 
е^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па 
езао, устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p 
рилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор није ц 
се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, о 
одосије се смијури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје има 
њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре. 
— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Ка 
ели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрв 
партан на леје, обележен сваки усев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Морав 
ећеш нигда моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће престати.{S} Гледај посла, море 
 <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже,  
и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... м 
м и подсмевком, и тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметн 
е су прилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нарашта 
ад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на л 
 је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глав 
{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и раздра се:</p> 
овог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још  
ад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад с 
има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати 
рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— Народ по селу. </p> <p>— Који народ?{S}  
та, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он  
г и најволели су изјадати се на данашњи свет што не почитује старијег и не живи како су стари ж 
и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати да сме т 
p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— Народ по селу. </p>  
ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђати.{S} Све 
је и практичније, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Мо 
} Замислио се и посматра овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, к 
>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он мало поћу 
а брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће.</p> <p>— Треба живе 
ного разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи не 
а ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упусти у до 
ај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко он 
ко ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог чове 
ко се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, спр 
лину.</p> <p>— Није.{S} То сеје паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се 
другога... то што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив. 
И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре.</p> <p>— 
и нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићен 
бе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је 
остраном ходнику пред заседањем закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гом 
мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> <p>— Није.{S} То сеје 
ао да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он све горе. 
ем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, на п 
/p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — показује на  
иковачки укратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио  
, и стадоше унаоколо сабора: разгледају свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и 
ко је он стар, није паметнији од целога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све  
реба!</p> <p>— Тражи посинка преко бела света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Коружић 
сути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарниц 
а, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он у 
ају.{S} Осећао се самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно,  
с бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико година 
p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и ж 
p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит свети!{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе они. </p> 
ожића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали 
 па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посеј 
ковао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове 
 селу противу тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је до 
вакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам пос 
и ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> 
вини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пић 
 углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У другој 
 би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да кам 
ма и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и набраше 
 се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко  
у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља... — Па потрча да п 
 дужан држати славу моју и служити моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и 
 коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Вито 
вљени свечарски лонци и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто 
{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а т 
е што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад 
 марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже вла 
ети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и наместише чираке на совру.{S} Тодосије 
 не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то 
сметала даљина да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ниш 
 да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали 
кући наложена велика ватра, пристављени свечарски лонци и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича  
S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причес 
 виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље 
— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја вел 
вуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње 
и му каткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.< 
 раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је  
ољно.{S} Пред собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих. 
у га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину сток 
Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут  
вему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица н 
</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви т 
сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! 
па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге 
 посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз помрч 
едном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној постељи, која је пр 
 народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне ме 
 огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, п 
те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , .</p> <p>— Полако, домаћин 
 Мислим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p 
ружином! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, узе букли 
наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекр 
, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се 
/p> <p>— Да бирамо, господине! — рекоше сви.</p> <p>Капетан продужи:</p> <p>— Као што знате, бр 
 Не заустави га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њем 
{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита 
на, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Је 
село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта  
— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, рад 
д, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред 
војим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све  
p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продуж 
>— И онда ударе порез! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и 
јело, он <pb n="149" /> постави, ручају сви заједно, он служи, започиње разговор и добацује пош 
почели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служил 
му за простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, п 
арчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам каж 
досије!{S} Овамо!{S} Овамо, бре!</p> <p>Сви у механи погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосав 
се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бр 
ћа Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се 
тави.{S} Решите сами како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше ј 
ном женом, младожењином рођаком.</p> <p>Сви на добрим коњима, са пуним торбама и теркијама.</p> 
.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} 
диш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p> <pb n="74" /> 
треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој четерестој или педе 
свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће престати.{S} Гледај 
ску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видос 
p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се  
> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отрес 
у стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом на 
руги човек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево их!</p> 
ке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да 
у да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, п 
грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Е 
 и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиленом марамом на грудима, лепо и скромно очешљана у  
аснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и да га  
атлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обо 
то му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, 
е Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављај 
о увео, и за неколике године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они р 
— Знам ја коме велим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, ни ја!< 
ајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</ 
сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и 
а, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад 
</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... ра 
е и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n="107" />  
ка вијуга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњаку, 
н га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особине. 
олог.</p> <pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стар 
ко како не би изостао иза других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и  
ква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} М 
и!{S} А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите ви мене... 
осаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умр 
ђу чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и за 
 не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђ 
е се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начин рада н 
ужица помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца 
од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и к 
е јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...</p> </div> <pb n="10" /> <div type="chapter" x 
ву.{S} Ти радиш онако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове  
ката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Ну 
на, као да болест болује, без старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се 
ра и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, в 
 се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, зв 
каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да шт 
женска страна она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта је међу људима.{S} Људ 
асузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица 
одитеља... — Па потрча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p> <p>— Остави  
="163" /> као за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простирач и покривач, своје рубље и х 
 за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простирач и покривач, своје рубље и хаљине стојеће 
него без готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> 
иње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слоб 
у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више д 
Видосав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да посв 
 у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад од 
укурузом „американом“.{S} Док су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салашеве, његов 
лудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али  
два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не мог 
 што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће престат 
"82" /> <p>— Молим те, Тодосије, гледај своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо св 
мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чу 
 рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај  
свој кревет, свој простирач и покривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако:  
 кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице с којим је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} 
такленце с ракијом, па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиже о 
аћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у су 
устаде, повири на врата и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> <p 
унце да се проветре, па се наместише на своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се 
ња по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог 
га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара 
ро јутро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговара он по 
и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па 
длу среске скупштине и да истичем какве своје интересе, узимам слободу скренути вам пажњу на је 
лику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> <p>Беше неки празнич 
ају свега задовољно.{S} Пред собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и б 
зао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратн 
p>Њега Витор убраја у најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на д 
тани се код куће, преведе децу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу к 
 старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му прича како < 
p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта 
гледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То ис 
, набраја примере глупости и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту 
ом.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је рукова 
.. — прича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред застаде, погледа у њу, у 
још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Бо 
вати у његове послове, нити му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, 
да би могли по свршетку школе применити своје знање на имању и показати корист од напреднијег р 
, вели, човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у наш 
ца па се искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим 
е.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и предаће 
ао својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве 
стаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мића Сав 
својим лејама, пресади Тодосије наоколо своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из сем 
ушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао  
уди, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати д 
.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати његовим имањем, и хоћ 
је је подигао Видосав на <pb n="137" /> својим лејама, пресади Тодосије наоколо своје њиве под  
ицу, задела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш онако је н 
 друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, који је најпр 
скрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што ј 
да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке ме 
динама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побратимима, па остану до неко доба у чаршији,  
степено, тихо, без ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису могле остати неопажене и 
ио, мрда обрвама и живо се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентијем Радоњом Жикићем.{S}  
> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви  
о ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је ср 
о као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се 
а ливада?</p> <p>— Нека сваки располаже својим имањем како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И по 
ојком пред кућом у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у ба 
 издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— М 
иче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом.</p> <p>— Оставите то, море! — виче домаћ 
чају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, 
{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом.</p> <p>— Оставите то, мор 
ицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скинуо неколи 
/p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој ку 
еди и прикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век уз 
{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје  
 имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље...{ 
е школе.</p> <p>Сељаци се прокртољише у својим седиштима и упреше погледе у капетана.</p> <p>—  
Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од  
 с којима је свршио основну школу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у ре 
о како се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио основну школу, и од  
..{S} Па веле: како он може дозволити у својих педесет и неколико година да онај витла његовом  
а разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Овај Д 
оју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, велим...</ 
е низ судске степенице и упути се право својој Јошевини.{S} Само сврати на пекарницу те с ћепен 
и и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, по својој скромности, он се једва показивао да зна и две у 
 кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — ви 
н може дозволити да се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гле 
е, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа,  
славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је 
р измирио са новим положајем и стањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи пружати прст 
амотимо...{S} Изволте... слободно као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> <p> 
 врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде кући:  
каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек 
ао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали о 
до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не снебивам се...{ 
итор, иде полако с друге стране ограде, својом њивом, обухватио сикиру око ушника па се држаљиц 
носно тиме и хвалио се међу пријатељима својом вештином: како је умео склонити продавца да то б 
о што му је најсветије: да располаже са својом децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успомена  
о новцато одело Видосаву.{S} Овај је са својом качарском ношњом: <pb n="32" /> уским чакширама  
оседали за оно неколико столова људи са својом чељади И пријатељима што су се ту десили, а меха 
еба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> <pb n="146" /> <p>— Ружице!</p> <p>—  
а напретком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који кора 
p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде шт 
а што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој четерестој ил 
о светску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} 
део је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке годи 
 се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, вер 
јао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра овај непознати с 
ђе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, 
!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, нева 
а код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурених леђа, из 
га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на з 
 па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки  
и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у 
асипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала 
 и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у 
аклију, обриса зној с лица, завали се у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шару на  
еспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђ 
н сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали са љу 
, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па  
итор махну руком:</p> <p>— Нека кеса на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родитеља...</p 
што у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући 
и се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити 
сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак 
 из вароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимству, о момачком животу и друговању и зату 
Видосав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали  
 Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити. 
} Оно што није могао постићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомо 
репочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S} О 
ио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако  
де министар, али он неће; воли да служи своме народу него да седне на народну грбачу...{S} И зн 
авио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу него у штали о  
шег комшију чича-Витора Микачића, дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику 
ама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час с 
упути се право својој Јошевини.{S} Само сврати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури  
Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад шт 
ника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао,  
јде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</p> <milestone unit="subSection" / 
 сељаци, враћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детелишта, застајкивали и загледали,  
 Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и 
 седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p> <p>—  
жда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико кома 
дитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе применити своје знање на имању и показат 
но кући?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разг 
га из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— Да час 
 знате, браћо, траже се младићи који су свршили основну школу, да су доброг владања и из домаћи 
, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох 
а оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са питомцима.</p> <p>Сељаци подигоше глав 
 n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</ 
змакне и од својих другова, с којима је свршио основну школу, и од својих вршњака по годинама.{ 
учиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И д 
а, ћилимова, јастука, руха свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању с 
непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} Они расту, развијају се, одм 
вицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољ 
е ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше 
мрчине:</p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде 
шће састају, пуше и разговарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их 
p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и црвоточина, претресоше се ха 
 први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подг 
" /> реч за свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p 
 Он прохода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по 
а памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би друг 
зи као озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гл 
 од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S 
p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав подиже г 
с’ и поштовање...{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо  
та сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шт 
ако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу  
ретресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја 
p>Чича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољн 
S} На крају крајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да  
и поседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу 
бе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку  
специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На 
.</p> <pb n="38" /> <p>— Ти? — подсмева се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути! 
.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Причај-де, море, што 
 столу.</p> <p>— Хајдемо кући! — одзива се Тодосије.</p> <pb n="54" /> <p>— Овамо, кад ти кажем 
>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном гос 
 један подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута 
 је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово сп 
аћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима п 
 за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разговор.</p> < 
ник. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Раз 
ема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером. 
 човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чича  
н, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за кака 
 ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по десето 
остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово:  
е речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, ма 
 и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав за 
н.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врат 
ио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не отера кући, и мал 
ивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није  
спира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А 
у се да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} О 
 Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта  
 Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће 
а се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод 
ет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без сток 
н приђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш  
ико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, испрућ 
косима дуже но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много преврта 
ти једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију. 
тићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то при 
!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</p>  
па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугу 
<p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расх 
>Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необи 
од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и  
 је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве? 
ар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш тиме!</p> <p>— То је реткост!</p> <pb n="174 
де једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед зем 
 такта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек гов 
зео старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта  
 до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и 
беђен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од забл 
н, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да сед 
е по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Студеници — пог 
ању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} О 
о, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и повр 
а дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, за 
иле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана  
ве од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велик 
а га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне 
чио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо! 
 да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах 
 да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му ув 
ала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комендиј 
мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред за 
, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S}  
.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, 
ете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвикну: 
ику, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред застаде, погл 
чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па  
о што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{ 
, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну  
си чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, мало, мало 
познати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио са 
.{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може 
> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Наст 
Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и највол 
сије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокој 
оведи, краву колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини Тодос 
се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти  
да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</ 
узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме  
ети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чуд 
чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући.</p> <pb n="62"  
е хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на своје место.{S} У сарач 
ше чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет д 
оли, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шт 
 то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тр 
е главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је д 
ра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање с 
{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан пр 
во кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, 
је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му каз 
дмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и ка 
гама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора б 
чи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта 
које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{ 
извести, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, је 
 га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, ст 
 за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, м 
о.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му 
ји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо...{S} Изволте... слободно као у својој 
о избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара чове 
А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb n="65" /> похвали како ће радити, док не 
вет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раме 
сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом м 
ад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо 
аци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште.{S} 
 — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади  
рди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дан 
е с неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и намес 
во свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да 
.{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у својој кући, као да је његов пастор 
е пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му ос 
ни гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb n="36"  
се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Ч 
ша, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, до 
p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— 
p>— Збиљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељал 
 и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство... и 
, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете 
бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гле 
, али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј м 
тали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одј 
 рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па 
ало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!..{S} 
 ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о 
" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече 
 исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губит 
м.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Вито 
је виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оц 
 <p>Једне недеље чича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му ка 
 да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се п 
дем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби 
али газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и подмигује <pb n="109" />, као ови наши  
д ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки ка 
"112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Ш 
умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже вод 
будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за божја  
p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни ти 
и јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже, 
сава што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска вр 
 укратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно што  
мејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он 
иште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побего 
 — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ прор 
чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђу 
младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љубави према школи и  
досија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погледима Витора Микачића.{S} На приме 
 је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума 
 није могао приметити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и 
ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p> < 
..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскоч 
та радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S 
S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће ра 
ем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговарају.</p> <p>Сву тројиц 
 и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помирише се са судбином...</p> <p 
.{S} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, задубе се далеко,  
 чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио так 
же раменима и гледа <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и 
ажи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш  
 а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има  
а услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве р 
ица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; н 
у ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију 
осава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно ра 
а пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница 
ромени у лицу, Мијат обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким гостима? — поче Фи 
 поседаше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше неколико пријатеља н 
рукав.</p> <p>Па затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>—  
на седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, м 
ћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_C1 
и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него ко 
сава.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра 
p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И  
p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудори 
е.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећиво салети, те му кријући до 
То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и црвоточина, претресоше се хаљине,  
и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је св 
ути, па се наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, изв 
сплахирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p 
 <p>— Они се застидеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов у 
о били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb  
се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем 
 не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му  
. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гл 
за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада н 
а.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак кој 
ем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу. 
 већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радн 
е затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе 
аки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Руж 
ћи.</p> <p>— Тодосијева посла! — смешка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није  
 чувала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{ 
ица стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час 
ад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="16 
> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> < 
 кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> 
им гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор у 
иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, 
ранио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд  
а, пристављени свечарски лонци и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мо 
сав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> 
пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити  
аг дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија 
p> <p>— Други пут, на празнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе  
те у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија 
те, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу 
; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплач 
е цигару устима, хтеде да повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све сел 
 изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже раменима и гледа <pb n="52" /> преда  
ш... и што ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухвати за очи:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу се  
вица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на  
уком:</p> <p>— Носи, дијете.</p> <p>Она се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те послуже 
, па да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у 
ш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полак 
 предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и оче 
х обрашчића и крупних очију.</p> <p>Она се није одвојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој  
ашој деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде.</p> <pb n="125" /> <p>— Видосаве. 
сти гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео, кришом баци поглед на девојку, па се врчи  
старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама и лаки 
е привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из кућ 
и дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти 
о гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није 
гледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p>  
отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажа 
вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не в 
ао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је ш 
удио возиоце, свезао неколико снопа, па се налазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био распор 
овица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем крају.</p> < 
чи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратара 
ешто што му се припило као оскоруша, па се опет поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себ 
гледају се, нешто шапћу између себе, па се ослободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изић 
ти чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и 
 нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, 
ајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајт 
му уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће. 
ити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше њего 
ше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на своје место.{S} У сарачани беше крв и л 
уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми ш 
а!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед  
и, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве  
...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удвојеном снагом зацерекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S 
турче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, ти ћеш проп 
/p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му 
зношењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p 
 — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче 
омити, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и  
p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Как 
 облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p 
 ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то 
за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{ 
 чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав 
е: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде дале 
ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато, о 
 до тако груписаног имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељима својом веш 
и здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на клуп 
идео, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у  
.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин  
као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је п 
.</p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ов 
кати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи там 
 једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат п 
к може се машати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Вид 
ојасом читаво бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кући:< 
н, скинуо неколике вешалице кукуруза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, 
м њивом, обухватио сикиру око ушника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва по 
о, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, па устаде,  
 немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, ве 
а покојна Руменија... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n="120" / 
одао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осмехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам  
уњче, ухватио мале рогуље за парожак па се поштапљује и корача полако, погнуте главе.{S} Мијат  
се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се саст 
ије човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{S}  
 да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напосле 
 под <pb n="176" /> јабуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата  
 обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило  
вао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало круту 
77" /> хтела да краду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згран 
 ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало ма 
же полако, извири се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једн 
тарији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обредише п 
/p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и раздра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без тебе; мог 
у вилице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне 
 те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да с 
аједаред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и необичан: мутне очи, под 
га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо  
се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моб 
 приђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не с 
иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она с 
амисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче Витора Микачића шта ради рас-п 
Сељак стаде па се осмехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опе 
атраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме ваја 
то причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба по 
ма тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати неколико 
затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свем 
Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Д 
су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолоп 
јом децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу 
у трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо 
Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како см 
а у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут  
а нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше  
p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не 
е: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.< 
ука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио преко целог детелишта 
сника? — објасни први члан.</p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам о 
еду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким 
решио језик, те слободније говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Ви 
 надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала скорупа 
ицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?< 
 имати такав принос <pb n="66" /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас о 
/p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице међу њим 
кија, па после врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом куповном марамом, па кува кафу, м 
чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја ниса 
ости и нераздвојени другови.{S} Видосав се с обојицом упознао у једној прилици кад су се удружи 
ubSection" /> <p>Још првих дана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Вид 
S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта т 
рила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се креће и ра 
030_C18"> <head>XVIII</head> <p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој к 
 Попрешће те моје добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, б 
утрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> <p>— Дел 
ам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти ј 
 дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p 
раше бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпра 
 Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијн 
 па је остало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да пре 
де да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p>— Тако то жив човек научи свашта и ш 
а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S 
аде му чашу чича Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> 
.{S} Предсобље патосано опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама 
и варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног суда 
тку му обећа дати неколико књижица, кад се првог празника састану у вароши.</p> <p>Тако је и би 
S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{ 
и кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрунити много више, ос 
стали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{S} П 
есеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га 
унцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и оста 
по обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у механу те се огрејаш 
ну прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, 
} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице виш 
осла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Бр 
лиже кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом и би  
дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се од 
мао нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стањ 
 <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је  
и.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не  
воле кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, је 
 имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико 
дуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд  
не.</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се наљути, — одговара Ружа.</p> <p>— На кога?</p> <p>—  
ежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} 
његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му ј 
и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’...</p 
ог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Наш 
досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао ка 
 поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно пос 
днога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— Да  
свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га пусти 
Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу 
је чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побратимима, па остану 
<p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју 
је био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и 
не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видосављев 
та сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те 
у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... стр 
ободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му прича како <pb n="167" /> су код кућ 
нинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106" /> све уређено како доликује: из 
езрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно, празно...{S} С ким про 
алакти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто 
ичну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> <pb n="172" /> 
итро одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са 
е у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} Он  
сављева.{S} Са суседима се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S 
...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гру 
— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p>  
</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј,  
ака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија 
д кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и м 
 се саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу.. 
на да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</ 
ва спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они, чи 
ијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче Витор 
андарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели  
саву облеће она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћ 
утрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаника; хитао је у суд и није и 
меју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам 
кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, средовечним женама у зајитунли шамија 
и:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили основну школу, да су доброг  
ћа... пропасник... бекрија? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти в 
и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или сломит 
знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено з 
 никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек р 
 да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у 
ла више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове 
иже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога г 
како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да  
колико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, 
Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Где ли је се напио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну 
ш, бабо, како хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да зала 
 — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! — рече Ружић.</p> <pb n=" 
 да није много нерасположен, не познаје се да је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, м 
Бравос, комшија!{S} Та ти ваља! — смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додаје Мићо.</p> <p>Ви 
> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га 
мири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и  
ти него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му  
, него оно што су они радили...{S} Није се ни он научен родио, него је препочео од другога... т 
ољи на столици па отпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на састанку, него нешто сам чуо за оног 
 увеселио, зноји се по челу, слободније се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста 
ва раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спрем 
е живо, реци по души...</p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо ла 
 пљесну чичу по леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... 
по левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му 
 — искриви главу Витор.</p> <p>Тодосије се смијури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања 
 Треба живети у народу.</p> <p>Тодосије се дурну:</p> <pb n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив 
 јунетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од смеја.</p> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} За 
окле је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме  
ог деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поинате, они то све нареде као људи, 
земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта рад 
но као трг, ограђено филаретама, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрил 
>Он, момак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, ј 
е у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с 
шће на поветарцу... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у то 
 Виторов!</p> <p>Опет кикот.{S} Девојке се ослободе па најпре полако певуше, а затим по две и д 
е беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се ута 
јци нову котарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош  
другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурења 
а Сојком пред кућом у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у 
размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, п 
> <p>Она мрдну раменима:</p> <p>— Школе се... науке су... — рече и полако се измаче из собе, а  
итрча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и 
p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се чича постарао да понови њих: призвао је терзију те ј 
 јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пре 
акију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с  
клања му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" 
м што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико му ј 
који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за 
{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни траву 
е.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љ 
атеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђоше т 
сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене  
ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш д 
...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— 
 хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n=" 
а тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и 
p> <p>— Ето, оставићу.</p> <p>И измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук спрам кре 
пају се дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава 
 шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам 
кав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грања по шева 
ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ 
е полако.</p> <p>Онај ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — про 
и.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа 
м, морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стресе се и растрља очи...</p> </div> <div type="chapter" xml: 
и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витор 
исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празнике пропратише све к 
правије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијурином и лепим растанком.</p> 
рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојиц 
ка“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о ње 
о да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити лето за крај.</p>  
ања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Т 
и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег поновац и направише се читава гумна по пи 
 дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што до 
ви и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окуп 
и па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну ма 
ао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко 
завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у 
ео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази и прикра 
и дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — вели  
ад уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и направише му место.{S} Види се у чему је  
ичају.{S} Тодосије и младићи приђоше те се руковаше, па прихватише коње и одведоше у шталу, а ч 
прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> <milestone unit="subSection" / 
с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим посл 
 <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња 
 хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} То 
варају: како су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може красније бит 
ичестише, Видосав их одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше п 
 да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у  
е, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовајући..</p>  
у.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљинама и н 
рпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S 
Ружица се трже натраг:</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се п 
ну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — где је сло 
ича Витор се поизмаче:</p> <p>— Оканите се, људи... не треба ми ваше познанство!..</p> <p>Они с 
звол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! —  
 Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те о 
у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељали?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из в 
ло одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао  
е међу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет све дођ 
 приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у најкраћем времену...{S} За 
лу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> <pb n 
што савршеније и практичније, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега г 
Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну тојагом о 
.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно  
ма шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то 
 овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} Мора 
е ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској школи.{S} Далеко од тога да ут 
 на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети д 
д чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је т 
аву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је под 
 <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тобом поносити!...</p> <p>А другом руком Јовицу:</p> 
а види за живота, својим очима, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не  
е бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те тра 
а одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича ост 
ко дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти 
обро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — 
ајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек ј 
ав ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се утрчавати у његове послове, нити му наметати своје с 
врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је тре 
ом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p 
од обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, о 
побратими, она тројица...{S} Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, бе 
овче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, уста одоше на јагодице и показаше  
ко дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије  
Они расту, развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ћ 
и он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то при 
у се.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, није нико долазио!</p> <p> 
теже, уста одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му 
е полако кући.</p> <p>Сутрадан прављаше се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта 
 сој говеди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини 
Студеници — погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и поми 
аршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се:</p> <p>— Крмачица!</p> <p>— Да купимо!</p> <p>— Не  
а трава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. </p> <p>Настаде радно доба... 
а Светога Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се прест 
, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. </p> <p>На 
ошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да поме 
војчила и одвела на један сабор, почеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb  
а старији се склонише у механу и почеше се припремати за повратак.</p> <p>За чича-Виторовом сов 
објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају  
ињати кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, д 
— Шта би?{S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели 
 Ево их!</p> <pb n="178" /> <p>Појавише се пријатељи.{S} Њих петоро: стари Маслаћ, младожењин о 
ка те се упрти снег поновац и направише се читава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и з 
ао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> године загр 
да комшија.</p> <p>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и што је увек развучени 
.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пр 
ну и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други р 
 <p>Тада се престаше вајкати и помирише се са судбином...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Вит 
у или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже  
се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} До 
а свршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали 
 У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је  
хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, т 
збриса паучина и црвоточина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, п 
 знака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Виторо 
ад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи т 
p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на какв 
д то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем и стањем у сво 
Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увесел 
да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Констант 
нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја вел 
знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте главом:</p> <p>— Х 
.{S} Ту се развије труба сукна, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реж 
.{S} Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошл 
сав изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му Витор примети да се врати у соб 
ишта не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем и 
е Тодосије.</p> <p>Он се трже,, исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Видосаве!< 
иш, море?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p 
?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <mile 
ки усев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгу 
ка да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове с 
 каткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.</p>  
.{S} Решите сами како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још ј 
P19030_C6"> <head>VI</head> <p>Подмлади се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче уде 
 здравише и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало ви 
 таке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то на 
="129" /> <p>Одспава први сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и пола 
ко Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било 
ова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо  
аћину...</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Људи се окретоше:</p> <p>— Тодосије Дмитрић!</p> <p>— Откуд  
 <p>Па затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су. 
нде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.</p> <pb 
p>Сељаци подигоше главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску шк 
и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у  
кикот...</p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело 
а.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљ 
авља стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, слуша Тодосија, не  
вега што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим 
у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна рука Видосава Микачића... 
и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и почеше се припремати за повратак 
вори врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, 
слади нашом муком нико из села..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p> <p> 
 кошеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава,  
ран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија. 
То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их некол 
но шта ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} 
а и онако како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и исте пог 
{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да  
гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се креће и разговара, суче брке  
ком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакн 
ју: колико би остало прељетака, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p>  
, то је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Шт 
обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— Добрим, 
пити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да пре 
 Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже рамени 
човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто гр 
 у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шар 
о да имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуч 
ада се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут с 
 <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радин 
ја је пречи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти по 
 поред његових њива и врта, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим 
љад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио  
незваном госту место за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не  
 <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата, тат 
делу и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сн 
 <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућу.</p> < 
Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га 
а нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’те, г 
и плевом по коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: к 
ећан и овај рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прог 
уди који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута 
едан до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројиц 
у већ проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављали здравице све колико их је по реду, п 
а кукуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Наоколо гомил 
ки дигли и поседали по собама, затурили се на клупама и столицама, замастили се па зевају, брек 
ли се на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав  
ао две сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевин 
 Руменија?</p> <p>— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту се заг 
 више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што н 
“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на ј 
> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... ти 
е ова деца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{ 
ашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видос 
ава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су з 
ам ја ништа причао у воденици, — накељи се Тодосије.</p> <p>Поче гуркање, подмигивање, док онај 
га рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао 
> <p>Ђурицу обузе нека милина, узврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S 
ознаје се да је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да м 
S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од  
у, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А г 
ите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако,  
те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе! 
на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам  
Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!< 
> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја т 
... чини ти се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погледа 
иси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада...{ 
<p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме и 
раво да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што  
 било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш м 
 изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује: обуче чисте преобуке и најновије о 
тор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест...</p>  
ава.</p> <p>— Остави, молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дош 
head>XXVII</head> <p>Чича Витор настани се код куће, преведе децу, пренесе своје ствари и намес 
рекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чука 
ју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и 
Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на 
, за великом совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија кој 
омилова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу з 
брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје,  
 госте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p 
 треба ми ваше познанство!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли 
и натрпава откосе на сушила.</p> <p>Они се смејуре, згледају се, нешто шапћу између себе, па се 
<p>— Није скупа: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — 
те, српски: кад мало пијнеш.</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А 
p>Ружица му полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она ст 
сто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалил 
огу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p> 
у, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} Посл 
S} Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, с 
ати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone u 
ан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“ 
зато на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p 
а извор.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, 
ује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом 
мештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Ста 
 од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Заш 
19030_C25"> <head>XXV</head> <p>Одјутри се мало.{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: цигариц 
еби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њеном ручицом по свом длану.< 
 Ето то је, није ништа друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Зат 
 суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши 
/p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо. 
ши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан ча 
ијатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту  
е у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p> <p>— Како, газда?</p> <p>— Тресни  
е тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред  
о? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па 
е пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је имао нових неп 
је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} На 
 Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужио од т 
годинама, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од црног сукна, копоран и  
о сам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити бог 
 бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђори. 
ст да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твоји 
 прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам с 
/p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу 
S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да вид 
век...</p> <p>— Није... него... чини ти се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи 
но што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове 
им.</p> <pb n="6" /> <p>— Није, него ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усн 
 него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти ње 
брашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <div type="chap 
зе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> < 
чима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не може д 
ли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спус 
ад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> < 
као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо  
један од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што не почитује старијег и не живи к 
 даље маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јеца 
говори неку реч, понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича н 
 опет устаде, повири на врата и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.< 
искрене људе, с којима је волео састати се, разговарати и почастити.</p> <p>С Мићом се упознао  
ада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже 
 му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају 
 он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у ј 
} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распитује.{S} Измејаху се 
век, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и зам 
ека није прикупио ни парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео 
S} Кад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предме 
т тако, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове рудни 
’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" /> <p>— Није, него ти се ра 
ло се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја  
 га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље 
 уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је крив 
 посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека и 
о се убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Н 
 прислони тојагу, скиде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку, прекрсти  
 добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
атим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, дај ми воде 
Витор сиђе низ судске степенице и упути се право својој Јошевини.{S} Само сврати на пекарницу т 
еда старешинство!{S} Како је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао  
> <p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за 
 нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће  
укама, па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикра 
н прочита цео уговор гласно, одмарајући се на тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p 
 стране.{S} Радознали сељаци, враћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детелишта, заста 
 Све ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зг 
="155" /> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не  
бица! — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p>  
pb n="104" /> причао у механи, а сељаци се подгуркивали и смејали...{S} Набавиће каламљене лозе 
управника ратарске школе.</p> <p>Сељаци се прокртољише у својим седиштима и упреше погледе у ка 
ме, приноси чутуру, наздравља и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу је 
030_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Ђурици се ни по чему није могло познати да он разбира о односи 
есек, разваљује саће од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли,  
а то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст 
!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за тим:</ 
јат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кр 
ено за -крило сукненог прслука, подбочи се једном руком и накрену главу на страну, па, као и до 
123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђу 
е.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти бе 
ица трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари пријат 
Хвала, синовче, пили смо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте  
И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она зна са 
 нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест бол 
:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти с 
 камена него од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам  
има, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда раменим 
 погоди поврх високог феса.</p> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш с 
.{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш ли озбиља?</p> <p>— Збиљскиј 
 <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана  
че... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p 
 Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим па 
 тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S 
 дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не познаје се да је успл 
.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8"  
ти у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да  
елом у животу: растанак с кућом у којој се родио, са сродницима за које су му везане толике усп 
велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту 
та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више принос 
..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“...</p> <p>Наста читав урнебес.{S} Ч 
? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одврати:</p> <p>— Добро, мали га 
 лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред 
ј мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеје.{S 
 хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја б 
 Кад се то чује по селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука и срамота, мој Видосаве! ..</p> 
о има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезак 
 он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још  
оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који се подсме 
а мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку  
е се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је порез 
руз, да се привремено склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{ 
се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не 
гавао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни плодови његова рада, па да ту причека 
мо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде. 
 и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарача 
не познајемо, слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових  
 <p>— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте,  
ћи!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>Обредише  
а „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> упознао са  
 пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и ка 
Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S 
не, не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка 
о на састанку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на сас 
 каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да и 
кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и шт 
ади с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно  
врати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{ 
таде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет уст 
рак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек ид 
 приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пиј 
ђу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и 
> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натм 
нине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој  
ије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>— Виторе, 
на на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба доче 
си ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>Затим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Па 
нути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати  
 Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо, учин 
т: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне  
 се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута 
</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С  
љиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки гла 
Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе 
ост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево их!</p> <pb n="178" /> <p>Појавише  
етан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скуп 
место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је  
разговарати и почастити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што  
 прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта в 
 посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не ра 
приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа 
и.</p> <p>Али, по својој скромности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је 
н.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто с 
ат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља ре 
n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта то радиш?</p 
леда му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за  
за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље колико треба за 
им и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку,  
.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Вид 
га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао слежући раменима, а то је, од прилике,  
 воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, устумара се по ва 
а спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у з 
апира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и непрес 
а скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна 
нем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим 
идљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевај 
ице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам нау 
сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, пола 
атимство увлачили су и Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p> </div> <div type="ch 
вима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како 
брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p 
 О, Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш  
p> <p>— У здрављу, побратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Не 
ду! ..</p> <p>— Виторе, море!</p> <p>Он се одазва:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Немој, море, пр 
еље...</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Он се отима, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S}  
пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара са старим човеком, кој 
... нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Гд 
ећу с тобом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет завали у кревет, узмрда сухим устима, закркља м 
че и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не будали!{S} Цареви и краљеви  
причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве  
сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док с 
управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан присети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бо 
дно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже,, исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво 
> <p>— Седи, море, да седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође се 
врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа п 
дном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> < 
оније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па отпоче:</p> <p>— Није се ниш 
ћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде  
.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S}  
 је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку промуца:</p> <p>— Нем 
с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш? 
усту косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, господине  
тео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађ 
e unit="subSection" /> <p>У вече слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече пријат 
гу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопранио се, 
ава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се тр 
је то научно од његова посинка, покајао се у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Т 
.</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Зам 
ишту.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео под <pb n="176" /> јабуку шећерлију па се шали  
празника Видосав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља 
о јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како нисам ништа п 
е, подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд 
ата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се старешство избило и 
> <p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, 
аца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворено:</p> <p>— Знам ј 
Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентијем Радо 
, умео се наћи у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, по својо 
воје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог м 
е с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једа 
је Видосав примио Микачића имање, много се штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали В 
XIX</head> <p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у 
дно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је т 
оји би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч 
о.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмн 
ом Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па ст 
по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне  
 појевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељима својом вештином: како је умео склон 
вој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружн 
 дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те доч 
би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико 
наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је вре 
орану, са припасаним силавима, уозбиљио се, суче брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искрив 
до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пр 
ати: напустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искецаном пантљиком и изгуж 
и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра овај непоз 
а, скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгле 
ата, кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тод 
чују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју  
н и просед.{S} За другим столом погурио се секретар, млад човек, завукао руку у густу косу, оду 
ени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника  
ротиву тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло вре 
валио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су  
<p>— Како... по чему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву 
рез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мал 
у против <pb n="136" /> Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је нау 
 и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с  
тије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме ниш 
како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S}  
досава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душман 
!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у стран 
бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:</p>  
огао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па 
товани господине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, слободан сам обратити вам се и з 
 Пита колико је нахватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави 
шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да с 
 сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо 
ао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{ 
!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче.. 
им и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> упознао са неким шљиварским трговцем и 
 Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомен 
p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро? 
д у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као  
ље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао 
{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а имају 
тији, кочопернији.{S} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с који 
Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче 
е тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у  
еби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непознатим млад 
Школе се... науке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p 
.</p> <p>— Микачић!</p> <p>— Јест, тако се презивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је за 
оји суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад 
раз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како 
 гомили, са пригрнутим копоранима, неко се извалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на  
лико љубави према школи и науци, колико се показује у овом младићу, тешко се може наћи и у стот 
и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па на по  
биља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у  
— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, во 
олико се показује у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за 
стила гране, он се извалио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, 
 Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сен 
и.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије 
свани, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и глед 
 свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и  
рала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ни 
ме као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и ник 
астанак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и ра 
друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Видосав.</p> <p 
p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом у хлад 
p>— Чик!</p> <p>Наста нема тишина, само се два три младића прокртољише, а девојке сагоше главе  
нке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на пов 
а грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви...</p>  
/p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо...{S} Изволте... слободн 
.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето т 
ој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошеви 
А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са 
а још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, 
{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које 
> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја  
 завирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако?</p> < 
<p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њ 
нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разгов 
днако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту ј 
а ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само 
о срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа пре 
осподина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, на 
су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи  
овек, завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> < 
 гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Срб 
: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, са песмом 
одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ру 
.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им  
ног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Пра 
! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори по 
, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где ј 
та, бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p>  
еторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек  
</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о т 
о ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не в 
испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сва 
/> <p>У том домаћин викну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настав 
>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, као овај Т 
 сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толик 
шивеном ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у себицу, сандуци са најнужнијим стварима, сто  
!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кућ 
и за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачу 
одина и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, см 
 О чивилуку извешаше старије аљетке што се ређе употребљавају.{S} У ходнику наместише дугачки с 
 чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни орм 
у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и  
 <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми в 
 гунђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата, ка 
е и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевине, приновили 
јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} 
је Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што 
p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она  
у поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шур 
д Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му 
Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пе 
лизини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању 
узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане 
 скиде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогунђори:  
ни. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори поглед преда се.</p> <p> 
овек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" />  
</head> <p>Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јав 
 А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом 
 је да је не треба много превртати, јер се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају нај ј 
у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и куп 
совром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са своји 
ем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим пријатељем и његовим суседом, па ша 
је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p> <p>Вид 
> <p>Наста читав урнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, 
p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог з 
нешта приповеда.</p> <p>Само чича Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кућ 
 улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S 
ек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор се поизмаче:</p> <p>— Оканите се, људи... не треба ми в 
ав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изг 
<p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си 
м, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада 
Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зо 
 Пусти га!</p> <pb n="119" /> <p>Пандур се измаче и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у за 
ама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја во 
 глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар не 
оју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије 
а хоће, слободно, као у своју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали са људима и женама и  
p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удвојеном снагом зацере 
о се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда м 
> <p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</p> <p>Опет се закикоташе.</p> <p>— Пст!</p> <p>— Чик!</p> <p>Наста 
 <pb n="109" />, као ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, ша 
горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је,  
досија, не признају га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћут 
ном без споразума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да зак 
</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S}  
де.</p> <p>Наста тајац.{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако к 
Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскоруша:</p> <pb n="97" />  
не међу нама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> 
и и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и 
цама сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разго 
ојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гуњеве па пол 
сушила.</p> <p>Они се смејуре, згледају се, нешто шапћу између себе, па се ослободе и распричај 
ти кажем.</p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ће предузети други:</p> <p>— Море, велики измет  
и чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угледамо непознатог чове 
 положио у њих.{S} Они расту, развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S}  
има у рукама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и скочише:</p> 
а, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у 
итор успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног ч 
S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје мест 
дно чудновато замјешателство: разлупају се дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, ф 
и по селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се наљути,  
, по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слу 
а?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и 
гови за совром пију, разговарају, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио јези 
 кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављ 
оше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четвор 
сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n="88" /> друг 
кад <pb n="73" /> разговарају осмејкују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру 
наког домаћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Вид 
тит свети!{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се п 
 рудничких планина...</p> <p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— З 
аба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала н 
узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда с 
а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео д 
о чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава 
се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скину 
 до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не 
лику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима  
о за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>—  
ако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче ко 
 тражим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради,  
 на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатниј 
..{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, у 
и о мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно озбиљ 
ао да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја 
у је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждат 
ћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и д 
{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и  
е се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да р 
ога...{S} Видосава.</p> <p>— Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Је 
 ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније 
има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n="69" /> треба и они да  
ичним сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом о 
ио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна  
вио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у 
има и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав?  
му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што  
ечи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћ 
испред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати сво 
тало и теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури  
а се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу  
еља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отер 
здрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му 
од јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их ту 
та мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седе 
о из зле <pb n="161" /> намере, него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда  
објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и да  
се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша се у разго 
 имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као  
у га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако групис 
а Витору је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу с 
тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> <p> 
 комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе к 
оре.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара. 
не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора 
вори криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне  
 у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се опет поврати у исти поло 
} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима н 
 шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, 
ења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он г 
вој огради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагну се па загледају, пипају, повлаче прстом низа стабљику.< 
рсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и син 
драви и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши с 
а без старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угле 
атељу, познати за пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде.</p> < 
Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је 
а је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобрите неке м 
на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омр 
амети од онога дана кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у  
а побратимили с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимс 
{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испун 
тима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека ј 
бојицом упознао у једној прилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они при 
све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и почели то исто набављати 
штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су се кад с 
ко су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики 
већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се н 
ужевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране младости и нераздвојени другови.{S} Видосав  
аче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори 
али Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету зе 
си једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се,  
 су били на сиротињском имању, радом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а 
а, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили с Видосавом.{S} И тада су се 
мрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта радиш  
и са својом чељади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрег 
 n="28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </div> <div type="chapter" xml: 
нису могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред његових њива 
колико, па стану код детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p> <p>— Здраво мирно, То 
ојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Д 
огу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће Тодосије рећи ономе тво 
 у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, прибави се гајтана, чојице, коп 
ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{ 
вај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — Ама  
урим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска  
се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми они све 
 очи:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој...</p> < 
анас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тра 
а је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, истр 
итеља...{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо у 
p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас? 
>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек...</p> <p>Један од Ружића момчадије, Д 
 и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом тан 
</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.< 
ици, практиканти и пандури.{S} Међу њих се умешало неколико варошана: запиткују их што су дошли 
кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели  
у?</p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— 
> <p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с  
 на њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка ја 
ру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то пр 
ећеш, Тодосије, куда си наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћ 
ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се видети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се изгово 
ју“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те н 
тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— 
p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта ј 
не, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд  
ај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосиј 
ака, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се  
редио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњак. 
— Видосав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу з 
 живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет он! — подвикну Тодос 
 избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш 
а извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па  
p>— Како, газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да  
ахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чу 
>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај 
/p> <p>— Немој, море, правити спрдњу од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа  
их из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се сети да се 
 цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну и за 
ју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би  
клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познават 
S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као ро 
ати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе сатисати...{S} Устани!</p> <p>Он сену цигаром и из 
је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели старац па  
.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови само сукћу и  
два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура?“</l> <l>— Оно јесте Срђа Злопоглеђ 
је затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао т 
мејуре, згледају се, нешто шапћу између себе, па се ослободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ћ 
па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, 
комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— Седи!< 
старешинство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигд 
није, имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човек 
та, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га з 
/p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S}  
 Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најв 
одухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Ид 
 муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И  
ну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио  
оли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У том за 
тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ј 
ука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не 
, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари  
 цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита сушила, која су  
..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један  
бади, чивилук са хаљинама што се носе у себицу, сандуци са најнужнијим стварима, сто са неколик 
ј прочевља...{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пу 
крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао сво 
билази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како је лепо врем 
ш не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набав 
љају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и де 
 у соби постављена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор сто 
и хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и 
г рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи рукавом о 
 Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока и три литре, по тридесет и девет 
ају девојке у тесним сукненим јелецима, седе правилно, сагле главу и хитро одвајају комушу, шап 
у се међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор се поизмаче:</p> <p>— Ока 
е врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нем 
/p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усп 
ред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује. 
заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— М 
учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они, читави људи.{S} У другим собама до њих, намеш 
урицу обузе нека милина, узврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог  
коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како је клас  
сла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, нешто чепрљају  
— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала т 
осав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настарији по годинама, побратим Мијат с дес 
> <pb n="135" /> <p>Затим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и. 
иреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи шт 
ли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој кућ 
, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини  
p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањару.</p> <p>— Деде да 
предајући клупче конаца, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече  
>Видосав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи  
е питај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на  
ак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама 
њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се свој 
чера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била 
118" /> столом, застртим зеленом чохом, седели су: у врху председник суда, стар човек, збрчкана 
 и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој кући крај прочевља...{S} Напољу је била 
се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе 
лика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> <p> 
ну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га посинак!< 
ута закрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, ил 
 турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млатајући рукама, декл 
</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разго 
д расматрају дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет... 
тњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млатајући рукама 
, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је к 
>— Млатиш пасуљ?</p> <p>— Ја. </p> <p>— Седи, море, да седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, з 
 је за мене...{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он пол 
 <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — рече и седе.</p> <p>Тодоси 
е, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да разговарамо!</p> <p>— Опрости, имам посла!</p>  
а, са песмом и подврискивањем.</p> <p>— Седи, посинче!</p> <p>— Нема мулевине, но пљуни у длано 
вотњак.{S} Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!< 
му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију:  
овара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му измами нек 
 свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Сед 
едног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђур 
едам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, по 
за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с 
ику — ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана 
?</p> <p>— Ја. </p> <p>— Седи, море, да седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да  
 Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара са с 
обрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људ 
им дође капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>О 
.</p> <p>Сељаци се прокртољише у својим седиштима и упреше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта 
/p> <p>Видосав отрча те му изведе коња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n=" 
S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се 
p>— Ето, оставићу.</p> <p>И измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук спрам кревета 
 а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поруч 
је, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се изми 
еће; воли да служи своме народу него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у а 
Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он  
пелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуствује кад расматрају дела која о 
, Ружице...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећиво салети, те му кријући донесе још коју  
} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у д 
пет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај 
 пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли најпос 
 они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслу 
етнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако семе за сваку 
>Посвршава те послове, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у се 
а јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како ни 
ди ограде, направи леје у врту, предузе сејање усева.{S} У груписаном имању око куће имао је до 
ејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да  
биђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то. 
како је упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није за  
> <p>Кукуруз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више приноса не 
 изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодосијеви 
нији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном  
о више приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађива 
му је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио  
ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, него „осмак", јер он до 
з изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или 
ице.{S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витли 
ом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује стоку што м 
 бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје  
 Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n="112" /> смеју: 
ренуо сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је  
ута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукур 
 посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет 
2" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта  
алаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за божја пос 
ља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради,  
азује на детелину.</p> <p>— Није.{S} То сеје паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој посина 
{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради 
о је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу <pb n="122" />, 
нако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу <pb n="122" />, она ти ниче...{S} И сад н 
ем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је 
аћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш ур 
сав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Вид 
д пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати  
да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здрављ 
} Немој ти... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p> 
ти се чуди, нити распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заб 
те каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прича чича и не може да се н 
једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта 
 просед.{S} За другим столом погурио се секретар, млад човек, завукао руку у густу косу, одупро 
и.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту м 
и колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручај 
он, на доколици, гради котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је 
ика њиховој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му и обја 
 чича-Вићентија који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко 
p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p> <p>—- Посилили од богаства!</p> <p>— Па пошљу 
 дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и звркала с 
/> дрва су пуцкарала на огњишту.{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и зврколи с 
<p>— Ти мислиш да си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се на 
исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искуп 
 Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Рудником, од сиротне поро 
а.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Им 
а Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то су зв 
 Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја у 
учили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикн 
о би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у  
кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И о 
Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за др 
завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, дечице, пожурит 
вне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и не  
слушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То 
 овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим ов 
на жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око по 
ну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где  
раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале с 
као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на тра 
 и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће уте 
..{S} И, кад мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, припијају и разговарају: како су 
ири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> 
е бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и  
е све теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, под 
p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор је из 
/p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом мес 
ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је 
енади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују оста 
 стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. 
— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p> <p>—- Посилили од богаства!< 
<p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се  
 Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме би он с 
м приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућ 
њем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је бил 
дног пропасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко  
ле Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде паметни људи. „То 
?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Об 
не толике успомене, одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда ст 
атка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просечен као државна ленија.{S} Око пута засађени  
за.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „а 
ом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује ст 
у... и то се чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глав 
шену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p>1903. </p> </ 
 Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје  
рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми 
уги сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, умео је зго 
биљном човеку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово 
?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— Народ по селу. </p> <p>— Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста, д 
 моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука и срамота, 
 стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до с 
сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је било 
ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати 
} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код побратима.{S} Они га стадоше викати и 
првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш 
а, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се оне.</p> <p>— Љут 
 „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате, исмевао његов рад и светио се бабу ш 
ога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново 
{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_C 
ead>XIV</head> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај  
 чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у др 
<p>— И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда је  
ло, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код 
а вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} 
> <p>— Кад угледамо непознатог човека у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак 
ремена добио је велики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали и узимали у зашти 
 главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим нос 
би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано  
на уздахну и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну 
е! <pb n="60" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Б 
 <p>И онда почне претресати појединце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе,  
p>— Чујем, подиже један, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу д 
.{S} На мене су се угледали први људи у селу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уре 
ако ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодос 
</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле... после мога родитеља 
 сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па  
 Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, 
самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно, празно... 
 роговорима.{S} Такве краве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, који  
за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањем 
 је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, кочопернији.{S}  
е подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље љ 
 ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут некаквом крпом од шаренице поњаве, тум 
ру а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза 
Пристадох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S 
} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије  
p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> <p>Сељак продужи пут.</p> <p>— Пристаде ли, море? — виче Ђ 
смејеш? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одврати:</p> <p>— Добро, м 
ођаче, би ли продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осмехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти м 
ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добит 
ик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крмачицу?< 
па Перића, Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом  
а ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број 
е добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а к 
употребљавати, и таке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{ 
оста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> <p>Се 
г краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— Да частиш!</p> <p 
Тодосије продужи:</p> <p>— Таки смо ми, сељаци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру 
 дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци се подгуркивали и смејали...{S} Набавиће каламље 
о Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушај 
ог домаћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видоса 
вом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, 
</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше сељаци.</p> <pb n="171" /> <p>—“ Да вам прочитам једно  
о нису знали његови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако 
то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, в 
неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговара 
 претресати на све стране.{S} Радознали сељаци, враћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поре 
домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре,  
уковати имањем овако како рукују остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундед 
та учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај 
аст као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бато, не 
 се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања п 
 и са кукурузом „американом“.{S} Док су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салашеве 
</p> <p>— И онда ударе порез! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То  
, да свршимо посао са питомцима.</p> <p>Сељаци подигоше главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере 
ваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радознало очекивали шта ће бити од 
био од управника ратарске школе.</p> <p>Сељаци се прокртољише у својим седиштима и упреше погле 
имање, много се штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали Видосаву, стали су и забезек 
а, изгледао као бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је 
ругу собу наместише миндерлук, поређаше сељачке сандуке, у којима су биле <pb n="29" /> разновр 
им рукама сада, после дваестину година, сем то толико што је притврдио ограде и причувао шуму д 
е могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p 
ј кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који с 
!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са с 
д не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опростите што ово чиним без 
е, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али ка 
ирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> </div> <div type 
?</p> <p>— Збиљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се по 
о доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова п 
е упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није за тај кр 
 је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да т 
јали би наши стари.</p> <p>— Није овако семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— 
а домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сеј 
 није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} 
 друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба да па 
од кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, ко 
на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њива код куће.</p> 
преко, помешан са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p> <p>О 
и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Паметно  
} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује стоку што морам  
 Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Тодо 
{S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сије 
се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу 
од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p>Тодосије отрча.</p> <p>— Тако!{S} Држи ти  
да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали које с 
знаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица 
и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> 
о је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба мног 
је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао с 
 стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета 
?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја кри 
павао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао 
, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља пром 
м себе сатисати...{S} Устани!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим усна 
.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео под <pb n="176" /> јабуку шећерлију па се шали и за 
ника Видосав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} 
трани дворишта, под јабуком шећерлијом, сео па клупу, наслонио <pb n="94" /> леђа уз дебло, пре 
видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру 
 да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за мој Чолопек 
 старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег д 
лији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра  
 забринут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли <pb n="154" /> шта ће бити до послетка 
д!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато, он му увек падн 
{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и п 
да је он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p> 
а својом децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у његову 
е га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају поседају на зе 
итврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа 
у за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањару.< 
 доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>—  
те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Није истина.</p> < 
ам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Ха 
ио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на  
вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, 
досав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у 
, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?< 
чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни о 
у рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди 
бројати:</p> <p>— Нећеш, Тодосије, куда си наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док  
изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p> <pb n="143" /> <p>Он ћути, ли 
 криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, овај... много штошта...{S} Ја 
>— Јест, тако се презивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он 
<p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немо 
е жалим... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , .</p> 
</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио  
у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!</p> <p 
у да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S}  
 — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да 
 и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! 
качић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи св 
чу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>—  
113" /> <p>— А ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти 
полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.</p> <p>— Хајдемо у механу 
> <p>— Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</ 
е више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, наз 
 се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари пријатељу?{S} Нема посла без стара човека!{S} 
тапом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А си 
а изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу  
ичати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“  
тор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти 
им непознатим младићем.</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих  
</p> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све п 
м имаш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суд 
 ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да 
 се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере св 
p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искрпљеним ча 
м неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра татина девојка! — милује је он по образу.</p>  
о мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све т 
и:</p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси ч 
да што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено 
<p>— Како, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти си сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распикућ 
 низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не с 
 <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насме 
у на ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца: 
те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад на 
 зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си умео 
воју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад н 
а заклетви. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Т 
ије се дурну:</p> <pb n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачу 
} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те  
p> <p>— Ти си џангризалица!</p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> <p 
питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џангризалица!</p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само  
, али живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p>— Па... јес’, господине.</p> <p>— Ти  
смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан 
еку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но  
} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тобом поносити!...</p 
<p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и про 
очитовати као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за оч 
 је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радости моја! ..“ 
чучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држ 
казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Микачић!</p> <p>— Је 
о је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Ха 
па одмах сакрије поглед.</p> <p>— Чудан си... ни онај човек...</p> <p>— Није... него... чини ти 
о ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме др 
 ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док с 
ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..</p> <p 
 је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мо 
S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта 
>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти  
 ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти  
 ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бо 
>— Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не м 
твари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, г 
оре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена  
<p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шт 
овек на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и че 
ју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео 
<p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако како си почео.</p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека ти смета! 
вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније,  
<p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништа пр 
 пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема  
 је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, газда.</p> <p> 
 <p>Нисмо се ми од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако?</p> <p>— Није, Тодосије, него... ве 
ца му вели:</p> <pb n="177" /> <p>— Што си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи 
 Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— Ост 
а се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p> <p>— Како, газда?</p> <p>— Трес 
>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p 
 твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да тра 
веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пр 
бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, 
а прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није зад 
иша скиде и последње трагове снега, ону сивкасту паучину с ливада, проби густа зелена трава и з 
де на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског соја: крупну са великим затуреним 
 у цокулама и лаким похабаним хаљинама, сигурно какав пропали трговац или занаџија, приђе му:</ 
му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два  
{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} 
расци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, ед 
 снопље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претре 
ad>XXII</head> <p>Пред подне чича Витор сиђе низ судске степенице и упути се право својој Јошев 
полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Овамо, да 
м.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p>  
е да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева  
ку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара Видоса 
ра Видосав.</p> <p>— Би ли продали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рек 
уше трапави дани...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагове сне 
ти, домаћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани...</ 
м на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу 
 стране ограде, својом њивом, обухватио сикиру око ушника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и  
а бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега ро 
м панталонама и копорану, са припасаним силавима, уозбиљио се, суче брке и ослушкује меденицу.< 
>— Право велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Ш 
елим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство. 
имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ов 
и: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу  
S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој снази и  
о што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да 
 Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начин рада није смећао с ума.</p>  
ени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у с 
шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од о 
пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и подмигује 
, као ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка 
о своје госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви  
 кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p>— Чујем, Симо.</p> <p>— Шта ће онај чекрк на путу?</p> <p>— Тек. 
кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдесетим годинама, висок, суви 
е одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одра 
јати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шум 
н је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао д 
та помести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, п 
мури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана,  
онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај ш 
из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата три дана. 
капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То је красан младић!</p> < 
и да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зн 
Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p> < 
оле.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајк 
инак не буде слуга у његовој кући, него син коме отац предаје старешинство.</p> <p>Видосав Ђурк 
д неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност да  
одужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и х 
p> <p>— Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог сина за питомца!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он з 
жи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао 
рекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни 
 тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чи 
 устрепта очима:</p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче брков 
ти, синовче, на твоме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му 
јури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, отвори очи па хајде право...“ Как 
ам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{S} А пијана 
зортио да освојимо позицију, те, мајчин сине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, почех ти прича 
 као родитеља...</p> <p>— Гледај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам  
то су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо...{S} Изв 
... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, 
д власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог  
па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као в 
 руку и разговара:</p> <p>— На прилику, синко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од стар 
ао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он 
S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице и м 
 ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?< 
 по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од Ђурђевд 
 дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p> <p>Код трле не беше никог.. 
 море, као мога оца! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пили смо доста, — смеши се старац Вићентије и  
земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево  
рати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и 
} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав 
 ’но веле...</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и нату 
/p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p>  
од колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти г 
<l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из се 
о слуша свет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је  
?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу р 
шу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је о 
деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он 
ти за цванцик! проговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите човека 
омогне стара служавка, висока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема н 
звешана цедила услоњени кругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на др 
та колико је нахватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави ко 
е мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да  
ути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па  
врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> 
Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти каж 
дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе пред собом: везао га конопцем за н 
љ из суседства, некакав миран и скроман сиромашак у половном оделу; па младожења, висок, танак  
е па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и к 
оста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи ин 
аћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око власти?{S} Није 
је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb n="127"  
њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њим 
уга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: скромн 
 руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали од немаштине.{S} 
ав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газд 
лами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Слу 
али да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb n="127" /> .{S} Она 
а у планинском пределу под Рудником, од сиротне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, св 
ет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље 
газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе,  
} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове!{S} Тај је посао подесан за њега, старо 
с, уздуж и попреко, помешан са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком трновом бра 
досију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа сазнати.</ 
а штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича он како је некад било, какве 
ва на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура?“</l> <l>— Оно јесте Срђа Злопоглеђа!</l>  
урке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</l> </quo 
ћи, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако 
ство у свакој прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести  
а чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта  
 оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног празник 
ћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p 
влажило између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, 
емље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} 
 као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде чов 
босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол 
те! — рече, па устаде, прислони тојагу, скиде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрен 
 снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагове снега, ону сивкасту паучину с  
 то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p>  
 сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ом 
ла.{S} Разумеш?{S} Па <pb n="169" /> да скинеш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде 
, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени с 
p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, а друг 
ојим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скинуо неколике вешалице кукуруза па се забавља.</p> <p 
 <p>Видосав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради д 
жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Н 
ане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} 
ије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени р 
, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— 
, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, испрући с 
м, и салаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за с 
ијатељима својом вештином: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од тада Вито 
негу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и почеше се припремати за повратак.</ 
а, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> < 
љених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог 
познанство!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? 
 среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— Да частиш!</p> <p>— Брав 
або!</p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— 
Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ручак.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије 
 Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је 
и су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гај 
ичин посао.{S} Пита колико је нахватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс прокисао, треб 
 цедила услоњени кругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S 
а ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ух 
а се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како ј 
ла слутња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док  
ишанима..{S} Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...</p> </div> <pb n= 
и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} 
S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да разговарамо!</p> <p>— Опрости,  
 до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’ 
и га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђуриц 
досав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и 
.{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито!</p>  
Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{ 
Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине капетане, то сам имао  
о дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодосијевој.</p> <p>Те 
ам ићи напред!{S} Морам, морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стресе се и растрља очи...</p> </div> <d 
реко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо  
е мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва д 
а.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и направише му место.{S} Види се 
{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Ниј 
/p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и заузе место за  
ом чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
а велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати планове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, ал 
Дозволите да вам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њо 
ем какве своје интересе, узимам слободу скренути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила 
лица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <p 
да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са свој 
е! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресат 
 пријатељ из суседства, некакав миран и скроман сиромашак у половном оделу; па младожења, висок 
јан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висок и  
е куће, чељаде што уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађ 
ма друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и 
.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе  
 са свиленом марамом на грудима, лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним природним цвети 
у реч прозборити.</p> <p>Али, по својој скромности, он се једва показивао да зна и две у накрст 
е!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац ил 
 Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве високо и. 
а ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисл 
 ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави 
о.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапташе:< 
агледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде 
аки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све ре 
брана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Наоко 
ане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку и тако гов 
и врљике, разбацане на неколико страна, скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, и 
p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Наста т 
ако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље,  
 се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је 
а: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда ок 
} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их  
ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људима.</p> <p>— Има 
Далеко од тога да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интересе, узимам сло 
амљан Ружић, који, такође, беше члан те скупштини.</p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ј 
а свој посао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да посвршава најнужније послове.{S} Пандури н 
вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, да посвршавамо неки хитнија посла.{S} Мислим 
 теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљ 
да чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је се 
 домаћице с којим је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом снагом предузети послове на до 
 па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дод 
ог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци 
ало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише 
а ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p 
ана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И зака 
ва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље п 
ојица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од 
 ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља... — Па потрча да пољуби у руку сво 
/p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} 
з шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Светоме Јовану...“</p> <p>Вит 
 тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који се подсмевају к 
 на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за трпезу и 
е: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, ка 
цепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и ниј 
з рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега  
, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чутуру, на 
м.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио сламу за простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, 
pb n="124" /> њиви са слугом, денули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа приметила 
ост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Д 
а <pb n="84" /> пакост, те године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p> 
ра се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже добр 
 Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са дв 
Ми ручали сами! ...</p> <p>— Приставили сланине и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили 
Ту се готови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где планинка зб 
и и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгле 
 узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише  
кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S} И 
е упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао: — Разумем, бабо...</p> </di 
ilestone unit="subSection" /> <p>У вече слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече 
ом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже раменима и гледа <pb n="52" /> преда се.{S} Још н 
е би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта  
г и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је 
ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p 
 стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и слеже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! —  
ити обележје од овог младића.</p> <p>Он слеже раменима, чепка и погледа по њима.</p> <pb n="181 
 нигда постидети.{S} Он се само смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Да 
p> <p>— Џимрија!</p> <pb n="43" /> <p>— Слепи чвор!</p> <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њ 
радости моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо  
клупама и столицама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси среб 
раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови 
 од дебелог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у је 
слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад није мо 
не,</p> <p>И ако се лично не познајемо, слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пр 
— вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да  
е.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантр 
болест болује, без старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, о 
 Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се креће и разговара, суче брке и по један с 
 Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша се у разговоре и живље долива ч 
волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле...  
" /> кроз село он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разговара озбиљно, ч 
ди да се не осрамотимо...{S} Изволте... слободно као у својој кући, — рече Витор и оде својим г 
{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље с 
његова рада, па да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича-Ви 
е чича оставио све на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, 
да истичем какве своје интересе, узимам слободу скренути вам пажњу на једну прилику која ме је  
>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем 
 а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде н 
шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па к 
 с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз 
д.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И срет 
саве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не саст 
ти брњица на кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језичак, па се може за ча 
имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син коме отац предаје стареш 
али су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на је 
едном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и  
 свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути к 
у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма,  
идосав је био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и ни 
од куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради водени 
његовим кровом.{S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</ 
 ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и  
и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавка, висока, пргава и сипљива жена од шездесет и н 
...{S} Измеси’де ово! — показа руком на служавник, као да му нешто смета.</p> <p>Она успреми св 
раса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, каф 
алио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на служавнику чашу хладне воде, шећера, стакленце ракије с 
е могла да затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и  
вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну приватну ствар  
стор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које о 
ља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био  
ије сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђим кућама много је штошта видео и научио  
 воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилаз 
 да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу него да седне на народну грбачу...{S 
о.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове трчкара из куће у кућу 
о, па кикот...</p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају 
ја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за со 
гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи  
149" /> постави, ручају сви заједно, он служи, започиње разговор и добацује пошалице.</p> <p>Та 
ике године, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb n= 
лужи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb n="31" /> је и дворила покојну Руменију, и  
ли по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тр 
у... што ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, него...{S} Ружице, постави-де ти совр 
д очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и им 
шта... чес’ и поштовање...{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> <p> 
ча уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — гд 
да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори о 
тао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех 
 се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непрестано уз мајку 
врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанку?</ 
показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде п 
 је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претресати на све стране.{S} Радознали се 
 се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад 
ужи се са голадијом и несретниковићима, слуша Тодосија, не признају га поштени људи већ се спрд 
то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је страш 
татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро 
ица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљ 
 да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам мо 
{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног 
 откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болел 
реда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича он како је нека 
бити, већ сам му дозволио да привремено слуша предавања и ради на школском имању.{S} Сад би леп 
ме ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој чете 
.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људ 
 што хоћеш.{S} Хајде, чича!</p> <p>— Не слушај пискараче, хајде код адвоката у канцеларију.{S}  
д поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће  
били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао  
ико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица.</p>  
ице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{ 
певаш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попева 
 то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> 
! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у  
<p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јес 
ч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и 
маћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног  
о да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: 
е чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{ 
 још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам 
 шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И 
мо!</p> <p>— Немој!</p> <p>— Хоћу да му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb n="41" 
</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за  
ли чича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се род 
и и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив ч 
и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио  
пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад почну осо 
у четрдесетим годинама, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од црног сук 
соком челу и округластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој коси, оставило је време незнат 
е...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало оћута, па рече 
етелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од смеја.</p> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до сме 
носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> < 
шта изменило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су в 
имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и о 
ао у механи, а сељаци се подгуркивали и смејали...{S} Набавиће каламљене лозе којој не може буб 
pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда 
ну што раде паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом!{S} Какву 
 увлачили су и Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p> </div> <div type="chapter" x 
удима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима сед 
 <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља! — смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додаје Мићо.</p> 
ека их, нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме ништа помести н 
аву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам и 
у!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам би 
ас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немат 
ха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и гол 
 погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о 
м нема рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и к 
 и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, са три 
ја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодос 
уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба ј 
ак стаде па се осмехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет н 
р и његови за совром пију, разговарају, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одреши 
...{S} Људи се, безбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то  
, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S 
рсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари  
сте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> < 
ућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Н 
ашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У  
, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове  
атрпава откосе на сушила.</p> <p>Они се смејуре, згледају се, нешто шапћу између себе, па се ос 
жем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њеном ручицом по свом 
века.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p 
{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Зат 
а да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у ње 
досије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете 
куте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од 
 Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна  
има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он много  
ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> <p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</p> <p>Опет се заки 
старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали баб 
?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који свет?</p>  
мачица!</p> <p>— Да купимо!</p> <p>— Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} Је ли чик?</p> <p>' 
!</p> <p>— Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица викн 
 себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p 
ти, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прили 
ашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радник 
{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вред 
на неколико страна, скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише камење игде 
е и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: 
еђи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
<p>— Тако како си почео.</p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека ти смета!</p> <p>— Он ме грди.</p> 
</p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека ти смета!</p> <p>— Он ме грди.</p> <p>— Нека те грди!</p>  
ога ратарца, који, пошто оприча све што смета пољопривредном напретку, набраја примере глупости 
аза руком на служавник, као да му нешто смета.</p> <p>Она успреми све, само остави стакленце с  
не људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Нема 
у чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и  
И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код куће  
е осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се под 
да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па 
ати како Видосав ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се утрчавати у његове послове, нити му на 
ица. </p> <p>— Стари људи праве највеће сметње напретку науке.{S} Они свако новачење пресрећу с 
де Сима Моравца и његов начин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посвршава прве пролетње посл 
исли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</p>  
е у тежачким радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан о 
тати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац 
ћуташе.{S} Док ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> <p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</p>  
!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека чује! 
 смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па 
 купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но 
 Радојица трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари  
 <p>— Хвала, синовче, пили смо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>—  
 погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја ш 
Витор највише се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије  
ошао кући.</p> <p>— Тодосијева посла! — смешка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачи 
рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, значило  
кле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пиј 
 су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за пур 
искриви главу Витор.</p> <p>Тодосије се смијури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања.</ 
одосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијурином и лепим растанком.</p> <p>Поодавно, на десет 
 дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се зав 
но друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По кући 
несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} 
де исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Р 
 свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па продужи 
 у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за н 
та упропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то и 
сник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за мој  
 шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па о 
 нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни  
ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и  
тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хорватовић призортио да освој 
 даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је 
> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</p> < 
ко ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одговори она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па  
те ли здраво, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p>  
ају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво  
дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — в 
} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује 
ишта што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати  
ута.{S} Тодосије продужи:</p> <p>— Таки смо ми, сељаци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч  
а оца! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пили смо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у Вито 
а..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби 
 сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одг 
<p>— Дарован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али 
 рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, ви 
Да чује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри пријатељи!</p> <p>— Други пут, на празнику! — 
јатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречил 
чам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>—  
је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те 
сам ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> <p>— Бо 
>— Тако.{S} Онај мој није при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак Видо 
ве је тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му к 
збиљно, као паметни људи, онако као што смо увек разговарали...{S} Зар тебе може онакав простак 
 то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме од на 
 школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших старих.{S} Друкчије су прилике бил 
екар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106" /> све уређено како 
ле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... — прича председник једном члану.</p> <p>Први 
У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У том се за 
 је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подв 
у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Са 
ашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни 
.{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича  
nit="subSection" /> <p>Тодосије Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хте 
> је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала од њене постеље, те је оставила аман 
ну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре пр 
сли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" /> <p>— Није, него ти 
ује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И  
или све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S 
пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p> 
ј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га угл 
сејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабдевати кућу, а што претекне носити на пијац а откид 
ори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, 
/p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му  
 <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом снагом предузети послове на добро његове куће.</p> <p>Ч 
 закикоћу, час прићуте, па се удвојеном снагом зацерекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти ј 
ор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S 
равца у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{ 
 крчагом свеже воде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је  
ађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже раменима и гледа <pb n="52" /> преда се. 
да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p>— Тако то жив човек научи свашта и што  
 му чашу чича Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p 
аст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара са старим човеком, који н 
ног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p> < 
својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога ти здравље!</p> <p> 
л’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуд 
иђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не снеб 
 је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а < 
 је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S 
head> <p>Минуше трапави дани...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње 
{S} Коло игра без престанка те се упрти снег поновац и направише се читава гумна по пијаци.{S}  
е и млака киша скиде и последње трагове снега, ону сивкасту паучину с ливада, проби густа зелен 
ава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у мех 
што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћу, са једним витлом у коме није 
и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесној механи поседали за оно неколико столов 
ју тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као д 
 њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа, па се налазио код куће...</p> <p>Пошто је посао  
{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже,  
а, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ће 
тре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па п 
<p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће т 
овај рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две 
елике и видне, патосане треницама Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета,  
пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу соб 
јима седе они, читави људи.{S} У другим собама до њих, намештени су кревети, <pb n="163" /> као 
по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на клупама и столицама, замастили с 
уђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и н 
њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они, читави људи.{S} У  
ој постељи, која је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чесницу и пуца 
овом конаку са ходником и две простране собе и стакленим прозорима, него у оној старој под кров 
 вас нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе  
ауке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му ј 
ли двориште, истресли хаљине, наместили собе, опрали стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз 
патосано опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама Једна соба нам 
ландара по врх опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>—  
на противној страни оружје.{S} У другој соби два широка кревета за спавање, са шареницама и под 
трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе му  
 да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе  
 печеницу, уносио сламу за простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и с 
де у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и људи седају за њу по ре 
ом, хартијом и мастионицом.{S} У трећој собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуцима, на по 
Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај  
.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту  
це, кад један сиромашак тера прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије. 
е на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, пребледео, н 
 наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакв 
сав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и направише му 
м у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду 
чки витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, п 
 најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да  
ином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и наместише чираке 
 се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да  
 лета добави он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба с 
S} Пошто опраше патос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без с 
а чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу наместише миндерлук, поређаше сељачке сандуке, у к 
ереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. 
о Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали 
кује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а ч 
врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обре 
дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p> <pb 
и Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу?{S} М 
, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражиш 
 на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и до 
. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удв 
еколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кутију у 
че Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настарији по годинама, побратим Мијат 
Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио п 
би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</ 
 бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, разговарају, смеју се.{S} Понеку попио и В 
рана.{S} И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге 
 рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава што  
 и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружиц 
и за повратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, м 
 села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зову и на радост и на жал 
ше свеће лојанице и наместише чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не  
редно, него...{S} Ружице, постави-де ти совру овде...{S} Били <pb n="59" /> доћи раније! — виче 
о те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та т 
а ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљес 
 на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи... 
 /> <p>Кад превали дан поставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је постави 
 остали гости били су поседали у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе вол 
изваше неколико пријатеља на заједничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На 
е, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мал 
/p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој 
краву колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије па  
ље, те купи једну сивуљу од колубарског соја: крупну са великим затуреним роговорима.{S} Такве  
— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p> <pb n="38" /> <p>—  
> <p>Ружици лијнуше сузе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше брк 
, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослу 
> <p>— А где су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— До 
гледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младића.</p> <p>Он слеже 
их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничном <pb n="179" /> оделу, у плавк 
змишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се 
 оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла 
прслучићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, читава шипарица од дванаест г 
 видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце 
се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> 
ш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздер 
 у његовој кући, прошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате ф 
> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са стари 
д оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукн 
е десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се својим радом.{ 
абуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је 
еку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано  
је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича В 
</p> <p>Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно 
 те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто поп 
>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>П 
у, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљ 
.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56 
 велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев н 
а њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је пор 
руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га истерају из једне 
није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и 
{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, пространа и ви 
е собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши п 
збори:</p> <p>— Што не спаваш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устан 
м софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној постељи, која је простр 
{S} У другој соби два широка кревета за спавање, са шареницама и подшивеном ћебади, чивилук са  
овале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталам 
</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуко 
ухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што не спаваш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га 
</p> <p>— Море људи, глајте посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! .. — виче Тодосије.</p 
и кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону обл 
Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се прогура мимо 
ући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на огњишту, па поседаше на столичице 
 у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по н 
трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао кревет са слам 
би се видело да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S}  
ашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: 
ча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и иж 
е да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набавити човек обичног стања.{S 
рити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрунити много више, оставити сваку кочањку и не 
спод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног д 
дне на кревет поред њега, или на сандук спрам кревета, спусти руке на колена и гледа у њега сну 
 зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке со 
ија, не признају га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћути,  
 због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поинате, они то све н 
та ти је?</p> <p>— Немој, море, правити спрдњу од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове  
утро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозиват 
ка ватра, пристављени свечарски лонци и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за 
да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непр 
о, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату  
ић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочев 
ати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на стол 
, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов п 
а те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује: обуче чисте преобуке и најн 
 опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с  
та сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицама и широки појас а 
 нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљиц 
S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му од 
био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и уз 
оред њега, или на сандук спрам кревета, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, као у бо 
 врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту 
ого што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћ 
 хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је пода 
 какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све т 
ју у којој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича 
ом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљк 
 Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div type="chapter" xml 
..{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, дај  
з чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с 
ко те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво 
— вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна. 
јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном р 
е у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракија, чука у бур 
о!</p> <p>— Стој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно. 
че усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед м 
<p>ПРВО ВЕСЕЉЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p 
е <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је од 
 у нашим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час наб 
а шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек?</p> <pb n="98" /> <p>— Зашта, ба 
осијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, срамота! ..</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да м 
г би у зубима понео, али онако, некако, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме  
>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, срамота! ..</p> <p>Он мрдну обрва 
ити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја  
равче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, како хоћеш...</p> <p>— Л 
рамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је св 
маш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити 
еде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо с 
</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука и срамота, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ништа одго 
ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам р 
ича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је 
ебе у Ситницу тура?“</l> <l>— Оно јесте Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше </l 
ећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противн 
и, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудар 
n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим грање 
 други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовечан човек, малог раста, погурен, носи чутуру од  
, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} За другим столом погурио се сек 
 Дмитрића првог суседа Виторова, човека средовечна, црвенкасте косе и бркова, широких уста и кр 
p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, средовечним женама у зајитунли шамијама, и стадоше унао 
ка!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p> 
До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106" /> све 
мању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко и 
ци подигоше главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу.{S 
ав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута оч 
м ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају по дво 
јатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарс 
онесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; човек мален, стар, крошњав, али живахан и разго 
им изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци сколише око Видо 
о је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толи 
мца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p>  
на врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у одстојању по крају дв 
враћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао 
ли.{S} Далеко од тога да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интересе, узи 
еће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћа 
н оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да посвршава најнужније послове.{S} Па 
ао што вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, да посвршавамо неки хитнија посла.{S} 
апред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести ствари у кујну и доби гро 
оже наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од школе 
ко ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема оваког радина оваког чуваоца, 
</p> <p>— Где ли је се напио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну раменима и обори по 
отињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчи 
о га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинс 
би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сироти 
део искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се д 
 само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се самохра 
ршавање.</p> <p>Његове радости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико поучних књига из 
и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и  
</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p 
ече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родите 
 Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „ 
аш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су  
дити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао 
 он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не ре 
к знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он 
оче молитвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и овај рад што радили!{S} Омразили се као со и л 
помогао! — одговара он полако.</p> <p>— Срећан рад!</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у браз 
во дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он у 
 кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, рак 
и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и оба 
е јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донес 
је превасходио...{S} У њему назире пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, зби 
ћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчун 
 прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p> 
ејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, па им 
тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то зн 
Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице с којим је кућу <pb n="12" /> с 
: растанак с кућом у којој се родио, са сродницима за које су му везане толике успомене, одлаза 
{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на кра 
РИПОВЕТКА</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДА 
е му упаде у реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало пијнеш.</p> <p>Они се насмејаше.</p> < 
јој мораде испричати како су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како је Кр 
И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега 
же, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим,  
г не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању да у 
 бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </div> <pb n 
му стајаше ово: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас т 
преотео старешство и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица заст 
ијатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва радо 
стано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и располож 
, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S}  
<p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропа 
<p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се д 
е каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишљ 
е што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају 
, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за 
 загледају, пипају, повлаче прстом низа стабљику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто вајд 
 постао несносан овај положај у који је стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао 
само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> 
, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се  
и за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије се 
ут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се н 
суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председник диже  
ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала ти, сино 
 отпоздрављао.</p> <p>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће ре 
p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Ј 
 остави стакленце с ракијом, па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим 
ас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ сам 
, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, приј 
оме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</ 
идосав се саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам как 
буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.</p> <p>— Пис!</p> <pb n="44" /> <p>— Киј 
 би ли продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осмехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш  
 <p>— Здраво свани, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече  
 селу, већином код побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се по 
довечним женама у зајитунли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: разгледају свет, распитују те  
ип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... т 
— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у вајату.{S}  
ружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да  
це.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да пре 
олач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледај 
и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче да уч 
 патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, ч 
м под целом кућом.{S} Прозори дупли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише: „1884 годи 
наку са ходником и две простране собе и стакленим прозорима, него у оној старој под кровином и  
на служавнику чашу хладне воде, шећера, стакленце ракије с чашицом, па метну на сто, пред њега. 
од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p> <p>— Носи, д 
та.</p> <p>Она успреми све, само остави стакленце с ракијом, па врати и стаде на своје место.</ 
 Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источну страну; на други зид огле 
истресли хаљине, наместили собе, опрали стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу приставље 
и и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ћ 
ели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.</p> <p>— Остави, мо 
а треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с  
ору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опра 
и нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: св 
<p>Сељаци, који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодоси 
едује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Ј 
приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онак 
p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је  
ве то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад 
>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће рећи св 
ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупило се до 
ад комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали н 
Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе 
љи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђењу тапија?</p> <p>— Јес’, господин 
!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије  
о Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је др 
ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, наднесу се преко врљика и посматра 
 туђим женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести  
, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бит 
 <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису  
сија.{S} То су све млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили  
јевтина, може је набавити човек обичног стања.{S} Каква разлика, млатити маљем по клиповима, из 
чича Витор измирио са новим положајем и стањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи пру 
</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чин 
е беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутр 
еје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замиш 
ар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па  
суседом Витором Микачићем он није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву п 
p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио с 
 изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</p>  
 Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов од врата и само клима г 
хом, седели су: у врху председник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек 
 беше капетан тога среза,; човек мален, стар, крошњав, али живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си 
 те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — р 
а и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле <pb n="161" /> н 
а свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога света.{S} Нашто би биле  
ло уратлучи и да пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури 
досав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавка, висока, пргава и сипљива жена од шездес 
.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га п 
 си, стари пријатељу?{S} Нема посла без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду 
утња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је крив 
 <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице међу њима,  
ајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред 
 и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} Они расту, развија 
о то је, није ништа друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим  
ла, синовче, пили смо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још 
грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p>  
 па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем.. 
а..{S} Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...</p> </div> <pb n="10" / 
?</p> <p>— Господин’ председниче, један старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S}  
сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ј 
ио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кући:</p> <p>— Ђурица!{S} Тодоси 
а тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> </div> <div type="chapter 
е белеге старости, али поуздан поглед и старачка лакост, одавали су човека кога је тежачки рад  
зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене ко 
 дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав сл 
ави бољи сој говеди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају  
казати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} 
љена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> <p> 
ће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас 
је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство предаје Видосаву да он ради како га Бог уч 
S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи се у таком положају 
ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно ш 
еговој кући, него син коме отац предаје старешинство.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је из Качер 
Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{S} 
чини ми почаст на сваком месту, даје ми старешинство у свакој прилици, пита ме за сваку ситницу 
ек био млађи, сад ће од једаред примити старешинство над једним толиким имањем, које је бар трп 
ича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>—  
 је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш 
 онога дана како је чича Витор предузео старешинство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна 
како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб, сам 
або се покајао што <pb n="158" /> му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да г 
ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо с 
и и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати задао муку на срце, те човек изгубио  
а.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, 
ркијама.</p> <p>Кад ступише у двориште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>—  
задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари пријатељу?{S} Нема посла без стара човека!{S} Там 
ја, приђе му:</p> <p>— Којим добром ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па одговори:</p 
p>Појавише се пријатељи.{S} Њих петоро: стари Маслаћ, младожењин отац, крупан човек, просед, у  
бука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кутију у којој сто 
не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи праве највеће сметње напретку науке.{S} Они  
слим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> <p>— Пра 
риш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и слеже раменима.< 
емо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојк 
оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако семе за сваку њиву!</p> <p>Д 
его да сам радио као што су радили наши стари од памтивека...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: ни 
ти и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засе 
авала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без  
 не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је 
а ногама.{S} За њима младожењина мајка, старија жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једн 
о, да почитујеш господина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p 
ега задовољно.{S} Пред собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину с 
зноврсне ствари.{S} О чивилуку извешаше старије аљетке што се ређе употребљавају.{S} У ходнику  
како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’т 
, да почитујеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да 
дати се на данашњи свет што не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићенти 
 ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми  
 пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и почеше се припремати за  
ад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба н 
аду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Зас 
у уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама и лаким похабаним хаљинама, си 
и у кући и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у р 
аја на крај дворишта.{S} У горњем крају старији људи; прогорели од сунца, знојави са осјем и пл 
Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко 
и, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем што код њега пазарује тридесет година и 
>Он се снебива, стид га да разговара са старим човеком, који није његово друштво.</p> <p>— А, п 
 коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близ 
 остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим пријатељем и његовим суседом, па шануше Видосаву 
гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, по шесеторо 
p>Принесе му је у његовој шољи, великој старинској, која личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и  
и.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, заворњева, брњица разне велич 
.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n= 
ајбоље све оно што смо научили од наших старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали  
 се уништи уговор, него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће н 
а, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као распикућу. 
што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — од 
ш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли  
седало и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две г 
слове!{S} Тај је посао подесан за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове.{S} Одат 
родужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову  
собе и стакленим прозорима, него у оној старој под кровином и брезовим лемезовима, затекла само 
је, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, Мијата  
мска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој кући крај прочевља...{S} Напољу је била мећава,  
Микачић упамтио је то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, сев 
 <p>Беше у масним искрпљеним чакширама, старом копорану и војничким цокулама.{S} Запустио браду 
> <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи нове  
ор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматра к 
посинку.{S} Врт је најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки 
и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад при 
тале друге потребе.{S} Поштуј му његову старост и прихваћај паметне савете, а ради оно што знаш 
коси, оставило је време незнатне белеге старости, али поуздан поглед и старачка лакост, одавали 
стише бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источн 
 стоји док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћи 
ри за послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћ 
окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је м 
али у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, д 
рзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} Рецимо 
"119" /> <p>Пандур се измаче и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање погрбљених леђ 
буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева д 
е, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, уста одоше на јагодице и показаше се  
ванцик! проговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја 
ре, свет к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што говоре 
и да раније ухватите коло! — вели један старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p> <p>О 
у?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ручак.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она г 
арлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} В 
аше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже д 
ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у  
ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на в 
д његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове...{S} Ено к 
 с једног на другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш т 
аправише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти  
посао скренем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, госпо 
к, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу  
, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред 
е код куће, преведе децу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и 
 <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин иде напред а В 
којима су биле <pb n="29" /> разноврсне ствари.{S} О чивилуку извешаше старије аљетке што се ре 
до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљи 
мастионицом.{S} У трећој собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципе 
 се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава, ћилимова, јастука, руха свакојака за св 
 дођоше у среску канцеларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да  
риште.{S} Носи велику шарену торбу пуну ствари, набио повраз на штап, претурио преко рамена, по 
е носе у себицу, сандуци са најнужнијим стварима, сто са неколико књижица, с пером, хартијом и  
он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имањ 
ну удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је 
сне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— 
> <p>Они засјајаше очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви остајете моји... — рече чича дркт 
ашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чи 
 виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>З 
видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они д 
quote> <p>— Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите коло! — вели један старчић  
 да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...</p>  
ој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: п 
Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли 
му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му  
ко се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почаст 
 се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељали?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих  
.{S} Мислим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p 
а смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, 
те! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти сл 
 да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Вит 
, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га пошт 
о, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега рода.</p> <p>Видосав  
 <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је  
и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испод куће. 
 нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послуша 
p>Пред подне чича Витор сиђе низ судске степенице и упути се право својој Јошевини.{S} Само свр 
ам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног суда.{S} У пространом ходнику 
Витор само гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на гото 
ли и смештали у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пако 
о.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да  
 Седи, да седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара са старим човеком, који није његов 
 те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света о 
та да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.< 
вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде признати да ј 
традан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и обр 
стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружи 
ена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, 
а зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онако 
 под кишом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак 
ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је те није код куће: не 
 и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе  
у.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију, об 
ду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове л 
ашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља  
не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и  
љева.{S} Са суседима се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} О 
рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то 
ебицу, сандуци са најнужнијим стварима, сто са неколико књижица, с пером, хартијом и мастионицо 
{S} Пандури наместише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше  
ју: волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу... 
 девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте глав 
ојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаш 
уницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шаре 
стакленце ракије с чашицом, па метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, бабо!</p> <pb n="132 
обе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледо 
ка ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца,  
е даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у се 
есет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, 
 лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше н 
ају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи,  
бљавају.{S} У ходнику наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кут 
:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао 
ди...{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се о 
 Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Хајд 
столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с човека  
p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље колико треба за један врша 
b n="35" /> <p>— Није ту бабо!</p> <p>— Стој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и  
медоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у  
ељ извади из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач 
риса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом убрадачу, 
посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута лица и несигур 
рици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и 
стирач и покривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе. 
тијом и мастионицом.{S} У трећој собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизм 
ату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта приповеда.</p> <p>С 
ем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рек 
а на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао,  
иђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупан пандур у плавим војничким панталонама и ко 
ји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње н 
 и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује 
ш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p>  
 штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на 
удима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују прилог 
ју, па почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати суд 
ово, синко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} 
е саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а пече нов 
чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађ 
 по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара  
, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичиц 
 за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред шталом наслон за  
.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у  
 Покрај вотњака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни травуљин 
в...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као  
{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које се сус 
иве, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напо 
или и окрепили омање, подигли свакојаке стоке, засадили вотњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше 
од старина: имају по триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се 
гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и шт 
и су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да о 
 у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи 
то он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нов 
арче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени пл 
иноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити  
 имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на 
буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се  
ма жито те меље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не  
ше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по до 
док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина 
су све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да  
 видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Вид 
 је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и не 
 семење које није за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од њ 
си дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и у 
и остадоше грицкајући лепиње и чувајући стоку...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1903 
дакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћу 
 као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако изм 
н јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја вел 
/p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</ 
прике.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од 
 направити једну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој  
ута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао 
 кревета, са застртим столом, клупама и столицама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боровин 
али по собама, затурили се на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и прича 
 је слађе него код куће кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p>  
 ходнику наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и 
ндури наместише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места  
бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па отпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на сас 
треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не  
снице, пође да устане, па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="11 
> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и показа р 
осије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, гле 
мало ватрице на огњишту, па поседаше на столичице око прочевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и 
лије под јабуку шећерлију и поседају па столичице.</p> <pb n="17" /> <p>Он узме штапић на га пр 
 пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим вр 
су пуцкарала на огњишту.{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вр 
 тесној механи поседали за оно неколико столова људи са својом чељади И пријатељима што су се т 
, обриса зној с лица, завали се у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву 
 тумара око оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> < 
 претрес.{S} За дугачким <pb n="118" /> столом, застртим зеленом чохом, седели су: у врху предс 
ње погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— Помози 
вављеним очима.{S} Кад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара п 
>Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у њега.{S} 
човек средовечан и просед.{S} За другим столом погурио се секретар, млад човек, завукао руку у  
 два пуна гвоздена кревета, са застртим столом, клупама и столицама.{S} Зидови искићени сликама 
ед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Хајдемо кући! — одзива се Тодосије.</p> 
про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи једну стопу вратима.</p> <p>— Упропастио сам твоје имање...{S 
{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и м 
 у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ип 
ви које сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И та 
га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, густа и сочн 
ад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— 
чес... још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де 
е и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише се боји оно 
оћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта радиш ти? — прозбори о 
иге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само свога посла и није раз 
во коље и врљике, разбацане на неколико страна, скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљ 
 њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред шталом 
 облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> < 
 истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} За другим столом п 
е брука!...{S} То није лепо... с његове стране...</p> <p>— Како?{S} Причај ми, Видосаве!</p> <p 
у и тај случај почеше претресати на све стране.{S} Радознали сељаци, враћајући се с рада, пред  
кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њивом, обухватио сикиру око ушник 
иже високо и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају дево 
р човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стр 
ији по годинама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је 
 мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у најк 
а гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеј 
рбане, дућанске, пуне ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи пра 
ред иконом Светог Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У другој соби два широка кревета за с 
нда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, сео па клупу,  
бочи се једном руком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао 
а нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита  
очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разговарамо озбиљно, као паметни љу 
и у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљ 
де сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако ш 
ретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накастио да се с 
 и поче га окретати некако необично и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у 
 Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се тр 
 утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:< 
p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од  
и ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја имам по 
Краљеву! — показа ратарац руком на коју страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> 
а је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке 
> <p>Па махне руком и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису велики 
а раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола очију. 
 раму без стаклета, закачише на источну страну; на други зид огледало и преко њега пребацише уб 
/p> <p>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Ка 
јече глава?“</l> <l>— Оно јесте Бановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Шт 
прави.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и необичан: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав 
} Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, 
<p>Он је погледа, али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:< 
из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због 
и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у  
> <p>Одјутри се мало.{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: цигарице, палидрвца, прашину од ду 
о па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему 
поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p 
S} Морам, морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стресе се и растрља очи...</p> </div> <div type="chapte 
присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на обра 
 се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није  
ес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p>  
креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала 
 лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за  
 прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ 
 дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљко 
се провуче испод ћивота Светога Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу 
S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па п 
му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још неку, п 
па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пуну ства 
оље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па кло 
.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</ 
а пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у двориште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— П 
у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није 
стану, она му прича како <pb n="167" /> су код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и  
ју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала на огњишту.{S} Она села на столичицу, заде 
 засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столичицу, за 
адићи који су свршили основну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, 
оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто 
ћу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак н 
а, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у  
на где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног и 
— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе по 
д су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури п 
а посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла дру 
 Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења да он није 
 удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимству, о момачком живот 
јица побратимили с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побрат 
на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарал 
није, направио је нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину,  
лук, поређаше сељачке сандуке, у којима су биле <pb n="29" /> разноврсне ствари.{S} О чивилуку  
 Ружица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим 
ча како <pb n="167" /> су код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула д 
!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Виторова посинка... 
...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да ис 
ци, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили  
 Витора Микачића.{S} На пример: обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица с 
и, мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, само с том разликом што Тодо 
инку.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више јаз 
так година пред долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тодосиј 
 започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и слу 
м његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој кући крај прочевља...{ 
е је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејет 
 којима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом,  
е нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он 
но, не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти ж 
гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нек 
наш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи  
старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се под 
„Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз ра 
осаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, за 
е иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали од не 
с обојицом упознао у једној прилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они  
очастити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека 
је ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику совру, 
 не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам  
p>Сутрадан је освитао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне посло 
седаше под трем пред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато дом 
дили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кук 
осле прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и как 
а зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што  
чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама и на 
 забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома сво 
/p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поједе д 
жину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она дво 
умрљаним и нацепљеним листовима, милије су му биле, но <pb n="162" /> икакве друге у најлепшем  
мо научили од наших старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали на свет, а друкчије  
 кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге 
у којој се родио, са сродницима за које су му везане толике успомене, одлазак у непознато село  
ну раменима:</p> <p>— Школе се... науке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча  
тарници, прилике у кући Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и ж 
ч, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и почели то исто набављ 
ио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не з 
акитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихове радости ка 
> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор је наточио ч 
еме, како је била топла Међудневница те су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које годи 
</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их  
је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, о 
е своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље вид 
 су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у с 
се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и не 
се штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су се ка 
 како су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био вел 
о је велики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p> 
 и обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи  
што знате, браћо, траже се младићи који су свршили основну школу, да су доброг владања и из дом 
 учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Знамо, господине 
гости нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којим 
и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум 
уздан поглед и старачка лакост, одавали су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио 
ваним ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Ни 
ива у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...< 
о: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав 
даду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> 
И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Бог их је 
а три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било  
једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и 
сламу за простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана 
аци, који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на 
враћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детелишта, застајкивали и загледали, као да им 
цао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодос 
рати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њ 
у да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га и 
итор Микачић упамтио је то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава 
 столом, застртим зеленом чохом, седели су: у врху председник суда, стар човек, збрчкана лица и 
упе крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе пред с 
во већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који с 
ништа крили један од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што не почитује старијег 
овицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им баб 
 мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији  
</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те их је наместио у стару к 
ом: у размаку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетил 
као што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевине, приновили и окрепили омање, подигли свако 
е законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи свом 
и карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако 
 дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране младости и нераздвојени другови.{S} Видос 
атњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, мат 
воље.</p> <p>У то побратимство увлачили су и Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p 
ињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, 
а <pb n="124" /> њиви са слугом, денули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа примет 
мејали Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету 
окоси једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили с 
 и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштап 
ју се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S 
и.{S} У другим собама до њих, намештени су кревети, <pb n="163" /> као за војнике.{S} Сваки има 
ку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се по 
 синко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, 
ли знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> < 
сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ пр 
ицом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ра 
с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав припов 
 они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кућ 
 јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хт 
дине коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радознало очекивали шта ће бити од тог То 
ике и са кукурузом „американом“.{S} Док су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салаш 
/p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се чича постарао да понов 
кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу 
амо неколицина из комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је 
п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: 
спомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се  
ивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десе 
ако су долазили раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ћ 
ред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су ово богати и угл 
на кладу, припијају и разговарају: како су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћка на 
да се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p 
и осташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспал 
 котарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, 
што не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само 
јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јунаци, који су се борили са Турци 
н, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широ 
е зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} 
е она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим с 
 Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носи 
} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве 
амо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију, ручали, напили се и изназдрав 
 нису проспавали како треба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно д 
<p>Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чи 
то грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p> <p>Код т 
аску и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S 
 се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чу 
жила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили с Видосавом.{S} И тада су 
е доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S} Мора 
авом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уст 
 помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта рад 
људи са својом чељади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, зап 
ше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше неколико пријатеља на зајед 
<pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </div> <div type="chapter" x 
их, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се  
у је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве с 
сан радио то, него да сам радио као што су радили наши стари од памтивека...“</p> <p>— И вели о 
а је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} Није се ни он научен родио, него је 
ало неколико варошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге ил 
о је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога  
ор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гледање,  
на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене сти 
невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За ду 
и му је шта приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и т 
не нису могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред његових њ 
пољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, 
пољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту. 
ц, човек у четрдесетим годинама, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од  
е дурну:</p> <pb n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о  
читав урнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} 
Наста тајац.{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодос 
 Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Ш 
азре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грања по шевару, увезао појасом читаво бреме, за 
 заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— 
</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, 
тором Микачићем он није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, ил 
 није судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором М 
 <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања  
 угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и зау 
 и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Што питаш? — прогунђа пандур.</p> <p>— Им 
јављати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да  
S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То  
све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и ра 
да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да  
качић испе уз степенице зграде окружног суда.{S} У пространом ходнику пред заседањем закрчио св 
.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усини 
ла.</p> <p>— Код суда?</p> <p>— Ја, код суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би требало позна 
вори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Код суда?</p> <p>— Ја, код суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да 
закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: 
p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш 
 их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> < 
имао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{ 
е.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку  
о љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би има 
ном чохом, седели су: у врху председник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране 
subSection" /> <p>Тек што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђур 
p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би 
да се престаше вајкати и помирише се са судбином...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор Мик 
на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</ 
ху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове трчкара из куће у кућу, добацује које коме по не 
није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се в 
head> <p>Пред подне чича Витор сиђе низ судске степенице и упути се право својој Јошевини.{S} С 
то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђењу тапија?</p> 
имиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И 
е име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села В 
p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео пропастити моје имање и трампио 
господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p 
ву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: по 
оже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми 
и и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са  
о Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузбио повику против <pb n="136" /> Видосава, решио се  
га бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за 
ега родитељска...</p> <p>Ружици лијнуше сузе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} 
е ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </div> <div t 
} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу... 
и по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, 
е одело: простране чакшире од плавкаста сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица му спремила нове чара 
 <pb n="32" /> уским чакширама од црног сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу 
и се лепо и пристојно: чакшире од црног сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто  
еја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка  
ку.{S} На једном крају девојке у тесним сукненим јелецима, седе правилно, сагле главу и хитро о 
он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог прслука, подбочи се једном руком и накрену гла 
спитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти  
="179" /> оделу, у плавкастој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јел 
 те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“...</p> <p>Наст 
а бити родна...{S} На крају крајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кресати неко д 
ећи, све то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијурином и лепим растанком.</p> <p>Поода 
брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те је сва 
ије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и 
 се могу волети људи који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S 
 рпу окомишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, ср 
а.</p> <p>— Имате да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо п 
 у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно, празно...{S} С ким прозбори, не може да нађе н 
Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада. 
горњем крају старији људи; прогорели од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, ра 
ло је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишту.{S} Видос 
 се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{S} Разговар 
тресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на своје место.{S 
, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије и сао 
S} Ево овако искрено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз 
детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши 
е.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен с 
p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека средовечна, црвенкасте косе и б 
деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поинате, они то све нареде као људи, ил 
ло као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, све се стишало: нити га ко задирку 
е пољуби са старим пријатељем и његовим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младож 
е суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микачићем он није нигда стао пред суд н 
уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запре 
ном гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав миран и скроман сиромашак у половном 
ом и пространом дворишту, у непосредном суседству Виторова имања.{S} Кућа до пола озидана од оп 
</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </d 
е избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.</p>  
потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и  
руза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовечан човек, мало 
њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Вид 
</p> <p>— То јест... треба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, о 
<p>— Шта разбираш?{S} Разбираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом  
ј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих  
осадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало заст 
е поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја  
 се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам  
...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’вати 
у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује: обуче чисте п 
је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочеки 
 коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је шт 
е с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен 
арагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега ч 
ак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је освитао празник.{S} Чељад су била сва код к 
 неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, како тако.{S} Вр 
 њим подуже, па оде полако кући.</p> <p>Сутрадан прављаше се невешт свему, као да ништа није ни 
а попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и покло 
авуљине по вотњаку, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као 
> <p>Он се опет завали у кревет, узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало 
цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што не спаваш?</p> <p 
авиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сухим устима:</p> <p>— Богме... његово имање... његово  
и наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комишаоц 
м шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, по мекој трави и п 
у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у к 
ужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и  
же: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи тела 
 челу, слободније се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вил 
у, са припасаним силавима, уозбиљио се, суче брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви гл 
едаше у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb n="91" />  
</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван. 
аве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела д 
ди воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини 
виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оцени 
 га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болес 
луге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака мл 
е, — вели Тодосије и натрпава откосе на сушила.</p> <p>Они се смејуре, згледају се, нешто шапћу 
 себи.{S} Доцније, направио је нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зеле 
више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и  
а,</p> <p>— Управо, господине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство 
 хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља! — смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — до 
 до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред п 
ма људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије 
} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш 
им ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратарац руком на 
ван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очим 
ли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замиш 
ести, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси  
 Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и 
ва радости моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те речи које је ч 
аза ратарац руком на коју страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осме 
на, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{ 
у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак 
 замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта ти је то?</p 
> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је  
о било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само неш 
p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и пре 
ог дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа  
 га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осм 
 неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практиканти и па 
зана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотња 
јан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта  
ћи се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се см 
су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимству, о момачком  
ти продавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозборити неколико речи а д 
не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговарају.</p> <p>Сву т 
азива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Р 
 себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто ј 
 то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у кога  
а тројица побратимили с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то п 
Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се  
 леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помирише се са судбином...</ 
 <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ТАДИЈА П. КОСТИЋ</p> <p>ПРВО ВЕСЕЉЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</ 
ко је чича Витор предузео старешинство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њег 
 од штете, и радити ситније послове!{S} Тај је посао подесан за њега, старог човека, који већ н 
не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се н 
</p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога д 
оуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старе 
е...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га 
епријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, д 
: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се на 
и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код вод 
њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака. 
о.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао  
бијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз 
не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, слу 
трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, ме 
ом трновом браном.</p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Ви 
амисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми почаст 
ли поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, у 
> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што д 
евар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био  
, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да 
а изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет 
раве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад  
 Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>—  
ди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије 
о сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете из 
 чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чу 
док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио д 
 шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претресати на све стране.{S} Радознал 
зи и прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и ње 
 толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га ни 
причају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— В 
укуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пут 
 <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, д 
ну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један  
 што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од 
.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад сал 
p>. — У-а, запаприли му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане 
а, увек расположена и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, н 
азире пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, од свију вршњака у њего 
количимо и оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи:</p>  
пусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ру 
аро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја 
, ја нисам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра татина девојка! — милује је он по обр 
је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <pb n="66" /> какав се не може добити ни с 
пну са великим затуреним роговорима.{S} Такве краве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом 
чељад почну особити, онда нема ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамтити?</p> <p>— Хоћем 
срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Видосав би и стару 
 Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком као на заклетви. </p> <pb n="102" /> < 
зати шуму и корисно је употребљавати, и таке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата им 
а се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ако си  
ирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно,  
оље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“  
Он ућута.{S} Тодосије продужи:</p> <p>— Таки смо ми, сељаци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву 
о...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, та 
и појединце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако 
 су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад г 
у на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом ко 
/p> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— Има таких младића!</p> <p>— Треба бирати оне младиће чији р 
тео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p>— Прича ’номад Тодосије — поче млад 
ича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио,  
 Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p 
<p>— Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му 
удак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодосије се на 
све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив та 
а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш 
ког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчиц 
 каза.</p> <p>— Микачић!</p> <p>— Јест, тако се презивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што  
уће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, наднесу  
иторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} 
мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Рашчеврљи му вилице, ме 
ну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице  
си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи,  
сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били  
{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја 
ом седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" / 
о је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда  
 из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито,  
хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и 
пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли тол 
е он попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заст 
е прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао  
ико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља. 
 <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не за 
ас из села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите 
ева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, п 
ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколич 
д само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тражи посинка преко бела свет 
но и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати п 
о сена!</p> <p>Тодосије отрча.</p> <p>— Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и  
смева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> н 
 ти ваља! — смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додаје Мићо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p> 
 све тако? — упита председник.</p> <p>— Тако је, господине.{S} Све је тако од почетка до краја. 
{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може запове 
мо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p>— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља 
 и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старије 
ви ме!</p> <p>— Што, Видосаве?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Ето, оставићу.</p> <p>И измакне се, седн 
едан!</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако како си почео.</p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека 
рате.</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако, брате.</p> <p>— Није, Бога ми, нема ту претварања 
астуре кућу.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} Онај мој није при речи како смо казали.</p> <p 
!</p> <p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне 
па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> 
ика од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта вел 
— Добро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица с 
еба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти си сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам 
ком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас к 
</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако 
и од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако?</p> <p>— Није, Тодосије, него... велим...</p> <p> 
p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је поче 
д наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упита председник.</p> <p>— Тако је, господине.{ 
У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, п 
Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам 
у и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пан 
p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone unit="subSection"  
о је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад  
</p> <p>— Тако је, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили 
е и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушил 
а суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не гово 
енце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако корење,  
део си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што см 
гову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп руча 
ћ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год п 
{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни отк 
 Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да  
и његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, 
 да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са  
глед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну раменима и оћута. 
љева.</p> <pb n="75" /> <p>— А што веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па  
змисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неко 
то је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S}  
 али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште.{S} Не 
>— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бог 
> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе 
аши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи п 
и криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с и 
"28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
 од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да м 
 и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће 
говом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И вел 
адох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на сво 
вом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше вес 
миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од 
 моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на сас 
— мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} 
аче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску власт.{S 
домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а је 
а њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета десила. 
 се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и 
већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а печ 
ће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Тод 
ти, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, 
 мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде  
ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним  
заустави га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему ка 
жи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог века очу 
 дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега 
се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа 
S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хв 
а му тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— Остави 
сника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам зна 
Иди!</p> <p>— Видосаве, ти ћеш пропасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су 
да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта 
а су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се поносно тиме и х 
што ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p> <p>— Како, газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе 
адан Тодосије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S 
</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— 
 кући.</p> <pb n="62" /> <p>— Не можемо тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, п 
гару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И зар 
вори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју ви 
да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у ње 
 ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може доз 
, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта с 
је твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад музе к 
 <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— 
о и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја 
 ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> < 
овори зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му см 
цали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у г 
та и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо н 
и?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— Проба ч 
није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шт 
а и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели 
о мене питате?</p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари пријатељ.</p> 
ати и помирише се са судбином...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то  
 како је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и  
, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприл 
ње разговор и добацује пошалице.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S} Кад нема радника, он ради с  
огледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</ 
првог празника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињ 
— рече она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} За 
} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њ 
азда-Радојица, на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже к 
в, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој години он је њего 
 <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скупштини.</p> <p>— Господине капе 
што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесе 
тарешинство!{S} Како је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес  
е може онакав простак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке,  
љних људи.{S} Али оно не може избити из такта паметног човека и натерати га да се заборави и од 
радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је с 
 гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви...</p> <p>Витору Микачићу необ 
ојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води  
 од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на кућам 
гучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари 
света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђур 
ељу?{S} Нема посла без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} П 
жи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и људи седају за њ 
ађени ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо даље настаје имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани 
се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове рудничких планин 
: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> 
е сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуствује кад расматрају де 
нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ прореди 
} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и 
у.</p> <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оста 
је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа.. 
етна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретн 
ке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више з 
 <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разговор.</p> <p>Видосав је то испричао  
у, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака,  
вљати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни к 
 и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав узмрда брковим 
 прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани  
ављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> 
деницу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господин’ председниче, један старац навр 
цу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и ви 
 се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију, ручали, напили се и изна 
ао јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{S} При 
 у половном оделу; па младожења, висок, танак младић, леп и личит, у новим уским чакширама, чош 
...</p> <p>— Да станеш на пут потврђењу тапија?</p> <p>— Јес’, господине.</p> <p>— И да поништи 
приђе један младић у опанцима.</p> <p>— Тапију, облигацију, жалбу, уговор! — предузе други.</p> 
ор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја  
да прочита сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоће 
ознам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја те при 
{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и ма 
 Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право 
Ти? — подсмева се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p> <p 
Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вел 
амера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јови 
д не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си 
де и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спус 
> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смеј 
 да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је како је зн 
а!{S} Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен та 
е та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича м 
осав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де д 
з’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео ста 
ке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од С 
ара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати задао м 
А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb n=" 
амуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас долазио!</ 
 знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...</p> 
>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата, тата!{ 
 Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.</p> 
е колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не  
 је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само  
о и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што 
 /> намере, него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— 
} Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте,  
 у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коруж 
ба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све  
 од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је  
 Ружић највише је букао по селу противу тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је дове 
а распикућа, па му преотео старешство и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи. 
ио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео докле би доса 
ица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја с 
осу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радости моја! ..“ Како му  
 <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуша своју мај 
Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се 
 размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му пр 
помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о д 
идосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ вид 
або, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што ј 
д, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време д 
ак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но ок 
ита цео уговор гласно, одмарајући се на тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p> <p>— 
> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p>— За оног твог.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и заста 
иш!</p> <p>— Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог сина за питомца!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p 
а састанку, него нешто сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тод 
а знам.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да по 
 дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости 
 од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посина 
 <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај п 
ивети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> < 
 стопу вратима.</p> <p>— Упропастио сам твоје имање...{S} Продао сам твоју Јошевину...{S} Трамп 
 но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</p> <p> 
’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но в 
о и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамо 
 кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што  
 осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не да 
се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се 
: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и  
рао од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни реч 
в „златоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од 
пастио сам твоје имање...{S} Продао сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...< 
итор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта  
еже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — д 
оја јунад, <pb n="77" /> хтела да краду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије.</p> <p>В 
о земљу:</p> <p>— Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од 
</p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>— То је сре 
, прегонише, док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А  
</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! ... — рече на  
 рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практиканти и пандури.{S} Међу њих с 
рљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на и 
Да те познам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја 
 извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади 
а се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остад 
сланицу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше сво 
и у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно 
ред смрт није одмицала од њене постеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре 
рилику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског соја: крупну са вел 
p> <p>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ух 
о старешство и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и  
и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у  
 се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрз 
се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празнике пропратише св 
и, правије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијурином и лепим растанком.< 
{S} Они га стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По 
 се подигне те седне и молећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружи 
о позицију, те, мајчин сине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца др 
водио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико н 
, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први 
 — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обо 
о и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша се у разговоре и живље долив 
ти имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи, није им 
 Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је о 
вру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где 
евари! — подвикује <pb n="19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком ш 
рењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз 
: разгледају свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без п 
а не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, 
рјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о 
ватовић призортио да освојимо позицију, те, мајчин сине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, поч 
 у кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је било и сти 
ерио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити лето за крај.</ 
о розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се 
у ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихове радости 
 гости били су поседали у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је д 
} Тодосије му додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића 
" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор је наточи 
затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га  
онда почне претресати појединце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај с 
 родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објас 
 грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаш 
чних књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са изгужваним, умрљаним 
баш од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем д 
око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш 
век то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво 
ара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено као из најв 
 попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то поп 
аду без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту и 
е си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или  
</p> <p>— Какво познанство?</p> <p>— Да те познам.</p> <p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p>— С 
у и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народ 
а и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта ко 
..{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И 
у руком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек  
шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица из  
ног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здр 
и имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза 
<p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек гово 
ета!</p> <p>— Он ме грди.</p> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те 
ње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег поновац и направише се читава гумна по 
 раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече полако:</p> <p> 
о је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb n="138" /> <p>— Озбиља ти кажем.</p>  
 и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n="69" /> треба и о 
Видосав однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били  
ине дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што 
а није била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треб 
 се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа 
е разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се 
као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеб 
глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га о 
 хладови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га 
опише добродошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом,  
 време, како је била топла Међудневница те су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које г 
ком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у се 
е и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразумела и с ње 
ад пред причест...</p> <p>Видосав отрча те му изведе коња, седланика, огледа колан и ухвати за  
 сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну 
истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозв 
в и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља... — Па 
мој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару 
не добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност да легну још више  
 дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што пост 
/p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p>Тодос 
бо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га  
уче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како  
идосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли о 
95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос 
черао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... тек у н 
у, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврат 
ље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претреса и  
у и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> <p>— В 
кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење.{S} Зна се с 
ати, стидовати због њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи 
опек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не  
?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како 
ицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће н 
на окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику прем 
е међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S 
довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази и при 
арали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати: 
 те, Ружице...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећиво салети, те му кријући донесе још ко 
и та слика пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је п 
о ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — ве 
овек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријате 
Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што 
...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— По 
 </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те моје добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа  
риса рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица 
ивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан ко 
p>Кад уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и направише му место.{S} Види се у чему  
 обичају.{S} Тодосије и младићи приђоше те се руковаше, па прихватише коње и одведоше у шталу,  
д те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још доказивати 
p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чу 
А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служи 
ном! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију п 
е, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може ли се ко 
узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте године у лето, сазва једну велику мобу за ж 
но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђур 
адати но комшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по 
p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера те 
еби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри приј 
S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за  
</p> <pb n="135" /> <p>Затим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, 
е било капетана кога нису призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S}  
ише, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати: 
сати појединце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’в 
 <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курј 
 доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао. 
шим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави м 
?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да 
:</p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, к 
вол’те, чича-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пил 
— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја 
 маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „ 
сно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше т 
уца:</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим 
да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до чега сад.</p 
чашу ракије.</p> <p>— Немој више, молим те.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од мало пре.{S 
и пред Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живе 
Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмаха руком.</p> <pb n="1 
, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упи 
n="97" /> <p>— Полако, бабо...{S} Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо 
а му кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Неш 
пио?{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећ 
ам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодосије с 
 из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича  
огледа га:</p> <pb n="82" /> <p>— Молим те, Тодосије, гледај своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, 
аци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па  
S} Да по једну попијемо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!< 
> <p>— Треба ти но како.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за  
Нека кеса на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родитеља...</p> <p>— Гледај посла, синко. 
го штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те, брате.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш  
ибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.< 
не!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја ниса 
и уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога 
о Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам човек:  
те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи 
авао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S 
е Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скупштини.</p> <p>— Господине капетане, и ви браћо,  
 са обичним сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета десила.</p> <p>И посао са ж 
ође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.< 
и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих?  
клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си  
ас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и  
е заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлач 
е учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња 
ко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица п 
осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то време 
</p> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Ко 
 врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>В 
ећерлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да 
ну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> <milestone unit="subSection 
дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их в 
поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што им 
Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и  
буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави  
био, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми стан 
не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвали 
разеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој полаже  
о, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим п 
е оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разговараш?</p> <pb n="156"  
/p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се де 
Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о  
 <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек?</p> <pb n="98" /> <p>— З 
 на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у н 
 ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже  
даред трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хар 
м и његовим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, п 
е наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа, па се налазио  
тарао да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је с 
коло сабора: разгледају свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло 
 па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} 
зговарају: како су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може красније  
 Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и уве 
 Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одве 
вину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељ 
 причестише, Видосав их одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуш 
е.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! — утисну се међу 
 за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један сипљив  
ј Јошевини.{S} Само сврати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, 
пред њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Вид 
н слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му с 
муцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми чов 
Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа 
рата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу!</p> <p>Вито 
ет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно!</p> <p>Тодосије му шан 
— Ништа... чес’ и поштовање...{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> 
S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дет 
безекну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не питај ме ништа јутрос.< 
мени:</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на прагу?</p 
метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, бабо!</p> <pb n="132" /> <p>— Хајде, де, да прообич 
овара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога  
која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше сељаци.</p> <pb n="171" /> <p>— 
ца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Дед 
, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други 
ан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ручак.</p> <pb n="133"  
 </p> <p>— Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тодосије  
иђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па 
тате?</p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он оп 
ромуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде св 
Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p> <p>— С 
е ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>О 
За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја 
тавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева 
</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</ 
 један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господина председника!</p> <p>П 
омога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у св 
.. шта ће он тражити бољег саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не траж 
о ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Ч 
Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га 
тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S 
равос, синовче!{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p>—  
Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав с 
војим непријатељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодосије.</p> <p>Он с 
.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не  
ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа.</p> <p>— Х 
залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди ка 
и дошли!</p> <p>— Честит свети!{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се за 
ео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Ј 
> <p>— Кад сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се 
та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди да  
аш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака  
е је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> 
дседник прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шт 
>Чича Радојица маше главом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} 
 чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог  
 као што смо увек разговарали...{S} Зар тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да тол 
>— Полако, бабо...{S} Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— 
а не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте главом:</p> < 
’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „з 
, Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником  
 одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је 
.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и у 
се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Б 
ће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p 
исао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..< 
дуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се  
Приставили сланине и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на проче 
а не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајка!{S} З 
 испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утр 
 обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зн 
 тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.</p> <mil 
пиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они з 
п и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у  
на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с п 
аву и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађениче!..</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
амоучки научио све што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмех 
<pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика. 
:id="SRP19030_C16"> <head>XVI</head> <p>Тежак је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и и 
а њега, старог човека, који већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, посматрати  
е он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи о 
рачка лакост, одавали су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како з 
диже живу ограду и уводи нове обичаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{ 
<p>После оваких разговора Витору је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему гово 
сав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: 
} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од  
 до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детели 
ико се радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у којој се  
о и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задо 
лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p 
џија.</p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> <p 
 нема радника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не мо 
Не идеш, да му штогод напакостиш, него, тек ’нако...</p> <p>— Није тек онако, него, право да ти 
о ћутиш?</p> <p>— Ето не ћутим, него... тек... онако...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што ј 
ивао, затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> < 
рав буди!</p> <p>— Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>Обредише по неку ч 
агија на прагу?</p> <pb n="108" /> <p>— Тек... заборавио сам.</p> <p>— Како заборавио?{S} О чем 
ше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама 
својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — дод 
p>— Шта ће онај чекрк на путу?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти 
а по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{ 
на, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне 
али у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те год 
газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију у 
остиш, него, тек ’нако...</p> <p>— Није тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодоси 
не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p>  
p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више:  
е и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног  
 упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>—  
 да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није,  
м ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде пр 
ће Микачића.{S} Вече пријатно.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Р 
 штити родну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад поч 
тор оста гунђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а седе под трем свога ва 
урним корацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p>  
слушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд с 
ако, бабо...</p> <p>— Није ово Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти  
ката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју заму 
 за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока нема посла по 
на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она  
ије наручио је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђури 
а, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока не 
ор занеме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше м 
е нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век ве 
ео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се 
ослонио се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полак 
е га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, 
 вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим,  
p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p>  
еђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна 
, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за  
и су ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћ 
е.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки 
терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: 
 Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на ро 
 свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плуг 
аш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се 
{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко  
н и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да затупи  
 млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа д 
гумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије.{S}  
ча-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно 
ајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и де 
чича постарао да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S} О 
огих домаћина.{S} Сваког лета добави он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{ 
ви на добрим коњима, са пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у двориште, стари Маслаћ  
ако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћу, са једним витлом у к 
и у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукненим јелецима, седе правилно, сагле главу и  
а, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесној механи поседали за оно неколико столова људи са  
ј сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиленом марамом на грудима, 
} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Руменија први пут по 
их тројице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... 
црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да  
ка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслу 
} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихову 
м хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла једн 
игурно ће му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну 
.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она з 
ла сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује 
уком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мис 
"151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у  
жем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p 
уци, колико се показује у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срест 
еко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, 
 то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнем 
иви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађениче!..</p> </div> <div type="chapter" 
и, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти нис 
му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би ка 
lestone unit="subSection" /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Вараги 
јан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није 
 <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му  
аву и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шт 
ађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта веле људи 
ки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића к 
астаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије  
кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од о 
исам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра татина девојка! — милује је он по образу.</ 
 више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Ал 
здржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, ти ћеш пропасти тако... — рече она и оде полако у вајат 
гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да 
 видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>—  
 <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја 
Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он св 
адио сам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити  
p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, ш 
лити:</p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јес 
 чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно пошт 
његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао да с 
p> <p>— Како, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти си сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распи 
 па се осмехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја,  
ади низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара н 
 n="54" /> <p>— Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком,  
у с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{ 
/p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се на 
ате.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— Како, Тодосије?</p>  
цима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p>  
продужи:</p> <p>— Тодосије, брате...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, 
иже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хо 
шану на ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и прому 
да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад 
Молим те, само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{ 
да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу о 
 Кажем ти: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосав 
ш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици п 
чео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели т 
<p>— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним бр 
 то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си у 
..</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, 
еља...</p> <p>— Гледај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да ме 
могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога бабајка, и то ти 
рено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља  
а своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така ка 
тари Маслаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог  
о на заклетви. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте 
досије се дурну:</p> <pb n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити р 
 Ја сам извезла.</p> <pb n="38" /> <p>— Ти? — подсмева се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми! 
!{S} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то  
о вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— 
!</p> <p>— Ти си џангризалица!</p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> 
ије мала ствар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш тиме!</p> <p>— То је реткост!</p 
не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џангризалица!</p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш са 
е да повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи. 
ти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га п 
p> <p>— Па... јес’, господине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповеди?</p> <p>— Послушав 
е опет поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе сатисати...{S} Устани!</p> <p>Он сену ц 
њав, али живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p>— Па... јес’, господине.</p> <p>—  
ш.“</p> <p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан 
>Видосав ћути, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то 
/p> <p>Он мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Ка 
т, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сре 
о неку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други  
.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тобом поносити!... 
ачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p> 
ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра татина девојка! — милује је о 
ав. -</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо  
ве!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шт 
.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p 
ост.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на с 
а очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: 
а у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђо 
о, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с поз 
. и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... в 
</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он н 
предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почито 
боравио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— З 
p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и  
 онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш 
бо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но како.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пруж 
е!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресн 
е ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђ 
<p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </div> <pb n="20" /> <d 
p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и се 
одухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Ка 
ав се зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати 
 ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајте посла...{S} Спас 
 Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће један р 
ознајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, домаћине!< 
аво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи 
ки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и п 
м, бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општ 
оме ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Вож 
 махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и 
а, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад  
ијеме, са овим младим нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше 
а, код суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би требало познанство?</p> <p>— Какво познанство? 
твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и реч 
 шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја м 
: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посеја 
одосије развуче усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се ис 
о...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} 
и-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до 
 Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места  
свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку тв 
ало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, к 
> <p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво 
о! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што  
дновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" /> <p>— Ниј 
они главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко нака 
/p> <p>— Није тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обу 
, овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> 
друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли,  
да, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја.. 
! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао са 
 не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, 
ели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он с 
е, док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му 
и.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумаше 
S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветре 
ео.</p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека ти смета!</p> <p>— Он ме грди.</p> <p>— Нека те грди!</ 
p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...</p> <p>Ружици лијн 
 свагдашњи пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p>  
/> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином с 
моме најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала ти, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове 
латарати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} Бравос, сине...{S} То с 
p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“</p> <p>Тако га уп 
е питам.</p> <pb n="138" /> <p>— Озбиља ти кажем.</p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ће преду 
ниче; сејеш уродицу <pb n="122" />, она ти ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак  
 ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, с 
, са Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то ниси урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нисам. 
p>— То јест... треба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако в 
алиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља! — смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додај 
 скочи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb  
сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима 
/p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте гла 
то, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море 
љао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, 
ак хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта ти је то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, на 
</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да  
о лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан  
е и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале да 
море!</p> <p>Он се одазва:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Немој, море, правити спрдњу од себе!{S} 
одосије се загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p 
ш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми  
/p> <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек 
Видосав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комендије! — Притрча да ухвати оно жи 
но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Руж 
и:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Ј 
> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p>— За оног 
емој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто по 
ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он  
 умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S 
икну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се повр 
 здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Гд 
рака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добро ва 
н одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговара он полако.</p> <p>— Срећан рад!< 
ик диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакле си 
авље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишани 
> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи  
сије.</p> <pb n="54" /> <p>— Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и 
јдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и уз 
} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, с 
и!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру < 
, господине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, господине,</p> 
>— Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђ 
во, шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли у кућу?</p> <pb n="110" / 
још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање 
ве редно, него...{S} Ружице, постави-де ти совру овде...{S} Били <pb n="59" /> доћи раније! — в 
 који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голади 
па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} 
 о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И, дои 
S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p>  
нда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори  
 дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се з 
и Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да преко  
дите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже раменима: 
!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> 
ако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред вла 
к на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријатељи. 
> <p>— Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на прагу?</p> <pb n="108" /> <p>— Тек.. 
оде и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</ 
рекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> <p>— Зар 
воре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом 
па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остал 
</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда 
је могао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву 
заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S} Истин 
е!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да  
е мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загви 
>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Оби 
е!</p> <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Ружиц 
оје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S 
и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за 
о познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те поз 
ти!</p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видос 
?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на  
гудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p 
аља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не д 
е овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти. 
мам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи  
p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.< 
чио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим 
ад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</ 
сам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, 
ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Ов 
притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се 
 n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му  
 па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — започе он. 
ини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за рам 
 као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и  
 онде!</p> <p>— Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приг 
>Тодосије отрча.</p> <p>— Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати п 
завађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта веле љ 
а радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — реч 
г с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела,  
к... онако...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се м 
ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти с 
</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли ти...</p> <pb n="55" /> <p>Колико сам попио, брате?{S}  
аборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он 
пет он! — подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађује 
т она! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не  
сван’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш 
леда и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три годи 
море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећем 
ор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p>— Прича ’номад Т 
 признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је  
Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>—  
 човек...</p> <p>— Није... него... чини ти се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Д 
еђено што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова наз 
тимаш!</p> <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не  
..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— 
шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајде 
Јест, тако се презивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му 
ако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.</p> <p>— Хајдемо у механу.</ 
ише совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, наздра 
знела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу нег 
непознатим младићем.</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих шко 
> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поим 
маш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{ 
ати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Микачић!</p> <p>— Јест, 
 ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо  
досије махну руком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о те 
 Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p> 
а ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>Затим се поврати те седе 
 ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју з 
чки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господина председника!</p> <p>Председник лу 
збиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— 
 ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! ... — 
алити.</p> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће т 
ку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега  
 ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта 
 дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по се 
о је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће 
вако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{ 
чима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је 
ну.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</ 
>— Ниси био на састанку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не и 
S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће састају,  
<p>— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p 
наџија, приђе му:</p> <p>— Којим добром ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па одговори 
оде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p> 
сеје паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за р 
 бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разумеш?</p> <p>— Разумем, гос 
 кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни реч 
себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и г 
а греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њ 
оли...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараштаје 
лашим.</p> <pb n="6" /> <p>— Није, него ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња  
диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да  
 разговараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад т 
брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, как 
бекрија? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет мож 
Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p>  
тор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити мој 
а не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Каче 
е.</p> <p>— Право велиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала т 
p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толик 
а.</p> <pb n="70" /> <p>— Пристадох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> 
 мирно, Видосаве!</p> <p>— Здраво, како ти?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим. </p> <p>— Мл 
е и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си т 
{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће 
салног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и са 
 <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети о 
ло! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад  
ркала својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би 
шко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навик 
ем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан  
а, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не  
е му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вра 
е.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу <pb n= 
који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодосије се најпре  
 да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за 
ћемо те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем ка 
уке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Н 
пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се  
 господине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство: разлупају се дван 
ако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p>  
о како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, 
у у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро 
осије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њ 
 јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре торбу на клад 
е сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу <pb n="122" />, она ти ниче...{S 
} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе 
 и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљ 
..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово  
што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћ 
дула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својо 
врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се ок 
накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што н 
<p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти ве 
p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то  
 <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у шк 
<p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће...</p> <p>Он 
та, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти 
} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си 
ја.</p> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудн 
ш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје 
>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> <p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</p> <p>Опет се закикоташе.</p> <p>— Пс 
у и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, п 
>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и 
убе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што дру 
 <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поједе два  
и га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> < 
" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола ок 
ило досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало 
оће бити, те неће бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се 
досије, него... велим...</p> <p>— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном и 
она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шт 
ме!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он  
<p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>—  
олесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам  
и и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда нећеш ни 
осија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не зна 
учицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се видети.</p>  
 стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта радиш ти? — прозбори она.</p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта  
> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право велиш, Рум 
<p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p 
нија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он.</p>  
а.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</p> <p> 
ади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радости моја!  
и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као родитеља и с 
одосије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>— Вит 
му овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га  
ви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p> 
p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зо 
 очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, браћо! 
ога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој 
та је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће, кад  
ати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њива код куће. 
виногради...</p> <p>Том кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдесет 
м ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја пози 
 оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако о 
p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео б 
?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} 
а учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штого 
вали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни плодо 
о би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто с 
да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изло 
м да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он вич 
рила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили с Видосавом.{S} 
и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, а 
На крају крајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не  
 пресрећу с неповерењем и подсмевком, и тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако ј 
уписаног имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељима својом вештином: како 
досаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш тиме!</p> <p>— То је реткост!</p> <pb n="174" /> <p>— Д 
а га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торб 
атура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и уведе у а 
у Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади нашом муко 
</p> <p>Ове новине уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања са својим знањем.{S} Али он 
ли ноге, обукли гуњеве па полако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и  
 мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше с 
јили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута лица и несигурна погледа, неко вес 
ли се водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три о 
 дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто 
адим?{S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главо 
 опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> 
а?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки распо 
им се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом. 
>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до 
и Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали 
а сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна  
инамо, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређ 
у...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тод 
море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врзин 
ама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час по час, шуш 
>— Пст!</p> <p>— Чик!</p> <p>Наста нема тишина, само се два три младића прокртољише, а девојке  
бој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала 
лавкастој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиленом м 
>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па  
Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хо 
, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши  
 те је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брук 
p>— Другим речима, господине Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Моја Полексија...</p> <p>— А, не 
чи:</p> <p>— Молим, господине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица изб 
 уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је  
{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! 
н мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој б 
ин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S}  
се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходником и две прос 
авикао.{S} Свака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко при 
 а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах п 
p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем 
.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни  
 припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима.</p> <p>— Знам, ба 
елог јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> 
женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да  
н родио, него је препочео од другога... то што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S 
е сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p> <p>Ко 
имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати је 
вом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанку?</p> <p>—  
p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p> <p>—- Посилили од бога 
е угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек  
вас ништа не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У 
 Молим те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Н 
 дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није  
 Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили. 
 укоси се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене 
S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с његове стране...</p> <p>— Како?{S} Пр 
, на твоме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и р 
ако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што кр 
пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пил 
идосава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања. 
доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни 
м ни помислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тодосије продужује: 
ече:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p 
јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу о 
ао бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови 
показује на детелину.</p> <p>— Није.{S} То сеје паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој пос 
имо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви 
 знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо 
ићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је располо 
осподин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; човек мален, стар, крошњав 
спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво с 
ико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио св 
ана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто ус 
а невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки 
 ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног п 
ој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видо 
и нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није  
 једну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, 
имо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш,  
хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тр 
 одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинк 
ао војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но како.</p> <p>— М 
уку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи све 
а је његов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То је красан младић!</p> <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дар 
о је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје с 
— Ти треба да се поносиш тиме!</p> <p>— То је реткост!</p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на т 
 глас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p> 
станку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми ни 
месту, он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и 
Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Ј 
 за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким с 
иге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плет 
 му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сиј 
а коју страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како  
е сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај мл 
и.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову. 
>Тодосије му се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S}  
 мало застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, сутра ти нећу умети све о 
во, господине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство: разлупају се д 
 Ово је мој најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле... после мога родитеља и баба!< 
 Он се само смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у рук 
згубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и 
p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, б 
{S} Кад што чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мис 
црње наступити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} 
.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је  
а у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак 
: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не  
у, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> <pb  
 руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Сед 
ином: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може про 
оје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже! 
лим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да  
а како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, не 
во...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, г 
е с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с 
де ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га  
екако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми 
досав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Стари 
а.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мор 
 овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</ 
грабио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми с 
ав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хв 
купио ни парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њ 
.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што бих крио 
 није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао д 
 пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванц 
упље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пош 
ад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој кући, издвојил 
ега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти 
а да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и она 
. да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, 
..{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, д 
о!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.< 
{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој 
ују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, са пес 
ђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме 
 своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га,  
код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „ 
оће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још 
залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека  
ича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гл 
 своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет?  
ве што може најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — 
мислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога 
 одједном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Притврђујем ограду.{S} Време му је,  
!</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Т 
</p> <p>— Здраво, како ти?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим. </p> <p>— Млатиш пасуљ?</p> < 
Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у  
ће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се прив 
ма тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио 
се на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да 
 ће њих двојица учинити.</p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати 
— „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме  
онижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор изм 
гову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треб 
им радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели д 
нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијурином  
а њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова 
што набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На приме 
кшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли с 
није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се р 
 на Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би,  
има, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше 
} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом 
тор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, 
 „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав:  
ира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у души што је с 
неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Ви 
{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје 
 оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S 
ата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} С 
 га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци 
 меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господин’ председниче, један старац н 
мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Ло 
 цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И  
/p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по 
а и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу нама.{ 
није?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не м 
и као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S} О 
> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније пој 
 говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју 
о продужише разговор.</p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосије 
...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је до 
 пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени га 
, безбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а 
 с овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се м 
, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потв 
сти но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</p>  
не и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> <milestone unit="su 
о није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, ту 
тије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта ти је то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, натури н 
е, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов н 
зберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо  
зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољ 
редимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Људи се окретоше:</p> <p>— Тодосије Дмитрић! 
травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније к 
</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>Зати 
ука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш, м 
лу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друг 
 среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>—  
шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже 
а довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти  
гледаше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p 
ога доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хл 
ли да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у 
у и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је в 
} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може  
, одговори:</p> <p>— Што, богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, него, те 
:</p> <p>— Остави то сад!</p> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од т 
е водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам 
е, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја ком 
а и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и  
 ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад 
а.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука 
а ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’...</p> < 
{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружан 
н! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче Витора М 
утем и својим послом.</p> <p>— Оставите то, море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — 
знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа 
ошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми,  
по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све с 
 <p>Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се та намера 
е имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право  
 састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом.</p>  
сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта м 
нако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дука 
да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад ид 
ду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је  
ти како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб,  
, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш  
рлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде 
не одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја 
звати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокруг 
ко је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направ 
новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то на 
.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радо 
и радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> <pb n="80" /> <p>Али  
, са чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери 
еца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио  
 добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труд 
апетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако м 
је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се ш 
 „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином в 
ује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлу 
сав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— Час пос 
 <p>Витор мрдну главом:</p> <p>— Остави то сад!</p> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам  
 приђе згладићу и шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би  
при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак Видосав. -</p> <p>— Па шта ћеш 
а Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом у 
 баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду с 
олено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb  
ају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S} Насме 
јте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шт 
ма ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамтити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледа 
 наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чуд 
 више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S 
оже бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао, нити би пред ким признао да с 
ише прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се так 
у се угледали први људи у селу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште  
и Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све сел 
љу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p> 
са које се суседи најчешће поинате, они то све нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодос 
во је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не  
н.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће...</p 
да што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — 
Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{ 
а Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то ниси урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нисам.</p 
могао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву ис 
зговараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти п 
ив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, како х 
рија? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може г 
а, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не  
, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, 
да сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега.. 
 шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо 
лаву на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p>  
оружићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И  
а вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и поте 
ву главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам човек: не могу се рвати 
жем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га п 
подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p 
p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пр 
е би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се 
укама сада, после дваестину година, сем то толико што је притврдио ограде и причувао шуму да се 
клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око с 
ини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше д 
зити око његове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код де 
>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда 
 да има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне п 
посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} 
Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле <pb n="161" /> намере, него му се чинил 
вим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па хтеде  
емену...{S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као што су радили наши стари од п 
а дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио 
ате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећ 
си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове  
или“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да каж 
и јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и ста 
дине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} Онај мој није при речи како смо к 
знате... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари пр 
p> <p>Видосав се снебива:</p> <p>— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S}  
ли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или  
људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двоји 
вог начина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до 
ечиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим 
, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор 
за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да  
есе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури се старац и граби да 
га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Ник 
у пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом к 
су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у војсци, или к 
све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису на 
ога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не  
е домаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} 
ао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали акта и припремали их  
љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачили су и Тодосија, али он се само  
ути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда си мла 
е то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете,  
 смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам ква 
обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој 
ити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Знамо, господине!</ 
мућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} К 
, гледајте свог посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче 
е него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш  
се све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајат 
е у одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, чове 
у увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетк 
о и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса пауч 
редусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте године у лето, сазва једну ве 
за многу новину што раде паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несре 
вана, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Б 
>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тобом поносити!...</p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p 
и наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш 
елиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је  
</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> < 
 дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече п 
 <pb n="125" /> <p>— Видосаве.{S} Бог с тобом!</p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је било 
и по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи,  
ије, гледај своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није  
не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у ку 
лиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам м 
си ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку пром 
p>— С киме ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет завали у крев 
 држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, а н 
јску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>Па поче распитивати п 
о је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече в 
у каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њ 
и плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шева 
збиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тога врем 
пре, радознало очекивали шта ће бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да су 
ижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S 
id="SRP19030_C13"> <head>XIII</head> <p>Тог лета Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, д 
d="SRP19030_C23"> <head>XXIII</head> <p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица 
или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу 
ило! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S 
 ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав у 
део да Тодосије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао  
у је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, р 
тили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облеће 
не Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p> <pb n=" 
оловати у ратарској школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу среске скупштине и да истичем ка 
мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично, у 
ње суме за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са питомцима.</p> <p>Сељаци поди 
те кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати.</p> <p>— Шт 
 И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми  
што понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; човек мален, стар, крошњав, али живахан и  
а сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како тр 
ди све маторије.</p> <p>Младежи није до тога: она ђаволише.</p> <p>— Пази оног онамо!</p> <p>—  
 де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и прип 
бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја 
аговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну 
сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онако  
да има користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у селу, кој 
сав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће 
огради, а не осврће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљ 
оља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p>  
 са голадијом и несретниковићима, слуша Тодосија, не признају га поштени људи већ се спрдају са 
 селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо 
ује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти т 
p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— М 
нао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег стања, ваља 
</p> <p>У то побратимство увлачили су и Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p> </d 
абране и поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају 
 мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато, он му увек падне <pb n="100" /> 
ању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека средове 
досав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој кући!{S} Зд 
горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — повикаше многи.</p> <p>Он маше главом:</p>  
у и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакрије поглед.</p> <p>— Чудан си... 
!</p> <p>Сви у механи погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у 
 Микачић није ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је 
и је Тодосије?..</p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим чов 
ајвеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у 
 ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да 
 Што си неповерљив тако?</p> <p>— Није, Тодосије, него... велим...</p> <p>— Немаш ти шта да кри 
очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и р 
 напослетку промуца:</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да 
да га:</p> <pb n="82" /> <p>— Молим те, Тодосије, гледај своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта 
игнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чи 
 и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште.</p> <p>—  
 ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га загрли.</p> <p 
итисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази 
 рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш истину.< 
и мораш остати доследан!</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако како си почео.</p> <p>— Он ми с 
е и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако, брате.</p> <p>— Није, Бога ми, 
ка и посматрају.</p> <p>— Здраво мирно, Тодосије!</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p>— Шта то ради 
 знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије  
/p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се 
чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузбио повику против <pb n="136" /> Вид 
и.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, Тодосије...</p> <p>— Шта кажем?</p> <p>— Велим: право и 
оче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш, Тодосије, куда си наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој 
е прстом низа стабљику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</ 
и! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, него без готова, — дода 
ича Витор устаде:</p> <p>— Право велиш, Тодосије.</p> <p>Устадоше и остали.{S} Видосав мало зас 
вама...{S} А ено шта ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене угледао и колики приход вуче с 
скочи и отрча кући:</p> <p>— Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — повика и пружи прст на Видосава.</p 
у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи 
на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по сел 
трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад 
p>Видосав се полако измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис 
а, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тодосије продужи:</p> <p>— Таки смо ми, сељаци, увек.{S 
ди по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарају, да му 
аше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђоше те се руковаше, па прихватиш 
> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со 
ојанице и наместише чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поме 
аве још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један оздо.</p> <p>Тодосије издиже гл 
е то?</p> <p>Људи се окретоше:</p> <p>— Тодосије Дмитрић!</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он 
 <p>Он мало поћута па продужи:</p> <p>— Тодосије, брате...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Ка 
 га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} Овамо!{S} Овамо, бре!</p> <p>Сви у механи  
ит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, В 
устижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају 
p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и о 
маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко од његовог џан 
 <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</p> 
ију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви па 
ни већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозво 
ћу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда раменима и промеће ону ци 
ш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, мак 
 ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отре 
љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога рада и да је то н 
убише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра д 
ујем ограду.{S} Време му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да  
p> <p>У том се помоли на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својим 
слетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то што  
о од таких људи.“</p> <p>— Прича ’номад Тодосије — поче младић, — удовица Јана била у воденици, 
и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао детелину и 
едаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја не 
on" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се  
ца били млађи, једног пролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, 
 То су женска посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају  
 ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим се продера 
, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу и п 
олу.</p> <p>— Хајдемо кући! — одзива се Тодосије.</p> <pb n="54" /> <p>— Овамо, кад ти кажем!{S 
вос, комшија!{S} Та ти ваља! — смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додаје Мићо.</p> <p>Видос 
ја ништа причао у воденици, — накељи се Тодосије.</p> <p>Поче гуркање, подмигивање, док онај од 
нђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата, кад у 
ек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас?{S} 
.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини  
ева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Вит 
е га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искрпљеним чакширама, ст 
а, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти  
а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже,, исправи се и услони на мо 
ду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згране.</p> <p>— Море шт 
 главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не обазире се.</p>  
си Бог!{S} Дијете, мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час се з 
 високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и ни 
зговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили 
 и гледај посла.</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не хте проговорити више речи о томе.</p> </div 
што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није ваља 
а <pb n="137" /> својим лејама, пресади Тодосије наоколо своје њиве под кућом, а друге поче изв 
е то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</p> <milestone unit="su 
опија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури:</p>  
 уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и наста 
зака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја п 
<p>— Радим оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на сушила.</p> <p>Они се сме 
 размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с уверењем  
 онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинс 
 и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се в 
и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видоса 
} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од 
ема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он 
 <p>— Полако, бабо...</p> <p>— Није ово Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.</p> <p>—  
ди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрај 
еде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијурином и л 
и воле раднике, само с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радит 
з суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брав 
<pb n="101" /> <p>— Опет он! — подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати мног 
јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S 
емамо.{S} Моба је.</p> <pb n="90" /> <p>Тодосије развуче усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S}  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тодосије Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште 
:id="SRP19030_C26"> <head>XVI</head> <p>Тодосије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике ко 
е... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озбиљно.</p> <p>— 
/p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p>Тодосије отрча.</p> <p>— Тако!{S} Држи ти за рогове! —  
</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p> <p>Тодосије продужује и подвикује:</p> <p>— Ко би могао пр 
{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тодосије продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту ч 
те, бабо... молим, све исправно!</p> <p>Тодосије му шану на ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти  
унице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори још неку, али Витор не окрену главе. 
 досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и пространије руке од многих 
ако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зат 
аћина — и пљесну чичу по леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Из 
је! — једва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p>  
е трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трљ 
чит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у реч:</p> <p>— Реци, брате, српски:  
 <p>— Ето, сешћу, — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну зап 
 се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, 
ао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодосије махну руком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те 
>— Тодосије! — викну један оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</p> <p>— Чујем, мали 
у ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодосије се смијури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око  
</p> <p>— Треба живети у народу.</p> <p>Тодосије се дурну:</p> <pb n="83" /> <p>— Ти си и сувиш 
пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као н 
прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Ви 
ке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, па застаде.{S} Искриви г 
ије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуч 
спојас за јунетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од смеја.</p> <pb n="78" /> <p>— Ћу 
 те тата да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{ 
p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на  
змишљају најгадније лажи о мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:</p> <p>— Оговар 
 од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њ 
, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе нека милина, узврпољ 
пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата 
сета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, ушла у детелиште и ј 
ичао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева посла! — смешка се бабо лукаво и шара очима. 
 радознало очекивали шта ће бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да су му  
 и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му ру 
 да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам. 
же бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, срамота! ..< 
 у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз  
је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{ 
ар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очи 
у.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица  
/p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а  
ра, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S}  
а могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала о 
— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p> <p 
имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то ниси урадио, В 
живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и  
<p>Још првих дана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у  
?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да 
во из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попи 
ом, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обд 
ају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види  
казао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} А 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тодосију је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен 
уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе  
а радост његова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, 
шио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, заворњева, б 
 видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жел 
руги:</p> <p>— Море, велики измет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, 
олити, смотри га, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синов 
сто: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стен 
ми, дијете! — рече, па устаде, прислони тојагу, скиде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убрис 
је запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица,  
цу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_ 
ог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у селу 
и није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину и опе 
дио, са сродницима за које су му везане толике успомене, одлазак у непознато село и људе.{S} А  
је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек?</p> <pb n="98" /> <p>— Зашта, бабо?</p> < 
м ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> < 
једаред примити старешинство над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројиц 
</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— Јес’, толико. </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, извади  
} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S}  
оже лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Цел 
авио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љубави према школи и науци, колико се показује у 
н, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и за 
акав простак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли  
се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по двориш 
ети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама 
ек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад му 
ако јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост његова, а њег 
 старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сух 
корну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> <milestone unit="subSection" /> < 
о.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шик 
о ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парч 
 Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до от 
 синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цркву и који г 
оже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта 
ма сада, после дваестину година, сем то толико што је притврдио ограде и причувао шуму да се не 
хнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му било најпотребније <pb n="1 
ако је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па 
збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с  
чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима и 
вном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и на 
 су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано ора 
м Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим свој 
показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав ј 
ојица су радници и воле раднике, само с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати  
пљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлев 
ари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— 
Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача  
е ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља  
аћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да с 
псова оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, се 
а! — рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћин викну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Ј 
есте, ћери, прва радости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ног 
 и шљиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки 
е: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре торбу 
као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затреп 
 радост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево их!</p> <pb n="178" /> <p>Појав 
 Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те  
вде место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он 
тор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на служавнику чашу хладне воде, шећера,  
нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} 
, пашњаци, забрани, виногради...</p> <p>Том кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Морава 
га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове,  
н ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут 
ати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... и нисам  
се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи ис 
што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска врата Т 
> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> </div> <div type="chapte 
да ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговар 
ше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да 
Тодосије не хте проговорити више речи о томе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_C 
За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S 
и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замило 
 са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у животу: рас 
а, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је  
рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а чове 
!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео с 
ричају како је лепо време, како је била топла Међудневница те су кукурузи узрели као кост, како 
ј јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод ш 
 полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се шта распознаје до 
у врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и 
где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хл 
.</p> <p>Сви на добрим коњима, са пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у двориште, ста 
се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа  
шлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико ја 
био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексе 
{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јел 
ћана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. ' 
ђе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде испред дућана,  
 Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друг 
апред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем крај 
 и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком осл 
ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пуну ствари, набио повраз на штап, претурио преко 
, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и у 
>— Управо, господине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство: разлупа 
рницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> 
Разумеш?{S} Па <pb n="169" /> да скинеш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево 
/p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: распикућа, Ј 
ту паучину с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади ј 
на чути да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што постиже 
 <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p>Тодосије 
/p> <p>Она крочи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се изва 
 газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по оно 
и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш 
:</p> <p>— Море, велики измет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, так 
S} Пипне руком, загледа, растреса, узме травку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> 
</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не 
.</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као 
о другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица...{S 
у, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, п 
а парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио преко ц 
оји и свиње блате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњаку, нигде маховине нити сухе гранчице 
 ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, кака 
у пролеће и млака киша скиде и последње трагове снега, ону сивкасту паучину с ливада, проби гус 
продужи:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили основну школу, да су д 
и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчк 
да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђ 
зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тражи посинка преко бела света!</p> <p>— Ђавола и тражи 
</p> <p>Сељаци подигоше главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратар 
ође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по во 
е?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно 
дити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шт 
нка преко бела света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаше  
жице. <pb n="127" /> .{S} Онакав радник тражи парника... одрастао је по домаћинским кућама и зн 
оје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то ни 
равије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан 
 био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, него да му се избије старје 
ок штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опростите што ово ч 
атељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" /> братску љубав, и 
н човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.< 
они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор 
и да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи утешну реч и да и 
синку.</p> <p>— На прилику... шта ће он тражити бољег саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и  
ричувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" />  
 годину две, пресадити по међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те по 
антљиком и изгужваним ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да прог 
мање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката 
пропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то истин 
— А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прид 
е...{S} Продао сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну гл 
ј посинак почео пропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем...< 
S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облиз 
е жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће 
SRP19030_C10"> <head>X</head> <p>Минуше трапави дани...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и мла 
ећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овак 
 ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено  
 од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а 
иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђено филаретама, у које се улази пешке на мала 
м га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ 
хабаним хаљинама, сигурно какав пропали трговац или занаџија, приђе му:</p> <p>— Којим добром т 
b n="26" /> упознао са неким шљиварским трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао в 
а је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем што код њега пазарује тридесет година и од њег 
 је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за к 
сије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико колико је човеку потребно за живот 
ко се сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на 
де и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати,  
и га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савршеније и практичније, на шта ћ 
се јагњи сваке године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговор 
асенице, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у так 
е!</p> <p>— Има таких младића!</p> <p>— Треба бирати оне младиће чији родитељи имају лепо имање 
овољно!.{S} Опрости, домаћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо ова 
ми, бабо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но како.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца  
</p> <p>— Нек говори шта хоће.</p> <p>— Треба живети у народу.</p> <p>Тодосије се дурну:</p> <p 
ко је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога...{S} Видо 
е могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земљ 
ј младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога 
ина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се криј 
 треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако,  
</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју 
то тако, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу  
ио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и залеп 
или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино ил 
ао из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се в 
ових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком. 
иобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </d 
измаче:</p> <p>— Оканите се, људи... не треба ми ваше познанство!..</p> <p>Они се уклонише, а с 
 да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем обија лишће и  
/p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рај 
ш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благуд 
</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као војник.</p> <p>— Шт 
/p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но како.</p> <p>— Молим те, ба 
..</p> <p>— Право велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</ 
о јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све  
 се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи праве н 
ст од напреднијег рада.{S} Његово имање треба да буде угледно добро за околину, — објашњава им  
дај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тражи посинка преко бела света!</p> <p> 
...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господ 
 мала ствар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш тиме!</p> <p>— То је реткост!</p> < 
 ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднес 
.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за 
ad> <p>У Микачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али није ни оскудна  
ложен.{S} Прва радост у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете,  
 које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи 
старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се старе 
: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он махну главом: 
ко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да  
ија!</p> <p>Ту ноћ нису проспавали како треба: непрестано су им били пред очима и Видосав и њег 
о.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти си с 
 на стог као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, т 
ко, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако н 
године како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осма 
 разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико колико је човеку 
чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодо 
 пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људима 
да.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би требало познанство?</p> <p>— Какво познанство?</p> <p>— 
је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му остави одрешене руке нек ради како <pb  
нам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде д 
амаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служб 
а нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу,  
таве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута 
тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све зам 
к што се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усплахирио с 
} Чудна ми, чуда...</p> <p>Поседаше под трем пред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они с 
га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А д 
зи у три собе, велике и видне, патосане треницама Једна соба намештена за госте, са два пуна гв 
 n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем  
ра ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прек 
 се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{S} 
и.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у св 
ш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а овако 
ти на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш море  
а хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед зе 
ио тако?</p> <p>— Како, газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији! 
 се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е 
ш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах пом 
 те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p>— 
доше мало, протурише још неку, па Мијат тресну руком:</p> <p>— У здрављу, побратиме!</p> <p>Он  
ло: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро 
уму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он м 
леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чујемо за кога од 
, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из ра 
а ће му фалити што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с једног на  
<p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огради.</ 
, с пером, хартијом и мастионицом.{S} У трећој собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуцима 
 чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, ча 
ко пута засађени ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо даље настаје имање: њиве, ливаде, пашња 
ало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сув 
а</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и на 
као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, па устаде, при 
 земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут чов 
ос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела м 
атос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страша 
годи поврх високог феса.</p> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се м 
на.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>За 
и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не будали!{S} Цареви и краљеви па  
 вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже,, исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво ми 
ни, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа г 
жем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одуж 
!</p> <p>Наста нема тишина, само се два три младића прокртољише, а девојке сагоше главе још дуб 
ржи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па  
 се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, неко се извалио 
п?</p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се  
{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} 
 Ено од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} 
им те.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда с 
d="SRP19030_C15"> <head>XV</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање 
="SRP19030_C30"> <head>XXX</head> <p>За три године Ђуричиног школовања у ратарници, прилике у к 
е смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p> 
ста одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му назва  
 и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, чита 
 Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више н 
ице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и промуца:< 
ера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себ 
вуља, колубарка, даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и к 
н, на прилику: седамдесет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час изра 
ша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор 
ерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> < 
..{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да  
/p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по три, па поставише ручак, принеше јела, почеше јести и р 
у Маринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три грош 
 не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> < 
бље патосано опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама Једна соба 
д Рудником, од сиротне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа  
, старим трговцем што код њега пазарује тридесет година и од њега набавља за кућу све што се у  
ор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар. 
 седамдесет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да  
воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника који је напустио 
е!{S} Они су газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ј 
моји синови и наследници...“</p> <p>Код трле не беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћукал 
дуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати кадивицу  
приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће 
и вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, по 
га што је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз 
} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше и 
бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p> 
д она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му  
нџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подв 
дном руком ослонио се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Он 
огове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије се бори  
ед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S}  
.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и непрестано гу 
а Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Хајдемо кући! — одзив 
вала Богу, здрави смо, — одговори она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући преда 
де.</p> <p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеж 
им жутим семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи 
ваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: у 
о ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и 
из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антониј 
е паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у во 
ачера са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све моје имање кретно и не 
ва Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} По 
шена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили с Видосавом.{S} И тада су се љубили 
а, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду  
ву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица...{S} Па повешће се реч како Видосав хоће да се 
 вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и направише му место.{S} 
сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала би  
мањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то ниса 
састају, пуше и разговарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тог 
аква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема н 
> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, м 
о брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штет 
и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им н 
 живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затури 
 да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало  
 над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Опрост 
да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради ко 
а, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложена су 
па бледе млазеве.{S} Постављена дугачка трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем крају стар 
девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један оздо.</p> <p>Т 
его код куће кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета 
 да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S 
...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али с 
ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог 
и, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега рода.</ 
ешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији  
, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне у 
једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио  
 ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, подигл 
служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видоса 
чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку 
о и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под в 
 шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како 
 јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољст 
> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p>То 
" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p 
деш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо 
идосав служи пиће, помаже мењати судове трчкара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч. 
ли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио 
аке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче,  
>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква  
ају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њи 
кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили 
 у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је  
оденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту. 
а могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће Тодосије рећи ономе  
сти у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, прибави се гајтана, чојице,  
астука, руха свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије 
од воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове!{ 
 У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршут 
га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да затупи ни његова дугогодишњ 
аједно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо 
p>— У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — повикаше многи.</p> <p>Он маше главом 
ако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и у 
сав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на 
ш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни та 
кажу корисни плодови његова рада, па да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> <pb 
старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код в 
 /> <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица ни 
бави он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, пр 
 најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како м 
одужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђује 
и били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све ред 
</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај да 
ко, брате.</p> <p>— Није, Бога ми, нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек 
зимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и гледај посла.</p> <pb n="48" /> <p> 
ша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причувља 
у... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара п 
итор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, 
а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту бабо!</p> <p>— Стој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта вр 
 одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан 
би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу 
, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и 
куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се  
обу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и пер 
разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је шт 
а својом чељади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут 
 то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво пл 
, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта кошта 
ижицу кметовима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају  
/p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, 
, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, ш 
 га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише с 
 а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је пра 
, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> упознао са неким шљива 
, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — А 
колике године, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb 
ом ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit="subSection" 
аку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сој 
во пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихове радости кад при 
ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" />  
ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! —  
најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимс 
ав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у на 
епо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Руж 
 више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S 
ам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се надне 
, причувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34"  
ана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слу 
љака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осмехну.</p> <p>— 
зати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао мн 
се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од немила до н 
их Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што 
— мисли Ђурица, па се пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је,  
воје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити 
 помрчине:</p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли о 
н колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодосије се см 
лачеш?{S} Право велиш, Руменија!</p> <p>Ту ноћ нису проспавали како треба: непрестано су им бил 
 и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p 
за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тод 
> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш 
воје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређе 
било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђ 
у...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од  
ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису зн 
дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p>— 
 ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате 
о ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој 
тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— Остави ме!< 
и, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То је не 
ам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти  
ди, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без с 
ао нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно, празно...{S} С ким прозбори, не може да 
и се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не 
 сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и по 
тају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој ј 
гнут некаквом крпом од шаренице поњаве, тумара око оџака и келнераја, па обиђе столове и продај 
Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S}  
звол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! 
/p> <pb n="177" /> <p>— Што си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p>  
му вели:</p> <pb n="177" /> <p>— Што си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од 
нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори 
ру, одваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако д 
пље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура?“</l> <l>— Оно јесте Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који 
а.</p> <p>Чича Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања 
 <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} И 
p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море,  
зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, — брани  
у.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњиц 
пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хт 
стано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>О 
S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједар 
секао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит от 
ад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње 
равам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што 
везен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из 
у.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше неколик 
ашом у руци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу?“</l>  
 шољи, великој старинској, која личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те,  
или српски јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Ми 
ен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да т 
а је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда б 
ажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Јеси ли му у 
те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!< 
тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам распик 
рав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му не може  
анка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— 
и.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, 
ажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћа 
, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код  
ики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у најкраћем времену...{S} 
 од њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <pb n="66" /> какав се не може до 
вици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале  
 селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> <p 
да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети 
ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну сток 
је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </p> <p>За д 
ћка напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав сукоб и 
дни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, ка 
ћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха. 
 десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су п 
ад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме,  
, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на 
 <p>Тодосије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике користи од рада који је препочео од Ви 
и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младића.</p> <p>Он сл 
ретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не  
приликама са угледнијим људима с којима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га 
n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо теби!</p> < 
 истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мен 
м.</p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ће предузети други:</p> <p>— Море, велики измет чиниш т 
 посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће престати.{S} Гледај посла, море!..</p> <p>— А како ћ 
равље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p 
Поче пуктање у доњем крају.</p> <p>— Па ће ударити поред Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича 
јац.{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?</p> 
људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије ни 
о о посинку.</p> <p>— На прилику... шта ће он тражити бољег саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— 
 Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен нап 
у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спрем 
зме сета при помисли <pb n="154" /> шта ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на ду 
ш?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.< 
.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он м 
</p> <p>— Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на прагу?</p> <pb n="108" /> <p>— Те 
ије твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће.</p> <p>— Тр 
 <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе.. 
— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S} Па 
м онај старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи! 
спадне, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му фалити што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он  
стоји пред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но  
ија!</p> <p>— Чујем, Симо.</p> <p>— Шта ће онај чекрк на путу?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> 
ра Ружа.</p> <p>— На кога?</p> <p>— Шта ће онде, што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то б 
чи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу сво 
, она ти ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам 
ма.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син 
 нешто савршеније и практичније, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањег 
..{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе ни 
век не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега о 
 трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки да 
.. — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p> <pb n="143" / 
 да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку 
еје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више  
ао да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?< 
Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, зд 
 трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учин 
то је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што 
замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p>Видосав то посматраше из 
и о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да по 
и су, изнајпре, радознало очекивали шта ће бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана 
одали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога д 
ањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, тра 
е се повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није се 
/p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала  
и човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи приј 
ча Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну тојаго 
и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах 
ућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинство над једним толиким и 
раво, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> 
 камо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више 
 и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог т 
 шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред с 
аша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ниш 
аду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољ 
у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и  
 нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{S} Где је 
ама подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и п 
бо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се  
у напред замишља све непријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душ 
ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад са 
е и засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабдевати кућу, а што претекне носити на пијац а 
и већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, посматрати како Видосав ради.{S} Неће 
ма у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад 
> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И  
ао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи св 
еђу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} М 
покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више  
маће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској школи.{S} Далеко од тога да 
 да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, 
ражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци 
 треба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1903 
аба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због  
лободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна 
трепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо ова 
 га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S 
} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама 
p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли 
ј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он  
, прошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа 
ко су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити са 
де га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, 
ти“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учи 
ацерекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> <p>—  
х само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и  
зговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с де 
с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S 
урдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S 
пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; 
.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На 
воје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да р 
ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га  
ему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примет 
јим је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом снагом предузети послове на добро његове кућ 
 сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећа ј 
д воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који  
досаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је  
/p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тобом поносити!...</p> <p>А другом руком Јовицу:< 
абљику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет  
 <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и уч 
је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај 
сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и  
.{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, ни 
досије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разговор. 
не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи. 
мо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор изб 
е да види за живота, својим очима, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак  
а ће бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те  
> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их н 
 поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио  
о да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича  
кога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И ш 
охвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изнена 
а се унапред <pb n="65" /> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S}  
дно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не прин 
/p> <p>Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се та нам 
воме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има пра 
а од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошеном де 
ив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који  
ке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него ос 
ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и с 
p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај 
каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ручак.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а он 
ама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је  
ас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И о 
досије му се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А ш 
рајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађује  
аде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађениче!..</p> </div> <div ty 
 није могао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам пр 
ко заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S} Ис 
ва други.</p> <p>— Шта ће му фалити што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца 
хо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат. 
и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени 
нигда моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће престати.{S} Гледај посла, море!..</ 
воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове!{S}  
 за спавање, са шареницама и подшивеном ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у себицу, санду 
едник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ћела 
сне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} За 
 Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и сле 
— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује вл 
мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за оно 
моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, 
 Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Рашчеврљи му вилице, метну међу њих  
олест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Да 
ом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видос 
е осмехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да ра 
два би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш? 
евини.{S} Само сврати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад  
од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрил 
аправио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено склони  
образио: скинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору 
е шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за к 
исоко и хладови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и с 
 високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: 
у у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћери, прва радости моја!</p> <p>У том чича Витор бану и 
вала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> < 
p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А  
о док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у п 
 и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радости моја! ..“ Како му живо лебди та слик 
 у размаку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и 
ве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вел 
асти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чарши 
по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то д 
и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p 
а себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да 
одосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те 
тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! —  
 <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу!</p> <p>Витор махну руком:</p 
о неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку т 
а да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те  
 Мој посинак Видосав. -</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине.. 
 заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га!</p> <pb n 
> <p>— Није ту бабо!</p> <p>— Стој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p>  
 у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти  
 свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или  
n="43" /> <p>— Слепи чвор!</p> <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њега!</p> <p>— Али овај се 
жа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, ти ћеш пропасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</ 
пет поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе сатисати...{S} Устани!</p> <p>Он сену цига 
даћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почитоват 
ознајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познат 
 то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се  
Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда неће 
е.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди од 
ета земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што ви 
е, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођа 
најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како ћеш  
настирима и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и  
ни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава, ћилимова, јастука, руха свакојака за сву чељад.{S} Ту р 
џаклију, где су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p 
Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фар 
шмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— 
из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— Јес’, толико. < 
> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се окрет 
...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и б 
је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће  
> <p>Тодосије се смијури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то тво 
ан у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!< 
а ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p 
а се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! — утисну се м 
 ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један сипљ 
мо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми они  
е да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари у  
сли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали к 
ком више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како с 
м крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се сети 
в?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где с 
 за очи:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој...</p 
"61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола 
од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити наз 
у једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прецене љу 
p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти 
еку, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То ниј 
} Гледај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како  
и.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, синко, синоћ  
опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне, — објашњава  
о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојн 
p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћ 
убаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста коко 
>— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаст 
адост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за совром, а Вид 
овром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича В 
 толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, бабо...</p> <p>— Н 
у стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему би  
 као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S} Нити га 
</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим 
у и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари к 
у.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73 
 га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи. 
ио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу 
абавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</ 
уца Видосав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и гледај посла.</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не 
 нек прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећ 
аценио од смеја.</p> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!< 
.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p> <p>— Ниси!</p> <p>— Јесам,  
p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, 
а је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му  
p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p>Тодосије отрча.</p> <p>— 
 је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав тер 
 неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то  
{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно,  
н на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После нави 
 Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресати:</p> <p>— 
тор шурка у својој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодосије полако.</p> <p>О 
он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је 
а њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} 
ата од педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметниј 
езан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и најволи да је с 
шам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чист 
/p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћутим, него.. 
ка па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на 
Како... по чему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</ 
чи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он 
ре! — виче Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p> 
страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу... 
толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође 
ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У варош 
учи ову школу.</p> <pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>—  
о чудан сад...</p> <pb n="143" /> <p>Он ћути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у 
 полако.</p> <p>— Срећан рад!</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја шт 
ао људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, 
<p>— Па што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што  
е окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, погледа низа се, уђе  
>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> <p>Он н 
у.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, 
ише не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га н 
опастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и та 
ти.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћутим, него... тек... онако...</p> <p>— Реци ми: јеси л 
?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар 
о у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћутим, него... тек... онако...</ 
море!</p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> <p>Он нешто гунђори.</p> < 
 <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури 
 бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта 
т, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта ће к 
 и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падн 
елу од <pb n="159" /> плавкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљико 
 је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничном <pb n="179" /> оделу, у плавкастој и 
ној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиленом марамом на грудим 
, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они, читави људи.{S} У другим собама до њ 
пространо као трг, ограђено филаретама, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику  
д или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се т 
ре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb n="141" /> на раме па и 
граде и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна в 
а њима младожењина мајка, старија жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младом одбр 
S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружи 
ита нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чит 
 младожењин отац, крупан човек, просед, у широким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихо 
редиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се састали.{ 
лије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, Мијат 
 и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је 
ne unit="subSection" /> <p>Тодосију је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужнос 
пет?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у ру 
ше миндерлук, поређаше сељачке сандуке, у којима су биле <pb n="29" /> разноврсне ствари.{S} О  
ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и  
м збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак  
} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са свој 
а сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који 
ошао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све има 
ајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“,  
</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1903 
несе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу 
, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове рудничких планина...</p> <p>Напосле 
е познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја 
> <p>Једно јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије  
м, и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену ку 
ри.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>— Виторе, море!</p> <p>Он се одазва 
жења, висок, танак младић, леп и личит, у новим уским чакширама, чошном фермену и шиљастој шуба 
ктио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унаоколо. 
у.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источну страну; на дру 
 реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују дец 
ад и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је 
 лепом празничном <pb n="179" /> оделу, у плавкастој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шара 
 капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као  
ене: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана,  
 зграда у чистом и пространом дворишту, у непосредном суседству Виторова имања.{S} Кућа до пола 
како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема оваког радина оваког чуваоц 
ад чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у  
реба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо,  
Усред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, кац 
{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и наднича 
> <p>— И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда ј 
} Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеж 
ведају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике године добили су ћерку и два сина 
и и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и п 
лом, застртим зеленом чохом, седели су: у врху председник суда, стар човек, збрчкана лица и ћел 
 или би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, с 
и, имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан од 
успљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измл 
удари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p 
урицу може рећи да је превасходио...{S} У њему назире пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај мом 
и шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверит 
председник. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве. 
и леје у врту, предузе сејање усева.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за св 
е уз степенице зграде окружног суда.{S} У пространом ходнику пред заседањем закрчио свет; људи  
олу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више  
су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан 
о онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клуп 
! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настарији по годинама, побратим 
чка трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем крају старији људи; прогорели од сунца, знојав 
Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У другој соби два широка кревета за спавање, са шарениц 
тите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И 
не, наместили собе, опрали стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S}  
} Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колач 
ама, у којима седе они, читави људи.{S} У другим собама до њих, намештени су кревети, <pb n="16 
ешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, пристављени свечарски лон 
>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повученији, ретко кад да је  
ори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуч 
скићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог  
ца, с пером, хартијом и мастионицом.{S} У трећој собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуци 
преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају:  
тре, па се наместише на своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао  
Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом 
је аљетке што се ређе употребљавају.{S} У ходнику наместише дугачки сто, клупе и столице, а у о 
бувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже велике куће му 
<p>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник  
мишање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и ск 
ако, домаћине!</p> <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p 
"44" /> <p>— Кија као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише  
!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта полако?{ 
у на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и  
м новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна 
неш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — п 
.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала на части!</p> <p>— На чем х 
ш неку, па Мијат тресну руком:</p> <p>— У здрављу, побратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни  
/p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратарац руком на коју страну долази 
 седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p>Др 
чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, простран 
твак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јел 
местише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и др 
це више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је м 
b n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим гра 
ихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је ради 
ма по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми  
оварају осмејкују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Виће 
еде.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе  
ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам п 
им! побратимима, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Сре 
ори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа  
рва радост његова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружиц 
 ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га!</p> <pb n="119" /> <p>Па 
саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он 
раво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.</p> 
ног празника њиховој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича  
и и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како  
бише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће,  
>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p>  
ећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с  
 видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му 
е човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међу н 
 и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребере  
. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S}  
зликовачки укратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присвоји 
 ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су 
механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и браду 
а очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разговарамо озбиљно, као паметни  
, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син коме отац предаје старешинство 
оси кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p 
рнији.{S} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио 
ти!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} По 
рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше  
коло, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, к 
зме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то до 
 пилиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав ј 
авља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији на полици.{S} Нису школски уџбеници, него не 
аћеш једну лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространом дворишту, у непосредном суседству 
ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета на пред 
ти, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и испра 
у.</p> <pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо  
д!</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — до 
 кревета, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам д 
би секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> <p>— Здр 
цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим ста 
у, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала 
Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но вел 
им је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, ка 
143" /> <p>Он ћути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакриј 
он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред т 
, па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим 
 може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и принесе палидрвце и  
они врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим речима, господине Атанас 
ој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љ 
лачи писаљком, превија хартију, загледа у законе.{S} На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као 
твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш  
и си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Вито 
баци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од 
за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</p> <p>—  
н му исприча све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек 
шао Јошевину, нити она друкчије изгледа у његовим рукама сада, после дваестину година, сем то т 
чице.</p> <p>Наједаред застаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице  
ару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакрије поглед.</p> <p>— Чудан си. 
и?</p> <p>Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је срет 
’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, 
, — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...< 
је ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме неш 
 /> шта ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милуј 
еда преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки поз 
носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави све 
охода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, 
лазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко  
им пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пун 
ога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан!  
глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем па 
а Вићентије...</p> <p>Њега Витор убраја у најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства.  
ћ одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, кочопер 
е.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми његово имање!</p> <p>—  
 за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{ 
/p> <p>— Кад угледамо непознатог човека у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки кор 
ама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и  
ојмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по обичају, доче 
ти кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! —  
 успомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан  
у премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора  
ку, мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где о 
Време му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду 
овић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Рудником, од сиротне породице. 
сије — поче младић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче пукт 
од трем пред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам 
о ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па ча 
Тодосијева јунад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго 
а се провуче испод ћивота Светога Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и набраше се боре на ли 
а дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпет 
 времена добио је велики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали и узимали у заш 
о паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њ 
ица, по обичају, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде 
ђе се с познаницама, средовечним женама у зајитунли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: разгле 
> <pb n="152" /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разго 
че се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник,  
ени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија ј 
му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се 
рбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом гд 
“ — мисли Ђурица, па се пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је 
двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше 
поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и н 
ечег од њега. — рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом н 
.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од < 
сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и највол 
осавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор пред 
мом на грудима, лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним природним цветићем у њима, без д 
крете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крчагом свеже во 
 онако како је навикао.{S} Свака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још ка 
Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у 
 n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходник 
d> <p>За три године Ђуричиног школовања у ратарници, прилике у кући Микачића остале су исте.</p 
шила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навика 
и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, дома 
и распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепк 
н и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати с 
постављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чи 
би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чистом копорану и новим чар 
Не слушај пискараче, хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога заната, има св 
, од сиротне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а им 
p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, препл 
 ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, п 
 он може дозволити да се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може г 
ив човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко! 
е решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, ве 
никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p>  
на у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од <pb n="159" /> плавкастог шајка, у блу 
 беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
блесне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он 
писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и он воља 
ју ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће ру 
} На њега ће се угледати још десеторица у најкраћем времену...{S} Зар није боље што сан радио т 
 изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто клас 
дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нем 
а како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</ 
жда сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна 
и, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, пр 
ло пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема  
и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Онај се тр 
 Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику ш 
ад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича  
угим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он 
ли се у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Кор 
ритиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде  
 у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Ха 
 столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова к 
уку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, 
казују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Доб 
Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где  
де у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мај 
те главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим н 
 два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура?“</l> <l>— Оно јесте Срђа Злопоглеђа!</l 
нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте 
сти, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојк 
p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа рук 
кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p 
 и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са с 
 мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, 
 детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p 
му биле, но <pb n="162" /> икакве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, разми 
аном.</p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али 
чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога ми, пр 
овако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало пијнеш.</ 
нтоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Ско 
адоше сви кућани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим пријатељем и њег 
p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене другу:</p> <p>— Б 
нак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да  
а и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p>  
 он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују прилоге, они не помињу њега н 
клонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви 
 Хоћу, господине. '</p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Разумеш?{S} Па  
S} Кад се причестише, Видосав их одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те с 
је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изо 
ред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под тре 
ише у својим седиштима и упреше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише господин управник:</p 
м.</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у њега.{S} Он прелистава акта, нешто подвлачи писаљком, 
S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако по 
ао обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелиш 
n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из к 
у, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у ме 
и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је 
идети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије 
ли у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засме 
</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докажи!</p> <p>—  
нде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево! 
жи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу п 
.</p> <p>— Јес’, толико. </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мер 
па се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се усло 
ени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и поди 
е снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о Видо 
века и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти 
ас пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу 
 отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саће од осова 
у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром,  
век падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се 
тиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју столо 
се наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади нека 
ало доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p 
седниче, један старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива 
ича Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на огњишту, па по 
ацио капу озад и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајат 
рлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у  
шти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу,  
хвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="126" / 
 пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, 
нован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му при 
где су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благ 
и некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћ 
а.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је ч 
ква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и 
живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрадатио 
 са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице зд 
 загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејку 
носимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосије.< 
ом.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро ос 
е јављати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А д 
 напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу 
неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице 
о је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му  
 одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо 
 леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у ва 
и сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p>  
овима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничном  
ао, разгледао, размишљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је бес 
ом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, д 
ча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, великој старинској, која личи на турски 
> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се 
подиже живу ограду и уводи нове обичаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини 
 И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под ст 
кртичњаке, потврди ограде, направи леје у врту, предузе сејање усева.{S} У груписаном имању око 
Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се 
о би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је ран 
. '</p> <p>— Колико ’но имадосмо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег тр 
} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходником и две простране собе и  
и је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ 
свршаваше обичне послове, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видо 
аду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима  
ува кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум  
према школи и науци, колико се показује у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} 
ашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љубави према школи и науци, коли 
сто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале 
ану.</p> <p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим 
уричиног школовања у ратарници, прилике у кући Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даљ 
уги у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукненим јелецима, седе правилно, сагле главу  
ујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то ч 
<p>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прилику, синко, што гле 
а раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је  
о весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновн 
г...{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајало, само  
 радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S}  
 узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ћ 
 опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p>1903. </p> </div> </body> </tex 
 тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица постарила много.{S} Изгледа као д 
вом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p>— Чујем, Симо.< 
ез нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали акта и припремали их за претре 
 ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{ 
а, лепо срезане као кутијице и поређане у одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосиј 
а два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не м 
ече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и разми 
, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и 
 где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако 
а опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, нал 
 а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практиканти и  
<p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Ружић продужуј 
/p> <p>То га окуражи те, четврте године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту поз 
и ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и промуца:</p> <p>— Го 
њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </div> <div type="chap 
авно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже мет 
усретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накастио да се 
етио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што је сеј 
аде паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом!{S} Какву је нови 
прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бит 
, па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем крају.</p> <p>— Па ће ударити поред Јошевине... 
а венцима и у свадбеном руху, младожење у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с м 
 цени од осталог, поклања му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић  
арали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb n="127" /> .{S} О 
 сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена  
ин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива 
то прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још неку, па Мија 
не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао  
манет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да  
>Она уздахну и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бриз 
и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— Јес’, толико. 
 Збиљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељали?< 
сто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?< 
рац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама и лаким п 
ио језик, те слободније говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор 
двири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала скорупа, к 
а није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвић 
равише и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више  
оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шару н 
 који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута ли 
 се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone unit 
 старешинство!{S} Како је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао уде 
" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђуриц 
у косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, господине Јан 
то научно од његова посинка, покајао се у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Треб 
 Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног  
на и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши 
 у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља по 
ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у себицу, сандуци са најнужнијим стварима, сто са некол 
вде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа 
е радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је 
ете! <pb n="60" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од 
и.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редн 
доше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимовима и 
м.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час,  
и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у ста 
/p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S 
глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просечен као државна ленија.{S} Око пута засађен 
ме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било 
е, помаже мењати судове трчкара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би д 
ио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано с 
p> <p>И онда почне претресати појединце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе 
/p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити 
 крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пу 
 засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лиси 
о кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава  
вао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само 
решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, заворњева, 
ште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Једно ју 
ца, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празнике п 
, каки си! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искрпљеним чакширама, старом копорану и војнич 
 га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: г 
е било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у  
ске школе.</p> <p>Сељаци се прокртољише у својим седиштима и упреше погледе у капетана.</p> <p> 
ми и оста подуже, а старији се склонише у механу и почеше се припремати за повратак.</p> <p>За  
торбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у двориште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— Помози Бо 
ајнужније послове.{S} Пандури наместише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници 
но живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>— Бруке м 
руковаше, па прихватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су н 
 напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести ствари у кујну и доби г 
досав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и направише  
ња, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип пр 
у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта 
све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли ј 
а се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупан пандур у плавим  
смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути зам 
 јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај  
ане...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог кмества..</p> <p 
од ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{ 
 Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У том  
<p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се  
о с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико колико је 
и? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ов 
 Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младожење у новом оделу и са цветовим 
да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{ 
лу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радоји 
е тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p>— 
уто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „а 
и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p 
рове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је 
ипеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже  
 попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он  
е шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пит 
во, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га  
је у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па  
} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— По 
5" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али  
ат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га  
 свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати 
<p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са угледнијим људима с којима ће имати најв 
его,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како ра 
но и поче га окретати некако необично и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед 
ама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и  
иље.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са ост 
ака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, п 
— Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо кућ 
к, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</ 
изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p 
.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је је 
> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, б 
ји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, срамота га од њега,  
износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у к 
е и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћв 
С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су ис 
ем у њима, без других украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служавник и послужи их што је у 
 мога родитеља... — Па потрча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p> <p>—  
у те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку  
 за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразумела и с његовом браћом  
та видео и научио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом 
да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче конац 
одну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њ 
 онда ударе порез! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бит 
је!{S} Овамо!{S} Овамо, бре!</p> <p>Сви у механи погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S 
омишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукненим ј 
 <p>— Чујем, подиже један, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу 
 дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица с 
 беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам  
а славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да  
напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Т 
ве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да у 
 како ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тод 
послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедај 
дине, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb n="31" / 
собље патосано опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама Једна со 
{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли у кућу?</p> <pb n="110" /> <p>Чича Антоније зверајући и 
 је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чује 
 је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашљ 
браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да 
/p> <p>Једног празника беху се ужурбали у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, истресли хаљине, 
селниче мој...</p> <p>Он се опет завали у кревет, узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши  
зговор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{ 
су дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и  
ји су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте године у ле 
у додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> < 
и свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} 
од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене др 
зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој кући крај прочевља...{S} Напољу је била мећава 
е.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</ 
его од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој с 
 лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има св 
а столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с човек 
рем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, зна 
ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим т 
нао у једној прилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом  
уштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, криј 
брука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад  
S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се  
S} Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усну н 
нка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> < 
а га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад х 
уо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видосаве! 
А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет,  
ица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видосаве!</p> <p>Он  
ну дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну сасвим.{S} 
>Чисто се застидеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли с 
врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало пот 
ом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду б 
ад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, испрући се на зе 
синче!</p> <p>— Нема мулевине, но пљуни у дланове! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман 
 сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, 
ина председника!</p> <p>Председник лупи у меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> < 
 да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пуну ствари, на 
ицом.{S} У трећој собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што  
 у среску канцеларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још  
 као моју децу.</p> <p>Председник удари у меденицу:</p> <p>— Води овога човека код пријавника.< 
учину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саће од осова, подвлачи се ис 
нички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, 
 па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се 
ге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, д 
, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да с 
засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, неко се извалио и о 
> <p>Чича Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</ 
>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани 
 Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на  
да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! —  
и.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи ј 
у што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа  
о те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као с 
еће му ништа сметати, неће се утрчавати у његове послове, нити му наметати своје савете.{S} Кад 
 им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> 
 бира два питомца, који ће се школовати у ратарској школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу  
 тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p> <pb n="33" /> <p>Истину рећи, Витор ниј 
> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољ 
ицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и наместише чира 
 <head>XVIII</head> <p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и у 
 им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
ка се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, д 
рипило као оскоруша, па се опет поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе сатисати...{S} 
 говори шта хоће.</p> <p>— Треба живети у народу.</p> <p>Тодосије се дурну:</p> <pb n="83" /> < 
же кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне  
е...{S} Па веле: како он може дозволити у својих педесет и неколико година да онај витла његово 
>— С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђу 
 друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући.</p> <pb n="62" /> <p>— Не можемо тако! 
е веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Ви 
де у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или 
ог лета добави он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба 
 он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особин 
тарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је  
p>Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рек 
ру не може нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао 
мео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозбор 
у.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, 
.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет  
свршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ј 
знали његови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио 
овири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а 
то човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ј 
/p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно озбиљних људи.{ 
прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко ср 
аори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодосије гунђор 
гај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја нис 
 и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се к 
а помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Та 
е, паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин...“  
аже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{ 
а Руменија... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Ш 
 је одавно постао несносан овај положај у који је стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је са 
ле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немо 
е су му везане толике успомене, одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му од 
 сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се 
ства, некакав миран и скроман сиромашак у половном оделу; па младожења, висок, танак младић, ле 
имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдесетим годинама, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи с 
а се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама и лаким похабаним хаљинама, сигурно какав пр 
, затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n 
а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто 
и.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле... после мога родите 
 и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>П 
нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни гла 
идим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него да видим  
идосав продужи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се 
ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се н 
урица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја 
 на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тур 
тор измирио са новим положајем и стањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи пружати пр 
ко је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћи 
плетенице, са једним природним цветићем у њима, без других украса.{S} Пољуби у руку све редом п 
и.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> < 
е, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко ж 
хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стар 
ије ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, на 
бе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор 
p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где  
вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужд 
 Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му 
ично и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усво 
и овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p 
ме, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у којој се родио, са сродниц 
ка, покривена папраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола  
а једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше сељаци.< 
Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после при 
не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је  
p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту  
} Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је  
 овај прелом у животу: растанак с кућом у којој се родио, са сродницима за које су му везане то 
општити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака. 
о, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче конаца, приђе полако и седе 
 алату коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на буљуке </l> 
ша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека 
с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџа 
ечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, 
.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S 
тивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни пло 
баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што т 
ко ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не про 
 он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали са  
 на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</ 
та Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је и 
а се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово. 
здени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у 
ожја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:< 
срамотимо...{S} Изволте... слободно као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> < 
је него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упр 
 не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> године заградио за чит 
угови.{S} Видосав се с обојицом упознао у једној прилици кад су се удружили у повратку из варош 
а Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и п 
ладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да н 
ад је једног дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци се подгуркивали и смејали...{S} Наба 
оденици.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у воденици, — накељи се Тодосије.</p> <p>Поче гуркање,  
/p> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у воденици,  
мнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким с 
.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} Т 
 тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаника; хит 
> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознат 
смо, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— 
годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао приметити на чича-Вито 
сије Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{ 
{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјајаше очицама.</p> <p>— Ви ст 
ајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> </div> < 
руза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз  
т на сваком месту, даје ми старешинство у свакој прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што мо 
е пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред са 
стране собе и стакленим прозорима, него у оној старој под кровином и брезовим лемезовима, затек 
 све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја 
 послу?{S} Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> < 
е ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Ил 
у шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од 
 ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начин рада 
а чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима 
ера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебе 
ојом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује  
 То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и 
ка врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде кући 
 исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њ 
-Витором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} Они расту, развијају се, одмичу.{S} Уче се ра 
 имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање кре 
равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и  
ш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ 
је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запоста 
та, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклеп 
а.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, т 
 замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести м 
и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника који је напуст 
бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> 
 милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p>  
 покошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско се 
едали у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, 
рдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његов 
ро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па  
, море, да седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p> 
ем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Е 
> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и  
мује са произношењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак 
е нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се о 
ропасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он по 
име^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему,  
 мајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p> 
механи погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче неш 
ре!</p> <p>Сви у механи погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед 
оре, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво,  
и, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторов 
е самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно, празно. 
ви се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Како је 
жице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже раменима и гледа  
</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели  
Погледи Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погледима Витора Микачића.{S 
абрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је св 
у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога по 
лава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечера 
им роговорима.{S} Такве краве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, кој 
сти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад б 
лим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набави 
 у овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад му прате сваки корак, 
 је домаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{ 
!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица,  
 иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и људи седају за њу по  
с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њ 
 <pb n="117" /> <p>— Јефтино.{S} Хајдмо у механу!</p> <p>— Пишем по што хоћеш.{S} Хајде, чича!< 
{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајат 
море?</p> <p>— Ево ме.</p> <p>— Хајдемо у механу.</p> <p>— Имам посла. </p> <p>— Каква посла?</ 
ед.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке  
ше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео, кришом баци поглед н 
му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим 
љеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхра 
аво бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кући:</p> <p>— Ђ 
а чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и  
на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Вито 
дима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успре 
 је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад 
 навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се 
 добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскоруша:</p> <pb n="97" /> <p>— Полако, баб 
, узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p 
вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуваро 
био повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p 
Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њи 
} А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица ве 
ion" /> <p>У вече слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече пријатно.{S} Месец те 
дање.{S} На вратима стоји крупан пандур у плавим војничким панталонама и копорану, са припасани 
т све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и  
кад се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће  
а за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањ 
га... то што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и  
је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S 
а каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин чов 
p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он ос 
 невесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ов 
 толико да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сав 
 увеселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђ 
набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најпл 
а несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности које ће га постићи:  
 корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пута и 
 тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и н 
 ли што да пишемо? — приђе један младић у опанцима.</p> <p>— Тапију, облигацију, жалбу, уговор! 
 да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио с 
имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали 
 <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег о 
рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, богме.. 
бе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш комотно косити два пута преко лета и 
стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде  
осије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> <p>— Мораш!</p 
па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома,  
о двојица на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је  
е штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n= 
p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прил 
ад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Дава 
ове четворице него код оноликих гостију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он  
и пријатељ извади из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто,  
, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља. 
p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти 
о се секретар, млад човек, завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматр 
та, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне 
 сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> < 
 <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} 
.</p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као о 
ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Ско 
 па да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича-Витору је обја 
ћ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да 
бу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њих 
о што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село 
 и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћери, прва радост 
 и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита сушила, која с 
ане зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, как 
 књижица, кад се првог празника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усади 
ња из своје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у рата 
 <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле 
. да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у  
јка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 
погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стража 
ла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, 
у од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb n="82" /> <p>— Молим те 
е.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Д 
 Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће  
ед у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану 
ћи, гледај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо 
је чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш 
 се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели То 
лавњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? 
ве радости кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо умеси  
р Микачић упамтио је то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, с 
чаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан ка 
пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћер 
и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причувљава  
ере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb  
смешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људ 
, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и 
згледати и разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он ј 
>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви  
мам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи  
емо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тодос 
у те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се ј 
децу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај  
! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Једа 
иви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд д 
е до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не снебивам се.. 
:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш 
 — подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p>  
 опсова оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу,  
 да! — рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћин викну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У вече слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{ 
ml:id="SRP19030_C9"> <head>IX</head> <p>У Микачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није  
 Јесте, ћери, прва радости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на н 
ве и шљиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старач 
есну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: једа 
ошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали акта и припремали и 
 мало прође па почеше гласови...</p> <p>У Младена Варагића било комишање једне вечери уз Међудн 
ако би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто 
 замириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу наместише миндерлук, поређаше сељачке санд 
ује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре тор 
а педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла к 
е као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затр 
рече Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино 
ја радост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево их!</p> <pb n="178" /> <p>Пој 
 стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре  
, мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прић 
S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан т 
 тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у се 
е љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачили су и Тодосија, али он се сам 
сту да продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице 
 овде место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска врата Тодосије Дмитрић.{S}  
 једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде к 
ко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p>  
а и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесној механи поседали за оно неколико стол 
Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на служавнику чашу хладне воде, шећера 
о нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{ 
 јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре пође полако, ураскорак, после све 
почеше гасови одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за 
а пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре пође полако, ураскорак, по 
је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавршава,  
 и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче п 
.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге  
пе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и зад 
ого штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попре 
жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чеља 
овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Т 
 и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јас 
..{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> <p 
е крупна жена у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p> <p>— Сна 
, старија жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младом одбрађеном женом, младожењин 
мер чича Вићентије...</p> <p>Њега Витор убраја у најбоље пријатеље своје; он му је друг из дети 
 се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p> <pb n="33" /> <p>Истину рећи,  
, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим посл 
а изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</p> <p>Ружица оде у ку 
а жена, и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— Гово 
иде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва 
черу седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право велиш! _</ 
>— Којим добром ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам посла.</ 
уги зид огледало и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи влад 
новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали се  
а ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда  
да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост...  
 једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: т 
кчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати к 
ође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или п 
авштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе  
ава!{S} Накупио сувога грања по шевару, увезао појасом читаво бреме, затурио на леђа па се упут 
 косе и бркова, широких уста и крезава, увек расположена и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с 
 продужи:</p> <p>— Таки смо ми, сељаци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То  
гостима? — поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, д 
 Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старе 
ајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, према свакоме предусретљив  
ако је страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распиту 
 образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да в 
n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би јед 
 позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинство  
ом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га 
е боји онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p 
а била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизмаче 
чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодо 
 Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побр 
е три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он про 
о је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе 
но, као паметни људи, онако као што смо увек разговарали...{S} Зар тебе може онакав простак, Ви 
{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му места  
а потражи Тодосија.{S} Чудновато, он му увек падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприл 
ла, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једин 
е у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... 
 кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје  
ио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показао би свима да је боље  
ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке  
ему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први љу 
о лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти саве 
да су многи разборитији сељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек 
је па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме пра 
д нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибор 
на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада  
 како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао с 
а песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се креће и разго 
је?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели 
 до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачили су и Тодосија, али он се само смејао пијаним љ 
а.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао з 
њаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка. 
 да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је н 
на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна рука Видосава Микачића...</p> </div> <div  
днијих њива код куће.</p> <p>Ове новине уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања са сво 
каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми 
ав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина рода.{S} Куражило га је само то шт 
неног платна, усукао два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чув 
и на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до највећ 
а ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је  
а њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у  
ову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим гу 
 нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш комотно косити два 
но није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже метло 
 Бога ми!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти 
игару устима, хтеде да повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и 
а, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} На 
отарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прича чич 
 више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p>  
> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га  
где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући сам б 
 n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на креве 
 раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} Овамо! 
атим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш, Тодоси 
 кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида се и 
га, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за  
р уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</ 
анској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, 
а, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и р 
ањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грања по шевару, уве 
намо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и т 
имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више  
терао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се све 
аха руком.</p> <pb n="130" /> <p>Она му угледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се 
ћ.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тур 
p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p 
b n="109" />, као ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару  
 као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и почели то исто набављати... 
згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угледамо непознатог човека у селу, ми издражимо очи на  
ст.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је 
 <pb n="93" /> Тодосије који се на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће 
иход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у најкраћем времену...{S} Зар н 
 савршеније и практичније, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега газд 
ује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S} Истина, не  
јкивали и загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд бил 
ће Витора Микачића преко новог вотњака, угледаћеш једну лепу кућу са неколико зграда у чистом и 
а, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, 
 ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се:</p> <p>— Крмачица!</p> <p>— Да 
рошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа.{S 
раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити  
ознавати али постепено и у приликама са угледнијим људима с којима ће имати највише додира.{S}  
јег рада.{S} Његово имање треба да буде угледно добро за околину, — објашњава им капетан.</p> < 
 уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку м 
ликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а  
 песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако корење, извешала записе, 
д власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</ 
ма.</p> <p>— Тапију, облигацију, жалбу, уговор! — предузе други.</p> <pb n="117" /> <p>— Јефтин 
у, натури наочаре и проговори:</p> <p>— Уговор о усиновљењу.</p> <p>— Читај, господине Јанићије 
овек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство... и ако хоће  
јем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосав 
 Јанићије.</p> <p>Први члан прочита цео уговор гласно, одмарајући се на тачкама и погледајући и 
Јес’, господине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усиновљењу?</p> <p>Чича заћута.</p> <pb n="121 
д почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, с 
као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те 
школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у Микачи 
амуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се приј 
 пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку, крупна, глед 
 само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика па  
 Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже как 
а у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div 
 Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је  
два пута више порезе...</p> <p>— И онда ударе порез! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’ 
 — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бане поне 
 Као за <pb n="84" /> пакост, те године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</ 
рти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити већ п 
чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари у меденицу:</p> <p>— Води овога човека код пријав 
киселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дотера зулуф 
е пуктање у доњем крају.</p> <p>— Па ће ударити поред Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича Ви 
ојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душмани на р 
{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удвојеном снагом зацерекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Д 
жају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у 
уди, или, правије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијурином и лепим раст 
дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџакли 
 старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p> < 
 Прича ’номад Тодосије — поче младић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, . 
p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S 
 није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, злико 
ицом упознао у једној прилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они причал 
ад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју с 
 па се наједаред трже, погледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади  
<p>Мало доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете.. 
а, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Ви 
председниче, један старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без по 
<p>Чича Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на огњишту, п 
озабацио капу озад и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из в 
 и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе му руци.</p> <pb n=" 
мести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничном <pb n="179" /> оделу, у 
 у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде дец 
о пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у водени 
 и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="12 
че и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за сто 
се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш 
 <p>Председник лупи у меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господин’ предсе 
ели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и напр 
ја?{S} Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју 
 да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> 
и га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за о 
 пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад 
њу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: 
а један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S}  
с је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и 
 није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тише,  
ара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, 
о што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао главу па ћ 
асен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређ 
а њиви, с радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су моји малиша 
е удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, истресл 
а своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!.. 
и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да ст 
ју, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Изв 
говић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и при 
о па клупу, наслонио <pb n="94" /> леђа уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услони 
уни кукуруза у клиповима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава, ћилимова, 
 разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде ко 
кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђено филар 
ци у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве бр 
 осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног суда.{S} У пространом ходн 
и и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и опл 
ти кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели 
стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства раде  
мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко река 
> <p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта р 
ена Варагића било комишање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за 
— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну приватн 
то да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако  
е му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би р 
ио ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса по 
 — теши се она.</p> <p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад  
<p>А њихове радости кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: ба 
у нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема  
Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Ра 
р Микачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n 
а кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p 
.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те м 
и покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој посао.{ 
м:</p> <p>— Носи, дијете.</p> <p>Она се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те послужење! 
ив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају,  
орову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, 
ашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, 
за куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодо 
S} Пошто посвршаваше обичне послове, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па 
 тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те н 
{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица 
е може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S 
ече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме му 
в рад.</p> <p>Ђурицу обузе нека милина, узврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду од живо 
жен, не познаје се да је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, махну руком по јелеку и и 
идиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосав 
шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> 
гледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> 
стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа преко ње: 
н на оног до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да т 
?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте главом:</p> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад м 
, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зн 
окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на м 
поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или д 
две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш...  
има.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се!..</p>  
та Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очев 
че пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, ти ћеш пропаст 
ам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта 
 ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој ме, 
ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати на стол 
ли и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању,  
иведе пред механу, трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p 
е, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан са некаквим ситним жутим семен 
У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну мало вина из буклије 
 чича Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосиј 
ву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бит 
} Само сврати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао 
а другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необично и у стра 
х украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, 
 га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} 
.</p> <p>Видосав се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добр 
ти је то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, натури наочаре и проговори:</p> <p>— Угово 
овека код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурених леђа 
о једну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура  
је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам 
</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Бога  
бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, једва чекају да за 
слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обр 
је, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружи 
а ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</p>  
— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико забо 
е кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрек 
p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> < 
н је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док ту тр 
рез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда  
селу, који су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте год 
тине и да истичем какве своје интересе, узимам слободу скренути вам пажњу на једну прилику која 
од воденице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чува 
— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немој д 
е открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а 
н и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право  
Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмаха руком.</p> <pb n="130" /> <p>Она му угледа оно ч 
иди.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме травку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали 
елу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пре 
аповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Р 
 да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу.. 
ћи, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи 
а брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубит 
 да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица из сре 
{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасла 
} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и 
у па столичице.</p> <pb n="17" /> <p>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</ 
!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али т 
зврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па 
бо... — промуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и 
а џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да 
о.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p>  
ј...</p> <p>Он се опет завали у кревет, узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{ 
/p> <p>Наједаред застаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се  
амо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди 
овуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, м 
 лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вуја 
ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Руменија први пут помену за то. 
— Па што ме онда запиткујеш... и што ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухвати за очи:</p> <pb n=" 
 а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</ 
ј деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде.</p> <pb n="125" /> <p>— Видосаве.{S} 
 доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио 
е у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Видо 
еда.</p> <p>Само чича Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошевина 
та приповеда.</p> <p>Само чича Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући,  
 била топла Међудневница те су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала сла 
ш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту 
и немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им  
 ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њ 
у у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хр 
нице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање 
тала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> 
воју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га. 
и, која је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубу 
 ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, 
на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих 
епљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Н 
еба ми ваше познанство!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли шт 
<p>— Ти си џангризалица!</p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> <p>—  
 назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужи 
досав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „Поштовани ро 
 се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жен 
 куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица примети  
ш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне.< 
и трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, п 
ао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Н 
глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то  
м природним цветићем у њима, без других украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служавник и п 
Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од нем 
овек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево их!</p> <pb n 
 Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати има 
</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и  
 једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупан пандур у пл 
 нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n="180" /> <p>— Е 
} Предсобље патосано опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама Је 
као трг, ограђено филаретама, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну  
, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} К 
а кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри 
копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид,  
тио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџа 
Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се чича постарао да понови њих:  
3" /> <p>Истину рећи, Витор није нимало улепшао Јошевину, нити она друкчије изгледа у његовим р 
, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће 
е свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери: 
фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, према свакоме пр 
јати планове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Он 
ато, он му увек падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као д 
 и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео ј 
то им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Св 
леда у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор иск 
ред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S 
..</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76"  
еби и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад 
оравца и његов начин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посвршава прве пролетње послове: отре 
а и расположена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} 
 погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапију, и,  
ко ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима 
у имали никога од срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити В 
му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запо 
ркну чашу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун 
а сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „ал 
та ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара зад 
Нека сваки располаже својим имањем како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта  
 ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтин 
бли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.< 
притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми  
 срамота, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота, моја 
 добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу за 
пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и о 
и...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће саст 
</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си т 
велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту ш 
му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни  
емо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести как 
ти.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, н 
а ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти каже 
.{S} Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу 
чак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, учтиво се понашати и леп 
ђу пријатељима својом вештином: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од тада 
 то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао за 
к на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему  
} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоу 
 и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а 
опити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на 
и или трли, па они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу бурани 
и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остал 
је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима:</p>  
кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други  
ест... треба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако весео и з 
 па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала с 
, практиканти и пандури.{S} Међу њих се умешало неколико варошана: запиткују их што су дошли, к 
му осталом опази се нов ред, који уводи умешна рука Видосава Микачића...</p> </div> <div type=" 
ири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у со 
{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко до 
 бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па ка 
чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и ча 
е изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у рас 
— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхлад 
а стаде као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необично 
а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{ 
разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу 
да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има ра 
 је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, прилегао је пред саму з 
препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на 
а.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb n="91" /> <p>Видосав пр 
ичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и припијати.</p> <p 
ила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, се 
г и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и беље 
е са искиданим корицама, са изгужваним, умрљаним и нацепљеним листовима, милије су му биле, но  
а радост у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова 
ђаш и отимаш!</p> <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда 
еш само да се свађаш и отимаш!</p> <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу  
стио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године одкако њиме управ 
 дебла што су се поређала као стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта радиш ти? — прозбори она.</p> <p 
тићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, трећег... 
 женама у зајитунли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: разгледају свет, распитују те за ову,  
е очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну мало боси 
штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно што није могао постићи Видосав на своме 
правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb n="65" /> похвали како ће радити, док не ви 
зи и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању ум 
ме за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сеј 
остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство... и ак 
она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку за муж 
га овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио сламу за простирку по соби.{S} Вечерали су сви з 
а Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад д 
ава!</p> <p>— Микачин!</p> <p>— Виторов унук.</p> <p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зн 
весеље у његовој кући, прошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од бо 
ће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! 
</p> <p>Празнике пропратише све како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божи 
авио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, по 
шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причес 
p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ово:  
> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} Ниј 
 и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — у 
ама и копорану, са припасаним силавима, уозбиљио се, суче брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Вит 
<p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не см 
рипијају и разговарају: како су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не м 
н ево овако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало пиј 
„Комшија је пречи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да 
во“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни 
ако једног зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у старој кући крај огњишт 
ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамтити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају  
xml:id="SRP19030_C1"> <head>I</head> <p>Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала  
..“</p> <p>Код трле не беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпуст 
p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле... 
е утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео 
 зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p> 
 њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом.</p> <p> 
а на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упита председник.</p> <p>— Тако је, господине.{S} Све ј 
 затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} До 
нији и неприступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ак 
наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на 
т, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта посл 
свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да ид 
{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би  
ојица, на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и  
>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је јед 
е, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита г 
оје покојне Руменије.“</p> <p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са угледнијим љу 
дну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p 
ажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихове радости кад приставе лончић у 
ашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> упо 
 Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зек 
елим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш 
.. — И ту исприча како се <pb n="26" /> упознао са неким шљиварским трговцем из ваљевске нахије 
е упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци. 
дира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем што код њег 
дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S 
ection" /> <p>Још првих дана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Видоса 
говарати и почастити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то  
ојени другови.{S} Видосав се с обојицом упознао у једној прилици кад су се удружили у повратку  
 што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </div>  
о ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке 
уку извешаше старије аљетке што се ређе употребљавају.{S} У ходнику наместише дугачки сто, клуп 
родне воћке, подизати шуму и корисно је употребљавати, и таке науке што користе сељаку.{S} Види 
иви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш  
ј с лица, завали се у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у ко 
 Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан присе 
 дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по служби, на 
 забрани, виногради...</p> <p>Том кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у 
мање за ове неколике године одкако њиме управљам?{S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја са 
апетана.</p> <p>— Ево шта пише господин управник:</p> <p>„Поштовани господине капетане,</p> <p> 
оје сам, поводом овога избора, добио од управника ратарске школе.</p> <p>Сељаци се прокртољише  
ао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, господине Јанићије, та „лења торта“ то ти је је 
твари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји  
се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терају 
аци се прокртољише у својим седиштима и упреше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише господ 
 место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у њега.{S} Он прелистава акта, нешто под 
и.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодо 
 дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад му прате сваки  
ча уступи једну стопу вратима.</p> <p>— Упропастио сам твоје имање...{S} Продао сам твоју Јошев 
ем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути 
не од некретности?</p> <p>— Нисам ништа упропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошев 
ако је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што не зре,  
е?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад та 
> <p>— Није истина.</p> <p>— Јеси ли му упропастио што имања?{S} Продаде ли што за ове неколике 
елеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег поновац и направише се читава гумна по пијац 
ице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти вр 
ири краве музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: му 
риђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш шко 
.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раменим 
а шта је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а  
 чича Витор сиђе низ судске степенице и упути се право својој Јошевини.{S} Само сврати на пекар 
, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осва 
сом читаво бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кући:</p> 
о имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{ 
а би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и о 
јка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви њего 
ити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђи 
јем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то ниси урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— П 
ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао дру 
осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукуру 
љан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Има 
торо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гв 
!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре пође полако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да  
о, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара човека.{S} Е 
— У-а, запаприли му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане, не 
и то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивам 
е нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио 
p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није 
к.{S} Куд се окренеш <pb n="106" /> све уређено како доликује: извешана цедила услоњени кругови 
ојим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свак 
, чича, доколице“...</p> <p>Наста читав урнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и необично и реч 
и ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу <pb n="122" />, она ти ниче...{S} И сад нек гле 
ца Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем крају.</p> <p>— 
ен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда 
 науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Његове радости!{S} Нико сретнији од 
/p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и п 
бори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог р 
ветњак, шпартан на леје, обележен сваки усев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-С 
} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта  
оја се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њив 
де, направи леје у врту, предузе сејање усева.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно з 
уће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за 
а не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још п 
мена него од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја  
 Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је  
 Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из 
ића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима 
 објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу,  
аком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да 
се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се муч 
у и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из 
ћентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти знаш, В 
то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </p> <p>За дуго 
 наочаре и проговори:</p> <p>— Уговор о усиновљењу.</p> <p>— Читај, господине Јанићије.</p> <p> 
подине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усиновљењу?</p> <p>Чича заћута.</p> <pb n="121" /> <p>— 
е куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антоније само броји  
и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим  
 својом качарском ношњом: <pb n="32" /> уским чакширама од црног сукна и црвеним подвезама, изг 
сок, танак младић, леп и личит, у новим уским чакширама, чошном фермену и шиљастој шубари са чи 
реко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из основне шко 
 пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.< 
преми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. 
осије.</p> <p>Он се трже,, исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> < 
оре?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p> 
едседник једном члану.</p> <p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председник 
 прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и 
 уређено како доликује: извешана цедила услоњени кругови, качице сира и скорупа на једној клупи 
ли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор у 
 се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца 
орадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку промуца:</p> <p>— Немој ме, Тодосиј 
/p> <p>Поче кикот.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва. 
мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се с 
м и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што не спаваш?</p> <p>— Спа 
.</p> <pb n="90" /> <p>Тодосије развуче усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па п 
о ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не будали!{S} 
а прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му 
е, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати на столицу и само 
! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек у ц 
хвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам год 
продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима  
реко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и ов 
ушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог труда!< 
ине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод 
е сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати кадивицу на глави.</p> <p>З 
много нерасположен, не познаје се да је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, махну руко 
м свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему. 
долазио!</p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаука в 
ико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сухим устима:</p> <p>— Богме... његово имање.. 
 децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу... 
 сродницима за које су му везане толике успомене, одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторов 
оји се нису нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће бил 
 Шта радиш, море?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраш 
д је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе 
учајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, вич 
мо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p>Он 
вник, као да му нешто смета.</p> <p>Она успреми све, само остави стакленце с ракијом, па врати  
 дувана, намести вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао 
 чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбаца 
нка, маџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од  
... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S} Па додаде:< 
и-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, уста одоше на јагодице и показаше се она три зуба напре 
асови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте  
досав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи он 
и знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочит 
Кад попише добродошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуни 
} Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв и  
p> <p>— Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тодосије про 
 то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Ми 
И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S} И  
разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћи 
за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто ж 
, гледај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо р 
а више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће 
 кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </ 
ечна, црвенкасте косе и бркова, широких уста и крезава, увек расположена и насмејана.</p> <p>Та 
 се увек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му прав 
:</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, па устаде, прислони тојагу, скиде капу и прекрсти се.</p>  
гу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред к 
ече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде.</p> <pb n="125" /> <p>— Видосаве.{S} Бог с тобо 
p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чича Витор устаде:</p> <p>— Право велиш, Тодосије.</p> <p>Устадоше 
>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати се на своје место:</p 
</p> <p>— Право велиш, Тодосије.</p> <p>Устадоше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се 
веже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и  
о рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати на столицу и само гледа у Антониј 
/p> <p>— Ти ћеш сам себе сатисати...{S} Устани!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, з 
м доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</p> <p>Он оћута 
 ми с дружином! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, уз 
урица му приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав подиже глав 
/p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички  
ћ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима.</p> <p>— Знам, бабо.</p> <p>— Изучио много... и 
>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком као на заклетви. </p> <pb n=" 
н се опет завали у кревет, узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцни 
 изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сухим устима:</p> <p>— Богме... његово имање... његово право. 
p> <p>Он устрепта очима, принесе цигару устима, хтеде да повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти  
 у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И 
диш, као пред рођеним братом.</p> <p>Он устрепта очима, принесе цигару устима, хтеде да повуче, 
н се подиже полако, извири се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, из 
м Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на њему ра 
м распикућа, про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи једну стопу вратима.</p> <p>— Упропастио сам тво 
Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег с 
 старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је к 
в.</p> <p>Па затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здра 
> <p>— Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбу 
ио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им д 
ечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокош 
ачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се ка 
 хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе 
љу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад о 
лавом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p>— Прича ’номад Тодосије — 
па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, пог 
у на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну и заћута. 
о тражио да се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати 
е, пријатељу, познати за пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде 
 је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, п 
егде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како с 
у ратарској школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве свој 
 дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте шљунком.</p> <p>Испод куће вотња 
— Нема онаког домаћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаља 
.</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њ 
ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се утрчавати у његове послове, нити му наметати своје саве 
мета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и 
p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједаред подиже главу 
вор’те уста, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тодосије продужи:</p> <p>— Таки смо ми, сељац 
 пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Т 
јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз т 
<p>У том домаћин викну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави с 
се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживети? 
p> <p>Тодосије му шану на ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загл 
 оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, 
мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније поћута, чукну 
ји и селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се 
нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искр 
> <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p> 
лити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се уми 
лази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па прав 
е низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <div typ 
 мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>То 
Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div 
та вели још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече он 
уги пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће  
ч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, па 
р нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је  
о га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису 
се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој м 
лави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} З 
 је, шта правиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— 
а и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене 
. и што ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухвати за очи:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу се раз 
 тако на моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскоруша:</p> <pb n="97" /> <p> 
нуше сузе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице 
жагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не 
а ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону 
облеће она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...< 
си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку 
фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи 
 изведе коња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича н 
ећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад  
се застидеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{ 
звади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа обр 
, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесној механи поседал 
ратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље за парожак па се поштапљује и корач 
 је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака...</p> <p> 
ечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите коло! — вели један старчић од ватре.</p> <p>—  
на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао пла 
 <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадиј 
</p> <p>— Остало и теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он 
а од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није  
ку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око совре служи се вино 
ијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“</p> < 
ве исправно!</p> <p>Тодосије му шану на ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> 
мину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе  
и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба 
{S} Они расту, развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи  
ича како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и 
је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и њего 
ти Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тобом поносити!...</p> <p>А др 
едавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволи 
} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмаха руком.</p> <pb n="130" /> 
расмо твог сина за питомца!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точкове 
предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице 
/p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава 
то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе мис 
спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они, читав 
је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више приноса,  
на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам  
 чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S}  
дове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њ 
о за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да  
>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „З 
 Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин. 
/p> <p>Он га промери погледом.</p> <p>— Учим ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> 
„Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па как 
ти мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо 
у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мен 
рце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не познаје се  
овек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила његов 
рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала,  
 суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Р 
удину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да 
.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час ул 
ко ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је 
 ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— 
 са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад м 
мању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и д 
засланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем  
мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Шк 
ш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они  
Декламује са произношењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чуј 
школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би  
обио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са изг 
ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је учи 
 у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којим 
И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не оср 
и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао у меха 
 и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> 
и се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</ 
би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> < 
олу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све стариј 
у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га пром 
 изнети, умео се наћи у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, п 
а у оџаклији на полици.{S} Нису школски уџбеници, него некакве друге књиге што их је однекле на 
љао.</p> <p>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p 
p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао приметити на чича 
>Тодосије Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба д 
маш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор опет мр 
.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Ти з 
у, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па с 
 су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном? 
ван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се 
9030_C19"> <head>XIX</head> <p>„Затисни уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p 
га..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </div> <div type="chapte 
 којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду бли 
усукао два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} К 
:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а  
аде, својом њивом, обухватио сикиру око ушника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испо 
, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му фалити што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их пос 
 видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за ми 
 ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели и понос 
је дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и не 
туцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на другој страни чивилу 
ојно: чакшире од црног сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек 
 личит, у новим уским чакширама, чошном фермену и шиљастој шубари са чизмама на ногама.{S} За њ 
 у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп 
Немој!</p> <p>— Хоћу да му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb n="41" /> <p>— Коча 
 једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим  
дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних, копорана без рукава, шајтова 
S} Двориште пространо као трг, ограђено филаретама, у које се улази пешке на мала врата, а инач 
, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране младости и нера 
/p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без старих људ 
и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настарији по годинама, побратим Мијат с десне ст 
 то јес’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе  
Јеси ли се надао оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S 
Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се 
се опет измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га х 
 је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из и 
великој старинској, која личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S 
аворњева, брњица разне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, 
ја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... — прича председ 
е по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... — прича председник једном члану.</p>  
неси печења!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{ 
 суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И 
акашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што си под мојим крово 
де, чича!</p> <p>— Не слушај пискараче, хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од с 
 више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они  
ко је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у п 
да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће  
механу!</p> <p>— Пишем по што хоћеш.{S} Хајде, чича!</p> <p>— Не слушај пискараче, хајде код ад 
Извол’те, бабо!</p> <pb n="132" /> <p>— Хајде, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> 
их, сине... „Затисни уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код ова 
ђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав ма 
IX</head> <p>„Затисни уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упамти 
 цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p 
д овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И т 
нашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Он се отима, звера и промуцује:</p 
 си ти, море?</p> <p>— Ево ме.</p> <p>— Хајдемо у механу.</p> <p>— Имам посла. </p> <p>— Каква  
рну руку и погледа га озбиљно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чича Витор устаде:</p> <p>— Право  
нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Хајдемо кући! — одзива се Тодосије.</p> <pb n="54" /> < 
ги.</p> <pb n="117" /> <p>— Јефтино.{S} Хајдмо у механу!</p> <p>— Пишем по што хоћеш.{S} Хајде, 
столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S 
еницама и подшивеном ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у себицу, сандуци са најнужнијим с 
рији човек у цокулама и лаким похабаним хаљинама, сигурно какав пропали трговац или занаџија, п 
{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убру 
другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире, копоран, грудњак 
иса паучина и црвоточина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па с 
вој простирач и покривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, ник 
ћа кући.{S} Обрисали двориште, истресли хаљине, наместили собе, опрали стаклиће.{S} У кући гори 
им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код во 
понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед  
ну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта ти је то?</p> <p>О 
рима, сто са неколико књижица, с пером, хартијом и мастионицом.{S} У трећој собици стојеће ства 
бијено које окно на прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца па све прозоре испр 
 акта, нешто подвлачи писаљком, превија хартију, загледа у законе.{S} На послетку отпоче:</p> < 
е то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, натури наочаре и проговори:</p> <p>— Уговор о  
 гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и 
пријавника.</p> <p>Чича Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из 
, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ов 
о дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, по 
ити моје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он про 
 твоји свагдашњи пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав 
гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у з 
м, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час  
"114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двој 
јем те, море, као мога оца! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пили смо доста, — смеши се старац Вићен 
> <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно!.{S} Опрости, домаћине!</p> < 
та и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! —  
н одговори да не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, се 
и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p 
ричам моме најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала ти, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу н 
<p>Видосав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, т 
таде млатарати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} Бравос, сине...{S 
е рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одговори она и трљну руком ни 
...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко 
...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p> 
 и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се го 
оре!{S} Хвала на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да  
во, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— Јок,  
ао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и гледај посла.</p> <pb n="48" /> <p>И Т 
</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“</p> <p>Тако 
осе мајци нову котарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плет 
ео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би река 
замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непреста 
т поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па  
мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за б 
мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један  
 слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало 
ићу: тада се само смеје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на 
јки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајтана.</p>  
S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И ка 
ев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује 
тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође в 
лу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да и 
 свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје п 
г имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељима својом вештином: како је уме 
д њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на служавнику ча 
почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, је 
ту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријатељи.</p> <p>— Е,  
м... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља! — см 
 забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и в 
о мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку реч младога ратарца, који, пошто оприча све 
ог човека!{S} Сад му прате сваки корак, хватају му сваку реч, претресају и што јес и што није!. 
људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> разговарају осме 
рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентије.</p> <p>Прође по неколико 
/p> <p>Чича узврте главом:</p> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и 
ча Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су  
, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим 
 иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек...</p> <p>Један од Ружића  
аки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: 
ђа.</p> <p>Чича узврте главом:</p> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад с 
о онолико земље колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе  
слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Брани 
р се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они уле 
е проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодо 
е хтеде се јављати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забављ 
о среску скупштину, да посвршавамо неки хитнија посла.{S} Мислим да можемо отпочети рад, јер ст 
има не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа 
 јелецима, седе правилно, сагле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} 
склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада 
илиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је  
..{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајало, само пр 
</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> 
 у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у 
а мале пилиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Вид 
туд, са истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, 
 све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав се зап 
 су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испо 
 <p>У том донесе она на служавнику чашу хладне воде, шећера, стакленце ракије с чашицом, па мет 
.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упита, он в 
ставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Ви 
 их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чич 
зника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишту.{S} Видосав намирио посао и  
} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о  
љан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и пр 
у.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у  
Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чу 
е простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кућ 
готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра,  
иће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те моје до 
из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да  
та и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па 
гуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно сели обој 
ријатеља на заједничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На пијаци, пред црк 
p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Д 
ије: да располаже са својом децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихно 
Витор се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</ 
ћи, то јест није у овом новом конаку са ходником и две простране собе и стакленим прозорима, не 
е зграде окружног суда.{S} У пространом ходнику пред заседањем закрчио свет; људи који имају по 
е свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми 
је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или  
 аљетке што се ређе употребљавају.{S} У ходнику наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орм 
Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплаш 
</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хорватовић призортио да освојимо позицију, те, мајчин с 
ај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор 
 да освојимо позицију, те, мајчин сине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, почех ти причати, мр 
ајбоље имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесе 
вање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавањ 
га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и проп 
 и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно 
ио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њим 
ш се видети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си м 
 вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да у 
м.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један 
ме, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на ме 
 n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разговара озби 
што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p>  
 да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видоса 
гу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си чо 
 и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није 
неш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.</p> <milestone unit="subSection 
и се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесо 
а ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он мало поћута па продужи:</p> <p>— Тодоси 
а ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће.</p> <p>— Треба живети у народу.</p> <p>Тодосије с 
о ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа за 
ца...{S} Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n="112" / 
в па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду 
ве, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити с 
{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати планове какви му на <pb n="134" /> ум д 
, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, нег 
хирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му ст 
 ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш та 
ва деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чуват 
 њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто ка 
<p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новина у његовој к 
а, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> 
.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} 
, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видос 
а ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та глав 
ди се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући.</p> <pb 
а није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради 
е да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља рад 
 од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — го 
 и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам к 
го да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је  
 зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам. 
сподин’ председниче, један старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ће 
онтролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се рукова 
ј мој окренуо сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама 
— Нисмо бирали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господин 
 — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p> <p>— Хоћемо ли обојица?</p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p 
сла?</p> <p>— Имам нека посла.</p> <p>— Хоћемо ли заједно кући?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Дела  
н опет чепка и слеже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Д 
а не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
— вели један старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p 
им посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p> <p>— Хоћемо ли обојица?</p> <p>— Хоћете, —  
и чича и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У  
онише, а сколише га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе један младић у опанцим 
уге.{S} Хоћете ли то упамтити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </di 
> <p>— Хоћемо ли заједно кући?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{ 
у.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, де 
и, онда нема ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамтити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле де 
о!</p> <p>— Хоћемо ли обојица?</p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорниц 
изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам ва 
ангризалица!</p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> <p>— Умукни!</p>  
Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли у кућу?</p> <pb n="110" /> <p>Чича Антоније зв 
и хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по су 
 ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> <p>Сељак продужи пут.< 
 сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чу 
еш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и  
</p> <p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одг 
продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: седамд 
да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ра 
— Није ово механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на  
да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока и три л 
ео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Ј 
p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, како хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању! — д 
 на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима:</p> <p>— Школе се.. 
јешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себ 
 Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се 
 Хајдмо у механу!</p> <p>— Пишем по што хоћеш.{S} Хајде, чича!</p> <p>— Не слушај пискараче, ха 
е.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак.. 
, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</p> <p 
 мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељу.</p> <p>—  
 Те тако наиђох на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао  
 га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chap 
зи оног онамо!</p> <p>— Немој!</p> <p>— Хоћу да му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> 
динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће 
p>— Деде да по једну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, одваја лист папира а рука му 
е владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је ко 
н, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, господине. '</p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— 
 и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе 
на да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш госп 
Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко 
 ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> 
:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S 
ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш 
ужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Руменија пр 
н овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми н 
ава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад 
ко: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је н 
у, да поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p 
ма рачуна држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за п 
 лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита сушила,  
сла.</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не хте проговорити више речи о томе.</p> </div> <div type= 
 и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим с 
 устрепта очима, принесе цигару устима, хтеде да повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ниш 
>Она му угледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>—  
{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше 
нуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мр 
.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаника; хитао је у суд и  
Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша,  
</p> <p>— Није данас долазио!</p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гута. 
рави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну  
и од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и 
Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да краду твоју детелину па се прејала! — виче Тод 
> <p>Тодосије продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан ув 
е навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем  
ислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</ 
Не можемо тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вел 
уди, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и из 
ра чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не 
е знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају п 
најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде  
ај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с  
 спрдњу од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb n="82" /> <p>— Мо 
омене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, д 
еца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакш 
лаже са својом децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у  
ад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче с 
 жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана и п 
н се трже:</p> <p>— Море, не будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у П 
дан динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један сипљив старчић и зака 
а је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Ј 
вртати, јер се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније 
ешљана у плетенице, са једним природним цветићем у њима, без других украса.{S} Пољуби у руку св 
} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, обележен сваки усев.{S} Свет  
еном руху, младожење у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девојкама, 
 столицама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно канди 
ад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој  
 /> све уређено како доликује: извешана цедила услоњени кругови, качице сира и скорупа на једно 
стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем б 
молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њ 
> <p>Видосав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p 
т бриге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку  
 једној постељи, која је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чесницу и 
 млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обредише по ракију, па по 
 остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета земље нити се отима 
:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми 
 и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се 
се погао па плужи...{S} Забраздио преко целог детелишта....</p> <p>Видосаву облеће она раван ок 
о.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбо 
ика, зидана, под црепом са подрумом под целом кућом.{S} Прозори дупли, са стакленим окнима, а н 
а толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све тро 
не на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па сед 
е прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви  
ваки домаћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му више пажње у обрађивању и њ 
је него у Маринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки  
, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа: пет динара.</p> <p>Они се з 
акију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стар 
ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из ч 
о, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и ј 
дине Јанићије.</p> <p>Први члан прочита цео уговор гласно, одмарајући се на тачкама и погледају 
tone unit="subSection" /> <p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прил 
а тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Так 
 <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{ 
а.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, ву 
варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад ј 
вњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — 
авиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, т 
а и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана  
>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више 
следи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> < 
 Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше и д 
ић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице. 
де...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља промукло  
 поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и ч 
n="64" /> отвори врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе 
{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: цигарице, палидрвца, прашину од дувана, намести вајат,  
е сатисати...{S} Устани!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и  
...</p> <pb n="143" /> <p>Он ћути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија,  
атом.</p> <p>Он устрепта очима, принесе цигару устима, хтеде да повуче, а она се угасила.</p> < 
 Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измаху 
угом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало 
 .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, па застад 
оже лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и принесе палидрвце и ње 
.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето 
 <p>Он само мрда раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно  
у преко ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до 
земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пуко 
ндуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S}  
и с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачили 
 чакширама, старом копорану и војничким цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која бе 
се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама и лаким похабаним хаљинама, сигурно какав проп 
</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер ј 
мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи м 
о некоме од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јеса 
аје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту поче ређати све 
32" /> уским чакширама од црног сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу осталим 
вог суседа Виторова, човека средовечна, црвенкасте косе и бркова, широких уста и крезава, увек  
е обојадиса, а цигље по ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, о 
 и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Срам 
им зградама: свуда се избриса паучина и црвоточина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на  
е његово...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са подрумом под целом кућом.{S} Прозори дупли, с 
здржала кадове, платила све читаније по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћив 
head> <pb n="115" /> <p>На кули варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз  
 уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, ка 
изме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{ 
ча напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо 
ја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:</p 
пића и разговор.</p> <p>На пијаци, пред црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са ве 
е да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> 
олико да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави  
валила ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешин 
ошњом: <pb n="32" /> уским чакширама од црног сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела вран 
S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од црног сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему све  
рица од дванаест година.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуних обрашчића и крупних очију.</p> 
</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог 
светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса рупчаге и пукотине, донесе  
 и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и  
бову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источну страну 
 n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без стар 
се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бат 
у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу 
{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца п 
н отац, крупан човек, просед, у широким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ 
м качарском ношњом: <pb n="32" /> уским чакширама од црног сукна и црвеним подвезама, изгледао  
анак младић, леп и личит, у новим уским чакширама, чошном фермену и шиљастој шубари са чизмама  
досије.</p> <p>Беше у масним искрпљеним чакширама, старом копорану и војничким цокулама.{S} Зап 
 Виторове хаљине што их носи празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексер 
њав, смеђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од црног сукна, копоран и фермен од шајка.{S} Н 
е преобуке и најновије одело: простране чакшире од плавкаста сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица  
 помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребере и  
Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те 
иш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да 
>Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" / 
 отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и д 
учним кошуљама, чистом копорану и новим чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост н 
клију и гуњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S}  
љан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко собе,  
ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час  
на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па ј 
везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се:</p> <p>— К 
 да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пре 
2" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодоси 
/p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код вод 
веку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној п 
о распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме 
! побратимима, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећо 
аког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и најволел 
 човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</ 
} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјајаше очицама.</p> <p>— Ви сте  
сте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу  
ва.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао. 
еле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже ве 
овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p>  
ији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се  
ури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаника; хитао 
о, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— П 
 јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти н 
 рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ј 
послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n="180" /> <p>— Е, прија 
ка и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, за 
ашти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <p 
Тишина... само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не  
у своју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комен 
 крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удвојеном снагом зацерекају.</p> <p> 
 кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали са људима и женам 
пије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шт 
е.</p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удвојеном снагом за 
на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— Час посла!{S} Да по једну попијемо!</p> <p>— Молим те!< 
ас обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како је лепо  
а друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да  
нојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мр 
јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у с 
ре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна 
било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари 
и! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узду,  
качин!</p> <p>— Виторов унук.</p> <p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Кап 
етак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Нем 
 Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчи 
е да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n="180" /> <p 
ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема оваког радина оваког чуваоца, пријат 
 читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те сл 
ремештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="12 
.. само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не чује се 
има те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро  
, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њи 
ји сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови 
им гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији.{S} Да није било 
и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Ов 
ете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и  
икачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="1 
 кукуруза у клиповима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава, ћилимова, ја 
 што их некаква болешчина покоси једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте  
/> <p>На кули варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде о 
 шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и с 
 понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевти 
/p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</ 
S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче 
 с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чут 
ило капетана кога нису призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чин 
ељаци сколише око Видосава.</p> <p>— Да частиш!</p> <p>— Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог сина з 
е, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се  
у прилоге, они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачића, до 
итор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50 
ори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, 
д куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несрећ 
 меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа п 
досав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрест 
 механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља посл 
хладне воде, шећера, стакленце ракије с чашицом, па метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, 
о салети, те му кријући донесе још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шта ли мисле ова д 
е.{S} Свима мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо 
ту на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, бабо.. 
а на заједничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На пијаци, пред црквом, чи 
> <p>Видосав се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро ст 
у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> <p>— Немој више, молим те.</p> <p>— Шт 
 жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штого 
ога ти здравље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, бр 
.</p> <p>У том донесе она на служавнику чашу хладне воде, шећера, стакленце ракије с чашицом, п 
 Деде, наздрави, пријатељу, — додаде му чашу чича Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива...{S} Затим 
кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта  
— Џимрија!</p> <pb n="43" /> <p>— Слепи чвор!</p> <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њега!</ 
јака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ сп 
Било је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на  
е најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је кри 
, деси се нешто на његову детелишту, са чега је имао нових непријатности и то у доба кад се дет 
ору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилазити око  
</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</p> <p>Пос 
} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за усаврша 
 зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p>—  
ову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје 
ће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га 
чибук!</p> <p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му 
ли га душмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!:  
 <p>— Чујем, Симо.</p> <p>— Шта ће онај чекрк на путу?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Ка 
ало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и 
е на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнут 
 душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чисти 
м ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Код су 
у.</p> <p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим р 
ва...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се  
</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца... 
>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој одгурне 
е ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогме д 
младолик и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, на пуним смеђим брковима и рет 
.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се креће и разговара, суче брке и по ј 
ићем.{S} Видосав гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа је 
" /> <p>Сутрадан је освитао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне 
 <p>Поседаше под трем пред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, за 
а у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега ов 
сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад почну особити, онда нема ништа од такве задруге.{ 
зо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као 
илимова, јастука, руха свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту 
Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: скромна, мирна и послуш 
авку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газдашке куће.</p> < 
, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут  
војка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и  
ућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S}  
 ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} 
 за оно неколико столова људи са својом чељади И пријатељима што су се ту десили, а механџија,  
 Виторе!{S} Хвала на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе 
о најпотребније <pb n="14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућнији 
тор га прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се ниј 
аре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} 
 ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ни 
 он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ так 
авио сам.</p> <p>— Како заборавио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој м 
ого је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да  
 <head>XXVIII</head> <p>Ђурици се ни по чему није могло познати да он разбира о односима између 
више и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више ра 
већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а  
гледи Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погледима Витора Микачића.{S}  
њице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S 
 Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ру 
и:</p> <p>— Узврпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она  
ука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђ 
овог младића.</p> <p>Он слеже раменима, чепка и погледа по њима.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме  
, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и слеже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју 
е опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му 
злизаних, копорана без рукава, шајтова, чепова обручева....{S} Нешто извешано, <pb n="30" /> не 
ава староме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</ 
оред јаза, са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора обрадова 
ле дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање...{S} Извол’те, служите, се — вели чич 
нђори и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека з 
да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој од 
ом.</p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта 
обе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су  
виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти зд 
ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит свети!{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе он 
у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и 
о га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он род 
д о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица 
м шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице него код оноликих гостију у оџаклији.</p> <p> 
али у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте године у лето, сазва једну велику мобу за жетву 
оју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је  
Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> <p>Сељак продужи пут.</p> <p>— Прист 
стали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на ле 
:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> < 
другој години он је његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке годи 
> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва 
и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта с 
каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута више п 
ањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдесетим годинама, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се  
.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имам 
 испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као ка 
Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на прагу?</p> <pb n="108" /> <p>— Тек... забор 
за прошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да 
равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој неш 
ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговарају.</p> <p>Сву тројицу В 
 је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљас 
 кријући донесе још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шта ли мисле ова деца за свога та 
узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај да ти каж 
ање, са шареницама и подшивеном ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у себицу, сандуци са на 
дућанске, пуне ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: 
е <pb n="29" /> разноврсне ствари.{S} О чивилуку извешаше старије аљетке што се ређе употребљав 
ј собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад с 
ма, чошном фермену и шиљастој шубари са чизмама на ногама.{S} За њима младожењина мајка, стариј 
ари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чарш 
чати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p>  
.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га  
 ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Микачић!</p> <p> 
з мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И так 
лина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, мо 
што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не 
— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} 
дића!</p> <p>— Треба бирати оне младиће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку 
о да не смемо?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, б 
е питам!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} То 
м!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онд 
т се закикоташе.</p> <p>— Пст!</p> <p>— Чик!</p> <p>Наста нема тишина, само се два три младића  
ог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Ј 
емо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица викну сељака:</p> <p 
 продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви  
а стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама  
, затекла само њега.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина 
/p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не свр 
<p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице м 
="135" /> <p>Затим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као  
а сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога  
олест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се сти 
упна, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се ј 
ађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јови 
о, — дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо 
и ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред  
" /> <p>Тодосије Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко 
се поџавељали?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S 
али једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку око цига 
а нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како  
ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Те 
 личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску шко 
р.</p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева посла! — смешка  
ај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје ми старешинство у  
... него... чини ти се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} 
 онај човек...</p> <p>— Није... него... чини ти се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш! 
 да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо ни 
 и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његов 
хукну, па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало н 
а пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радо 
тне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо јез 
ј сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с увер 
.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двор 
 Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пит 
уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у  
им.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међу нама.</p> 
ато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе тв 
радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да ј 
арко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакле 
је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад  
 да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> 
ни нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма б 
 он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако 
ма, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што је дошао до т 
х разговора Витору је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где 
з зле <pb n="161" /> намере, него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га  
ниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а 
p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентије.</p> < 
b n="168" /> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Т 
ого пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштв 
а зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај ш 
 вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети да м 
зети други:</p> <p>— Море, велики измет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, чиним.</p> <p 
стили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њег 
 па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практиканти и пандури.{S} Међу њих се умешал 
ијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је у 
 с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на  
неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убраја 
ло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и д 
едан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати 
 <p>Запалише свеће лојанице и наместише чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али В 
качом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Р 
е можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S 
 велика, озидана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с  
 <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напр 
бро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав  
 рано спреми се као што доликује: обуче чисте преобуке и најновије одело: простране чакшире од  
> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А с 
је кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што  
ете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крчагом свеже воде 
 тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чистом копорану и новим чарап 
урате по кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана 
} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не дос 
оће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто  
еко куће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, она џака  
p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то бољ 
ељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и зам 
це!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S 
поран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, према св 
ли једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p 
> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња 
јих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се у 
 нашли! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат об 
е из вајата у чистим памучним кошуљама, чистом копорану и новим чарапама и опанцима, други чове 
врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом куповном марамом, па кува кафу, меди и пени раки 
еш једну лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространом дворишту, у непосредном суседству В 
лупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале  
ки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу наместише ми 
с, негда се налакти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или  
и он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млатају 
на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S 
 мисли и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу  
му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепо 
чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, ч 
 у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка  
 што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас 
азговор.</p> <p>На пијаци, пред црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са венцима и  
рој се, чича, доколице“...</p> <p>Наста читав урнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и необично 
nit="subSection" /> <p>У вече слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече пријатно. 
његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство предаје Вид 
ва"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог 
јтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, читава шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка: црно 
те се упрти снег поновац и направише се читава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими 
то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“ 
ке собе са, клупама, у којима седе они, читави људи.{S} У другим собама до њих, намештени су кр 
игна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један ср 
 сувога грања по шевару, увезао појасом читаво бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> 
је ове <pb n="68" /> године заградио за читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} Одат 
</p> <p>— Уговор о усиновљењу.</p> <p>— Читај, господине Јанићије.</p> <p>Први члан прочита цео 
лиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То н 
жује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<p 
ла записе, издржала кадове, платила све читаније по црквама и манастирима и доспела да се прову 
е друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима нашао 
 и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп ручак који би см 
ј да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попев 
уго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на пут 
</p> <p>— Пишем по што хоћеш.{S} Хајде, чича!</p> <p>— Не слушај пискараче, хајде код адвоката  
p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом. 
} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“...</p> <p>Наста читав урнебес.{S} Чича  
а и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! 
..“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и  
.. ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим 
 баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јовица води воло 
а свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није 
ужује:</p> <p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{ 
 више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му  
е: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прст 
клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шт 
покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, притврђивао брану  
а кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели: 
ети да му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ћ 
у.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час 
 каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији љу 
и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабук 
ицу, те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те  
а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Ка 
е пропратише све како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у  
лице“...</p> <p>Наста читав урнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>—  
поред Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају се и погл 
а сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Г 
е... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека  
њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торб 
де ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> <p> 
едају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља  
 и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио преко целог дете 
а прихватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене кл 
о леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се!.. 
баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</ 
т, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и шт 
/p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чуј 
авући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али 
о по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запитк 
а и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и м 
ше се припремати за повратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Витор  
живо се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентијем Радоњом Жикићем.{S} Видосав гологлав оз 
 Микачића, нико није могао приметити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га 
тарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он то радио и 
елу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева.</p> <pb n="75" /> <p>— 
ицу на секиру, мотику, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Најед 
stone unit="subSection" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућ 
у и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да би 
у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, тај човек не може да  
а врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И 
ти.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно кретати  
 прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јови 
 и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо раз 
0_C22"> <head>XXII</head> <p>Пред подне чича Витор сиђе низ судске степенице и упути се право с 
<p>Док су они улепшавали кућу, дотле се чича постарао да понови њих: призвао је терзију те је с 
а ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти 
о није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем и стањем у својој 
! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па о 
p>— Где ли је се напио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну раменима и обори поглед:< 
о за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“ 
 <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све 
ја дечица... ви остајете моји... — рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p>  
 зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мал 
{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу 
а ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по 
да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он не 
мидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров 
едном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола  
вање...{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш  
— Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сасвим наопако...{S} 
а и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том доне 
за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама  
 вам је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— нами 
 по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај кли 
је, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— 
ни се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али као до 
, ћери, прва радости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</ 
естано јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у  
ича и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и 
осава и потаркивати свађу.{S} На пример чича Вићентије...</p> <p>Њега Витор убраја у најбоље пр 
ме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} О 
{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је 
без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то 
познати да он разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога  
его виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао своме комшији на радост и в 
да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара де 
о је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по д 
.. и моја покојна Руменија... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n 
, наздрави, пријатељу, — додаде му чашу чича Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива...{S} Затим узе  
p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој. 
 Хоћеш ли у кућу?</p> <pb n="110" /> <p>Чича Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} В 
 ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви 
 му у очи погледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича-Витору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му  
d="SRP19030_C27"> <head>XXVII</head> <p>Чича Витор настани се код куће, преведе децу, пренесе с 
о, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше главом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} 
 озбиљно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чича Витор устаде:</p> <p>— Право велиш, Тодосије.</p>  
ти наврнча што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти мног 
е!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} 
реко њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антоније само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како 
Ја сам распикућа, про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи једну стопу вратима.</p> <p>— Упропастио са 
 и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и дец 
приђе девојка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и укућанима, рече:</p> <p 
ва... кад смо оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобо 
рампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>— Лези, лези, не причај ништ 
а пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар н 
пије каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз  
а више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још 
уче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолит 
’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— 
ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте главом:</p> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест,  
роши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у дућану, смеши се за 
 лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, разговарају, смеју  
оди овога човека код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, пог 
, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе  
а повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не каз 
дур се измаче и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа 
досав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} 
 подбуо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор се поизмаче:</p> <p>— Оканите се, људи... не 
ан радује како му рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у св 
лонци и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и н 
уге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и нас 
ти послове на добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Стар 
и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвикну:</p> <p>— Ружице, ш 
ва дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад није могао отриети а д 
ати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, 
знанство?</p> <p>— Да те познам.</p> <p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме уп 
иш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најб 
пропасника? — објасни први члан.</p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не  
ти.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и м 
игаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да  
те дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови  
 пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{ 
оварао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљи 
ни мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно околиши око Витора да му каже шта 
> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:</p> <p>— Хв 
да поништиш уговор о усиновљењу?</p> <p>Чича заћута.</p> <pb n="121" /> <p>— Да истераш из куће 
даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антони 
распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за ру 
вде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чича узда 
подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скупштини.</p> <p>— Господине капетане, и ви бр 
 Шта ти је то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, натури наочаре и проговори:</p> <p>—  
посинка, као пропасника? — објасни први члан.</p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним 
 Читај, господине Јанићије.</p> <p>Први члан прочита цео уговор гласно, одмарајући се на тачкам 
ча председник једном члану.</p> <p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у предс 
ља смокава... — прича председник једном члану.</p> <p>Први члан услони врх оловке у чела и зами 
 твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>— Лез 
оју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>— Лези,  
о и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може  
огаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје В 
_C2"> <head>II</head> <p>Витор Микачић, човек од педесет и неколико година, изгледао је још мла 
и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдесетим годинама, висок, сувињав, смеђ.{S}  
ете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њег 
пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; човек мален, стар, крошњав, али живахан и разговоран.</ 
>— Шта ће му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p> <p>Тодосије продужује и подв 
улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци  
из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. река 
> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне, — објашњава други.</p> <p>— Шта 
застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да с 
оје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“< 
огледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки  
идосав се снебива:</p> <p>— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово,  
осав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— До 
другим столом погурио се секретар, млад човек, завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и  
није и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори  
показа руком на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по нек 
то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, ..“ Па се обојица  
с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да сп 
 а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати планове какви му на  
егов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојн 
имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — реч 
 како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек...</p> <p>Један од Ружића момчадије, Дамљан, поче 
 наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са пошт 
година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} За другим столом погурио  
, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране чов 
рече један до њега.</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! — рече Ружић.</p> <pb n="47" 
>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана как 
тарешство и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и пок 
рану и новим чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана.</p> < 
он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога ос 
 и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама и лаким похабаним хаљинама, сигурно ка 
е?</p> <p>— Па тако; ти си сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распикућа... пропасник.. 
итају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се наљути, — одговара Ружа.</p> <p>— На кога? 
о?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек?</p> <pb n="98" /> <p>— Зашта, бабо?</p> <p>— Аша 
.{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb n="177"  
ди и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људ 
руњач, справа јевтина, може је набавити човек обичног стања.{S} Каква разлика, млатити маљем по 
> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапиј 
је поглед.</p> <p>— Чудан си... ни онај човек...</p> <p>— Није... него... чини ти се...</p> <p> 
едину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаре 
е чича Витор предузео старешинство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега би 
ати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинс 
ре, нек то остане међу нама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и уст 
другоме....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и пространије руке од многих домаћина.{S} Сваког  
 он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи з 
а његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен  
: стари Маслаћ, младожењин отац, крупан човек, просед, у широким чакширама и пространом гуњу; з 
ен човек!...</p> <p>— И Витор је красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћина, мој брате!..{S 
паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног човека.</p> < 
иже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовечан човек, малог раста, погурен, носи чутуру од једног до д 
то тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је красан човек!...</p> <p>— 
и, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села за 
ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта слуша 
ања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш да  
, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Б 
 кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље 
а обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се дуго б 
 ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, него д 
а нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше  
е село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А  
 нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи  
били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад  
нара! — утисну се међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор се поизмаче: 
седели су: у врху председник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек исти 
су повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле <pb n="161" /> намере 
скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" />  
</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослу 
лага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткињ 
} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да и 
ту бабо!</p> <p>— Стој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво  
одосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека средовечна, црвенкасте косе и бркова, широких ус 
аше село...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао 
к удари у меденицу:</p> <p>— Води овога човека код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе своју харт 
је имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми његово имање!</p 
 стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сл 
едом с предмета на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} 
тва. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича 
тити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице с којим је кућу <pb n= 
тлучи и да пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури се ст 
тари пријатељу?{S} Нема посла без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду.{S} А 
S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отре 
век...{S} Само што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми сви зн 
ли оно не може избити из такта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајн 
S} Тај је посао подесан за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће,  
е толико очију упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад му прате сваки корак, хватају му сваку р 
рчину.</p> <p>— Кад угледамо непознатог човека у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му св 
арчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! 
а вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад се ова 
 шара погледом с предмета на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком од 
ан поглед и старачка лакост, одавали су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</ 
снебива, стид га да разговара са старим човеком, који није његово друштво.</p> <p>— А, правије  
 није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ра 
S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све 
 муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се 
ти мере, треба радити онолико колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на 
{S} Врт је најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан рад 
гима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће: 
— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p 
сио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саб 
лопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим б 
н поче објашњавати.</p> <p>— Шта велиш, човече?</p> <p>— Јес’, онога Видосава!</p> <p>— Микачин 
азвије труба сукна, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и ша 
 везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Где ли је се напио оволико? — срете 
ошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у 
астити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то ни 
 ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>— Нек 
о се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око  
састанку тражили његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине  
ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му вели:  
ако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не 
мејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш  
ељима што су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут некаквом крпом од шарен 
<pb n="118" /> столом, застртим зеленом чохом, седели су: у врху председник суда, стар човек, з 
, леп и личит, у новим уским чакширама, чошном фермену и шиљастој шубари са чизмама на ногама.{ 
, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиленом марамом на грудима, лепо и 
родитеља...{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи укра 
 је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и у 
дили!</p> <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа шт 
> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћ 
 на лицу свију укућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево их!</p> <pb n="178" /> <p>Појавише се  
ељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</ 
гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не 
 њему!</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго,  
а ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављај 
 коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и  
/p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и чувајући стоку...</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
љале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у хл 
 л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p> 
 и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у 
е уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи,  
ња, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрц 
час родио.{S} Нема оваког радина оваког чуваоца, пријатељу, — пљеска Витора по рамену: — и на г 
село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му 
 игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели баб 
д њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошеном детел 
енице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове!{S} Тај 
е, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари у медениц 
до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</p> <p>Поседаше под трем пред пивницом.{S} Чеља 
та је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи 
 оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за пам 
p> <p>— Чудно ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте по 
сија, па одмах сакрије поглед.</p> <p>— Чудан си... ни онај човек...</p> <p>— Није... него... ч 
али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p> <pb n="143" /> <p>Он ћути, лиже цигару 
 и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни  
 и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и  
ао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: 
, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једн 
јати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, не 
..{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска 
ш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си м 
ије ми ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</p> <p>Поседаше под трем пред пивницо 
ејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није ску 
а радника човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и д 
 Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смр 
на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато, он му увек падне <pb n="100" /> на ум кад до 
анићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство: разлупају се дванаест јаја... 
има, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта 
="SRP19030_C8"> <head>VIII</head> <p>За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему 
} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у 
олико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!. 
 крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на го 
 он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није  
е, бато, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> 
е!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри пријатељ 
чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, п 
па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто 
се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не призн 
че и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</ 
и!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри пријатељи!</p> <p>— Други пут, на 
 се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по 
не лишће на поветарцу... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али 
ору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S}  
, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта т 
унђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ов 
д се то чује по селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука и срамота, мој Видосаве! ..</p> <p 
 дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на повета 
p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти С 
и и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега 
само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <div t 
нтије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом 
S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука и  
 печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не осв 
вет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути 
олем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, ми 
S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, се 
његовој кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p>— Чујем, Симо.</p> <p>— Шта ће онај чекрк на путу?</p> <p 
p> <pb n="146" /> <p>— Ружице!</p> <p>— Чујем, бабо. '</p> <p>— Колико ’но имадосмо ракије у по 
сије издиже главу и одазва се:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не за 
ори он.</p> <p>Дамљан продужи:</p> <p>— Чујем, подиже један, подиже други у селу, па рекох: дај 
н, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја 
/p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час 
— Чу ли што ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо,  
 ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се  
ка и слеже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобр 
а трећи.</p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу 
Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти по 
е зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p> 
.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> 
 ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле:  
оју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њег 
{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Где ли  
!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</ 
 Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала на ч 
<p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође 
ла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз помрчину. 
а шипку, мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је  
.{S} Време му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту о 
ри јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На  
о сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестра 
ок он не почне.</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био ј 
и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савршеније и практичниј 
ли на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она при 
акупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена,  
</p> <p>— Дарован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек 
p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Виторова посинка...</p 
урнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ружо! 
 сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{ 
p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна л 
ам чуо...</p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо... 
/p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоће 
теже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати 
а главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S}  
очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост његов 
у рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао 
о одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних  
о?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него д 
селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{ 
о је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван 
иво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, овај... много штошта...{S} Ја не 
 искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти пл 
еса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p> 
 уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{ 
Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткос 
о, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово... — поч 
 дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је оти 
— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек...</p> 
Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити 
теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, овај... м 
ишта десило на састанку, него нешто сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја,  
в је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити ко 
Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради 
нану.{S} О, нано!</p> <p>Ружица промоли чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она 
за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет 
сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за свога посинка.{S} Прича 
одосијева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га пост 
ша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масних и изли 
торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче  
осије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Сре 
та слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја т 
 <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код свој 
 Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука,  
ко исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пи 
вечан човек, малог раста, погурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде  
.{S} Затим, с времена на време, приноси чутуру, наздравља и радници се поткрепљују.{S} Кад буде 
лико су могли.{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао  
 из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто  
и је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија...{S} И  
/p> <pb n="130" /> <p>Она му угледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p 
и!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну 
е кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, п 
 јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му ј 
ажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како  
ешинску власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје  
ади и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, об 
ам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џангризалица!</p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само да  
дужи:</p> <p>— Теби је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску 
ланина...</p> <p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти  
о се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p 
а, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пр 
некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћет 
/> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица! 
<p>Чича Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> 
н сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани с 
дмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на ка 
е, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} 
Руменија... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта 
че Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, богме...  
те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јав 
 врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нових дуката и 
 више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је мож 
што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у  
-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио  
} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— Џимрија!</p> <pb n="43" /> <p>— Слепи чвор!</p> <p>— Пр 
 га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — подвикује <pb n="19" /> Витор, 
 Нећеш, Тодосије, куда си наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Кл 
текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} 
..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице  
!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти обл 
 по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и  
епом оделу од <pb n="159" /> плавкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом п 
ире од црног сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек расположе 
астог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист.{S} Неш 
асних и излизаних, копорана без рукава, шајтова, чепова обручева....{S} Нешто извешано, <pb n=" 
свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служ 
b n="158" /> му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да  
ш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — резили г 
Она убриса очи и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко го 
>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Ружић продужује: 
м ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича  
са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и ско 
па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице него ко 
животу и друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене љу 
кне: незваном госту место за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га јо 
.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата 
д <pb n="176" /> јабуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је  
 кућу, час се разговара озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S 
еним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понеки 
е, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко  
p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у  
 се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гле 
иму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече 
ују један <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</ 
аницама, средовечним женама у зајитунли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: разгледају свет, р 
"52" /> преда се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо 
"88" /> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо ок 
b n="91" /> <p>Видосав приђе згладићу и шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси:< 
молим, све исправно!</p> <p>Тодосије му шану на ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на п 
старим пријатељем и његовим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуби у 
 ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога 
по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким ре 
о, сагле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по дв 
> <p>Они се смејуре, згледају се, нешто шапћу између себе, па се ослободе и распричају.</p> <p> 
ј мученик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>С 
 и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је сва 
сијева посла! — смешка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио 
алакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с човека на човека 
Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> р 
ј извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиленом марамом н 
} Дан ведар, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишту.{S} Видосав намирио посао и обукао с 
 соби два широка кревета за спавање, са шареницама и подшивеном ћебади, чивилук са хаљинама што 
су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније  
рљав сељак, запрегнут некаквом крпом од шаренице поњаве, тумара око оџака и келнераја, па обиђе 
, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Боже, што нисам пи 
совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нових дуката и спус 
 Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пуну ствари, набио повраз на штап, претури 
а Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелиш 
толовачу и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о оки 
 до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јас 
 живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>— Бруке мој 
да Видосава!{S} Накупио сувога грања по шевару, увезао појасом читаво бреме, затурио на леђа па 
S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S}  
пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упус 
жавка, висока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема нигде никога и ту 
 видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или  
као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана  
и дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од т 
: имају по триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете 
м четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па в 
а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не могу му поора 
мање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S}  
S} Заједно се хране; заједно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошали 
 послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа раки 
вник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа пр 
анче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Видо 
о...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђур 
есе она на служавнику чашу хладне воде, шећера, стакленце ракије с чашицом, па метну на сто, пр 
наест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... — прича 
 на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, сео па клупу, наслонио <pb n="94" /> леђа у 
а.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она  
куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о овоме, те 
букао се, сео под <pb n="176" /> јабуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разговара и ћ 
посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па столичице.</p> <pb n="17" /> <p 
мирио посао и обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сун 
су и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним ободом, на 
едног пролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с др 
вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, ози 
, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако 
ји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је да 
кати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништ 
новим уским чакширама, чошном фермену и шиљастој шубари са чизмама на ногама.{S} За њима младож 
хану, трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но ка 
/p> <p>Сојка је најстарије дете, читава шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка: црномањаста 
рум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, заг 
детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поре 
 огледало и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву  
ној страни оружје.{S} У другој соби два широка кревета за спавање, са шареницама и подшивеном ћ 
премила нове чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опанке 
ике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока м 
ладожењин отац, крупан човек, просед, у широким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихов  
а средовечна, црвенкасте косе и бркова, широких уста и крезава, увек расположена и насмејана.</ 
пријатно.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве.{S} Постављена дугач 
ећ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више ч 
азреда основне школе па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше 
метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти 
у долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и ка 
ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратарац руком на ко 
у школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у  
ше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са па 
н му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је и 
 паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин...“ —  
...</p> <p>Она мрдну раменима:</p> <p>— Школе се... науке су... — рече и полако се измаче из со 
а школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи п 
е.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како 
ога избора, добио од управника ратарске школе.</p> <p>Сељаци се прокртољише у својим седиштима  
тнији од целога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од н 
окретан.{S} Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и 
 се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> 
 био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ра 
и ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико комада у оџак 
ају лепо имање, да би могли по свршетку школе применити своје знање на имању и показати корист  
ује у ратарници.{S} Толико љубави према школи и науци, колико се показује у овом младићу, тешко 
томца, који ће се школовати у ратарској школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу среске скупш 
<p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и ст 
је са произношењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак д 
 и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се с 
d>XXX</head> <p>За три године Ђуричиног школовања у ратарници, прилике у кући Микачића остале с 
 стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да по 
аш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској школи.{S} Далеко од тога да утиче 
ко комада у оџаклији на полици.{S} Нису школски уџбеници, него некакве друге књиге што их је од 
да привремено слуша предавања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез  
јка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ —  
ица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он 
" /> <p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Ј 
"37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из ког 
по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и т 
а научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њега, па  
бере два питомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</p> <pb n="170"  
ледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи  
ромери погледом.</p> <p>— Учим ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљев 
итељу!{S} Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Н 
 науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри 
раже се младићи који су свршили основну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> < 
јих другова, с којима је свршио основну школу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему  
зреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, д 
и какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много 
исли Ђурица, па се пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, сиг 
м.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се  
говор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери п 
дић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љубави према школи и нау 
ине нити сухе гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у 
 јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи  
и.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трнош 
 како се <pb n="26" /> упознао са неким шљиварским трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцн 
лаве, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мало доцније вр 
 мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У том се зачу ларма  
товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На д 
и осталих зграда утрвене путање, насуте шљунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја  
 се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти с 
е где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накасти 
а кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те 
се каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, великој старинској, која личи на турски филџан.</ 
ав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, обележен сваки усев.{S} Свет пролази,  
</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до 
, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли д 
и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од јед 
се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред со 
 оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног доб 
атарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све под 
и га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозби 
 <p>Сад треба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
 јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видос 
 да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне 
а њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S}  
шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки свој 
како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи  
оји га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Ни 
крупан глас из помрчине:</p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} 
 прича како <pb n="167" /> су код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чу 
ера, скочи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p>  
ако је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта  
вио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав 
Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену о 
з уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му с 
— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’! 
} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њег 
ш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се подсмевају  
едај своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо св 
омињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништ 
Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S 
 све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> < 
/p> <p>— Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... ви 
 су код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} 
о појаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{ 
је.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте 
вољно о посинку.</p> <p>— На прилику... шта ће он тражити бољег саветника од тебе, Виторе?</p>  
ио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког ви 
н је паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> < 
.{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен 
S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> 
ју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{S} Размисли се — 
ану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се с 
>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече 
и дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ниш 
 обузме сета при помисли <pb n="154" /> шта ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му н 
>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>—  
аде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извез 
 и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" 
 ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти  
ава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега  
о је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати 
} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те 
избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путе 
ла све што може најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишљ 
 због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидоват 
да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> <mileston 
брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам к 
помисли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запа 
тара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмин 
пред ким признати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама 
 и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срц 
змишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опан 
дић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, 
и ти се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у  
 њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Виће 
 на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај 
 табак хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта ти је то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију 
велиш?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто о 
тане.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p> 
 ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена! 
аве!</p> <p>— Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на прагу?</p> <pb n="108" /> <p> 
јте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти 
бро?</p> <p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој 
ап!</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта полако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S} Донеси печења!</p 
, .</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па пров 
 се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди 
</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу!</p> <p>Витор махну руком 
је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дам 
.. више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко наш 
, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p>— За оног твог.</p> <p>— За Видо 
ли: „Остави ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове  
плуг и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му в 
 ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— 
а ми, право кажеш, Тодосије...</p> <p>— Шта кажем?</p> <p>— Велим: право имаш што ово радиш.</p 
то смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела ни 
 Није... него... чини ти се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море. 
јеш ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропаст 
и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи ж 
ешто криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, овај... много штошта...{S 
адију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p>  
То није твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће.</p> <p> 
S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта  
узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се ви 
</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е,  
ек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сва 
лако приђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>—  
змиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остал 
ле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па ве 
</p> <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђу 
 лупи у меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господин’ председниче, један с 
знам то, што се тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овд 
и он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодоси 
итрча да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од 
 <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S 
има:</p> <p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То 
руком онај старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали љ 
ло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је 
/p> <p>— Немој више, молим те.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од мало пре.{S} Молим те, Р 
ко испадне, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му фалити што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p 
 се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>О 
p> <p>Дамљан поче објашњавати.</p> <p>— Шта велиш, човече?</p> <p>— Јес’, онога Видосава!</p> < 
 гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретн 
м!</p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништа...{S} Његова кућа...{S} Њего 
ако; ти си сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распикућа... пропасник... бекрија? .. —  
>Он стоји пред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти 
> <p>— Јест, тако се презивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> < 
его ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш да би се сутра могао подсме’н 
 по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој го 
 и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче Витора Микачића шта ради р 
ређала као стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта радиш ти? — прозбори она.</p> <p>Он подиже главу.{S 
и газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа: пет динара.</p> <p>О 
 Инђија!</p> <p>— Чујем, Симо.</p> <p>— Шта ће онај чекрк на путу?</p> <p>— Тек... деца изнела. 
љуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и усл 
> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељ 
еће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство 
не које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки ч 
 <p>Сељак стаде па се осмехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се 
ку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p 
 он полако, не гледајући у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломис 
лим: право имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то н 
ре, море!</p> <p>Он се одазва:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Немој, море, правити спрдњу од себе 
<p>Тодосије се загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање 
уне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све исп 
/p> <p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Б 
н се отима, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газд 
/p> <p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав под 
ели?</p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S 
 се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Притврђујем ограду.{S} Време му  
говара Ружа.</p> <p>— На кога?</p> <p>— Шта ће онде, што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је  
е онде, што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда ра 
бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p>  
 Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте  
сије!</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — ве 
 <p>— Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, 
аве!</p> <p>— Здраво, како ти?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим. </p> <p>— Млатиш пасуљ?</ 
а тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио? 
{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапо 
певаш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило 
але!..</p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа  
ешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Вито 
 <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чуј 
 за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу 
 Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но вел 
посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме  
/> <p>Тодосије развуче усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми см 
/p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта ва 
з речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу 
и, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него 
хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S 
он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе 
" />, она ти ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао 
шину од дувана, намести вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на ње 
амљан оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, пог 
 му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њем 
 братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра 
 је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, ни 
ромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за пито 
слетку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>—  
о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је 
едала само свога посла и није разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџеве 
атра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, п 
да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о посинку.</p> <p>— На прилику... шта ће  
ну.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики ч 
 на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с ов 
ко расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа 
зати нешто савршеније и практичније, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некад 
а се ослободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко 
 и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треб 
 и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, 
 он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, но 
прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па по 
рца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше суз 
ј човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бе 
чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле  
м за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила свак 
! ..</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну  
вог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души.. 
его... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p> <pb n="14 
или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> < 
 па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: се 
ање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде 
велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сил 
извали кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра ниј 
и као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!.. 
ецу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко. 
и и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за 
та, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкч 
<p>— Мој посинак Видосав. -</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господи 
био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb n="111" /> <p>Антон 
ича-Витору заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши 
знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата с 
е двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад! 
е... на прилику... тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> 
о смеје, раколи, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} В 
м, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завируј 
д куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ли 
ку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па по 
је одавно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде прилик 
p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одр 
Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, ушл 
 лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо 
део, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца  
вољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, да не 
{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу 
уци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и  
о куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се  
атисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли 
спитивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S 
до што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад 
 другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако с 
 <p>Видосав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комендије! — Притрча да ухвати он 
} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уве 
ћ топла... ни видна ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке  
 се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа  
им ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} К 
и и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p>Видосав то посматраш 
/p> <p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта  
ло више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попи 
ало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и 
 главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ниш 
и су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Со 
ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је б 
 за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио  
та има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати неко 
а су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита 
мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети д 
/p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ст 
е, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема 
е... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То  
аве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао ј 
 да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о  
 и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чаш 
у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p> 
луша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли  
и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради ка 
ељаци су, изнајпре, радознало очекивали шта ће бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног  
 бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не може ти ништа.</p> <milestone unit="subSec 
>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Виторова посинка...</p> <mi 
у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{ 
обу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и с 
/p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда,  
то си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом  
му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на б 
— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он мало поћута па продужи:</p> <p>— То 
— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће.</p> <p>— Треба живети у народу.</p> <p>Тодоси 
о умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{S}  
ије, него... велим...</p> <p>— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном испо 
.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта,  
— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Вел 
е обилазити око његове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану 
 ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p 
 од срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић ш 
о што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, глед 
ука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тра 
 ни шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да  
ваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“... 
да неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не 
сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гл 
укуруза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — зап 
и продали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од ово 
:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p>— За  
е чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се  
авим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти каж 
а: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљ 
еш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам 
>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешт 
 ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p 
 склањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, 
је Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву зал 
 дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по  
о је посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по двориш 
ам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немој да дуљиј 
ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и 
и за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама под 
ко је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао 
упреше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише господин управник:</p> <p>„Поштовани господине 
којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је р 
о си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерење 
S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котар 
едмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта  
 радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и з 
..{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и 
укуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене угледао 
? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтел 
ad> <p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну 
> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— О 
.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S 
.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} П 
> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се прет 
 да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детен 
ица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вин 
 подсмевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад  
е тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с  
реће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Виторова посинк 
ренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи г 
IV</head> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеш 
у је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназа 
ему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој пос 
>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а ниј 
p> <p>— Молим те, брате.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>—  
 голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да ј 
н нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђа 
/p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако до 
 и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Анто 
ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Моли 
шко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође д 
p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{ 
е: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напако 
, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, 
кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Ч 
азговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S 
размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И 
 и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се  
 је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала ти, синовче, на твоме до 
не га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се 
, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра овај непознати свет.</ 
лужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи н 
 везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељена за говеда и 
 дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни за к 
а да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, как 
рва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе и 
ослу?{S} Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p> 
а стока нема посла по дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што ид 
тискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млек 
коваше, па прихватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су нам 
е да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве. 
ПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> <p>19 
.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М 
нуо капу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по  
рену торбу пуну ствари, набио повраз на штап, претурио преко рамена, позабацио капу озад и одме 
з сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док с 
и: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</ 
дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канд 
столичице.</p> <pb n="17" /> <p>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p 
ј Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На врата 
/p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па по 
 /> <p>Затим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као деришт 
не почне.</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</ 
е стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шт 
им што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где 
ко измешану давао те му се није никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом оградом пође му о 
је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што 
одаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове!{S} Тај је посао подеса 
ко не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо сл 
ико долазио!</p> <p>— Није било никакве штете!</p> <p>— Ми ручали сами! ...</p> <p>— Приставили 
год прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се надвири 
ешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n 
 часком у чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!</p> </div>  
же док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу још више мили 
Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} П 
је други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу ж 
звлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде 
лаву па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он 
аз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по  
мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је почео 
е, или га постигла друга каква незгода, што постиже људе који не гледају посла што им је Бог од 
је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом бар тр 
клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Г 
су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити  
вола и тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:< 
/p> <p>— На кога?</p> <p>— Шта ће онде, што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — пи 
ено и онај печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта све овде пише... „Које 
 пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те с 
 воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући 
 служила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили с Видосавом.{S} И тад 
ју крајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађ 
 си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Ви 
 криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Ка 
 Зашта, бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?< 
 шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: чо 
ене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори 
а и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича  
па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S}  
идосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала 
очетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он  
застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађениче!..</p> </div> <di 
..{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и  
вене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о  
 разговара:</p> <p>— На прилику, синко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од старина: им 
/p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништ 
 знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да  
а.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине 
њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа је 
 почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина... 
госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p> 
Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не поч 
<pb n="181" /> <p>— Богме како знате... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе 
 не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићент 
ашњи пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Н 
 најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодо 
 слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, не 
 <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да 
 се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека 
 застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико 
па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати у 
акав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, газда.</p> 
S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{ 
 њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право велиш, Руменија!</p> <p>Ту ноћ нис 
на! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S}  
 шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта  
и мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем  
и рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући пос 
е и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} Спава на механским клупа 
> <p>Она се није одвојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, 
куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишч 
" /> <p>Нисмо се ми од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако?</p> <p>— Није, Тодосије, него.. 
ј; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по сел 
био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад  
Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} 
дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и свој 
ше, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... 
Ђурица му вели:</p> <pb n="177" /> <p>— Што си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више  
прешће те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те моје добро!</p> <p>Видо 
е надула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о с 
урне руку.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Што, Видосаве?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Ето, оставићу.</ 
тим рече полако:</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што?{S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти каж 
або упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешст 
 Да купимо!</p> <p>— Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђ 
мао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао 
> <p>— Није ми ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</p> <p>Поседаше под трем пред 
и, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разговараш?</p> <pb n="1 
— Е?</p> <p>— Не бих, Бога ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар радили и мучили се, па, ова 
сија није могао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да зна 
 нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у друг 
бечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћутим, него... тек... онако. 
мо, море!</p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> <p>Он нешто гунђори.</ 
, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми н 
 од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си с 
вите то, море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за т 
е јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па м 
.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— 
/p> <p>Видосав слеже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задово 
тора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте 
</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица с 
гледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p> <p>— Како, газда?</p> <p>—  
љешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што не спаваш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дох 
еп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод н 
47" /> <p>У том домаћин викну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И на 
ако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Што питаш? — прогунђа пандур.</p> <p>— Имам посла код п 
ед!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек с 
лануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије 
, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа...{S 
рћа.{S} Одатле ће он снабдевати кућу, а што претекне носити на пијац а откидати по неку пару да 
у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да г 
о Видосављева.</p> <pb n="75" /> <p>— А што веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти по 
> <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш  
} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек 
!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Ш 
биљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то исп 
 се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, ш 
те.</p> <p>Она се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не пит 
 <p>Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде место да се о томе говори.</p 
— рече она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Ру 
остао иза других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће  
а старим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и по 
 јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним 
> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог 
> <p>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, као ов 
?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га групише и по 
о је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} 
 било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи приј 
елини, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која н 
<p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш 
е како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости по 
да у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта 
 што постиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од  
рује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у т 
а, али све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што  
говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око власти?{S} Није било капетана ко 
 подшивеном ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у себицу, сандуци са најнужнијим стварима,  
 ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} А 
туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним  
ова људи са својом чељади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, 
ком, и тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од цело 
 свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу  
дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој 
</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му  
</p> <p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— Па што говори криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако м 
уго, па напослетку промуца:</p> <p>— Па што ме онда запиткујеш... и што ме узнемираваш...</p> < 
>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зн 
рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и п 
и докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба 
вим младим нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а  
ко...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрд 
ћи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада  
ћ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чис 
 <p>— Помози Боже!{S} Срећан и овај рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — п 
н, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да 
ирати за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио  
 кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега то  
младога ратарца, који, пошто оприча све што смета пољопривредном напретку, набраја примере глуп 
м пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас  
 би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву 
 старост...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало јун 
ором био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је о 
="67" /> <p>Чича-Витору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако ра 
о из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадов 
ет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут 
102" /> <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хо 
лски уџбеници, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на д 
{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S 
ао девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И с 
ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у 
штац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи оноли 
.{S} О чивилуку извешаше старије аљетке што се ређе употребљавају.{S} У ходнику наместише дугач 
 корисно је употребљавати, и таке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право шт 
 и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни 
у најкраћем времену...{S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као што су радили н 
опастио њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није за тај крај, д 
страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире, копоран, грудњак и зубу 
и што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу ло 
седаше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше неколико пријатеља на з 
</head> <p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у ст 
ош наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, бр 
, сем <pb n="168" /> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се види 
реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са по 
брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} 
 и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не принови 
или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватр 
 на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају 
га?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као к 
говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш закле 
обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза 
>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја м 
/p> <p>— Па што ме онда запиткујеш... и што ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухвати за очи:</p>  
и.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</p> 
л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њи 
 то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А ш 
> <p>— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</ 
ако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </div> <div type="chapte 
јвише се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић. 
ју му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...</p 
рак, хватају му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гла 
иће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо 
прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам 
о му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а 
</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо  
Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’  
 му упропастио што имања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од некретности?</p> <p>— Нис 
колише га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе један младић у опанцима.</p> <p> 
/p> <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми т 
} Чинило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се  
ли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би про 
} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међу нама.</p> <p>В 
номе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да 
онеси ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав  
{S} Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом 
рави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он од 
се учи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину сток 
ић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p> <p>Тодо 
ашњава други.</p> <p>— Шта ће му фалити што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра,  
обити што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, 
но од његова посинка, покајао се у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Требао је д 
 бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не би мог 
> <p>Она се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Тек што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Румен 
ти родну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад почеше  
оста гунђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата 
м корацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— 
кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у војсци, и 
нао са газда-Радојицом, старим трговцем што код њега пазарује тридесет година и од њега набавља 
 самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само 
дим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па 
осије <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметн 
смејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живе 
И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да 
ици и воле раднике, само с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба р 
 за оно мало длачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S}  
 приметити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати  
о да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се старешство избило из шака, па  
умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем к 
ироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевине, прино 
о је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју  
сутра ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти  
послетку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину,  
ки измет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> <p>—  
и.</p> <p>Капетан продужи:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили осно 
две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него од „ 
њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасход 
 знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb n="138 
ubSection" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, 
 обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује: обуче чисте преобуке и најновије одело: п 
 коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њи 
ошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се о 
о би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико  
што сан радио то, него да сам радио као што су радили наши стари од памтивека...“</p> <p>— И ве 
мо озбиљно, као паметни људи, онако као што смо увек разговарали...{S} Зар тебе може онакав про 
одмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покриве 
p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти 
</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио  
: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да 
све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао.. 
е.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред  
ељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и ра 
 пошто је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb  
досије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и 
ајмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје 
но и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме о 
p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p> 
 што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него  
тупити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко 
.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p 
 зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тат 
на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор 
19030_C8"> <head>VIII</head> <p>За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи 
 корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S}  
о <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, к 
досије имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале.. 
 истина.</p> <p>— Јеси ли му упропастио што имања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од  
м кућама много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци у њего 
 чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до на 
одине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, господине,</p> <p>—  
редузе старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пи 
 су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се  
, после дваестину година, сем то толико што је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и 
 пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао д 
ви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврп 
коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Вид 
има.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар  
де воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>П 
 још који корак измакне унапред.{S} Оно што није могао постићи Видосав на своме имању, желео је 
ета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе,  
биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших старих.{S} Друкчије су прилике 
ић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то с 
 године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} Није се н 
" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро  
у поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако 
н све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здо 
 и прихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко м 
ем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— Народ по  
> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на  
ма да је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} Није се ни он научен родио, нег 
д немила до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да располаже са својом децом...{S 
 и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка  
.{S} Хајдмо у механу!</p> <p>— Пишем по што хоћеш.{S} Хајде, чича!</p> <p>— Не слушај пискараче 
одио, него је препочео од другога... то што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S} А 
ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га мол 
{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је добио 
/p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће...</p> < 
 начина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до ув 
о године ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор ос 
што веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде  
 које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и  
 што говори криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше и 
/p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни п 
ишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се опет поврати у ис 
слон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђе 
ајволели су изјадати се на данашњи свет што не почитује старијег и не живи како су стари живели 
ате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се 
млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: 
е као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и кр 
ас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох ов 
е које није за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S 
а уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с његове стране...< 
ив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђ 
 је читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим 
но приповедају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их п 
њега не би село сазнало за многу новину што раде паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир 
зивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S}  
знала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часних Поста.</p 
све редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} С 
умешало неколико варошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуг 
 како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него да видим баш од он 
во долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И  
пчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није сра 
— Шта кажем?</p> <p>— Велим: право имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то 
о зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S}  
 ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Види 
 <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситн 
 <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом 
 <l>Са крсташом у руци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Сит 
а: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се рас 
.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује 
ој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у с 
 Чујем, мали.</p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb n="90" />  
за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставити сво 
еда, прођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да с 
/p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата 
и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S}  
> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се д 
о кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због  
 па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <pb n= 
гме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, него, тек ’нако...</p> <p>— Није тек 
 од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно 
е гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко 
 кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, сви чашћа 
/p> <p>Служећи по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, па  
Видосав примио Микачића имање, много се штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали Видо 
у.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што  
он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показао би свима 
си чуо?</p> <p>— Чуо сам, овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја 
 ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те, брате.</p> <p> 
оћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могл 
еше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајал 
им чакширама, чошном фермену и шиљастој шубари са чизмама на ногама.{S} За њима младожењина мај 
их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му пр 
ве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве 
и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као ш 
 у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчи 
ју шест хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задруз 
ог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада,  
адник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ет 
и сваковрсне благородне воћке, подизати шуму и корисно је употребљавати, и таке науке што корис 
лико што је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с т 
ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Мар 
 То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’ 
оћу, господине. '</p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Разумеш?{S} Па <p 
ну врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p>— Вито 
одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видос 
мо се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не чује се...{S 
 <l>Завади нас из села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да ран 
l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> </quote> <pb n="42" /> <p>Момци подврискују: _</p> <p>— И 
> <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са произношењем гласа како је учио  
м по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан вод 
> <p>Тај уребес заглушише девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане, не развијај гране,</l> <l>Ој јара 
че, млатајући рукама, декламовати:</p> <quote> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што један